Београдски надбискуп Станислав Хочевар: Србија пропушта да уђе у историјски воз

[Анастасија]

Nisam na tebe mislila Aleksandre.Apis je krenuo u priču o filokvama,a Josip je na to odgovorio,i tako je krenulo...

Budite dobri dečaci pa se vratite na temu.

[Zayron]

Ја сам причао о тексту, Бибић је ничим изазван пејстовао причу о филиоквама. Пар постова изнад.

O filioquama je počeo Apis, ja sam bio dužan odgovoriti na u neutemeljene njegove optužbe da smo jeretici koje se zasnivaju na njegovom vjerovatno površnom poznavanju teologije i nauka sv. Otaca. Vjerovatno nije bio taj dan na času kad je bila riječ o sv. Atanasiju. Šta ja mogu ako neko umjesto da se uči radije njeguje zaškolactvi, flamuje i ne hoda redovno na predavanja.

.smesko.

[Apis]

Evo za moju sestru i Hristu Anastasiju da ne bude da spamujem temu.

Vladika Nikanor: Odlučeno je da papa ne dolazi nagodinu u Niš

Ako bi se kojim slučajem pozvao papa predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su neka se ne računa na njihov odaziv, kazao je vladika.

Pravoslavna crkva slavi 1700 godina Milanskog edikta

Piše: Miroslav Flego/VLM

BEOGRAD - Vladika Nikanor, episkop banatski izjavio je za beogradske Vesti online, kako je definitivno odlučeno kako papa Benedikt XVI neće biti pozvan na prolasvu u Niš sljedeće godine kada pravoslavna crkva slavi 1700 godina Milanskog edikta, uredbe kojom je rimski car Konstantin, rođen u današnjem Nišu, dopustio kršćanstvo.

Već godinu-dvije u srbijanskim medijima se nagađa hoće li u Niš biti pozvan i papa.

- Bila je na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora proslava 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu. Službeni stav, za sada, je da se pozovu svi poglavari pomesnih pravoslavnih crkava i predstavnici svih drugih vjerskih zajednica iz naše zemlje. Definitivno je otpao poziv papi na tu proslavu. To je konačno odlučeno. Ako bi se kojim slučajem pozvao papa, i sami predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su neka se ne računa na njihov odaziv. Nama je stalo da dođu predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava na proslavu - pojasnio je vladika Nikanor.

http://www.vecernji....s-clanak-398492

[Justin Waters]

Evo za moju sestru i Hristu Anastasiju da ne bude da spamujem temu.

Vladika Nikanor: Odlučeno je da papa ne dolazi nagodinu u Niš

Ako bi se kojim slučajem pozvao papa predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su neka se ne računa na njihov odaziv, kazao je vladika.

Pravoslavna crkva slavi 1700 godina Milanskog edikta

Piše: Miroslav Flego/VLM

BEOGRAD - Vladika Nikanor, episkop banatski izjavio je za beogradske Vesti online, kako je definitivno odlučeno kako papa Benedikt XVI neće biti pozvan na prolasvu u Niš sljedeće godine kada pravoslavna crkva slavi 1700 godina Milanskog edikta, uredbe kojom je rimski car Konstantin, rođen u današnjem Nišu, dopustio kršćanstvo.

Već godinu-dvije u srbijanskim medijima se nagađa hoće li u Niš biti pozvan i papa.

- Bila je na dnevnom redu Svetog arhijerejskog sabora proslava 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu. Službeni stav, za sada, je da se pozovu svi poglavari pomesnih pravoslavnih crkava i predstavnici svih drugih vjerskih zajednica iz naše zemlje. Definitivno je otpao poziv papi na tu proslavu. To je konačno odlučeno. Ako bi se kojim slučajem pozvao papa, i sami predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava rekli su neka se ne računa na njihov odaziv. Nama je stalo da dođu predstavnici svih pomesnih pravoslavnih crkava na proslavu - pojasnio je vladika Nikanor.

http://www.vecernji....s-clanak-398492

Мислим да је мало карикирао то да су поглавари свих помесних Цркава изјавили да неће доћи, ако папа буде позван. Не би дошли Руси из разлога зна се већ којег.

[Apis]

O filioquama je počeo Apis, ja sam bio dužan odgovoriti na u neutemeljene njegove optužbe da smo jeretici koje se zasnivaju na njegovom vjerovatno površnom poznavanju teologije i nauka sv. Otaca. Vjerovatno nije bio taj dan na času kad je bila riječ o sv. Atanasiju. Šta ja mogu ako neko umjesto da se uči radije njeguje zaškolactvi, flamuje i ne hoda redovno na predavanja.

.smesko.

Opet izbegavas odgovor na pitanje.Sveto Pismo decko!Daj mi citate iz Svetoga Pisma koja govore to sto ti tvrdis.

Evo ti malo da se edukujes:

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ III

ЦРКВА - НЕПРЕКИДНА ПЕДЕСЕТНИЦА

Пневматологија - Учење о Светом Духу у Цркви

Св. Атанасије Велики

Нема сумње, Богочовек Господ Христос је Алфа и Омега, Почетак и Свршетак у васцелом Богочовечанском домостроју спасења света. Па и сам Силазак Светога Духа на Богочовечанско тело Цркве условљен је оваплоћењем Бога Логоса. Због Богочовека, и ради Богочовека, Дух Свети силази у Богочовечанско тело Цркве, да би чланови Цркве могли Њиме остваривати, и остварити, спасење кроз обожење. То је Богочовечански услов силаска Светога Духа и Његове целокупне делатности у телу Цркве, увек сабесмртан Цркви и савечан. Ту истину сведочи нам богоносни и богоношени „Отац Православља", Св. Атанасије Велики, ваистину „Тринаести Апостол" Цркве Христове, ваистину раван Апостолима у овоме као и у свему осталоме. Он богонадахнуто благовести:

,,Логос постаде тело",[1] да би и тело било принесено за све, и ми, поставши заједничари Духа Његова, могли бити обожени, што ми не бисмо постигли на други начин да се Он није обукао у наше тварно тело. Јер на тај начин ми смо се већ стали називати људима Божјим и људима у Христу. Али као што ми, примивши Духа, не губимо своју сопствену суштину; тако и Господ, ради нас поставши човек и поневши на Себи тело, остаде и надаље Бог; јер Он не умањи Себе облачењем у тело, већ напротив Он и тело обожи и учини бесмртним.[2]

Где је Господ Христос, ту је неминовно и Дух Свети. Α Господ Христос је свагда сав у телу Свом — Цркви. Стога је у Њој и сам Дух Свети. Α Његова је главна делатност и благовест: сведочити у свима световима ο Богочовеку Господу Христу и ο Његовом домостроју спасења. Сведочанства су Његова богочовечански истинита и стварна, и увек у категорији Богочовечности. Свети Атанасије сведочи апостолски непогрешиво: Када се Господ, као човек, крсти у Јордану, ми се у Њему и Њиме омивамо; и када Он прима Духа, ми кроз Њега постајемо духопримци.[3] Логос је давалац Духа Светога; а на Јордану освећује се тело Његово, пошто је Он постао човек. Освећење, извршено над Господом као над човеком, извршило се Њиме над свима људима. Логос даје Духа Светога достојнима.[4] Нема сумње, Бог Логос је у Старом Завету, до Свог очовечења, давао светима Духа Светога; а поставши човек освећује све Духом Светим, и говори ученицима: Примите Духа Светога.[5] Он и даје и прима Духа Светога: даје као Бог Логос, прима као човек.[6]

За нас људе све тајне и све благовести живота и света, Бога и човека, оличене су и дате и објашњене у небоземној Светајни — чудесном Богочовеку Господу Исусу. Па и тајна Духа Светога.[7] Свети Атанасије благовести: Киме и преко кога треба да се даје Дух Свети, ако не преко Сина, по што је Он Дух Сина? Зар би ми моглн икада примити Духа, да Логос није постао човек? Због Сина и Сином ми нисмо у телу него у Духу; јер Дух Божји живи у нама.[8] Бића створена освећују се Духом преко заједничарења са Сином.[9] Кроз охристовљење бива и одуховљење; све су врлине и све свете тајне органски повезане и једносушне.

Апостолска је благовест: Духом Светим ми обитавамо у Богу и Бог у нама.[10] Да, по даној нам благодати Духа ми обитавамо у Богу и Бог у нама. И пошто Дух који обитава у нама јесте Божији, то и ми, имајући у себи Духа, с правом се сматра да обитавамо у Богу и да Бог обитава у нама. Mеђутим, без Духа Светог ми смо туђи Богу и далеко од Њега. Кроз општење пак са Духом Светим, ми се сједињујемо са Божанством. Стога, бити нам у Оцу није наше негo налазећег се и обитавајућег у намa Духа Светог док Га чувамо у нама исповедањем вере. Α од Духа Светог отпада се због порока.[11] Они који погрешно —— (рђаво, неправилно) расуђују ο Духу Светом, не расуђују правилно καλώς— (здраво, како треба) ни ο Сину. Α када би правилно — (православно, истинито) расуђивали о Логосу,ондабиздраво — расуђивали и ο Духу, који од Оца исходи, и својствен је Сину, и од Сина се даје ученицима и свима који верују у Њега. Погрешно учећи ο Духу Светом, јеретици немају здраву веру ни у Оца. Јер који се противе Духу Светом, одричу и Сина;[12] а који год одриче Сина ни Оца нема (1 Јн. 2, 23).[13]

На крају свих крајева, у Богочовечанском домостроју спасења све се своди на подвиг отројичења, јер се све збива од Оца кроз Сина у Духу Светом. То је основна мисао — богомисао Светог Атанасија Великог: Духом Светим Отац кроз Сина приводи све савршенству и обновљењу.[14] Апостолска је вера: света и блажена Тројица је нераздељива, и јесте једна Сама са Собом. Када се спомене Отац, Њему су сапостојећи Његов Логос (= Син),и у Сину Дух. И ако се спомене Син, онда у Сину је Отац, и Дух није ван Логоса. Јер једна се благодат испуњује од, Оца кроз Сина у Духу Светом. И једно Божанство: „Један Бог који је над свима, и кроза све, и у свима".[15]

Свети Атанасије благовести: Када се просвећујемо Духом, тада нас Христос просвећује Њиме. Јер је речено: Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази на свет.[16] Једно је освећење: оно бива од Оца кроз Сина у Духу Светом.[17] Ми се постепено охристовљујемо — „док обличје Христово не постане у нама".[18] Кроз свете тајне и свете врлине ми постајемо „заједничари Божје природе".[19]У ствари, сва твар постаје заједничар Бога Логоса у Духу Светом. И ради Духа Светога сви се ми називамо заједничари Божији — μκτοχοι τoϋ Οεοϋ.[20] Господ Христос, Син Божји сједињује нас са Оцем Духом Светим који је у Њему.[21] Они у којима обитава Дух Свети постижу обожење Духом Светим. И Дух Свети нас чини боговима — Оεοποιεϊ. Отац све твари и обнавља Логосом у Духу Светом. Логос у Духу Светом удостојава славе твар, обожујући је и усиновљујући приводи је Оцу.[22]

Нема сумње, по апостолској благовести Светог Атанасија Великог, сав богочовечански живот чланова Цркве није ништа друго до троједан подвиг: охристовљења, обожења, отројичења кроз свете тајне и свете врлине, увек препуне Пресветом Тројицом, увек вођене и руковођене Оцем кроз Сина у Духу Светом. Својим отројиченим умом Свети Атанасије благовести: Света Тројица увек је слична Себи, нераздељива по природи, и једна је Њена делатност. Јер Отац све твори Логосом у Духу Светом. Тако се очувава јединство Свете Тројице. Тако се проповеда у Цркви: један Бог који је над свима, и кроза све, и у свима,[23] — над свима, као Отац, почетак и извор; кроза све — Логосом; а у свима — у Духу Светом. Блажени Павле, учећи ο јединству Свете Тројице, пише Коринћанима α духовним даровима, и све их возглављује —— Богом Оцем, говорећи: Дарови су различни, али је Дух један. И различне су службе, али је један Господ. И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.[24] Јер оно што Дух Свакоме додељује, то се даје од Оца Логосом, јер све што припада Оцу припада и Сину. Стога и оно што Син даје у Духу јесте дар Оца. И када је у нама Дух, тада је у нама Логос који даје Духа, а у Логосу и Отац. На тај начин се испуњује реч: доћи ћемо ја и Отац, и у њега. ћемо се настанити.[25] Давана од Свете Тројице благодат и дар даје се од Оца кроз Сина у Духу Светом, јер као што благодат, дарована Сином јесте од Оца,такодавањедарованамабива у Духу Светом. На тај начин, и тиме, показује се једна делатност Свете Тројице. Јер ништа не долази у биће и не збива се друкчије него само кроз Сина у Духу Светом. Када у некоме обитава Дух Свети, то показује да је у њему и Логос који даје Духа Светога. Тако, када је на Свету Дјеву Марију сишао Логос, тада је сишао и Дух Свети, и Логос је у Духу Светом образовао и начинио Себи тело, желећи сјединити са Собом и принети Оцу твар и примирити са Собом све што је на небу и што је на земљи.[26]

Отац твори све Логосом у Духу; јер где је Логос, тамо је и Дух. И оно што Логос твори — има силу бића од Духа кроз Логос. Јер Дух није изван Логоса, него, обитавајући у Логосу, преко Њега обитава у Богу, те се тако дарови дају у Светој Тројици. Бог је тај који чини све у свима.[27] Јер сам Отац дела и даје све кроз Логоса у Духу.[28]

[obi-wan]

Imaš na forumu tema o filokvama koliko voliš.Ti si se u celom Hočevarovom tekstu uhvatio samo za filokve a to nije poenta teksta.

Vrati se na temu a ako o filokvama želiš da razgovaraš pronađi temu na forumu ili otvori novu.

Znas kako Ivana, nije ti nimalo u redu ovo sto radis.

Apis je sasvim umesno primetio u tom tekstu jednu - hristoloski gledano (a u dijalozima verskih zajednica to JE najvaznije!) - kljucnu stvar.

To sto ovdasnji nasi rimokatolici pokusavaju da to zabasure izjavama nekih nasih savremenih "teologa", koji ovo hristolosko pitanje zavlace pod tepih, ne znaci ama bas nista.

Dakle, pustite coveka da prica, jer to jeste iz teme, vezano je na najtesnji nacin za temu, i ne vidim razlog zasto bi se ovako branilo ljudima bez ikakvog razloga.

Dolazak pape u Srbiju NIJE (pre svega) politicko pitanje, iako to mnogi zele tako da predstave, nego crkveno, jer se tice odnosa sa zajednicom koja de fakto ima i dalje, i uporno drzi neka potpuno nepravoslavna ucenja.

Dakle, ako o ovome i slicnim pitanjima ne razgovaramo sa rimokatolicima, a o cemu cemo onda?

Ako to zanemarimo, sta onda ostaje kao predmet razgovora, a da nije potpuno sekundarno i tercijarno prema ovakvim hristoloskim i eklisioloskim pitanjima?

Ovo ti kazem bas kao teolog.

[obi-wan]

Zaključak njihovih analiza:

Many usages of the Roman Church,

while not found in Orthodoxy,

are not for that reason heretical.

Oce to da bude, al` malo sutra...

[obi-wan]

Mene interesuje ovo sto je izjavio za filokve da nijedan ,,ozbiljan,, teolog ne zamera na tom ucenju koj je u direktnoj koaliziji sa Svetim Pismom. Negiraju se same Isusove reci.To me vec brine.Dali to znaci da Pravoslavna Crkva prihvata ovo tumacenje katolika.

Ma sta ti gledas sta Hocevar pise, brate, to ti je sve po principu "sto je babi milo..."

Ovo njegovo pismo/clanak ja dozivljavam kao obicnu bednu pretnju, umotanu u oblande savremene politicke korektnosti - jelo koje mi se uvek gadilo do povracanja.

A doticnog bi ja pitao neka druga pitanja, kao sto je recimo prozelitizam koji sprovodi u pojedinim delovima Srbije, i tome slicno...

[DYNABLASTER]

meni taj Hocevar ima facu ko da je ateista

[Justin Waters]

Dolazak pape u Srbiju NIJE (pre svega) politicko pitanje, iako to mnogi zele tako da predstave, nego crkveno, jer se tice odnosa sa zajednicom koja de fakto ima i dalje i drzi neka potpuno nepravoslavna ucenja.

Јесте долазак папе политичко питање. Разговори о теолошким темама је само накнадни повод да се нешто као прича, али права суштина дијалога римокатоличког свијета са источно-православним лежи само у политици. Док год тај вирус политике лебди око нас, никад неће доћи до постизања никаквог јединства нити споразумјевања по теолошким питањима, јер и разлаз је такођер био политичке природе, а теолошке несугласице су само биле повод да се тензије додатно распламсају и непријатељу саспе у очи оно шта се мисли о њему.

Да подсјетим, први и једини прави покушај јединства са западом је био у Ферари и Фиренци када је св,Марко Ефески предводио источну делегацију у преговорима са Римом, која је рауме се пропала. Прије тога, прошло је било 400 година, а да се нико није сјетио из жеље да води дијалог да се превазиђу догамтска неслагања. Него, прави разлог покретања дијалога за флорентснску унију, био је политичке природе јер је ромјески властодржац тражио унију како би добио наклност Ватикана, а тиме и западниух владара да му помогну да се одбрани од Турака.

[Apis]

Sto se mene licno tice mozemo razgovarati i samim djavolom ali od Pravoslavnog ispovedanje vere ne smemo odstupiti ni za zivu glavu.

Ja znam u sta verujem i sta mi moja Crkva propisuje.ko ne zna Simvole Vere i ne ispoveda ih ne moze biti deo tela Hristovog,Svete Saborne Apostolske Crkve.

[obi-wan]

Јесте долазак папе политичко питање. Разговори о теолошким темама је само накнадни повод да се нешто као прича, али права суштина дијалога римокатоличког свијета са источно-православним лежи само у политици.

Potpuno netacno. Politika je izfigurirala samo vremenom, kao neizbezna pratilja, jer se verska pitanja neminovno prenose odmah na celokupan zivot ljudi. Da te podsetim samo - ustase nisu bile politcka organizacija, nego verska.

Naravno, mnogi bi - narocito na zapadu - da tako to predstave, kao politiku, da bi nas time zaveli za goles planinu.

[Justin Waters]

Potpuno netacno. Politika je izfigurirala samo vremenom, kao neizbezna pratilja, jer se verska pitanja neminovno prenose odmah na celokupan zivot ljudi. Da te podsetim samo - ustase nisu bile politcka organizacija, nego verska.

Naravno, mnogi bi - narocito na zapadu - da tako to predstave, kao politiku, da bi nas time zaveli za goles planinu.

Вјерска питања нису повод да се сукобе две стране, већ некакав земаљски интерес. Вјерске несугласице само служе да се има за шта оптужити друга страна, а усљед не имања жеље да се превазиђе стварни проблем који има коријен у мало приземнијим питањаима и политичнијим питањима. Усташтво је била примарно "домољубна" организација које је инфлитриала и римокатолицизам као средство остваривања својих "домољубивих" циљева, а који имају итекако везе са земљаским питањима, не свакако жељом да се неко навдно просвјетли и научи истини.

[Zawisza]

Hočevar osim što mi je biskup dobar mi je prijatelji i odlično znam šta hoće da kaže. Možda se malo više metaforički izrazio sa tim vozom ali on nije Srbin i ponekad mu je terminologija teže razumljiva.

Znam kako razmišlja i ubeđen sam da bi iskreno voleo da pomogne Srbiji.

On je više puta reagovao do sada, uvek štiteći srpske interese pa nisam siguran da baš njegov uticaj i autoritet nisu bili presudni u Vatikanu da se spreči priznanje kosova.

Niko nije toliko najvan da pomisli da se on nije pitao.

Bio sam zajedno sa njim u Vatikanu, vodio me jednom prilikom, i video sam koji ugled uživa.

Tada kada sam ja išao bio je dogovor da kardinal Racinger na jesen te godine poseti Srbiju ali je umeđuvremenu postao papa i do posete nije moglo da dođe. Evo prilika da ga SPC pozove i ne samo njega nego sve hrišćane.

[Justin Waters]

Hočevar osim što mi je biskup dobar mi je prijatelji i odlično znam šta hoće da kaže. Možda se malo više metaforički izrazio sa tim vozom ali on nije Srbin i ponekad mu je terminologija teže razumljiva.

Znam kako razmišlja i ubeđen sam da bi iskreno voleo da pomogne Srbiji.

On je više puta reagovao do sada, uvek štiteći srpske interese pa nisam siguran da baš njegov uticaj i autoritet nisu bili presudni u Vatikanu da se spreči priznanje kosova.

Niko nije toliko najvan da pomisli da se on nije pitao.

Bio sam zajedno sa njim u Vatikanu, vodio me jednom prilikom, i video sam koji ugled uživa.

Tada kada sam ja išao bio je dogovor da kardinal Racinger na jesen te godine poseti Srbiju ali je umeđuvremenu postao papa i do posete nije moglo da dođe. Evo prilika da ga SPC pozove i ne samo njega nego sve hrišćane.

Вјероватно је он искрен, само што је у томе и наивност. Он мисли да папа може помоћи Србији, а реалност је да папа не може помоћи Србији, јер Србија може једино сама себи помоћи, док папа ни изблиза нема ни моћ ни утицај из пријашњих вијекова, када је папска одлука да нешто учинити била јако велика, а утицај огроман, и наравно питање је увијек било, цијене која се плаћа за помагање Ватикана, која обично није била "јефтина".