Zablude o alkoholu

[bosanac]

· Zabluda da opijanje nije bolest

Ovo je zabluda koja je, možda, od svih zabluda najizrazitija. Nikome, pa veoma često ni lekaru ni na pamet ne pada da kaže da je neko bolestan ako se opio. A on je nepobitno bolestan. Činjenica da će mu biti bolje posle određenog broja sati ili posle 1—2 dana — ne menja stvar.

Značajno je podvući da je svako napito stanje bolesno stanje organizma.

· Nema časti bez alkohola

Ovo je kod nas postalo pravilo. Može da se desi da u kući nema mesa, ill nekih drugih artikala za ishranu, ali da nema kafe i rakije, e, to ne može.To bi bila sramota.

Postepeno, ali sigurno ova zabluda potiskuje jedan divan običaj koji je široko primenjivan kod naših ljudi, a to je da se gost pocasti sa slatkim i čašom vode. Zašto se taj divni običaj ne bi ponovo uveo u svaku kuću? On svima prija, a ne isključuje decu kao alkohol. Ako neko pokuša da odbije čašicu, počinje čitava borba koja je veoma lep primer primitivizma i neznanja.

Obično se kaže: »Neće ti biti nista od 1—2 čašice«. I verovatno neće. Ali, šta dolazi posle toga?

Zašto bismo mi o tome mislili? Zašto bismo mislili I o tome da su svi alkoholičari počeli sa 1 ili 2 čašice? Misliti ćemo ako do toga dođe. Eto, nesreća je baš u tome što onda nismo u stanju da više mislimo.

Pored prethodne konstatacije da se od jedne čašice ne postaje alkoholičar, često se čuje i druga, da svi koji piju ne postaju alkoholičari. I to je tačno. Međutim, u ovoj logici ima nešto drugo, što je teško prihvatljivo. Da bismo to shvatili poslužićemo se jednim upoređivanjem. Mi skoro svi dolazimo u dodir sa klicama tuberkuloze, ali ne obolevamo svi. Medutim, ako bi neko pokušao da bilo kome ponudi uzročnike tuberkuloze ili neke druge bolesti, njemu bi bilo suđeno kao zločincu. Onaj ko nam da alkohol koji izaziva bolest težu od tuberkuloze, smatra se prijateljem i dobrim domaćinom. Naučimo se da prijatelju damo nesto slatko i prijatno, što mu ne može naškoditi ni pod kojim uslovima. Verovatno on i bez alkohola ima dosta životnih problema koje treba savladati.

·

[bosanac]

· Zabluda da je proizvodnja i promet alkoholnih pića veoma unosna privredna grana koju društvo treba, ne samo da podržava, nego i širi

Ova zabluda ima svoje korene u društvenom sistemu gde je osnovno merilo svega profit. Nije bitno ko, koliko i kako plaća taj profit.

Međutim, baš u tome se i kriju zablude pa ih iz tih razloga treba razmotriti.

Prema procenama stučnjaka, broj alkoholičara u našoj zemlji kreće se oko 90.000 ljudi u godinama svoje pune radne sposobnosti, prosečno iameđu 30 i 50 godina. Znači, treba očekivati da su svi oni zaposleni. Ako idemo dalje sa procenama, onda ćemo videti da jedan alkoholičar svake godine izostane sa posla prosečno dva meseca, u toku radnog staža prosečno deset (10) godina, što znači za generacije naših alkoholičara gubitak 900.000 radnih godina. Ako se tome doda cena lečenja alkoholičara, onda ćemo dobiti nove velike sume novca.

Ogroman broj saobraćajnih udesa izazvan je pod uticajem alkohola. Tako, na primer, kod vazdušnih udesa nađen je alkohol kod pilota, prema razniin ispitivanjima od 11.6% do 30% slučajeva gde su ogromne i materijalne i ljudske žrtve. Tvrdi se da je za 50—62% udesa na putevima u SAD bio uzrok alkohol. ili da 40—50% svih saobradajnih udesa bude izazvano pod uticajem alkohola. Materijalni troškovi ovih iidesa, ne računajući ljudske živote, su ogromni.

Dalje, računa se da je 30% svih ubistava, samoubistava i drugih nesrećnih slučajeva vezano za alkohol. Među njima je najveći broj mladih ljudi koji svoj radni vek prekidaju veoma rano, ostavljaju nezbrinute porodice i druge probleme.

Navodi se da na 100 alkoholičara dolazi 123 povrede na radu godišnje, a na 100 nealkoholičara svega 44. Kad bi se preciznije izračunale sve materijalne posledice ovih povreda, invaliditeta, zbrinjavanje porodica i drugo, dobile bi se ogromne sume novca. To su najvažniji pokazatelji materijalnih troškova alkoholičara u odnosu na širu društvenu zajedniicu. Štete koje alkoholičar nanosi svojoj porodici su takođe, ogromne. Jedan naš bolesnik je izračunao da materijalni troškovi njegovog alkoholizma u toku 9 godina iznose 94.000.000 dinara (računato 1977. godine). Naša istraživanja su pokazala da jedan alkoholičar troši 123 puta vise nego onaj ko nije alkoholičar.

Posledice za članove porodice i decu su neprocenjive. Amerikanci već sada tvrde da je medicinski problem broj jedan u SAD — alkoholizam, iz čega se mogu zaključiti i visine troškova u toj oblasti. Razume se da navedena razmatranja zahtevaju šira naučna istraživanja.

Nauka je utvrdila da alkoholičari umiru 10—15 godi­na ranije, prema nekim podacima prosečno u 52. godini života. Kako je prosečan život muškaraca preko 60 godina, a radni staž se računa do 60 godina života, to možemo pretpostaviti da alkoholičari u proseku ne odrade 8 godina svog radnog staža.

[bosanac]

Zabluda da su vino i pivo prehrambeni proizvodi i da nisu alkoholna pića

Ne samo da je ovo zabluda, nego i više od toga — glupost. Međutim, ova zabluda nije došla zbog dobra onih koji piju nego zbog profita proizvođača.

Ovaj stav se potkrepliuje činjenicom da 1 gram alkohola daje 7,1 kalorija energije. Ovde se nameće jedna malo čudna komparacija: što mi ne bismo pripremali ishranu od dobre vrste drveta ili koksa koji imaju više kalorija? Možda bi se tamo našlo i još nekih korisnih sastojaka, a ne samo kalorija.

Pored toga, treba da se podsetimo da alkoholičari koji nekoliko dana ne jedu, a piju veće količine alkohola, zapadaju u veoma teška stanja koja vode potpunom iscrpljenju, teškim organskim oštećenjima, predelirantnim i delirantnim stanjima i to ih po pravilu odvodi · bolnicu. Pri tome sa alkoholom su uzimali dosta vode, što znacj da su im nedostajale hranljive materije neophodne za normalan život, kojih alkohol nema.

Poznato je da pivo sadrži najčešće 3—7% alkohola a vino 8—12%, kao i da i jedno i drugo piće dovodi do alkoliolizma i teških oštećenja.

Takođe je česta zabluda da je crveno vino dobro za malokrvnost, jer navodno nadoknađuje krv. Ova zabluda je posledica primitivnog izjednačavanja crvenkaste boje vina sa bojom krvi. Zabluda da ova pića koja nemaju alkohola ili imaju malo i procenat alkohola koristan u ishrani, povukla je mnoge apstinente — koji nisu raščistili sa svojom bolešću — u ponor alkoholizma, iz koga se svaki sledeći put sve teže izvlači.

Prema tome, pivo i vino su alkoholna pića i za njih važe sva pravila koja važe za rakiju, vinjak ili bilo koje drugo piće.

Zabluda da se pod malom količinom alkohola bolje vozi

Ovo je česta zabluda, kao što su, na žalost, česti saobraćajni udesi izazvani pri malim količinama alkohola. Jedino što se u takvim situacijama povećava jeste nekritičnost i zajedno s njom i rizici. Inače, refleksi se usporavaju, gubi se brzina reagovanja, slabi volja i koncentracija. Ispitivanja su pokazala da se broj grešaka povećava 6—9 puta, a 54% svih grešaka su iz oblasti korišćenja organa upravljanja. Reakcije na svetlosne signale se smanjuju za 30%, reakcije na zvučne signale za 38%, a mogućnost perifernog vida (zapažanja predmeta na periferiji vidnog polja) za 50%.

Na osnovu ovog što smo izneli jasno je zašto je »sekunda straha« — vreme od zapažanja opasne situacije do reakcije izbegavanja — produžena i posle malih količina alkohola za 5—12 puta. Zato je neshvatljivo da se ne samo u zakonima nego i u stručnoj literaturi dozvoljava vožnja posle pijenja 0,5 del viskija. Međutim, dokazano je da 0,5—1,0 del votke deluje intenzivno negativno na intelektualne sposobnosti u toku nekoliko časova ili čak 1—2 dana. Tako se brzina slaganja kod slovoslagača smanjuje za 15% a kod daktilografa efikasnost opada za 20%. S obzirom da se i ovde radi o mehaničkim radnjama koordinacije kao i kod vožnje, onda je verovatno da se isto dešava i kod vozača.

Ruski naučnici tvrde da i male količine alkohola imaju nepoželjno dejstvo na organizam, čak i 24—48 čusova posle upotrebe i mogu biti uzrok nesreće. Prema tome, nepobitno je utvrđeno da i količine alkohola od 1 čašice ili jednog piva dovode do smanjenja kritičnosti, remete normalni prijem informacija (svetlosnih, zvučnih), sužavaju vidno polje, usporavaju reakcije i na taj način stvaraju uslove za saobraćajne udese.

Nauka kaže da vozač ne bi smeo uopšte koristiti alkohol, jer i najmanje količine alkohola smanjuju sposobnost vožnje i ugrožavaju sigurnost i bezbednost saobraćaja.

[bosanac]

Alkohol povećava radni učinak

I ova zabluda je, takođe, široko zastupljena. Ako čovek zida kuću ili mu majstori rade bilo šta drugo, mora im se nabaviti alkohol. Medutim, nisu retka iskustva da takvi majstori, ako nisu pod kontrolom, zaborave da ugrade prozor ili naprave neku drugu grešku. Poučeni · ovakvim iskustvom, drugi daju alkohol samo za vreme obroka ili posle rada. Međutim, ispitivania su pokazala da uzimanje alkohola i za vreme obroka smanjuje proizvodniu za 5 do 10%. Takođe je eksperimentalno utvrđeno da kolčina alkohola koja se nalazi u 1 litri piva kod radnika smaniuje radni učinak za 15 do 20%.

Svetski naučnici su utvrdili da je čoveku koji ujutru popije dve čašice votke potrebno 8 časova za posao, koji obavi za 7 časova ako ne pije.

U jednoj od zapadnih zemalja vršen je eksperiment u jednoj vojnoj jedinici. Vojnici su bili podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi su dali po dve flaše piva na vojnika, a drugoj nisu dali ništa. Obema grupama je dat isti zadatak. Prva grupa je davala izjave da je sposobnija, ali su rezultati pokazali da je bila sposobnija grupa koja nije pila. Drugi su opet, u cilju ispitivanja izdržljivosli, vojnicima koji su se vise puta penjali na brdo, davali 30—40 cm3 alkohola (znači ni punu čašu), pa su konstatovali da je u dane kad je vojnicima davan alkohol bilo potrebno 20% više vremena da se popnu na brdo, nego u dane kad im alkohol nije davan. Za isti posao u dane kada su dobili alkohol potrošnja energije je bila veća za 15-20% zbog nepreciznosti, smanjene tačnosti i tvrdoće pokreta.

·

Alkohol povećava intelektualne sposobnosti

Ovu zabludu podržavala je tradicija da su se mladi stvaraoci, naročito pesnici, sastajali i mnogo vremena provodili po kafanama. Stvarala se zabluda da dobar pesnik i stvaralac ne može to postati ako veliki deo vremena ne provodi po kafanama i ne pije.

Međutim Boem je Čovek u glavi - ne u kafani.

Veliki stvaraoci i mudraci tvrde suprotno. Naš nobelovac lvo Andrić je zapisao da su ga jednom upitali da kaže nešto kratko kao poruku našim ljudima. Nije mogao ništa da odgovori. Kasnije, jednom prilikom dok je sedeo u kafani, setio se tog pitanja i napisao: »Ne opijajte se!« Nešto kasnije je dodao još jednu sličnu rečenicu: »Ne opijajte se - to je pitanje ljudskog dostojanstva«. Mislilac, kakav je bio Ivo Andrić, koji je imao u svetskim razmerama retko uho i oko, retku dušu i neverovatnu moć zapažanja i zdravu trezvenu misao nije mogao pogrešiti. Još jedan veliki stvaralac i mislilac - Tolstoj je rekao: »Vino uništava telesno zdravlje ljudi, slabi umne sposobnosti, uništava blagostanje porodice i što je najužasnije, uništava dušu ljudi i njihovog potomstva«, . ..a čovek bez duse i umnih sposobnosti ne može da stvara.

Englezi su vršili interesantna ispitivanja sa vojnicima jedne jedinice posle davanja 25 cm3 alkohola (pola čaše) pa su konstatovali da im je posle toga potrebno više 15—20% vremena za upamćivanje određene grade, nego u slučaju da im se alkohol ne da. Kada su dali samo 15 cm3 alkohola na tašte, sposobnost upamćivanja je padala za 27%, posle 25 cm3 za 70%. Zaključili su da alkohol jako oštećuje umne, a naročito stvaralačke funkcije.

Znaci, veliki umovi su još davno sagledali, a naučnici su eksperimentalno potvrdili da alkohol ne samo da ne povećava, nego sigurno smanjuje i ruši stvaralačke sposobnosti. Druga je stvar da li smo mi sposobni da se izdignemo iznad svojih zabluda, naročito ako nam one odgovaraju, na nivo shvatanja velikih umova i naučnih otkrića.

[bosanac]

Zabluda da su preciznost i opšte sposobnosti povećane pod manjim količinama · alkohola

Neretko se čuje kako neko obavlja neki posao sa takvom spretnošću da to niko drugi ne može, niti on sam ako ne popije. Takva mišljenja se iznose na osnovu primera, a iznesena su tako da ne trpe prigovore i sumnje. Ovakve tvrdnje pothranjuju navedenu zabludu. Međutim, koliko je ona pogrešna najbolje pokazuju ispitivanja sa vojnicinia u gađanju gde je potrebna dobra koncentnacija i koordinacija.

Tako, na primer, pet ljudi je gađalo u metu na 250 metara sa 10 metaka. Prilikom gađanja bez upotrebe alkohola u figuru je bilo 86°/o pogodaka, u štit 14%. Promašaja nije bilo. Posle upotrebe alkohola u figuru je bilo 26% pogodaka, u štit 34%, a 40% je bilo van cilja. Slična ispitivanja su izvršena u Engleskoj. Posle uzimanja alkohola od 50 cm

³

vršeno je gađanje na 50 metara iz puške. Pri brzoj paljbi rezultati su bili slabiji za 20%, pri čemu je i brzina paljbe bila manja, a strelci su, naprotiv, bili ubeđeni u suprotno. Kod artiljeraca i automatičara rezultati su bili slabiji za čitavih 50%.

Prema tome, može se sa sigurnošću tvrditi da alkohol oštećuje sve, kako psihičke tako i mehaničke funkcije čoveka.

Zabluda da alkohol zagreva

Ova zabluda je veoma česta. Zbog toga se kod naroda u zimsko doba, a naročito ako se radi na polju ili se pešači, uzima alkohol da bi se zagrejalo. Mnogi su ovakvo zagrevanje platili glavom. Alkohol i u ovom slučaju obmanjuje. Upravo pod dejstvom alkohola dolazi do proširenja krvnih sudova na površini tela. I, zaista, čovek oseća da su mu lice, uši i ruke topliji. On je radostan i slavi alkohol koji ga je »zagrejao«, a nije svestan da alkohol u osnovi krade njegovu toplotu. Zapravo, u proširenim krvnim sudovima krv se više zadržava, sporije teče i predaje toplotu spoljnoj sredini i na taj način ubrzava hlađenje tela. U tome mu pomaže i sam alkoholičar koji nekritično, pod uticajem alkohola, skida rukavice, šal, kaput i pomaže hlađenje, izlažući veće delove tela hlađenju. Na taj način dolazi do spuštanja temperature tela, omamljenosti, usporavanja pokreta i postepenog uvođenja u san, iz koga se više nikada neće probuditi. To su takozvane »bele smrti« koje su odnele veliki broj alkoholičara.

Pre nekoliko godina jedan mladi radnik iz Beograda otišao je kući za Novu godinu. Poslednji dan praznika je pošao natrag. Pošto je napadao sneg, a autobus nije došao, sedeo je u kafani i pio. Predveče je odlučio da se vrati kući. Na putu do kuće su ga zadržavali da ostane do sutra kod suseda, jer je bila mećava. U svojoj nekritičnosti on, nije shvatio niti realnost niti njihove savete. Sutradan su ga našli mrrtvog 50 metara dalje od praga svoje kuće.

Ako nije pod alkoholom, kod čoveka se u sličnim situacijama dešavaju sasvim suprotne promene: on oseća hladnoću, pokriva se, koža mu se ježi, počinje da drhti, oseća potrebu za kretanjcm i aktivnošću i zaštitom koja je jedini spas u sličnoj sltuaciji. Alkohol mu bas to oduzima.

[Sophrosyne]

[bosanac]

·

Alkohol širi krvne sudove srca

Ova zabluda najčešće počinje od lekara, nekad od kardiologa. Nije mali broj alkoholičara koji za svoju bolest mogu da zahvale svojim lekarima. »Dobro bi bilo da uzmeš 1—2 čašice vinjaka, on širi krvne sudove srca«. Onda čovek, verujući svom lekaru, počinje sa jednom do dve, sa postepenim povećanjem i sigurnim putem u bolest. A, srce — propada li propada. Mnogobrojna ispitivanja, kako na životinjama tako i na ljudima, ukazuju da u pojedinačnoj dozi koja odgovara količini za »jedno pice« alkohol izaziva izdašne promene u komornoj funkciji, metabolizmu (isrhani) srčanog mišića i u međućelijskoj strukturi koje, godinama ponavljane, doprinose nastanku alkoholne kardiomiopatije — oštećenja srčanog mišića. Navodi se da je kod 80% alkoholiča umrlih zbog alkoholne ciroze jetre nađeno oštećenje srčanog mišića. Takođe, obdukcijom je utvrđeno da 1/5 osoba koje su uzimale alkohol, pokazuju oštećenja srčanog mišića. Navode se podaci da je 60—80°/o oštećenja srčanog mišića uzrokovano alkoholom.

Ruski stručnjaci navode da 1/4 alkoholičara pokazuje rentgensko povećanje leve komore srca i proširenu aortu. Kažu da bolesnik s alkoholnim oštećenjem srčanog mišića oseća nedostatak vazduha i smetnje u predelu srca. Često je kašljanje, a ubrzan srcani rad je uvek prisutan sa povremenim preskakanjem. Ovako ubrzan rad i preskakanje (ekstrasistole) kod osoba srednjih godina uvek treba da probudi sumnju na alkohol kao uzrok. Vrlo je česta i apsolutna aritmija. Prema tome, danas više nema sumnje o štetnom uticaju alkohola na srce i njegove krvne sudove. Alkohol smanjuje udarni volumen srca, smanjuje snabdevenost srčanog mišića krvlju i na taj način pogoršava stanje bolesnog srca.

·

Alkohol pomaže varenju – nadoknađuje manjak želudačne kiseline

Često se može čuti da je dobro pre jela popiti 1—2 čašice. Neki su to uveli kao običaj bez koga ne prolazi ni jedan obrok. Da pogledamo šta se stvarno dešava posle uzimanja alkohola.

U tom cilju su vršena ispitivanja kod 34 ličnosti koje ranije nisu pile. Posle uzimanja manje kolicine alkohola posmatrana je. sluzokoža njihovog želuca. Kod 30 od 34 ispitanika konstatovano je da dolazi do nadražaja sluzokože, do proširenja krvnih sudova i do krvarenja. Medutim, dešava se mnogo vise promena od onih koje se mogu videti. Tačno je da se pod uticajem alkohola povecava izlučivanje hlorovodonične kiseline. Međutim, povećana količina kiseline i alkohol nadražuju sluzokožu. Nadražena sluzokoža se brani i luči više sluzi koja ima ulogu da zaštiti samu sfuzokožu. Pored toga, ćelije oštećene alkoholom i povećanom kiselinom otpadaju sa sluzokože želuca. Na taj način sluzokoža ostaje nezaštićena, pa alkohol i kiselina lakše deluju na nju i oštećuju je.

Znači, uzimanjem alkohola očekuje se pomoć varenju, a dobija suprotno. Hrana u želucu koji ima oštećenu sluzokožu izaziva tegobe, a čovek da bi izbegao tegobe, izbegava hranu, pa se postiže suprotno od onog što je čovek hteo. S druge strane, oštećenjem sluzokože oštećuju se i žlezde koje luče kiselinu pa se smanjuje lučenje kiseline i postiže suprotan efekat od željenog. Ovakvo stanje daljim uzimanjem alkohola postepeno se pogoršava. Interesantno je da su oštećenja želuca najveća kod umerenih alkoholičara. Međutim, pravu ulogu u odnosu na ishranu alkohol pokazuje tek kasnije. Nama je dobro poznato da veliki broj alkoholičara primljeirih u teškom, predelirantnom ili delirantnom stanju daju podatke da od 10 do 15 dana ne jedu ništa ili vrlo malo jedu.

Prema tome, nedvosmisleno je da je i u ovom pogledu alkohol veliki obmanjivač: uzima se da pomogne, a on stvara nove i veće probleme.

U jednom ispitivanju 1973. godine, ruski naučnici su konstatovali da 2O°/o alkoholičara, znači svaki peti, ima čir na želucu. U jednom ispitivanju kod nas nađen je čir na želucu kod svakog četvrtog ispitanika. Posle 9 meseci lečenja, uz apstinenciju, na kontroli je konstatovan čir samo kod 8°/o (umesto 2O% — pre 9 meseci). Prema tome, na osnovu mnogobrojnih ispitivanja i posmatranja može se tvrditi da je sluzokoža želuca kod najvećeg broja alkoholičara oštećena. Oštećena sluzokoža ne može vršiti svoju funkciju bolje nego zdrava

·

Alkohol povećava polne mogućnosti

Nije redak slučaj da se alkoholičari ili ljudi koji se ne smatraju alkoholicarima iako dosta piju, hvale da su »neodoljivi« kad popiju. Ima čak i takvih koji bez alkohola imaju smetnje, a kad popiju postaju uspešni. Ako bi to stvarno bilo tako, onda bi alkohol mnogima donosio sreću umesto propasti. Dakle, u krajnjem slučaju sve su to zablude. Da vidimo kako.

Pre svega, dobro je poznato da je alkoholičar nekritičan pa smatra da su njegove sposobnosti povećane i u ovom pogledu kao što je mislio za razne druge aktivnosti i sposobnosti. U najvećem broju slucajeva, povećana je samo želja, ali ne i sposobnost. Početni poremećaji su takođe varljivi. Rekli smo da je želja povećana, može da bude povećana i erekcija, a poremećaj je u odloženoj ejakulaciji, što može goditi i partnerki i alkoholičaru, pa su ubedeni da je stanje bolje, što alkoholičara vuče daljem pijenju, a žena ga u tome podržava. Na taj način prividno poboljšanje postaje uzrok daljem pijenju i daljim oštećenjima koja dovode do izrazite impotencije. Sa druge strane, uskoro to počinje da smeta i ženi jer se odnos pretvara u mrcvarenje.

Postoje i ljudi koji imaju određene psihičke tegobe koje uzrokuju impotenciju. Kod izvesnog broja alkohol delom otklanja psihičke tegobe i dobija se utisak da on rešava pitanje impotencije. Međutim, umesto da na odgovarajući, stručan način ovakav čovek leči svoje tegobe, on sve dublje tone u alkohol i alkoholizam koji će dovesti do seksualnih poremećaja koji neće biti samo psihičke prirode.

Zablude alkoholičara da piju malo – količinski i vremenski

Ovo nisu čiste zablude, a nekad pokušaj obmane i laži, što se dešava naročito u početku kada alkoholičar želi da sakrije svoj alkoholizam. Mi smo imali bolesnika koji je na pitanje od kada pije, odgovorio 3-4 godine, a kasnije je ispalo ni manje ni više, nego 30 godina.

Pa ipak ima ovde dosta zabluda. Da je to tako ilustrovaćemo jednim primerom. Jedan naš bolesnik je tvrdio da on pije samo preko vikenda, za vreme godišnjeg odmora i praznika. Na prvi pogled, to stvarno ne izgleda mnogo.

Međutim, u toku drugog lečenja, on je vršio ponovnu analizu svoje bolesti i načina pijenja i došao je do veoma interesantnih podataka. Zapravo, kad je sabrao 52 subote i 52 nedelje, 35 dana godišnjeg odmora, 10 dana posebnog odmora, 10 dana ostalih praznika, ispalo je da on pije 164 dana u godini. Tome je dodao 59 dana kada se posle prethodnih pijenja osećao mamurnim, što je ukupno 223 dana. Prema tome, ostalo je samo 142 dana kad nije bio pod direktnim dejstvom alkohola. Moguće je i to da je broj dana mamurluka još veći.U svakom slučaju, ovaj čovek je bio u zabludi.

Njegovo »za vikend i godišnji odmor« pretvorilo se u više nego svaki dan.

[bosanac]

·

Zabluda da opijanje nije bolest

Ovo je zabluda koja je, možda, od svih zabluda najizrazitija. Nikome, pa veoma često ni lekaru ni na pamet ne pada da kaže da je neko bolestan ako se opio. A on je nepobitno bolestan. Činjenica da će mu biti bolje posle određenog broja sati ili posle 1—2 dana — ne menja stvar.

Značajno je podvući da je svako napito stanje bolesno stanje organizma.

·

Nema časti bez alkohola

Ovo je kod nas postalo pravilo. Može da se desi da u kući nema mesa, ill nekih drugih artikala za ishranu, ali da nema kafe i rakije, e, to ne može.To bi bila sramota.

Postepeno, ali sigurno ova zabluda potiskuje jedan divan običaj koji je široko primenjivan kod naših ljudi, a to je da se gost pocasti sa slatkim i čašom vode. Zašto se taj divni običaj ne bi ponovo uveo u svaku kuću? On svima prija, a ne isključuje decu kao alkohol. Ako neko pokuša da odbije čašicu, počinje čitava borba koja je veoma lep primer primitivizma i neznanja.

Obično se kaže: »Neće ti biti nista od 1—2 čašice«. I verovatno neće. Ali, šta dolazi posle toga?

Zašto bismo mi o tome mislili? Zašto bismo mislili I o tome da su svi alkoholičari počeli sa 1 ili 2 čašice? Misliti ćemo ako do toga dođe. Eto, nesreća je baš u tome što onda nismo u stanju da više mislimo.

Pored prethodne konstatacije da se od jedne čašice ne postaje alkoholičar, često se čuje i druga, da svi koji piju ne postaju alkoholičari. I to je tačno. Međutim, u ovoj logici ima nešto drugo, što je teško prihvatljivo. Da bismo to shvatili poslužićemo se jednim upoređivanjem. Mi skoro svi dolazimo u dodir sa klicama tuberkuloze, ali ne obolevamo svi. Medutim, ako bi neko pokušao da bilo kome ponudi uzročnike tuberkuloze ili neke druge bolesti, njemu bi bilo suđeno kao zločincu. Onaj ko nam da alkohol koji izaziva bolest težu od tuberkuloze, smatra se prijateljem i dobrim domaćinom. Naučimo se da prijatelju damo nesto slatko i prijatno, što mu ne može naškoditi ni pod kojim uslovima. Verovatno on i bez alkohola ima dosta životnih problema koje treba savladati.

·

Zabluda da je proizvodnja i promet alkoholnih pića veoma unosna privredna grana koju društvo treba, ne samo da podržava, nego i širi

Ova zabluda ima svoje korene u društvenom sistemu gde je osnovno merilo svega profit. Nije bitno ko, koliko i kako plaća taj profit.

Međutim, baš u tome se i kriju zablude pa ih iz tih razloga treba razmotriti.

Prema procenama stučnjaka, broj alkoholičara u našoj zemlji kreće se oko 90.000 ljudi u godinama svoje pune radne sposobnosti, prosečno iameđu 30 i 50 godina. Znači, treba očekivati da su svi oni zaposleni. Ako idemo dalje sa procenama, onda ćemo videti da jedan alkoholičar svake godine izostane sa posla prosečno dva meseca, u toku radnog staža prosečno deset (10) godina, što znači za generacije naših alkoholičara gubitak 900.000 radnih godina. Ako se tome doda cena lečenja alkoholičara, onda ćemo dobiti nove velike sume novca.

Ogroman broj saobraćajnih udesa izazvan je pod uticajem alkohola. Tako, na primer, kod vazdušnih udesa nađen je alkohol kod pilota, prema razniin ispitivanjima od 11.6% do 30% slučajeva gde su ogromne i materijalne i ljudske žrtve. Tvrdi se da je za 50—62% udesa na putevima u SAD bio uzrok alkohol. ili da 40—50% svih saobradajnih udesa bude izazvano pod uticajem alkohola. Materijalni troškovi ovih iidesa, ne računajući ljudske živote, su ogromni.

Dalje, računa se da je 30% svih ubistava, samoubistava i drugih nesrećnih slučajeva vezano za alkohol. Među njima je najveći broj mladih ljudi koji svoj radni vek prekidaju veoma rano, ostavljaju nezbrinute porodice i druge probleme.

Navodi se da na 100 alkoholičara dolazi 123 povrede na radu godišnje, a na 100 nealkoholičara svega 44. Kad bi se preciznije izračunale sve materijalne posledice ovih povreda, invaliditeta, zbrinjavanje porodica i drugo, dobile bi se ogromne sume novca. To su najvažniji pokazatelji materijalnih troškova alkoholičara u odnosu na širu društvenu zajedniicu. Štete koje alkoholičar nanosi svojoj porodici su takođe, ogromne. Jedan naš bolesnik je izračunao da materijalni troškovi njegovog alkoholizma u toku 9 godina iznose 94.000.000 dinara (računato 1977. godine). Naša istraživanja su pokazala da jedan alkoholičar troši 123 puta vise nego onaj ko nije alkoholičar.

Posledice za članove porodice i decu su neprocenjive. Amerikanci već sada tvrde da je medicinski problem broj jedan u SAD — alkoholizam, iz čega se mogu zaključiti i visine troškova u toj oblasti. Razume se da navedena razmatranja zahtevaju šira naučna istraživanja.

Nauka je utvrdila da alkoholičari umiru 10—15 godi­na ranije, prema nekim podacima prosečno u 52. godini života. Kako je prosečan život muškaraca preko 60 godina, a radni staž se računa do 60 godina života, to možemo pretpostaviti da alkoholičari u proseku ne odrade 8 godina svog radnog staža.

·

Zabluda da su vino i pivo prehrambeni proizvodi i da nisu alkoholna pića

Ne samo da je ovo zabluda, nego i više od toga — glupost. Međutim, ova zabluda nije došla zbog dobra onih koji piju nego zbog profita proizvođača.

Ovaj stav se potkrepliuje činjenicom da 1 gram alkohola daje 7,1 kalorija energije. Ovde se nameće jedna malo čudna komparacija: što mi ne bismo pripremali ishranu od dobre vrste drveta ili koksa koji imaju više kalorija? Možda bi se tamo našlo i još nekih korisnih sastojaka, a ne samo kalorija.

Pored toga, treba da se podsetimo da alkoholičari koji nekoliko dana ne jedu, a piju veće količine alkohola, zapadaju u veoma teška stanja koja vode potpunom iscrpljenju, teškim organskim oštećenjima, predelirantnim i delirantnim stanjima i to ih po pravilu odvodi u bolnicu. Pri tome sa alkoholom su uzimali dosta vode, što znacj da su im nedostajale hranljive materije neophodne za normalan život, kojih alkohol nema.

Poznato je da pivo sadrži najčešće 3—7% alkohola a vino 8—12%, kao i da i jedno i drugo piće dovodi do alkoliolizma i teških oštećenja.

Takođe je česta zabluda da je crveno vino dobro za malokrvnost, jer navodno nadoknađuje krv. Ova zabluda je posledica primitivnog izjednačavanja crvenkaste boje vina sa bojom krvi. Zabluda da ova pića koja nemaju alkohola ili imaju malo i procenat alkohola koristan u ishrani, povukla je mnoge apstinente — koji nisu raščistili sa svojom bolešću — u ponor alkoholizma, iz koga se svaki sledeći put sve teže izvlači.

Prema tome, pivo i vino su alkoholna pića i za njih važe sva pravila koja važe za rakiju, vinjak ili bilo koje drugo piće.

·

Zabluda da se pod malom količinom alkohola bolje vozi

Ovo je česta zabluda, kao što su, na žalost, česti saobraćajni udesi izazvani pri malim količinama alkohola. Jedino što se u takvim situacijama povećava jeste nekritičnost i zajedno s njom i rizici. Inače, refleksi se usporavaju, gubi se brzina reagovanja, slabi volja i koncentracija. Ispitivanja su pokazala da se broj grešaka povećava 6—9 puta, a 54% svih grešaka su iz oblasti korišćenja organa upravljanja. Reakcije na svetlosne signale se smanjuju za 30%, reakcije na zvučne signale za 38%, a mogućnost perifernog vida (zapažanja predmeta na periferiji vidnog polja) za 50%.

Na osnovu ovog što smo izneli jasno je zašto je »sekunda straha« — vreme od zapažanja opasne situacije do reakcije izbegavanja — produžena i posle malih količina alkohola za 5—12 puta. Zato je neshvatljivo da se ne samo u zakonima nego i u stručnoj literaturi dozvoljava vožnja posle pijenja 0,5 del viskija. Međutim, dokazano je da 0,5—1,0 del votke deluje intenzivno negativno na intelektualne sposobnosti u toku nekoliko časova ili čak 1—2 dana. Tako se brzina slaganja kod slovoslagača smanjuje za 15% a kod daktilografa efikasnost opada za 20%. S obzirom da se i ovde radi o mehaničkim radnjama koordinacije kao i kod vožnje, onda je verovatno da se isto dešava i kod vozača.

Ruski naučnici tvrde da i male količine alkohola imaju nepoželjno dejstvo na organizam, čak i 24—48 čusova posle upotrebe i mogu biti uzrok nesreće. Prema tome, nepobitno je utvrđeno da i količine alkohola od 1 čašice ili jednog piva dovode do smanjenja kritičnosti, remete normalni prijem informacija (svetlosnih, zvučnih), sužavaju vidno polje, usporavaju reakcije i na taj način stvaraju uslove za saobraćajne udese.

Nauka kaže da vozač ne bi smeo uopšte koristiti alkohol, jer i najmanje količine alkohola smanjuju sposobnost vožnje i ugrožavaju sigurnost i bezbednost saobraćaja.

·

Alkohol povećava radni učinak

I ova zabluda je, takođe, široko zastupljena. Ako čovek zida kuću ili mu majstori rade bilo šta drugo, mora im se nabaviti alkohol. Medutim, nisu retka iskustva da takvi majstori, ako nisu pod kontrolom, zaborave da ugrade prozor ili naprave neku drugu grešku. Poučeni ovakvim iskustvom, drugi daju alkohol samo za vreme obroka ili posle rada. Međutim, ispitivania su pokazala da uzimanje alkohola i za vreme obroka smanjuje proizvodniu za 5 do 10%. Takođe je eksperimentalno utvrđeno da kolčina alkohola koja se nalazi u 1 litri piva kod radnika smaniuje radni učinak za 15 do 20%.

Svetski naučnici su utvrdili da je čoveku koji ujutru popije dve čašice votke potrebno 8 časova za posao, koji obavi za 7 časova ako ne pije.

U jednoj od zapadnih zemalja vršen je eksperiment u jednoj vojnoj jedinici. Vojnici su bili podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi su dali po dve flaše piva na vojnika, a drugoj nisu dali ništa. Obema grupama je dat isti zadatak. Prva grupa je davala izjave da je sposobnija, ali su rezultati pokazali da je bila sposobnija grupa koja nije pila. Drugi su opet, u cilju ispitivanja izdržljivosli, vojnicima koji su se vise puta penjali na brdo, davali 30—40 cm3 alkohola (znači ni punu čašu), pa su konstatovali da je u dane kad je vojnicima davan alkohol bilo potrebno 20% više vremena da se popnu na brdo, nego u dane kad im alkohol nije davan. Za isti posao u dane kada su dobili alkohol potrošnja energije je bila veća za 15-20% zbog nepreciznosti, smanjene tačnosti i tvrdoće pokreta.

·

Alkohol povećava intelektualne sposobnosti

Ovu zabludu podržavala je tradicija da su se mladi stvaraoci, naročito pesnici, sastajali i mnogo vremena provodili po kafanama. Stvarala se zabluda da dobar pesnik i stvaralac ne može to postati ako veliki deo vremena ne provodi po kafanama i ne pije.

Međutim Boem je Čovek u glavi - ne u kafani.

Veliki stvaraoci i mudraci tvrde suprotno. Naš nobelovac lvo Andrić je zapisao da su ga jednom upitali da kaže nešto kratko kao poruku našim ljudima. Nije mogao ništa da odgovori. Kasnije, jednom prilikom dok je sedeo u kafani, setio se tog pitanja i napisao: »Ne opijajte se!« Nešto kasnije je dodao još jednu sličnu rečenicu: »Ne opijajte se - to je pitanje ljudskog dostojanstva«. Mislilac, kakav je bio Ivo Andrić, koji je imao u svetskim razmerama retko uho i oko, retku dušu i neverovatnu moć zapažanja i zdravu trezvenu misao nije mogao pogrešiti. Još jedan veliki stvaralac i mislilac - Tolstoj je rekao: »Vino uništava telesno zdravlje ljudi, slabi umne sposobnosti, uništava blagostanje porodice i što je najužasnije, uništava dušu ljudi i njihovog potomstva«, . ..a čovek bez duse i umnih sposobnosti ne može da stvara.

Englezi su vršili interesantna ispitivanja sa vojnicima jedne jedinice posle davanja 25 cm3 alkohola (pola čaše) pa su konstatovali da im je posle toga potrebno više 15—20% vremena za upamćivanje određene grade, nego u slučaju da im se alkohol ne da. Kada su dali samo 15 cm3 alkohola na tašte, sposobnost upamćivanja je padala za 27%, posle 25 cm3 za 70%. Zaključili su da alkohol jako oštećuje umne, a naročito stvaralačke funkcije.

Znaci, veliki umovi su još davno sagledali, a naučnici su eksperimentalno potvrdili da alkohol ne samo da ne povećava, nego sigurno smanjuje i ruši stvaralačke sposobnosti. Druga je stvar da li smo mi sposobni da se izdignemo iznad svojih zabluda, naročito ako nam one odgovaraju, na nivo shvatanja velikih umova i naučnih otkrića.

·

Zabluda da su preciznost i opšte sposobnosti povećane pod manjim količinama alkohola

Neretko se čuje kako neko obavlja neki posao sa takvom spretnošću da to niko drugi ne može, niti on sam ako ne popije. Takva mišljenja se iznose na osnovu primera, a iznesena su tako da ne trpe prigovore i sumnje. Ovakve tvrdnje pothranjuju navedenu zabludu. Međutim, koliko je ona pogrešna najbolje pokazuju ispitivanja sa vojnicinia u gađanju gde je potrebna dobra koncentnacija i koordinacija.

Tako, na primer, pet ljudi je gađalo u metu na 250 metara sa 10 metaka. Prilikom gađanja bez upotrebe alkohola u figuru je bilo 86°/o pogodaka, u štit 14%. Promašaja nije bilo. Posle upotrebe alkohola u figuru je bilo 26% pogodaka, u štit 34%, a 40% je bilo van cilja. Slična ispitivanja su izvršena u Engleskoj. Posle uzimanja alkohola od 50 cm

³

vršeno je gađanje na 50 metara iz puške. Pri brzoj paljbi rezultati su bili slabiji za 20%, pri čemu je i brzina paljbe bila manja, a strelci su, naprotiv, bili ubeđeni u suprotno. Kod artiljeraca i automatičara rezultati su bili slabiji za čitavih 50%.

Prema tome, može se sa sigurnošću tvrditi da alkohol oštećuje sve, kako psihičke tako i mehaničke funkcije čoveka.

·

Zabluda da alkohol zagreva

Ova zabluda je veoma česta. Zbog toga se kod naroda u zimsko doba, a naročito ako se radi na polju ili se pešači, uzima alkohol da bi se zagrejalo. Mnogi su ovakvo zagrevanje platili glavom. Alkohol i u ovom slučaju obmanjuje. Upravo pod dejstvom alkohola dolazi do proširenja krvnih sudova na površini tela. I, zaista, čovek oseća da su mu lice, uši i ruke topliji. On je radostan i slavi alkohol koji ga je »zagrejao«, a nije svestan da alkohol u osnovi krade njegovu toplotu. Zapravo, u proširenim krvnim sudovima krv se više zadržava, sporije teče i predaje toplotu spoljnoj sredini i na taj način ubrzava hlađenje tela. U tome mu pomaže i sam alkoholičar koji nekritično, pod uticajem alkohola, skida rukavice, šal, kaput i pomaže hlađenje, izlažući veće delove tela hlađenju. Na taj način dolazi do spuštanja temperature tela, omamljenosti, usporavanja pokreta i postepenog uvođenja u san, iz koga se više nikada neće probuditi. To su takozvane »bele smrti« koje su odnele veliki broj alkoholičara.

Pre nekoliko godina jedan mladi radnik iz Beograda otišao je kući za Novu godinu. Poslednji dan praznika je pošao natrag. Pošto je napadao sneg, a autobus nije došao, sedeo je u kafani i pio. Predveče je odlučio da se vrati kući. Na putu do kuće su ga zadržavali da ostane do sutra kod suseda, jer je bila mećava. U svojoj nekritičnosti on, nije shvatio niti realnost niti njihove savete. Sutradan su ga našli mrrtvog 50 metara dalje od praga svoje kuće.

Ako nije pod alkoholom, kod čoveka se u sličnim situacijama dešavaju sasvim suprotne promene: on oseća hladnoću, pokriva se, koža mu se ježi, počinje da drhti, oseća potrebu za kretanjcm i aktivnošću i zaštitom koja je jedini spas u sličnoj sltuaciji. Alkohol mu bas to oduzima.

·

Alkohol širi krvne sudove srca

Ova zabluda najčešće počinje od lekara, nekad od kardiologa. Nije mali broj alkoholičara koji za svoju bolest mogu da zahvale svojim lekarima. »Dobro bi bilo da uzmeš 1—2 čašice vinjaka, on širi krvne sudove srca«. Onda čovek, verujući svom lekaru, počinje sa jednom do dve, sa postepenim povećanjem i sigurnim putem u bolest. A, srce — propada li propada. Mnogobrojna ispitivanja, kako na životinjama tako i na ljudima, ukazuju da u pojedinačnoj dozi koja odgovara količini za »jedno pice« alkohol izaziva izdašne promene u komornoj funkciji, metabolizmu (isrhani) srčanog mišića i u međućelijskoj strukturi koje, godinama ponavljane, doprinose nastanku alkoholne kardiomiopatije — oštećenja srčanog mišića. Navodi se da je kod 80% alkoholiča umrlih zbog alkoholne ciroze jetre nađeno oštećenje srčanog mišića. Takođe, obdukcijom je utvrđeno da 1/5 osoba koje su uzimale alkohol, pokazuju oštećenja srčanog mišića. Navode se podaci da je 60—80°/o oštećenja srčanog mišića uzrokovano alkoholom.

Ruski stručnjaci navode da 1/4 alkoholičara pokazuje rentgensko povećanje leve komore srca i proširenu aortu. Kažu da bolesnik s alkoholnim oštećenjem srčanog mišića oseća nedostatak vazduha i smetnje u predelu srca. Često je kašljanje, a ubrzan srcani rad je uvek prisutan sa povremenim preskakanjem. Ovako ubrzan rad i preskakanje (ekstrasistole) kod osoba srednjih godina uvek treba da probudi sumnju na alkohol kao uzrok. Vrlo je česta i apsolutna aritmija. Prema tome, danas više nema sumnje o štetnom uticaju alkohola na srce i njegove krvne sudove. Alkohol smanjuje udarni volumen srca, smanjuje snabdevenost srčanog mišića krvlju i na taj način pogoršava stanje bolesnog srca.

·

Alkohol pomaže varenju – nadoknađuje manjak želudačne kiseline

Često se može čuti da je dobro pre jela popiti 1—2 čašice. Neki su to uveli kao običaj bez koga ne prolazi ni jedan obrok. Da pogledamo šta se stvarno dešava posle uzimanja alkohola.

U tom cilju su vršena ispitivanja kod 34 ličnosti koje ranije nisu pile. Posle uzimanja manje kolicine alkohola posmatrana je. sluzokoža njihovog želuca. Kod 30 od 34 ispitanika konstatovano je da dolazi do nadražaja sluzokože, do proširenja krvnih sudova i do krvarenja. Medutim, dešava se mnogo vise promena od onih koje se mogu videti. Tačno je da se pod uticajem alkohola povecava izlučivanje hlorovodonične kiseline. Međutim, povećana količina kiseline i alkohol nadražuju sluzokožu. Nadražena sluzokoža se brani i luči više sluzi koja ima ulogu da zaštiti samu sfuzokožu. Pored toga, ćelije oštećene alkoholom i povećanom kiselinom otpadaju sa sluzokože želuca. Na taj način sluzokoža ostaje nezaštićena, pa alkohol i kiselina lakše deluju na nju i oštećuju je.

Znači, uzimanjem alkohola očekuje se pomoć varenju, a dobija suprotno. Hrana u želucu koji ima oštećenu sluzokožu izaziva tegobe, a čovek da bi izbegao tegobe, izbegava hranu, pa se postiže suprotno od onog što je čovek hteo. S druge strane, oštećenjem sluzokože oštećuju se i žlezde koje luče kiselinu pa se smanjuje lučenje kiseline i postiže suprotan efekat od željenog. Ovakvo stanje daljim uzimanjem alkohola postepeno se pogoršava. Interesantno je da su oštećenja želuca najveća kod umerenih alkoholičara. Međutim, pravu ulogu u odnosu na ishranu alkohol pokazuje tek kasnije. Nama je dobro poznato da veliki broj alkoholičara primljeirih u teškom, predelirantnom ili delirantnom stanju daju podatke da od 10 do 15 dana ne jedu ništa ili vrlo malo jedu.

Prema tome, nedvosmisleno je da je i u ovom pogledu alkohol veliki obmanjivač: uzima se da pomogne, a on stvara nove i veće probleme.

U jednom ispitivanju 1973. godine, ruski naučnici su konstatovali da 2O°/o alkoholičara, znači svaki peti, ima čir na želucu. U jednom ispitivanju kod nas nađen je čir na želucu kod svakog četvrtog ispitanika. Posle 9 meseci lečenja, uz apstinenciju, na kontroli je konstatovan čir samo kod 8°/o (umesto 2O% — pre 9 meseci). Prema tome, na osnovu mnogobrojnih ispitivanja i posmatranja može se tvrditi da je sluzokoža želuca kod najvećeg broja alkoholičara oštećena. Oštećena sluzokoža ne može vršiti svoju funkciju bolje nego zdrava

·

Alkohol povećava polne mogućnosti

Nije redak slučaj da se alkoholičari ili ljudi koji se ne smatraju alkoholicarima iako dosta piju, hvale da su »neodoljivi« kad popiju. Ima čak i takvih koji bez alkohola imaju smetnje, a kad popiju postaju uspešni. Ako bi to stvarno bilo tako, onda bi alkohol mnogima donosio sreću umesto propasti. Dakle, u krajnjem slučaju sve su to zablude. Da vidimo kako.

Pre svega, dobro je poznato da je alkoholičar nekritičan pa smatra da su njegove sposobnosti povećane i u ovom pogledu kao što je mislio za razne druge aktivnosti i sposobnosti. U najvećem broju slucajeva, povećana je samo želja, ali ne i sposobnost. Početni poremećaji su takođe varljivi. Rekli smo da je želja povećana, može da bude povećana i erekcija, a poremećaj je u odloženoj ejakulaciji, što može goditi i partnerki i alkoholičaru, pa su ubedeni da je stanje bolje, što alkoholičara vuče daljem pijenju, a žena ga u tome podržava. Na taj način prividno poboljšanje postaje uzrok daljem pijenju i daljim oštećenjima koja dovode do izrazite impotencije. Sa druge strane, uskoro to počinje da smeta i ženi jer se odnos pretvara u mrcvarenje.

Postoje i ljudi koji imaju određene psihičke tegobe koje uzrokuju impotenciju. Kod izvesnog broja alkohol delom otklanja psihičke tegobe i dobija se utisak da on rešava pitanje impotencije. Međutim, umesto da na odgovarajući, stručan način ovakav čovek leči svoje tegobe, on sve dublje tone u alkohol i alkoholizam koji će dovesti do seksualnih poremećaja koji neće biti samo psihičke prirode.

·

Zablude alkoholičara da piju malo – količinski i vremenski

Ovo nisu čiste zablude, a nekad pokušaj obmane i laži, što se dešava naročito u početku kada alkoholičar želi da sakrije svoj alkoholizam. Mi smo imali bolesnika koji je na pitanje od kada pije, odgovorio 3-4 godine, a kasnije je ispalo ni manje ni više, nego 30 godina.

Pa ipak ima ovde dosta zabluda. Da je to tako ilustrovaćemo jednim primerom. Jedan naš bolesnik je tvrdio da on pije samo preko vikenda, za vreme godišnjeg odmora i praznika. Na prvi pogled, to stvarno ne izgleda mnogo.

Međutim, u toku drugog lečenja, on je vršio ponovnu analizu svoje bolesti i načina pijenja i došao je do veo

ma interesantnih podataka. Zapravo, kad je sabrao 52 subote i 52 nedelje, 35 dana godišnjeg odmora, 10 dana posebnog odmora, 10 dana ostalih praznika, ispalo je da on pije 164 dana u godini. Tome je dodao 59 dana kada se posle prethodnih pijenja osećao mamurnim, što je ukupno 223 dana. Prema tome, ostalo je samo 142 dana kad nije bio pod direktnim dejstvom alkohola. Moguće je i to da je broj dana mamurluka još veći.U svakom slučaju, ovaj čovek je bio u zabludi.

Njegovo »za vikend i godišnji odmor« pretvorilo se u više nego svaki dan.

·

Zabluda da alkoholizam nije bolest nego porok koga se treba stideti

Ova teška zabluda je nastala kao posledica neprihvatanja, kako izgleda, tako velikog broja postupaka koje alkoholičari čine u svom bezumlju. I sami alkoholičari to osuđuju pa čak i mrze svoje nesrećne drugove koji, realno gledano, nisu ništa gori nego oni sami.

Međutim, ni alkoholičari ni oni koji ne piju ne shvataju da su takva postupci posledica poremećaja misaonog procesa bilo da je on zasnovan na prolaznim (lakšim) ili definitivnim oštećenjima mozga.

Ne ulazeći ovde u dublje razmatranje ove zablude, treba podsetiti, da alkohol izaziva oštećenja svih elemenata čovekovog života: njegovog telesnog, psihičkog i socijalnog zdravlja.

Ova zabluda ima teške posiedice kako za alkoholičare, tako i za one koji se ne smatraju alkoholičarima. Kod alkoholičara se to odražava, pre svega, na njihovu motivaciju za lečenje i na održavanje apstinencije. Zapravo, izgleda da mnogi misle da je neko alkoholičar samo zato što ide na lečenje i tako dobija »etiketu«, a ne zato što je već odavno bolestan zbog dugogodišnjeg trovanja. S druge strane, posle lečenja, izvestan broj apstinenata misli da više neće biti smatran alkoholičarom. Ako opet bude pio, “kao i svi normalni ljudi”, preteško je breme koje lečeni alkoholičar mora da nosi. Često se dešava da oni oko njega, u svom nepoznavanju ili zlobi, vrše na apstinenta pritisak da popije “samo jednu” ne znajući ili možda i znajući da je to dovoljno da ga gurne u provaliju.

[bosanac]

Nađoh na netu ovaj tekst i svidio mi je se pa rekoh da ljudi pročitaju...

[Justin Waters]

Није уопште ствар шта пишу ови текстови горе. Неке ствари јесу заблуда...али заблуда је генерално убјеђивати људе да је уопште штетно пити алкохол.

Суштински се може подвући јасна црта. Пити алкохол није заблуда, опити се алкохолом јесте заблуда.

Ако имаш два човјека, једном је забрањено пити алкохол, друге није, контролише се, кад пије не опија се. А и кад се опије, опије се ријетко и толико да то никаквог значај у животу ни за здравље ни психу нема.

Рекјао бих да је овај други духовно јачи и узвишенији, јер има контролу над собом. Први нема контролу, и њему је забрањено пити јер је слаб.

[Александрида]

Joj bre Bosanac pa jel mora to ovoliko da se šareni, svaki post druga boja, a veličinu fonta da ne spominjem. Mislim stvarno preteruješ.

[marko_13]

Bosanac, a sta mislis o prasecem pecenju? Je l da da je bolje od jagnjeceg?

[Анастасија]

Ni Hrišanstvo ne odobrava opijanje. Samo što je alkoholno piće dozvoljeno ne znači da Hrišćanstvo dobronamerno gleda na pijanstvo; naprotiv, pijanstvo je, ako se ne varam, jedno od smrtnih grehova. Dakle, popiti u meri je okej, ali više od toga je od zloga. Sam alkoholizam je opaka bolest, alkoholičar jednako narkoman, ovo ne zaboravimo.

Ja sam zadnji put popio par piva na 20. jun 2011. godine..)) Ne pijem alkohol. Više volim sveži sok od šangarepe, plus kapi maslinovog ulja, mmmm.. Grci čak umače beli hleb u maslinovo ulje i to jedino jedu, vele da je zdravo. Ne znam. Svakako, alkohol nije moje, a i ne treba da bude... A legendarni boemi su ubijali svoj mozak zelenom vilom, tj. absintom koje je dugo vreme bilo zabranjeno, a i danas u mnogim zemljama nije dozvoljeno.

Uuu to mi treba Dragi,pošalji dve boce iz Beča ... bliss jeeee

[Natasa.]

Hristos je pio vino .

[Дејан]

Jel to zanači da treba da počnemo prouzvoditi heroin ,kao što se radi u islamskim zemljama?