Глумљење Христовог распећа - пара"бого"служење

[Јанко]

Драги Јосипе не жести се

Ја лично видим доста занимљивог и поучног у Гибсоновом филму, мноштво детаља који су оставили врло јак утисак на мене. И немам ништа против позоришних представа, па и крајње лоших ( не могу све бити добре, зар не?), али мислим да све треба да има своје место, и да Црква није добро место за овакве ствари. Ту је тачка мимоилажења, где неки овде мало јачом реториком замагљују суштину:поред богослужења и учествовања у њему овај вид представљања Христовог страдања је У ХРАМУ непотребан. Ван храма, на ливади, у позоришту, биоскопу, тргу...слободно, имаће довољно публике коју богослужење не занима и то је за њих ОК. Али увезано са богослужењем је потпуно страно Православљу-и мислим да тако треба да остане. Традиција је једно, и свака помесна Црква у Православљу има нешто специфично што јој остале не оспоравају, али и не прихватају као правило=канон. А Канон богослужења је друго, он је утврђен, и сигуран сам да овако нешто у Типику, Минеју, Цветном Триоду а ни на неком другом месту нема. Ми овде смо мишљења и искуства да нема потребе поред Јеванђеља, химнографије и Литургије још нешто додавати-АКО СТЕ РЕДОВНИ НА БОГОСЛУЖЕЊУ. Поготово за монахе, тј у манастирима (што је овде случај, ако се не варам), свет је друга прича...

[Zayron]

Драги Јосипе, овога нема у православној цркви. Има ношења крста али нема ових разапињања и сличних ствари. Има код вас на западу. Ја не критикујем ту праксу код вас. Ја је критикујем у одређеном контексту у православном манастиру јер ми имамо сасвим другачију праксу и поготово на велики петак који је цео да испуњен богослужењима која су сасвим довољно сликовита да прикажу Христова страдања и ово је непотребно посебно зато што је очигледно то била замена за та богослужења.

Мени та пракса не смета код вас јер је она израз вашег схватања и побожности. Да ли сад разумеш о чему причам?

Разумијем, али онда сте требали написати да вам се не свиђа завлачење туђих хришђанских традиција у вашу Цркву и њихово мјешање са вашим мјесним, локалним црквеним традицијама, српским црквеним традицијама уколико то тако осјеђате. А сасвим је било излишно тамо писати о некаквом богохуљењу или паралитургији и изругивању. Тим уствари исто вријеђате хришћанске симболе, они тим јесу а сасвим свеједно да ли вашим или туђим. Употребили сте сасвим непримјерен рјечник а ништа на крају опет нисте рјешили. Пашијове славности су хришћанским симболом и светињом исто као и ваш Бадњак или славски колач и таквим ће остати без огледу на то шта ви о том мислили или не мислили. И никоме се не може свидјети да их називате богохуљењем или изругивањем. Шта мислите кад би нетко српски Бадњак или вашу српску Славу и славски колач назвао исто тако богохуљењем и изругивањем (то уствари и раде, мислим неки радикални протестанти, они тако квалификују те српске обичаје, тврде да су реликтима паганства).

[Јанко]

Разумијем, али онда сте требали написати да вам се не свиђа завлачење туђих хришђанских традиција у вашу Цркву и њихово мјешање са вашим мјесним, локалним црквеним традицијама, српским црквеним традицијама уколико то тако осјеђате. А сасвим је било излишно тамо писати о некаквом богохуљењу или паралитургији и изругивању. Тим уствари исто вријеђате хришћанске симболе, они тим јесу а сасвим свеједно да ли вашим или туђим. Употребили сте сасвим непримјерен рјечник а ништа на крају опет нисте рјешили. Пашијове славности су хришћанским симболом и светињом исто као и ваш Бадњак или славски колач и таквим ће остати без огледу на то шта ви о том мислили или не мислили. И никоме се не може свидјети да их називате богохуљењем или изругивањем. Шта мислте кад би нетко српски Бадњак или Славу и славски колач назвао исто тако богохуљењем и изругивањем (то уствари и раде, мислим неки радикални протестанти, они тако квалификују те српске обичаје, тврде да су реликтима паганства).

Па за бадњак (и поред опасности да добијем етикету антисрпства) бих се са њима и сложио.

Већ славски колач је дубоко литургијски, и везан за Крштење (код Грка и Руса имендан-опет Крштење...), само што су наше славе понегде почеле више личити на римске баханалије него на Литургијско окупљање...

[Zayron]

Драги Јосипе не жести се

Ја лично видим доста занимљивог и поучног у Гибсоновом филму, мноштво детаља који су оставили врло јак утисак на мене. И немам ништа против позоришних представа, па и крајње лоших ( не могу све бити добре, зар не?), али мислим да све треба да има своје место, и да Црква није добро место за овакве ствари. Ту је тачка мимоилажења, где неки овде мало јачом реториком замагљују суштину:поред богослужења и учествовања у њему овај вид представљања Христовог страдања је У ХРАМУ непотребан. Ван храма, на ливади, у позоришту, биоскопу, тргу...слободно, имаће довољно публике коју богослужење не занима и то је за њих ОК. Али увезано са богослужењем је потпуно страно Православљу-и мислим да тако треба да остане. Традиција је једно, и свака помесна Црква у Православљу има нешто специфично што јој остале не оспоравају, али и не прихватају као правило=канон. А Канон богослужења је друго, он је утврђен, и сигуран сам да овако нешто у Типику, Минеју, Цветном Триоду а ни на неком другом месту нема. Ми овде смо мишљења и искуства да нема потребе поред Јеванђеља, химнографије и Литургије још нешто додавати-АКО СТЕ РЕДОВНИ НА БОГОСЛУЖЕЊУ. Поготово за монахе, тј у манастирима (што је овде случај, ако се не варам), свет је друга прича...

Да ли је славски колач код вас Литургијом, неком светом Тајном? НИЈЕ! Да ли је Бадњак? НИЈЕ! Све су то мимолитургијски облици побожности. Исто као и те Пашијове славности. Откуд вама то да сте разумјели како ми никакве литургије Великог тједна немамо већ умјесто тога ходамо на некакве такве позоришне игре! Упорно намећете своју криву представи а ја упорно говорим да то везе никакве с литургијом нема, нити су пашијове игре, ни Бадњак а ни Славски колач Светим Тајнама нити икаквом литургијом. Али хришћанским симболом заслужујући респект јесу и кад нису литургијом. То ја вама такођер не подмеђем. Ваша та поређења стварно немају смисла, као кад бих ја дошао и стално инсистирао на томе да ви нешто с тим литургијским животом немате у реду јер док ви имате Славски колач ми имамо Еухаристију? Или док ви имате Бадњак ми имамо Мису полноћку? Дај, мало, размишљајте над тим што читате и што вам пишем и што пишете ви сами!

[Zayron]

Па за бадњак (и поред опасности да добијем етикету антисрпства) бих се са њима и сложио.

Већ славски колач је дубоко литургијски, и везан за Крштење (код Грка и Руса имендан-опет Крштење...), само што су наше славе понегде почеле више личити на римске баханалије него на Литургијско окупљање...

С крштењем Славе јесу повезане али нису литургијом, већ уцрковљеним предхришћанским народним обичајем, тому се каже инкултурација. Литургијом је исклључиво сам обред Крштења, ништа даље ни друго!

[Јанко]

С крштењем Славе јесу повезане али нису литургијом, већ уцрковљеним предхришћанским народним обичајем, тому се каже инкултурација. Литургијом је исклључиво сам обред Крштења, ништа даље ни друго!

Напротив, код нас Словена ових крајева крштења су била Литургијска, масовна и о великим празницима (као сада на Велику Суботу), тако да прослављање Бога и тих Светих када смо примили Крштење има јасно изражену форму Агапа. Ко хоће да види. Ко неће... Бадњак јесте предхришћанска уцрковљена традиција. Понављам, немам ништа против ваше традиције, но она није примерена нашем начину живљења у Христу.

[Zayron]

Па за бадњак (и поред опасности да добијем етикету антисрпства) бих се са њима и сложио.

Већ славски колач је дубоко литургијски, и везан за Крштење (код Грка и Руса имендан-опет Крштење...), само што су наше славе понегде почеле више личити на римске баханалије него на Литургијско окупљање...

Именица литургија и поридјев литургијски има најмање ДВА нивоа или слоја, значења:

кад кажем:

Бадњак и славски колач су дијелом литургијског живота Срба.

Онда сам тим мислио на цјелокупни духовни живот и литургијски и нелитургијски, рецимо у парохији, епархији итд. У том смислу је та реченица тачна.

кад напишем:

Бадњак, славски колач или благослов јела нису литургијом

већ мимолитургијским уцрковљеним народним обичајима.

Онда је и та реченица тачна уколико мислим искључиво

на Свету Литургију која се врши према канонима и обреднику или Мисалу.

Значи зависи у каквом смислу је употребим.

[Zayron]

Напротив, код нас Словена ових крајева крштења су била Литургијска, масовна и о великим празницима (као сада на Велику Суботу), тако да прослављање Бога и тих Светих када смо примили Крштење има јасно изражену форму Агапа. Ко хоће да види. Ко неће... Бадњак јесте предхришћанска уцрковљена традиција. Понављам, немам ништа против ваше традиције, но она није примерена нашем начину живљења у Христу.

Свако крштење је ЛИТУРГИЈСКО али само ломљење славског колача и сам тај колач никада нису били литургијом нити ће то икада постати. То се односи и на Бадњак и на те народне обичаје у вези са њим. Све су то уцрковљени, имплементирани, адоптирани народни обичаји и сваки народ их има некакве своје другачије.

[Јанко]

Па ја сам и написао да резање Славског колача (за разлику од бадњака) ИМА ФОРМУ Литургије, а не да је Литургија. Види Славу, окупљање око трпезе, ломљење Хлеба и дељење Чаше са молитвом, славословљем, и трпезом љубави...Не може бити ближа форма Литургији од ове. Бадњак нема ништа од тога...

Дакле, ако кажеш да је Слава предхришћански обичај, мораш ми то дебело образложити зашто је ово светло које сам сад упалио (приказ Славе) погрешно, а твоје боље...

[Apis]

Шта је бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима, јелово или борово), које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу, Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Како се сече бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.

Шта символише бадњак? Бадњак символички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

[Zayron]

Драги Јосипе, овога нема у православној цркви. Има ношења крста али нема ових разапињања и сличних ствари. Има код вас на западу. Ја не критикујем ту праксу код вас. Ја је критикујем у одређеном контексту у православном манастиру јер ми имамо сасвим другачију праксу и поготово на велики петак који је цео да испуњен богослужењима која су сасвим довољно сликовита да прикажу Христова страдања и ово је непотребно посебно зато што је очигледно то била замена за та богослужења.

Мени та пракса не смета код вас јер је она израз вашег схватања и побожности. Да ли сад разумеш о чему причам?

Како нема? Јерусалимска православна патријаршија је још увијек православном Црквом и то мајком свих православних Цркви. А у њој се одигравају те Пашијове славности, већ најмање 1000 година, вјероватно и 1500 година, има то ношење Часног Крста а има и то разапињање. Као што си тамо могао чути на видеу, из свих православних народа је тамо већ као учинкујуци статиста био "разапет", тј. представљао, уподобљавао Господа на Крсту, само још није био Србин и зато је то све направљено па да коначно и један од тих "глумаца" (неисправан назив, тачније је наподобујућих) буде и Србином. Сад је проблем с тим вашим схваћањима тога шта је уствари православна Црква, ако не прихвађате да су обичаји и традиције Јерусалимске патријаршије православним традицијама јер нису вашим. Према мени, довољно је да те традиције постоје само у једној од православних Патријаршија или Цркви (у овом слиучају чак оној најстаријој и једној од најугледнијих) па да се може говорити о њима као о православним традицијама.

[Zayron]

Па ја сам и написао да резање Славског колача (за разлику од бадњака) ИМА ФОРМУ Литургије, а не да је Литургија. Види Славу, окупљање око трпезе, ломљење Хлеба и дељење Чаше са молитвом, славословљем, и трпезом љубави...Не може бити ближа форма Литургији од ове. Бадњак нема ништа од тога...

Дакле, ако кажеш да је Слава предхришћански обичај, мораш ми то дебело образложити зашто је ово светло које сам сад упалио (приказ Славе) погрешно, а твоје боље...

Наравно да је предхришћански обичај, славски колач је уствари жртвени колач који се припремао на улитбу словенског бога заштитника куће-фамилије и њихових предака. Послије је христијанизацијом попримио хришћанску символику, символе и значење.

Славски колач је традиционални српски колач (односно врста хлеба). Прави се приликом одржавања славе. Обичај је да домаћица испече колач који затим свештеник освешта, залије црвеним вином и ломи сваком присутном члану породице по комад пре ручка.

Славски колач је симбол тела Исуса Христа, а вино којим се колач прелива представља његову крв. Зато се на средини колача, као и на четири места по ободу, ставља печат са словима ИС ХС НИ КА (на ћирилици) што је грчка скраћеница од „Исус Христ побеђује“.

Иначе то вино којим се славски колач заљева је представљало, симболизовало крв проливену, жртвовану на улитбу тога бога заштитника рода. Послије је једноставно дошло до супституције, тим вином се почела означавати Христова крв, колач је постао симболом Христова тијела, а на колач су се умјесто свастика, Свароговог коловрата почела урезивати символична слова ИС ХС НИ КА-

[Apis]

Bravo Bibicu ti vise shvatas koncept SPC nego pola Srbije!

[Јанко]

А да ли Свети Оци остављају праслике само у простор Старог Завета и Изабраног Народа, или говоре да је у свим народима Бог остављао на овај или онај начин траг о Себи да Га познају када дође међу њих? Превише књига, премало Христологије...

Па није Бог присутан у целом свету само од пре 2000 година... Није Мелхиседек из Авраамовог потомства...Нису три Витлејемска Мудраца из Изабраног Народа... Зар је Христос преко Давида до Авраама чисте крви, или има и крви других народа (Рута)? Можеш онда, Јосипе, мирне душе рећи и да је Папа уцрковљена традиција цезаризма...

[Zayron]

Шта је бадњак? Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима, јелово или борово), које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу, Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Како се сече бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.

Шта символише бадњак? Бадњак символички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

Да, то си написао врло лијепо. Само кош додати да је Бадњак уствари била ослава Сварога, словенског бога сунца и његовог повратка (буђења из смрти) по зимском солстицију. Од тог дана зима уступа, дани се продужују а Сварог побјеђује поново над зимом и богињом зиме Мораном. Ја се баш нешто много не бавим тим предхришћанским предајама словенским, наравно да бих волио али на то немам на жалост времена. Свеједно и тако прочитам сваки дан нешто ново о томе док радим на тим словенским пројектима, тамо то прочиташ хтио или не хтио. Тако да тога имам прочитано доста али свеједно то се ни не трудим запамтити, било то превише, имам пречих ствари које требам памтит. Овако то читам само ради увида и прегледа а најчешће се послије мјесец два дана тога ни не сјетим док ме нешто или неко на то не подсјети или напомене. Иначе је на чешком, пољском и словачком цијело море литературе у свему томе, о Рујању и Аркони, словенским предајама и митовима итд. Стварно се нема за све времена, сад сам забављен више практичном информатиком а имам много тога испланирано о св. Ћирилу и Методију.