Verska nastava kao obavezan predmet

[Ignjatije]

Navedi mi jedan konkretan primer tog totalitarizma.

Uh....... ima vise od jednog.

Zabrana veronauke u skolama ( u svakom obliku ), sirenje verske mrznje i netrpeljivosti, propagiranje ideje da je mozak vernika zarazen i da bolest prenose na zdrave jedinke, zabrana gradske slave i proslavljanje Sv. Save kao i ostalih praznika ( Uskrs, Bozic.... ) , vredjanje i omalovazavanje vernika raznim recima,definicijama i karikaturama........ jednostavno ANTITEISTICKI T O T A L I T A R I Z A M ! ! !

Ali nije tema o njemu tako da te molim da vise ne spamujemo, ima dovoljno materijala koji potvrdjuje ovo sto sam napisao a i tema o njemu.

[Avocado]

Таква настава би могла бити обавезна једино ако би се организовала као неконфенсионална. Нпр. као религијска култура или историја религије и сл.

Upravo tako... i licno ne bih imao nista protiv takvog predmeta u drzavnim skolama... osim sto verujem da bi se to u Srbiji nazalost zloupotrebljavalo za nametanje jedne konfesije...

[R.Žiskar]

I za ovu versku nastavu koja je sada u školama, pokazao se nedostatak kvalitetnih veroučitelja.

Mojoj sestri je u osnovnoj predavao jedan mračnjak i demonolog koji je stalno deci pretio paklom (za nedisciplinu na času) i koji je na osnovu njihovog smeha dijagnostikovao posednutost demonima (kao Miroljub).

Нама је професор аутоматике лупао чврге, гађао нас кредом и често користио реч "ћутук!".

Да укинемо аутоматику?

[Wlof]

Automatika je korisna.

Zavisi kome.

[pezza]

Извињавам се, ја овако, без читања целе теме, случајно, налетех...

Моје мишљење "укратко": gringrin

У данашње време је, по мом мишљењу, превише информација доступно, али јако мало информисаности и упућености у конкретне социјалне феномене. Овде спада и суштина аргументације озбиљних атеиста, али и учење о вери као феномену који је чињеница и као такав се не може порећи. А дешава се управо то, тј. да људи генерално, што због неадекватне информисаности, што због наметнутих предрасуда од стране идеолошки обојених противника вере, не познају и не разумеју шта је то вера, па зато улазе у острашћено критизерство и плаше је се, макар она била само у комшилуку. Из тог разлога је, мислим, неопходно учити о вери и верама уколико се хоће да се буде квалитетан члан било ког слоја или дела друштвене заједнице. У супротном, уби нас незнање, али буквално!

Исто важи и vice versa. Одбрамбени милитантизам је општа људска појава и реакција, и присутан је подједнако на обе стране (или можда чак и мало више код атеиста, чини ми се). Али, свакако ратоборних фундаменталиста, којима је вода ушла у уши је има и међу верницима и међу онима који то нису.

Аргументација о индоктринацији у случају верске наставе је у старту промашена тема. Одговор је једноставан. Ако је тако, онда је и свака друга опција, али и све друго понуђено знање или презентовање неког система вредности - индоктринација.

Нека свако ко коментарише било коју индоктринацију проба да се објективно осврне на свет у коме живи и пронаћи ће све саме, да их тако назовемо, "индоктринације" разних друштвено потребних идеологија у свему. Тако се долази до апсурда јер се неминовно доводи у питање сваки поредак у животу. Да ли да набрајам? Нема потребе. Кренимо само од облика државног уређења, система вредности који се законима и обликованим јавним мњењем у свим сферама живота намеће масама, где се притом људи појединачно уопште суштински не питају за мишљење, одобрење, шта би желели. Природно, бунимо се и негодујемо против свега што нам се намеће, али узалуд. То је систем и читав свет и живот почивају на системима. Другачије не бива.

Једноставно, било шта што учимо, примамо, усвајамо од људи који нам то "знање" предају у наслеђе покушавајући да нас изведу на неки пут који су зацртали у својим плановима и програмима, јесте обојено неким ставовима, идеологијама, личним доживљајима и тумачењима, страховима, одушевљењима, разочарањима, веровањима, или од људи који професионално и амбициозно желе да (нам) се наметну и тако се афирмишу у својој професији,... све би то могло да се назове индоктринацијама.

Дакле, овај аргумент је промашена тема.

Свако ко крене у критику треба да крене од себе и становишта на којем сам стоји, да размисли да ли је он тај који жели да наметне свој поглед на свет и свој систем вредности другоме; да ли је његово становиште израз поштовања слободе другог да буде шта хоће и ко хоће, или је покушај наметања, гушења слободе, личности, индоктринација.

Да скратим, закључак је да се проблем састоји у неподношљивости и гнушању у односу на другог и другачијег. Е то јесте балкански проблем, тај менталитет, који се нимало није искоренио ни последњих година. Само се смењују и усавршавају форме једног истог менталитета, а презриви став према другачијим од нас се не мења. Зато је данас можда и највећи мрак у нашем колективном бићу од кад је Србије и Југославије и ја се уопште не осећам истински слободно иако су закони дозволили и веронауку и веру и сексуалне слободе и шта год још хоћеш... Тоталитаризам је још увек опредељење и стил живота на Балкану!

На крају се дође до тога да некаква доктрина мора да постоји по сили логике. Није могуће да нема никаквог садржаја. Ако је већ тако, а јесте, онда треба да прихватимо доктрину, идеологију, становиште да је развијање позитивних вредности и система вредности, и свега што помаже човеку да развије у себи квалитете истинске човечности оправдано и пожељно.

А ако и не можемо да сами бирамо који ћемо садржај да примимо, јер нам се свашта намеће по сили закона и владајућег друштвеног поретка, можемо да бирамо који ћемо да одгајимо и развијемо у себи. Слобода за свакога!