Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Писмо Епископа Герасима Министру полиције Р. Хрватске Томиславу Карамарку

17.03.2010 год.

Поштовани Господине Министре,

Обраћамо Вам се поводом дописа свештеника Горњокарловачке епархије Српске православне цркве упућених Нама, Епископу горњокарловачком, у којима Нас извештавају о притисцима и провокацијама које у последње време доживљавају од  непознатих лица.

Ови притисци и провокације које се огледају у константним телефонским позивима и слањем смс порука са бројева из земље и иностранства у којима се испитује хијерархијско уређење цркве, број свештеника Српске православне цркве у Епархији горњокарловачкој, број верника итд. појавили су се у последње време и слободни смо закључити да су уско повезани са оснивањем удруге под називом „хрватска православна заједница“ која својим програмом и медијским иступима и саопштењима за јавност уносе немир међу свештенство и верни народ Епархије горњокарловачке стварајући атмосферу страха и бојазни за безбедност.

Напомињемо да ова удруга свој програм базира на идеји коју је спроводио злочинац Анте Павелић и усташки покрет за време геноцидне творевине Независне Државе Хрватске чија су зла дела позната свом цивилизованом свету.

Сходно свему горе наведеном, молимо Вас да као први човек Полиције Републике Хрватске учините све што Вам Ваша овлаштења налажу како би заштитили верни народ и свештенике Српске православне цркве у Хрватској и да предузмете све потребне законске мере за скидање фотографије манастира Гомирја чији је власник Српска православна црква у Хрватској а који је постављен као лого на интернет страници горе наведене милитантне организације.

С’ поштовањем

ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ

ГЕРАСИМ

Извор: Епархија Горњокарловачка

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак пете седмице поста

Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца.

Сагреших, безаконовах, и одбацих заповест Твоју; јер се у гресима зачех, и додах ранама својим ране; но Ти ме помилуј, као милосрдан, Боже отаца.

Из Великог канона светог Андреја Критског

Пете седмице Великог поста

Поуке Светих Отаца: Заповеђено нам је да је наш једини непријатељ: ђаво.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Одврати нас, Боже, од себичног повлачења из борбе против зла. Спаси нас од лажног стида. Уз помоћ Господа нашег Исуса Христа, обуцимо се у оклоп Божији, да би смо могли војевати против сваке неправде, лажи, лукавства и зла, спољашњег и унутрашњег. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 42:5-16

1 Мојс. 18:20-33

Прич. 16: 17-33, 17: 1-17

—

Гал. 3:23-29

Јован 8: 3-11.

Богомислена размишљања: Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

Гал. 3:21

[Зоран]

На данашњи дан упокојио се свети владика Николај

Бесједа оца Јустина Поповића на парастосу владици Николају 1970.

http://www.svetigora.com/files/audio/Vladika%20Nikolaj%20Velimirovic_18.03.2010.mp3

На данашњи дан 1956. године, у манастиру Светог Тихона у Сједињеним Америчким Државама, упокојио се свети владика Николај Жички.

Било је јутро недеље праштања и свештенство се са вјерним народ сабрало пред црквом Богословије светог Тихона гдје је требао да служи свету Литургију. Када се владика, који никада није каснио ни на мање важне ствари, није појавио, монаси су га потражили у његовој келији. Нашли су га на поду, са бројаницама и молитвеником у рукама.

На вијест о упокојењу вољеног српског епископа звона са свих београдских храмова су истовремено зазвонила.

Тијело архијереја пренијето је у српски манастир Светог Саве у Либертивилу, гдје је непрегледна ријека поштовалаца девет дана непрекидно пролазила крај његовог одра. У уторак 27. марта, уз присуство неколико хиљада Срба из Америке, као и представника разних црквених, националних и културних институција, одслужено је опело и његово свето тијело сахрањено је на манастирском гробљу.

3. маја 1991. године свете мошти владике Николаја пренесене су у Србију, да би 12. маја биле положене у кивот у његовој задужбини, цркви светог Николаја Чудотворца, у родном Лелићу.

На празник светих равноапостолних Кирила и Методија, 24. маја 2003, Свети архијерејски сабор СПЦ званично је канонизовао светог Николаја Жичког.

Један од многих који су га за живота називали светим био је још један свјетилник Српске Цркве, преподобни отац Јустин Поповић. Прије тачно четрдесет година, на парастосу владици Николају 1970. године, између осталог, отац Јустин је рекао: „Владику Николаја је Бог послао да нам буде и апостолни пророк и мученик и исповедник. И, хвала Господу и вери српскога човека, српскога народа, ми имамо њега, тај небески бисер који никад не тамни, њега, духовног вођу заједно са Светим Савом. Он, ваистину бесмртни Патријарх Српске Цркве, ваистину бесмртни Патријарх после првог бесмртног Патријарха, Светога Саве“.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Петак пете седмице поста

Заглибљен стојим у духовном блату а нема снаге ни храбрости у мени; савладан сам буром прегрешења. Погледај на мене, Дјево, преклињем Тебе која си родила Слово, јединог Човекољупца. Избави ме од сваког греха, од свих душегубних страсти, сваког непријатељског зла, да бих ти радосно певао: Умоли Сина Свога и Бога, Непорочна, да опроштај греха дарује онима који са вером прибегавају покровитељству Твоме.

Јутрење – пета недеља Поста

Поуке Светих Отаца: Дух кротости се не усељава тамо где гнев или страст пребива.

Свети Јован Златоусти

Отворићу уста моја и испунићу се духа, говорићу Царици Мајци, видеће ме сви како се веселим, и опеваћу радосно сва Њена чудеса.

Химна из Акатиста

Молитва: Пресвета Богородице, помени нас у заступништву Твом пред возљубљеним Сином Твојим. Заштити нас, наше сроднике и ближње. Пресвета Мајко, молимо се и да у целом свету завлада мир. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 45:11-17

1 Мојс. 22:1-18

Прич. 17: 17-28, 18: 1-5.

Богомислена размишљања: Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.

Прич. 17:27

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота.

Јутрење – пета недеља Поста

Тропар светој Марији Египћанки

Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан.

Свети Јован Златоусти

Молитва:

Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 9: 1-7

Лука 1: 19-49, 56

Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће.

Лк. 1:37

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Пета недеља Великог поста – Света Марија Египћанка

Примјер покајања свете Марије Египћанке је тако поучан да света Црква жели да га посебно утисне у наше срце, због тога јој се посвећује данашња недеља. Животопис ове дивне светитељке написао је свети Софроније, патријарх јерусалимски.

Неки јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни пост у Зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном, он угледа једно људско биће, суха нага тијела, и косе бијеле као снијег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину, она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем тјелесним, она сједе једнога дана на лађу која пловљаше ка Јерусалиму. Приспјев у Свети Град хтједе и она ући у цркву да се поклони Часном Крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору, и мољаше се Њој, да јој допусти ући и цјеливати Часни Крст, исповиједајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој допуштено би ући у цркву. Пошто цјелива Крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: Ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир! Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, гдје стиже исте вечери. Сјутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе ријеку.

И проживје у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога кад стајаше на молитви, видје је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести.  Идуће године зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том видје према мјесечини да она дође ријеци, прекрсти ријеку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли да идуће године дође у онај исти поток гдје су се прво видјели. Зосима оде и нађе тијело њено мртво на оном мјесту, и више главе на пијеску написано: “Погреби, авво Зосиме, на овом мјесту тијело смјерне Марије, предај прах праху. Представила сам се првог априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања, по причешћу Божествених тајни.“ Из овога написа дозна Зосима право њено име, и друго страшно чудо, да је она, прошле године, оне исте ноћи кад се причестила, стигла у тај поток, до кога је он морао путовати двадесет дана.

И тако Зосима сахрани тијело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча цијелу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видио од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнике.

Радио Светигора

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља пете седмице поста

У теби, мати, верни образ Божији засија, узевши крст и следећи Христа. Делима си подучавала како укротити тело као пролазно, и ценити душу као бесмртну. Стога се и твоја душа, преподобна Марија, радује са ангелима.

Тропар светој Марији Египћанки

Почињући ревносно, верни људи, шесту седмицу Часног поста, испевајмо песму Господу, припремајући се за Цвети, Који славно у сили Божанства у Јерусалим улази да би погубио смрт. Побожно припремимо гранчице добродетељи као знамење победе и ускликнимо: Осана Творцу свега!

Вечерња – пета недеља Поста

Молитва:

Господе Исусе, обећао сам да ћу Ти до краја верно служити. Помози ми да, благодаћу Твојом, одржим  ово обећање. Опрости ми када не успевам у томе пред Тобом и буди свагда близу мене, као мој Пријатељ и Владика. Амин.

Читања из Светог Писма:

Јевр. 9: 11-14

Мар.  10: 32-45.

Богомислена размишљања: Колико ли ће више крв Христова, Који Духом вјечним принесе Себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да би служили Богу живоме и истинитоме.

Јевр. 9:14

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Понедељак шесте седмице поста

Христос, радост свију, истина, светлост, живот, васкрсење света, у Својој љубави се открио онима на земљи и Сам постао образац нашег васкрсења, дарујући свима божански опроштај.

Јутрење – Лазарева субота

Поуке Светих Отаца: Помирење са непријатељем умилостивљује Бога, чини Га благонаклоним према нама и лако нас избавља из греха…

Свети Јован Златоусти

Молитва: Боже, Оче наш, читајући речи љубљенога Сина Твога и Господа нашег Исуса, “по плодовима њиховим, познаћете их”, молимо се: прими наш скромни труд хришћанског живота и хришћанске љубави и покажи нам пут љубави Твоје у свим делима нашим, малим и великим. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 48:17-22, 49: 1-4

1 Мојс. 27:1-41

Прич. 19: 16-25.

Богомислена размишљања: Овако вели Господ избавитељ твој…: Ја сам Господ Бог Твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.

Иса. 48:17

[Зоран]

Кроз Часни пост: Уторак шесте седмице поста

Величанствен јеси, Владико Христе, у многим чудесима која сатвори. Јер Ти речју даде светлост слепима, отвори уши глувима и позвавши пријатеља Свога Лазара, као Бог, Ти га подиже из мртвих.

Велико повечерје – Лазарева субота

Поуке Светих Отаца: Твој је ближњи сагрешио према теби и ожалостио те. Препусти ствар Богу а Он ће све уредити много боље него што ти можеш и да пожелиш.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Пређи праг живота мога, Боже, и протерај зло које се скрива у мени, очисти ме, да бих и ја васкрснуо у славном Царству Твоме! Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 49:6-10

1 Мојс. 31:3-16

Прич. 21: 3-21.

Богомислена размишљања: Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.

Прич. 21:3

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Сриједа шесте седмице поста

Стојећи пред гробом Лазаревим, Спасе, и позвавши мртвога, подигао си га као уснулог. Одбацивши трулежно, на реч Твоју изиђе увијен у погребен повоје. Све је могуће Теби, свака твар Теби служи, Господе љубави, све се Теби покорава: Спасе, слава Теби…

Вечерње, петак уочи Лазареве суботе

Поуке Светих Отаца: Показујеш ли свагда човекољубље према брату своме?

Свети Јован Златоусти

Молитва: Васкрсни и нас, Господе, узми животе наше и нека буду посвећени Теби. Господе, дај нам да не тражимо од Тебе да се ускладиш са нашим намерама већ да се ми предамо Твоме промислу, свагда творећи вољу Твоју. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 58:1-11

1 Мојс. 43:25-30

Прич. 21: 23-31, 22: 1-4.

Богомислена размишљања: А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?

Није ли да преламаш хљеб свој гладноме и сиромахе да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га одјенеш,…

Иса. 58:6-7

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[Зоран]

Бране на Морачи су хидробомбе

Молим се Господу и светом морачком ктитору да се не догоди потапање Мораче и да та горка чаша мимоиђе и ову земљу и ове генерације. У Бога се надам да ће, ипак, побиједити разум, због Мораче и због Подгорице, којој се оваквим бранама заправо припрема права хидробомба, каже у интервјуу за „Дан“ Његово преосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије. Он је истакао да омладина, прије свега, невладин сектор на челу са „Грин хом“, улива наду да долазе боље генерације, које ће се озбиљније односити према природи, а тиме и према човјеку.

Како као човјек који је рођен у непосредној близини манастира Морача гледате на најављено потапање?

- Нијесам, као ни многи моји Морачани и Ровчани, баш много обрадован вијестима које најављују изградњу огромних хидроелектрана, од којих ће највећа бити на Андријеву у непосредној близини манастира Морача. Сматрао сам да је та прича архивирана још прије двадесетак година, а немало сам био изненађен када сам сазнао за оживљавање те приче, и то на оним старим пројектима. Колико је мени познато, у тим пројектима нема ничег новог, што није добро. Кањони Мораче, Таре, Зете и Лима представљају жиле куцавице Црне Горе. Ниједан странац ни посјетилац, уколико се те наше бисерне ријеке униште, Црну Гору неће моћи да доживи и опише као што је, рецимо, доживио и описао Павле Ровински. Ни будуће генерације неће моћи да имају онакав доживљај своје земље какав су га имале и каквим су га носиле у себи и са собом стотине генерација наших предака.

Шта, у духовном смислу, представља потапање домова, имања, гробаља за један народ?

- Нико нема право да потапа историју, предање, огњишта, па чак и када су угашена, куће, па чак и када су урушене, воћњаке, па чак и ако су запуштени, а да не говоримо о морачким и ровачким храмовима и памћењу једног озбиљног народа. Питам се да ли за једну земљу, народ и крај постоји нека већа природна и еколошка катастрофа какво је потапање ради изградње хидроелектрана. Свети владика Николај прије рата, када су са аргументацијом сличном данашњој, потапали манастире у Овчарско-кабларској клисури, говорио је да „лењирска мудрост“ уништава светиње и народ и да не може бити срећна и благословена економија државе која почива на „лењирској мудрости“ која уништава домове и светиње и која, нека ми нико не замјери, није ништа друго до лудост.

Стиче се утисак да се становништво у Ровцима и Морачи не буни превише, с обзиром на то да су им обећане накнаде за имања.

- Моји Морачани и Ровчани морају да знају да се на тај начин неће обогатити и да такав новац није благословен. Има ли тога који смије да продаје и измјешта гробове својих предака? Немамо ништа против енергије, али енергије има и може је бити и на неки други и бољи начин, а оно што се буде потопило нестаје до краја свијета и вијека. Уосталом, нека моји Морачани и Ровчани, прије него што се одлуче, пођу преко планине до Пиве и Плужина и виде шта су добили Пивљани послије потопа њихове ђедовине и очевине. Ко се то обогатио што је продао огњиште и кућни праг? Зашто некоме не падне на памет да данас у Пиви организује изјашњавање грађана о томе да ли би сада били за потапање својих домова? Ако Влада има добру намјеру, онда постоји хиљаду других начина да се помогне економском оживљавању Мораче и Роваца. Руку на срце, то су све приче за малу дјецу. Морачки и ровачки проблеми не могу да дођу на ред прије Алуминијумског и других комбината, Рудника боксита и других економски опустошених фабрика.

Из Владиних докумената, који су на јавној расправи, неспорно се види да ће изградњом система великих хидроакумулација бити угрожено више православних светиња, а првенствено манастир Морача и Дуга?

- У тим документима је то заиста тако. Видјећемо да ли ће то тако и остати, а ако се буде радило по мјерилима међународних конвенција о заштити културног насљеђа и природних цјелина, онда то не смије да буде тако. Драго ми је што су се за ово заинтересовали и представници бројних међународних организација и амбасада, који и од нас траже своје мишљење. Стиче се утисак да о манастиру Морача више рачуна воде они него неке наше учене главе или запослени у Заводу за заштиту споменика културе, који се не изјашњавају да ли ће и ово бити права девастација споменичког насљеђа.

Да ли је могуће заштити манастир Морача поред толике воде?

- Нијесам стручњак за ту област, али не треба бити велики стручњак па не закључити да се манастир заиста не може заштити све и да је ниво језера и тридесет, а не само два метра испод црквеног прага. Увјерен сам да приче о томе да је манастир сада угрожен и да ће се заштитити огромном воденом акумулацијом нијесу баш најповезаније. Манастир Морача је споменик нулте категорије, а то значи да је држава дужна да обезбиједи његову заштиту у садашњем амбијенту без икакве хидроакумулације и да сачува законску заштитну зону око манастира.

Хидроакумулације се већ деценијама граде тако што се потапају православни манастири. Да поменемо само Пиву, Добрићево, Косијерево, Преображење у Овчару, као и покушај да се послије прославе 800 година манастира Студенице и крај те светиње подигне хидроелектрана. Да ли је то случајност или се може размишљати и о лошим намјерама?

- Лијепо сте то примијетили. Сјећам се да је на једвите јаде одбрањена Студеница, а колико је наша култура осиромашена потопом Пиве, Добрићева и Косијерева тешко је и мислити. У сваком случају, они који на такав начин мисле да „усреће“ човјечанство и државу не размишљају на добар начин. Древно је хрићанско правило да добро које се не учини на добар начин није добро.

Досад су најактивнији у одбрани читавог кањона Мораче били активисти из невладиног сектора, а посебно „Грин хом“. Како оцјењујете њихов допринос у борби за очување еколошке и природне цјелине Мораче?

- Тој дивној омладини, као и онима који су бранили и одбранили кањон Таре само могу да честитам на борби за очување природе и ових црногорских љепота. Они заиста уливају наду да долазе боље генерације које ће се озбиљније и одговорније односити према природи, а тиме и према човјеку.

Митрополија 25. марта у Подгорици организује међународни округли сто на тему „Хидроелектране и угроженост манастира Морача“. Интересантно је да су позвани научници из бројних области.

- Жеља нам је да чујемо стручњаке из разних области и са разних страна. На овај начин желимо да ову причу проширимо и да нам позвани стручњаци, а ријеч је о веома добронамјерним и стучним људима, и те како помогну, а не да свој став о томе градимо на основу површних анализа којекаквих новооснованих пропагандистичких агенција, чији власници само размишљају како да у своје џепове унесу који еуро по цијену да пропагирају потапање себе самих. Бог није само у манастиру Морачи. Бог је најприје у срцима људским, али се Бог нама јавио као Творац и Саздатељ и кроз птице, и кроз рибе, и кроз камен, и кроз дивљач, и кроз природу. Зато смо дужни да и то чувамо и да и о томе на прави начин бринемо. За чуђење је да нико досад из тих тимова није ни консултовао, на примјер, Франца Вебера, водећег свјетског еколога, који је за Морачу урадио више него многи одавде.

Свједоци смо да се из владајућих кругова у култури упорно форсирају тзв. дукљански и монтенегрински идентитет на овим просторима, а да се, с друге стране, све чини да се и на начин о коме говоримо брише историја и идентитет народа ових простора.

- Има мјеста и таквом размишљању, али прије бих рекао да се првенствено ради на фалсификовању древних ранохришћанских коријена на простору данашње Црне Горе. С друге стране, негира се и брише све оно што се не уклапа у савремене пројекције тзв. новог монтенегринског идентитета. Није мали број људи који у Црној Гори и шире сматра да се на тај начин заправо потире славна немањићка и црногорска историја на овим просторима. Свака озбиљна држава мора да чува и његује, а не да разара и водом потапа оно што је непоновљиво насљеђе на њеном простору. Треба се питати да ли данас у читавом свијету постоји мајстор који може да ослика свјетски познату морачку фреску како гавран храни пророка Илију.

Разговарао: Никола Марковић

Извор: Дневне новине „Дан„, 24. III  2010.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Четвртак шесте седмице поста

Очишћене душе и духом носећи гранчице вере, као деца певајмо похвалне песме Христу, громко кличући Владици: Благословен си, Спасе, Који си дошао у свет да спасиш Адама од древне клетве и Који си човекољубљем Твојим благоволео да духовно постанеш нови Адам, Слово, устројивши све ради нашег добра, слава Теби.

Јутрење – Лазарева субота

Поуке Светих Отаца: Да ли ти је учињена неправда, да ли си покраден и оклеветан и повређен у стварима које су за тебе од највећег значаја; желиш ли да видиш свог непријатеља кажњеног? Но, чак и због тога, боље је за тебе да му опростиш.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Наши дани су у твојим рукама, Боже. Помози нам да уложимо сву своју снагу, своје срце и свој ум помажући ближњима. Помози нам да прво себи помогнемо а потом да једни са другима делимо Твоју љубав у свим делима нашим, свагда славећи и хвалећи Име Твоје Свето. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 65:8-16

1 Мојс. 46:1-7

Прич. 23: 15-35, 24: 1-5.

Богомислена размишљања: Коме: јао? коме: куку? коме свађа? коме вика? коме ране ни за што? Коме црви у очима?

Прич. 23:29

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

[JESSY]

Zorane, da li mozda ima da se kupi ova knjiga "Kroz casni post..."?

[Зоран]

Кроз Часни пост: Петак шесте седмице поста

Савршивши душекорисну Четрдесетницу, молимо Ти се, удостоји нас човекољубљем Твојим да видимо свету Седмицу Страдања Твога, да би у њој могли славословити Твоја силна дела и неизрециви домострој нашег спасења једномислено појући: Господе, слава Теби!

Вечерње, петак уочи Лазареве суботе

Поуке Светих Отаца: Јер где постоји непријатељство или сукоб, тамо нема ни поста ни празника.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Благодаримо Ти, Господе, што си нас довео до овде на нашем путу тражећи да Те наново нађемо. Опрости нам где год сагрешисмо. Укрепи нас да сачувамо мир у души ове последње седмице нашег пута, да би смо имали удела у радосном и славном дану Васкрсења Твога. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 66:10-24

1 Мојс. 49:33, 50: 1-26

Прич. 31: 8-31.

Богомислена размишљања: Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

Прич. 31:9

[Зоран]

Zorane, da li mozda ima da se kupi ova knjiga "Kroz casni post..."?

Књига ''Мисли за сваки дан у години'' има да се купи у свакој боље снабдевеној црквеној продавници или у некој од Цркви али са овом кињгом „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007. први пут се срећем и не знам да ли и где има да се купи... ако нешто сазнаш ти јави и мене интересује.