Како опростити усташама?

[Пајко]

  Цитат

nema tu drugog osećanja.zločin je zločin.problem je to što se redovno za zločine vezuje vera,Bog...zločin ni sa verom ni sa Bogom blage veze nema....da,setio sam se Srebrenice,i Ahmića,koječega još...ali sam se setio i Skelana...(nisi primetio? "čudi me"....)

Мене само чуди једно, кад већ о сећањима причамо, зашто питаш: "Шта са сећањима"?

Сам си, први, реаговао на тему о усташким злочинима јер си одмах се сетио Сребренице.

Е сад, ја те лично молим да ми кажеш: Зашто?

[mikael_pasa]

  Цитат

  Цитат

nema tu drugog osećanja.zločin je zločin.problem je to što se redovno za zločine vezuje vera,Bog...zločin ni sa verom ni sa Bogom blage veze nema....da,setio sam se Srebrenice,i Ahmića,koječega još...ali sam se setio i Skelana...(nisi primetio? "čudi me"....)

Мене само чуди једно, кад већ о сећањима причамо, зашто питаш: "Шта са сећањима"?

Сам си, први, реаговао на тему о усташким злочинима јер си одмах се сетио Сребренице.

Е сад, ја те лично молим да ми кажеш: Зашто?

ne.da sam se setio Srebrenice,odmah bi je i pomenuo.a nisam.pitanje je bilo-ŠTA SA SEĆANJIMA?.Srebrenicu sam naveo samo kao primer.I Skelane,i Dinaru...pročitaj pažljivo ovo sad_SVI SE SEĆAJU....šta sa sećanjima uraditi?šta ja na primer treba da uradim kada se setim Srebrenice?ili neko ko je na ovaj ili onaj način osetio Jasenovac,Dahau ili neki od sličnih kazamata.Šta da sa sećanjem učini neko ko je osetio Goli otok?

[Пајко]

  Цитат

ne.da sam se setio Srebrenice,odmah bi je i pomenuo.a nisam.pitanje je bilo-ŠTA SA SEĆANJIMA?.Srebrenicu sam naveo samo kao primer.I Skelane,i Dinaru...pročitaj pažljivo ovo sad_SVI SE SEĆAJU....šta sa sećanjima uraditi?šta ja na primer treba da uradim kada se setim Srebrenice?ili neko ko je na ovaj ili onaj način osetio Jasenovac,Dahau ili neki od sličnih kazamata.Šta da sa sećanjem učini neko ko je osetio Goli otok?

Добро, добро... Али како се ниси одмах сетио Дахауа, Голог отока него БАШ Сребренице?

То значи да не заборављаш и да то у теби увек буди немир и мржњу, колико год ти то,

брате мој, хтео да прикријеш. А ниси само ти такав већ смо сви такви.

[mikael_pasa]

  Цитат

  Цитат

ne.da sam se setio Srebrenice,odmah bi je i pomenuo.a nisam.pitanje je bilo-ŠTA SA SEĆANJIMA?.Srebrenicu sam naveo samo kao primer.I Skelane,i Dinaru...pročitaj pažljivo ovo sad_SVI SE SEĆAJU....šta sa sećanjima uraditi?šta ja na primer treba da uradim kada se setim Srebrenice?ili neko ko je na ovaj ili onaj način osetio Jasenovac,Dahau ili neki od sličnih kazamata.Šta da sa sećanjem učini neko ko je osetio Goli otok?

Добро, добро... Али како се ниси одмах сетио Дахауа, Голог отока него БАШ Сребренице?

То значи да не заборављаш и да то у теби увек буди немир и мржњу, колико год ти то,

брате мој, хтео да прикријеш. А ниси само ти такав већ смо сви такви.

e,tu si se malo zeznuo,vidiš....u istom postu gde Srebrenicu pomenuh,naveo sam i Skelane.I Dinaru sa kojom veze nemam.Mržnja?Ne.Caka je baš u tome što se to u tebi pojavilo.Pitanje je bilo-Šta sa sećanjima učiniti,i šta sa njima uraditi?...odgovorio sam,onako indirektno.svako onaj koji se teologijom bavi a čitao je prepisku našu,na keca je shvatio....ti si odgovorio klasičnom refleksijom,čuvaj se toga....

[Пајко]

  Цитат

e,tu si se malo zeznuo,vidiš....u istom postu gde Srebrenicu pomenuh,naveo sam i Skelane.I Dinaru sa kojom veze nemam.Mržnja?Ne.Caka je baš u tome što se to u tebi pojavilo.Pitanje je bilo-Šta sa sećanjima učiniti,i šta sa njima uraditi?...odgovorio sam,onako indirektno.svako onaj koji se teologijom bavi a čitao je prepisku našu,na keca je shvatio....ti si odgovorio klasičnom refleksijom,čuvaj se toga....

Добро... Али си поменуо и Сребреницу. Могао си да избегнеш... Мени се није ништа појавило

јер ја нисам био учесник у сукобу. Далеко сам од свих тих ужасних догађаја и географијом и

осећањима. Што се теолога тиче, ја не дајем ни пет пара за њихово мишљење. Више бих волео

да чујем мишљење неког инвалида из рата него да слушам људе који, шатро, воле Југића а, заправо,

возе Мерџу или БМВ.

[Midrash]

  Цитат

  Цитат

A u najjačim pravoslavnim zemljama je zacario komunizam. Zapad je zaratio protiv fašista i nacista, a Istok je toliko čekao da se sam komunizam uruši... pa ti vidi. To su bezvezne analize istorije odnosa režima i religije.

Наравно да се зацарио кад се појавио под плаштом хришћанских вредности - једнакост, братство, заједничка имовина... Али Црква никада није дала благослов комунистима, напротив. То се види и по томе колики је страх партија имала од ње и на сваки начин покушавала да је дезавуише и уништи.

Da li postoji neke razlike između Crkve i vernog naroda? To ti je kao što ovsde čestitaju recimo Božić Crkvi i vernicima...jesu li to dve odvojene stvari? Crkva nikada nije podržala ni fašizam ni nacizam, a kao što je bilo onih pojedinaca, makar bili i biskupi, koji su podržavali, bilo ih je masa i koji su stradali.

[mikael_pasa]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

A u najjačim pravoslavnim zemljama je zacario komunizam. Zapad je zaratio protiv fašista i nacista, a Istok je toliko čekao da se sam komunizam uruši... pa ti vidi. To su bezvezne analize istorije odnosa režima i religije.

Наравно да се зацарио кад се појавио под плаштом хришћанских вредности - једнакост, братство, заједничка имовина... Али Црква никада није дала благослов комунистима, напротив. То се види и по томе колики је страх партија имала од ње и на сваки начин покушавала да је дезавуише и уништи.

Da li postoji neke razlike između Crkve i vernog naroda? To ti je kao što ovsde čestitaju recimo Božić Crkvi i vernicima...jesu li to dve odvojene stvari? Crkva nikada nije podržala ni fašizam ni nacizam, a kao što je bilo onih pojedinaca, makar bili i biskupi, koji su podržavali, bilo ih je masa i koji su stradali.

pa da.o tome sam ovde nešto i žvrljao,ako si primetio...imam negde ovde negde i neki spisak sveštenika i hodža koji su u bukvalno svim režimima na ovim našim veselim prostorima postradali zbog nepodobnosti vladajućoj ideologiji svejedno kog tipa.

[marko_13]

  Цитат

  Цитат

  Цитат

A u najjačim pravoslavnim zemljama je zacario komunizam. Zapad je zaratio protiv fašista i nacista, a Istok je toliko čekao da se sam komunizam uruši... pa ti vidi. To su bezvezne analize istorije odnosa režima i religije.

Наравно да се зацарио кад се појавио под плаштом хришћанских вредности - једнакост, братство, заједничка имовина... Али Црква никада није дала благослов комунистима, напротив. То се види и по томе колики је страх партија имала од ње и на сваки начин покушавала да је дезавуише и уништи.

Da li postoji neke razlike između Crkve i vernog naroda? To ti je kao što ovsde čestitaju recimo Božić Crkvi i vernicima...jesu li to dve odvojene stvari? Crkva nikada nije podržala ni fašizam ni nacizam, a kao što je bilo onih pojedinaca, makar bili i biskupi, koji su podržavali, bilo ih je masa i koji su stradali.

Ти који кажу нпр. да данас СПЦ и њени верници прослављају светог Харалампија су исти они који су рекли да се на велико изненађење верника и ове као и прошле године Васкрс прославља у недељу (Национални дневник ТВ Пинк 2007. године)... Толико о њиховој компетенцији.

Шта значи код римокатолика да Црква подржи нешто, ако очигледно епископи, свештеници или верни народ нису довољни? Је ли потребно да папа благослови? О томе како се папа Пије 12. понашао више пута смо на овом форуму дискутовали и вероватно најобјективнија оцена је да је он уништио хришћанску акцију у Италији и демохришћане у Немачкој све са надом да ће, по узору на Италију, склопити конкордат са Рајхом. Томе се надао и на томе радио још док је био нунције у Берлину. Наравно, Хитлер као христомрзац је то са гнушањем одбио, али је лицемерно радио и искоришћавао хришћане. Чувени су они летци дељени у Баварској пред Хитлерове ''победничке'' изборе - ''Подржите Адолфа Хитлер - правоверног католика!''

[NinaD]

Породица мог мужа - Лика, село Михаљевац - 1941.година

Чланови породице - отац Спасе и мајка Сиба (деда и баба мог мужа), синови Проко, Мићо и Илија (14 година), кћери Љуба, Мара, Анка и Милка (4 године).

Мићо се у капитулацији Југославије затекао у војсци и одведен је у Немачку у заробљеништво. То му је можда спасило главу. Био на некој фарми, радио и научио немачки. Други нису били те среће.

Вече. У кућу им бану неки талијански војик којега је Проко сретао на пазару у Кореници. Разумједоше да каже бјежте у шуму зором ће усташе заћи у село да одведу људе. Све ће вас поклати. Чуј поклати, каже Проко. Лудог ли талијана. Што би мене неко, нисам ником ништа скривио. Не послушају талијана.

Зором стигоше усташе и све одрасле мушкарце потрпаше у камион. Камион је труцкао по грбавом путу, а Проко трчао кроз шуму пратећи га по звуку. Из шуме, сакривен међ дрвећем гледао је како једног по једног доводе до јаме, кољу и бацају у њу. Видео је и како му заклаше оца. Прекланог врата направио је пар корака кад га усташа гурну у јаму. Тако га је Проко гледао целог свог живота. Трчао је назад кући, а тамо мајка кука. Најмлађег Илију усташе одвеле. Никад се није вратио. Ништа нису сазнали о њему. Проко, шта ће, право у партизане, да се бори против усташа. Није се разумео у политику и филозофију. Демократија, комунизам, није он за то тада ни чуо. Замало да другови из партиске ћелије у батаљону нареде да буде стрељан, ал нису га дали његови саборци. Нису сви били у партији. Причао је да ти другови из партијске ћелије, кад им стигне партијац из штаба, поставе стражу и држе састанак у тајности од осталих бораца. Некако је преживео рат, али га је стално носио у себи.

Много година касније, родитељи мог мужа, који је тада имао можда 5-6 година, били су у Загребу у посети код деде и бабе мог свекра. Њихова комшиница је такође била присутна и читаво време је нетремице гледала у моју свекрву. Напокон рече како гледа одакле је познаје и онда се досети да не познаје њу већ је за време рата била у логору у Јастребарском поред Загреба. Женски део је био жицом одвојен од дела за децу. Логор су водиле часне сестре. Кроз ту жицу је упознала дечкића од око 14 година, белог лица, црне косе, изражених јагодица, исти моја свекрва. Дотурила му неколико пута парче хлеба. Од једног дана се више није појављивао. Био је то једини и последњи траг о Илији.

Моја свекрва није умела да мрзи. Бојала се усташа читавог живота. По некад су јој се и смејали због тога. Имала је много пријатеља хрвата. Правих пријатеља које је искрено волела. Тачно је знала да разликује људе од нељуди.

Ово је само једна истинита прича каквих има много.

Помињете праштање и да ли је опрост тражен од стране злочинаца. Свако ће за своја дела одговарати.

[Пајко]

Ово је прича у складу са темом.

[NinaD]

А, хтела сам на неки начин и да зауставим расправу која не води никуд.

[Пајко]

  Цитат

А, хтела сам на неки начин и да зауставим расправу која не води никуд.

Не знам колико си пратила напред наведено, али стварно није било у складу са темом.

Начитао сам се неискрених постова. Стварно ми је доста оних што призивају

праштање а стално се сукобљавају изнова и изнова...

[Владан]

Поема "Корићка јама"

Има једна кршна земља

На балкану - тамо неђе

Кажу људи, јаме су јој

Од постанка биле међе.

По љутом је кршу кршна

По Херцегу носи име,

А у њојзи, Бог зна од кад

Домови се српски диме.

Но да не би што бијаше

Било би их много више,

Ова земља од постанка

На барутни дим мирише.

У њојзи се вече с јутром

Често среће и у подне,

Ту су српске мајке биле

И остале благородне.

Вазда су је људи звали

Постојбином од горштака

То је земља ђе се ходи

Подераних опанака.

Ђе се мјесто равних поља

Оре, копа камен љути

То је земла у којој се

Нема каде починути.

Ту се легу соколови

А вучице вучад коте,

Та је земља овог рата

Доживјела све страхоте.

До ражани и Шурманце

Само ове јаме двије

Нико живи у свијету

До дан данас имо није.

Осим земља Херцегова

Постојбина јадна моја

Геноцидним гробницама

Ни дан данас не зна броја.

Сваки корак, свака стопа

Испод себе бездан има,

Ђе год сједнеш да одмориш

Одмарат ћеш на костима

И мукама пакленијем

Које црна земља крије,

Сем Србина, у јамама

Царевао нико није.

Војевање и освете

И тог ће се одрећ' лако,

Ал' без јама, чини ми се

Живјет' неће моћ' никако.

Два сам рата упамтио

И у томе паклу био,

Ма од тога ни до данас

Ништа нијесам научио.

Но бих и сад поновио

Старе грешке ко и прије,

Ми смо криви што се злочин

Над народом нашим крије.

Није небрат клао брата

По наредби Нијемаца,

Нит' је моро да у ватру

Из бешике дјецу баца.

Нит' је моро рушит цркве

Нит' на ражњу Србе пећи,

А свој злочин након тога

На другога препорећи.

Но је требо у заштиту

Ко брат прави брату стати

Па с образа сву срамоту

Прадједова својих спрати.

А за јаму Голубњачу

У коју сам бачен био

Да знаш само какав сам ти

Девер тада предеврио.

Ишчудит се чудом нећу

Како остах у памети

При мукама мојим ми је

Било свето умријети.

Рат повеле велесиле

Гори земља на све стране,

А Павелић наоружа

И гатачке Муслимане.

Да ратују докле тече

И једнога српског ува,

А од тога јада брате

Да те господ Бог сачува.

Потајно се говорило

да спискове накве пишу,

А планове тајно кроје

Српска села да урнишу,

Да напуне јаме месом

Да на ватри пеку људе,

И да ножи Алахови

Ко у турском вакту суде.

Но на срећу и те јаде

Савладо је и претеко

И недоклан умакао

Са стратишта још понеко.

По истини да нам прича

Колико нас браћа воле,

Колико их из тог вакта

Оне наше ране боле.

И да знате каква су нам

Зла чинили од нејачи,

А сад слушај кад бануше

У Корита убијачи:

По имену и по кући

Знао сам их од раније

Овуда су пролазили

Ко гатачке кириџије,

И у кући мога оца

На конаку били често,

Добро памтим као људи

Имали су прво мјесто.

До крвавог овог рата

И проклете јунске ноћи,

С ножима ће у Корита

Да докажу братство доћи.

Други јуни освиташе

Као море пала роса,

Ја устао па пошао

Испод куће про откоса.

Па ко велим сад ћу прво

На попасак пуштат' краве,

А онда ћу поћи тору

Да обиђем мало браве.

Отац сву ноћ није спаво

Страшиво је од дивине,

Тор измакнут а вуци се

Посукали из Сомине.

Је ли вече освојило

Наносе нам грдне штете,

Док ме у том изненада

Наоружан човјек срете.

О рамену пушку носи

заметн'о се редеником,

Ја не слутим по ђаволу

Да се сретох са крвником.

Уграби ми на уранку

Добро јутро први рече,

Па погледом крвничкијем

Ко муња ме пресијече.

Одазвах му и упитах

Куме Авдо куд си пошо?

Ја сам, ево, с наређењем

Главинића хоџе дошо –

Да окупим Корићане

Ово писмо да прочитам,

Него Влаше да те нешто

Узгред мало приупитам:

Прочуло се да сте скоро

На граници Црне Горе

Куповали товарима

Карабине и ливоре.

Власт усташка то не трпи

Корићани нека знате,

Живота вас може коштат'

Ако пушке не предате.

И остало са пушкама

Црногорци што вам даше,

Ако ли нам то не дате

Онда ћемо видјет Влаше –

Непослушност како ћемо

Намирити с вама овдје,

У том часу по Корита

Соколскоме дому дође.

А ја гледам па не могу

Исчудит се томе чуду,

Па помислих ето шта је

Српска памет узалуду.

Пет стољећа учили смо

Алахова вјера шта је,

Ал' се на њу осим Срба

Нико живи не предаје.

Па завиках, види рђо

С коритима шта ће бити,

Алахову вољу можеш

Сада лако испунити

Онда пођох преко стране

Да се и ја нађем тамо,

И наставих говорити

Корићка се недај јамо.

Спремају се Корићани

И последње сате броје,

Да до ноћи повезани

Листом сађу у дно твоје

А онда сам заустио

И душману нешто рећи,

Пресјече ме од кундака

Тупи удар међу плећи.

Ја посрнух а комшија

Настављаше да ме бије,

Три сам пута земљи падо

Од удара крвопије.

А кад сам се и некако

Код Соколског нашо дома,

Да виш тамо наших јада

Наше муке и полома.

У колоне све бијаше

Повезано од џелата,

А од гужве не мош ући

Нит' отворит' домска врата.

Митраљези намјештени

Око зграде бјеху тако,

Да ни птица о'тле не би

Умакнути могла лако,

А камо ли свезан човјек

Да умакне из зиндана,

Не би да је био сами

Сворцан Богдан до Богдана.

Студен зиндан кад је зима

А у љето богме није,

Поготово из небеса

На Тројице кад угрије.

Ко што бјеше угријало

Гори камен, пеку ране,

А усташе скупиле се

Испред дома да диване.

А о чему није тешко

Погодити било и то,

И на крају Главинић је

Из Кур'ана нешто чито.

Они руке наслањаху

На лијеву страну груди,

По исламским законима

Србима се тако суди, -

А по вјерском обичају

Кад се ријеч Богу дава,

Завјет овај Алаху се

На тај начин саопштава.

А кад сунце пут запада

Небескијем сводом оде,

Почеше нас по тројицу

У ноћ мрклу да изводе.

Тад ми оста у сјећању

Лик једнога бељемеза,

Који ливор по три пута

Репетира и потеза, -

Да убије Косту Глушца

Најмлађега међу нама,

Од сто шесет везаније

У конопе Корићана.

По љепоти одвоио

Млад ко роса, још дијете,

Два Мумовца па немогу

Да га свежу и салете.

Но му српску псују мајку

И Крс' Часни и свијећу,

И куну се крви српском

Окупаће и Билећу.

А онда ће Црну Гору

Удесити како спада,

И извршит завјет свети

Из Кур'ана и џихада.

А над јаму кад стигосмо

Давиш онда бруке наше,

Кад у главу сјекирама

И маљима бити сташе.

Бију брате, небо леће

Низ литице мозак точи,

Од удара тупих маља

Низ стијене лете очи.

И нестају на дну јаме

У језеру крви наше,

Плакао сам ко дијете

Косту малог кад заклаше, -

Нит' да јекну, нит' да сузу

Од очију својих проли,

Само викну – душманине

Боље кољи јер не боли.

Безглав труп се откотрља

И у вјечно царство оде,

Онда виђех како Марка

И Богдана јами воде.

Док их нијесу савладали

Видјели су грдне муке,

Да је Богдан како мого

Одријешит своје руке, -

Ко зна ко би још са њиме

Полетио са литице,

Свезан човјек, а маљеви

Освојили немилице.

Ко громови из небеса

Ломе руке и рамена,

А Богдан је Сворцан вјеруј

Био тврђи од камена.

Олош људска освојила

Бије брате наопако,

Схватила је да сокола

Черупати није лако.

А онда је на ред дошло

Шест његових милих брата,

У јаму су сви замакли

Са гајтаном око врата.

Па када ме неко данас

За комшије приупита,

И кад каже да су на зор

доведени у Корита.

Да недјела своја срамна

Над народом српским чине,

Не иде се пјевајући

Никуд – на зор у злочине.

Вјера закон тај налаже

На темељу светог рата,

Због тога је потурица

Рођенога смицо брата.

Шест стољећа зар је мало

Било српски народ клати,

Шест стољећа зар је мало

Крв пролиту опраштати, -

Гријешит се и тамјаном

Не окадит болне ране,

А за љубав убицама

Оставити повезане, -

У јамама по вијека

Окапале ове кости,

Бог велики са небеса

На том грију нек опрости, -

Као што сам и ја прашто

Овог рата ране наше,

Кад Сворцане и Бјелице

И Рогане побацаше, -

Отац ми је на ред дошо

Не хтједоше да га муче,

Маљ сијевну, на троје му

Од удара глава пуче.

Прсну мозак низ образе

А заврата с главе слеће,

Па окрену низ литицу

И у бездан црн одлеће-

А у вјечност кад одоше

Новак, Голуб и Андрија,

Онда сам ти на ред био

Ето тако дошо и ја.

Водише ме према јами

И ножима сташе бости,

Рушид вика, дајте ми га

Да га кољем од милости.

Газио сам српске зубе

Српске очи, српско месо,

Од удара тешких маља

Велики се кланац тресо.

Ја погледах на брзину

Куда ми је јами прече,

У том Јаков отрже се

И у мрклу ноћ утече.

Наста метеж, ја уграбих

Низ ждријело јаме,

И умакох крвницима

И сјечиву оштре каме.

А у јами ко у паклу

Прокључали бол и мука

Немо'ш остат јадан брате

Од жалости и јаука.

Лете људи низ стијене

А Махмут их вјешто руши,

А рањеник у извору

Корићке се крви гуши.

А Главинић викао је

И војнике своје клео,

Свезани вам Власи бјеже

С небеса вас Алах смео.

Убијте их из пушака

И престајте више клати,

Ноћ измиче не смијемо

Ође зору дочекати.

Онда нови пролом наста

Рекао би ноћ ће дићи,

Тада су ти побијени

Миловићи и Јакшићи.

А за њима Носовићи

Те Сворцани и остали,

Од куршума пушчаније

У бездан су попадали.

Сви у главу погођени

Да претеко не би који,

Крв њихова слушао сам

Низ литице како доји.

А кад задњи Корићанин

У бездану јаму паде,

Из усташких самокреса

Испред зоре шенлук стаде.

А уз шенлук и пјесма је

Одјекнула до небеса,

Корићка је јама ноћас

Напуњена српског меса.

Крв ђаурска прокључат ће

У извору код Фатнице,

Да покреће својом снагом

Мјесто воде воденице.

У даљину пјесма оде

И над јамом мир завлада,

Но да видиш мили брате

Након тога грдних јада.

Над нама се појавио

Изненада онда неко,

Па упита болним гласом

Је ли можда ко претеко.

Тихо нам је говорио:

Ми смо амо ваша браћа,

Ко се надо да се крвник

Голубњачки опет враћа.

А тад сташе запомагат'

Из бездана болни гласи,

Пружи руку брате мили

Из пакла нас овог спаси.

А ми брате мјесто да се

Притајисмо часа тога,

Послушасмо Францетића

Буљукбашу усташкога.

Тројицу је узвукао

Па их назад опет врати,

Па стијене онда тешке

На нас стаде отискати.

А са њима на лешеве

И гранате озго баци,

Осам живих у том јаду

Претекло је ко у длаци.

То је Господ тако хтио

Да свједоке живе има,

Да причају српској дјеци

Шта је било с Коритима.

Прије ево по вијека

Што поратни земан броји,

А над јамом и дан данас

Плочетина једна стоји.

Прислоњена на литицу

Исписана реда ради,

Зар се тако историја

И будућност људска гради?

Ваљда зато да се душе

У Корићкој јами смире,

А злочинци некажњени

У земаљске миомире –

Да се шире и уживљу

Бољшевичке благодети,

Боже мили кад ће Србин

Да се једном опамети.

[NinaD]

  Цитат

  Цитат

А, хтела сам на неки начин и да зауставим расправу која не води никуд.

Не знам колико си пратила напред наведено, али стварно није било у складу са темом.

Начитао сам се неискрених постова. Стварно ми је доста оних што призивају

праштање а стално се сукобљавају изнова и изнова...

У праву си ти. Све личи као некад на "живело братство и јединство", а онда удри ко кога стигне. Нема се ту шта позивати на праштање. Или можеш или не можеш да опростиш. Како себи тако и другима. То је врло лична ствар. Сву ту причу политичари воде, а народ би да живи нормално. Што да гризе савест некога ко није ништа крив, због кривице неког свог сународњака. Свима је у унтересу да се зна ко су злочинци, а не да се генерације васпитавају у заблуди.

Има један добар филм "Жидов Леви". Лепо описује како је то могуће да обични, мирни људи, одједном постану присталице Хитлера (примењиво и на било ког другог). Није све црно-бело у животу. 

[Пајко]

  Цитат

У праву си ти. Све личи као некад на "живело братство и јединство", а онда удри ко кога стигне. Нема се ту шта позивати на праштање. Или можеш или не можеш да опростиш. Како себи тако и другима. То је врло лична ствар. Сву ту причу политичари воде, а народ би да живи нормално. Што да гризе савест некога ко није ништа крив, због кривице неког свог сународњака. Свима је у унтересу да се зна ко су злочинци, а не да се генерације васпитавају у заблуди.

Има један добар филм "Жидов Леви". Лепо описује како је то могуће да обични, мирни људи, одједном постану присталице Хитлера (примењиво и на било ког другог). Није све црно-бело у животу. 

По мени ту чак ни религија не помаже. Баш као што си рекла, обични људи то могу да

премосте боље него највиши представници верских конфесија. Ја сам задњих неколико месеци

живео у Бечу и имао комшију муслимана коме је жена Хрватица. Дивни људи. Југоносталгичари.

Човек је предусретљив и хоће да помогне и да се дружи са Србима иако су га неки наши,

назови људи, жестоко измалтретирали. То су обични људи...