Штрајк Градског центра за социјални рад

[Malina]

I, jel' ima nekog pomaka? Da li je neko razgovarao sa ljudima iz Centra za socijalni rad?

[Juan Valdez]

Ево, око онога имамо ли право да знамо колика је плата службеника и генерално како и на шта се троше јавне паре, устав Србије каже следеће:

Право на обавештеност

Члан 51.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

Свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом.

[Avocado]

Ево, око онога имамо ли право да знамо колика је плата службеника и генерално како и на шта се троше јавне паре, устав Србије каже следеће:

Zakon koji to dalje razradjuje:

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/zakoni/881-2010-03-09-09-00-36.html

Mada mislim da ne mozes da dobijes informacije o necijoj pojedinacnoj plati zbog:

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/zakoni/52-zakon-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html

Ali ako te ne mrzi:

http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/formulari.html

[DYNABLASTER]

matrix

[Juan Valdez]

Mada mislim da ne mozes da dobijes informacije o necijoj pojedinacnoj plati zbog:

http://www.poverenik...o-licnosti.html

Интересантно. А погледај како је то у Америци. Ако неко ради на државном универзитету, на интернету можеш за пар секунди да добијеш информације о плати и то пар година уназад.

http://www.collegiat...abases/salaries

Верујем да је тако и за све остале државне и јавне службе.

[Avocado]

Интересантно. А погледај како је то у Америци. Ако неко ради на државном универзитету, на интернету можеш за пар секунди да добијеш информације о плати и то пар година уназад.

http://www.collegiat...abases/salaries

Верујем да је тако и за све остале државне и јавне службе.

Pa dobro, opet po onom prvom zakonu mozes da trazis da ti dostave sve opste akte na osnovu kojih se odredjuje plata...

[ВИЛМА]

ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ПО ПРИНЦИПУ ПОЉСКЕ БОЛНИЦЕ!

Социјална заштита: 598.156 вапаја за помоћ

17. децембар 2011. (Новости)

СВАКА је година тежа од претходне, посведочиле би хиљаде оних којима криза никако да се оконча. Посла, зато, чини се, више него икада, имају социјални радници широм Србије. Кроз њихове руке годишње прође пола милиона најугрожнијих, па се сваки стручњак између два јануара позабави са 370 различитих судбина.

- Оперећени условима рада, а због екстремног повећања обима посла, центри за социјални рад функционишу по принципу пољске болнице – оцењује Лела Марковић, из синдиката „Независност“ Градског центра за социјални рад у Београду, који је са 17 „филијала“ и 82.883 корисника убедљиво највећи у земљи. – Стручни радници успевају само да „превију ране“, а „операцију“ су принуђени да одложе због енормног прилива нових неодложних захтева. Под оваквим темпом је немогуће одговорно и квалитетно носити се са тешким и сложеним предметима.

Колико је темпо (не)подношљив најбоље илуструје статистика. Око 1.600 стручњака у прошлој години бавило се проблемима 598.156 корисника, што значи да је сваки у једном месецу тражио најбоље решење за 30 различитих особа, и то без обзира на то да ли је реч о породичним свађама, злостављању или занемаривању деце, трговини људима или усвајању.

А број оних који закуцају на врата неког од 140 центара за социјални рад не смањује се већ годинама уназад. Напротив. У 2002. години помоћ је тражило 354.519 корисника, пет година касније 489.197, а лане безмало 600.000. Број запослених у социјалној заштити се, међутим, готово уопште не помера. Мали помак очекује се од Нове године, када би, како „Новости“ сазнају, посао могло да добије 211 нових радника.

- Министарство рада и социјалне политике је одредило норматив кадрова на основу застарелогпописа из 2002. године, уместо на основу последњих података Завода за статистику, који су обавезујући за сва правна и физичка лица.

Ово је произвело недопустиво мали број запослених на штету заштите корисника – каже Марковићева. – Додатни проблем је што локална самоуправа повећава обим обавеза центрима за социјални рад, а да то не прати одговарајућим повећањем броја запослених. Град Београд, на пример, финансира само 47 од 570 запослених у Градском центру, иако чак половина захтева долази управо са локала. Зато запослени у центрима за социјални рад често имају осећај да газе по минском пољу.

Синдикати и друштва социјалних радника упозоравају да се наша земља већ дуго веома лоше котира на ранг-листи квалитета услуга које пружа у социјалној заштити, и то само зато што су струци „везане руке“. У нашој земљи на 100.000 становника долази 1,57 социјални радник, али зато 9,93 неуропсихијатара, 2,7 психијатара, 2,3 психолога…

Ни у Заводу за социјалну заштиту, надлежном за рад свих центара, не крију да проблема не мањка.

- Чињеница је да из године у годину расте број корисника, па то истовремено значи да расте и појединачни број предмета по раднику, а драстично је повећан и број стручних захтева – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту. – Уз све то се и социјални амбијент додатно усложњава, као и сама проблематика породице. А чињеница је и да све то није адекватно испраћено новим кадровима.

Пред запослене у социјалној заштити се, према речима Гајића, свакодневно стављају велике обавезе, а таквих је све више.

- Од почетка реформе, пет година уназад, развијено је чак 410 нових социјалних услуга на локалу, као што су дневни боравци, сигурне куће, подршка за становање штићеницима домова, помоћ у кући… Али, то све није поткрепљено стручношћу.

А квалитет рада у центрима може се подићи само – знањем.

- Овакво стање једино се може превазићи обуком, и то оном перманентном. Тек се усавршавањем струке може подићи квалитет рада на виши ниво – закључује Гајић. – Зато, Министарство рада и социјалне политике од Нове године уводи лиценце за све запослене у социјалној заштити, али и установе као што су домови за смештај старих, деце и омладине…

Убудуће ће овим послом моћи да се баве само они који за то имају дозволу. Обнављаће се на шест година. У међувремену ће сви морати да се стално усавршавају у свом послу како би га задржали. Иако синдикати имају оштре примедбе на ову методологију, у Заводу и ресорном министарству не сумњају да ће тек овакав начин рада донети бољитак свима у социјалној заштити:

- Поставиће се јасна правила и стандарди, а јавност ће тек тада знати шта може да очекује од, на пример, неког дома за старе, али и да ли је неки социјални радник добро обаваљо свој посао или је имао прекршаје који су га коштали привремене или трајне забране бављења струком.

ПОСВАЂАНИ РОДИТЕЉИ

У СИРОМАШНОМ друштву, у каквом живимо, у коме реформисти наступају са тенденцијом преписивања иностраних модела, постајемо сведоци пада социјалне заштите, немоћни да проблеме корисника, које годинама слушамо, решимо – сматра Лела Марковић. – А запослени на Министарство и град гледају као на родитеље који немају комуникацију, па бројним обавезама бесомучно оптерећују Центар, свако са своје стране, чији је обим немогућ за извршење.

У БЕОГРАДУ НАЈВИШЕ УРАЂЕНО

УСЛУГЕ Градског центра за социјални рад у Београду током прошле године добило је 82.833 корисника.

- Бринули смо о 3.734 деце и одраслих који су под старатељством, у хранитељску породицу сместили смо 776 малолетника, а у установе социјалне заштите 609 деце и 3.568 одраслих и старих – наоводе у ГЦСР Београд. – Усвојено је 19 малишана, процену потенцијалних усвојитеља прошло је 37 парова, 92 пара чека на усвојење, а деветоро деце је у фази адаптације у потенцијалној породици. Обезбедили смо додатак за туђу негу и помоћ за 3.792 лица.

Град је Београђанима проширио права, па је помоћ у кући користило 2.515 грађана, кроз прихватилиште је прошло 355 особа, дневне боравке 387. Једнократну новчану помоћ добило је 9.433 лица, а сталном новчаном помоћи подржана је 7.661 породица. Стипендирано је 175 студената и ученика, 11.561 породица је ослобођено плаћања дела рачуна за комуналије, бесплатан оброк у народним кухињама користио је 9.861 корисник…

[ВИЛМА]

Предизборна кампања је, према аналитичарима, поред образовања, здравства и младих заобишла, занемарила велики и деликатан сектор социјалне заштите, а истовремено трајао је штрајк запослених у Центру за социјални рад у Београду, који се одржава у двомесечној „тишини“ без интересовања политичара и необичној пасивности медија. Стање сиромаштва, невоља и беде драматично великог броја грађана Београда и Србије као да је остављено микроистраживачким прилозима новинара хуманијег приступа животу грађана, па имамо скривену или потиснуту истину о Србији и њеној „полупразној потрошачкој корпи“, на мрачном раскршћу европских трилема. Шта значи за угрожене грађане, посебно децу, болесне, инвалиде и усамљене становнике богатог Београда – то је незванична и фактична тајна. Ту, поред нас, у јеку предизборне и постизборне халабуке гласника и носилаца парола „биће боље“ , сви ће добити посао“ и томе слично.

Педагошки покрет Србије је на слично стање и невоље реаговао 7. фебруара 2007. године писмом влади Србије и Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику када је 536 запослених у 16 центара за социјални рад у Београду било приморано да штрајком захтева да држава одговорније врши своје обавезе у социјалној политици. У седам тачака изнети су ставови који су можда могли бити употребљиви за израду стратегије о социјалној политици и решавању тешког материјалног положаја центара за социјални рад.

Од 2007. до 2012. године, по свему судећи, социјална слика Србије је све тамнија и тужнија. Услови рада центара за социјални рад су све тежи, а у Градском центру за социјални рад у Београду присутно је стање погоршавања радних и животних услова запослених, чиме се нехумано погоршавају животни услови армије корисника услуга центара за социјални рад. Према неким подацима око 90 одсто послова које центри обављају за потребе Градске скупштине се не плаћају, чак им се намеће 133 разних послова из пензијско-инвалидне проблематике, затим присутна је пракса недовољног запошљавања када појединци оду из Центра, што доводи до повећања оптерећења запослених. Штедња на Центру за социјални рад, осим што угрожава животне услове запослених, веома погоршава обим и квалитет услуга маси корисника овог вида помоћи. Према писању „Просветног прегледа“ (1.12.2011.) под насловом „Зачарани круг сиромаштва“, у Србији живи око 140.000 деце испод граница сиромаштва, а према подацима Министарства рада и социјалне политике, међу корисницима социјалне помоћи има 60.000 малишана. Најугроженија су гладна деца којима родитељи не могу да плате ужину у школи, пешаче до школе и лоших породичних прилика.

Мало је данас хуманизма, солидарности и саосећања у овом невремену експанзије сиромаштва и недовољно организованих социјалних институција. Мало се улаже у образовне и социјалне установе, штеди се на делатностима које треба да обезбеде бар основне услове за развој, егзистенцију и укључивање у друштво, а у Београду имамо планетарну спортизацију, коју чини 80.000 спортиста, 1.200 клубова, 61 грански савез, 11 спортских друштава и 10 удружења. Спортски савез Београда је без проблема обезбедио 500,000,000 динара у 2011.години за рад клубова и савеза. Проблеми социјалне заштите су изузетно бројни, а веома мало проучени, чак и на нивоу елементарног статистичког увида. Недостају стручни скупови социјалних радника и других стручњака, на којима би се тражили модели и решења кризе система социјалне заштите у складу са отвореним проблемима и потребама друштва, институција и запослених у социјалном сектору, али и заштите ове области од профитера и лажних хуманиста из земље и иностранства. Има потребе да се одржи међународни сабор или научни скуп о социјалном раду данас, да се обнове или донесу кодекси племенитог социјалног рада и да се афирмише, поред осталог, лик и поруке Светог Саве, који је био први социјални радник код Срба.

С правом треба очекивати да ће нова влада и друге релевантне институције и чиниоци нагомилане проблеме у центрима за социјални рад енергичније и свестраније пројектовати и решавати. Социјална политика тражи хумане, моралне и одговорне посленике и већу подршку социјалним радницима у њиховој племенитој мисији. Срамота је за Београд што је још један штрајк морао да се деси и открије тако велику празнину и немар на пољу хуманости у овом времену.

24.мај 2012.

Проф. др Драго Т.Пантић,

Председник Педагошког покрета Србије

[Јелина]

Лепо што је ико ишта приметио, само никад до сад нисам чула да постоји Педагошки покрет Србије.

[ВИЛМА]

Kraj štrajka u Centru za socijalni rad

Sporazum o okončanju obustave rada, koja je trajala skoro dva i po meseca, potpisali predstavnici štrajkačkog odbora i Sekretarijata za socijalnu zaštitu, koji je pristao na svih sedam zahteva

Foto T. Janjić

Posle skoro dva i po meseca zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad (GCSR) okončali su generalni štrajk. Svih sedam zahteva je uvaženo, a paraf na sporazum o prekidu obustave rada potpisali su juče predstavnici štrajkačkog odbora sindikata „Nezavisnost” GCSR-a i Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

– Grad kao osnivač ugovorom se obavezao da će pored 67 radnika koji sada obavljaju poslove iz domena grada angažovati novih 17 ljudi, što znači da zaposleni koji rade takozvane republičke poslove više neće morati u isto vreme da obavljaju i gradske – ističe Lela Marković, članica štrajkačkog odbora.

Takođe, više neće morati da obrađuju predmete korisnika komunalnih subvencija kojih prema procenama ima oko 65.000.

– Oni nisu socijalno ugroženi jer primaju plate ili penzije, na šta smo ukazivali nadležnima u toku štrajka. To ipak ne znači da nećemo zadržati postojeće korisnike novčane socijalne pomoći, dodatka za negu i pomoć drugog lica i hranitelje jer su ove grupe pod našom nadležnošću – napominje Markovićka.

Posle dve decenije za zaposlene će biti organizovan i lekarski pregled u toku naredne godine, što je u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju. Grad se obavezao i da će obezbediti novac za okončanje procene rizika na radnom mestu.

Peta tačka potpisanog sporazuma odnosi se na preseljenje zaposlenih iz objekata na Voždovcu i Zemunu jer su škodljivi po zdravlje, zbog prisustva azbesta.

Uskoro će biti zaključeni i protokoli sa javnim službama i i institucijama sa kojima GCSR sarađuje, kako bi se jasno razgraničile nadležnosti i odgovornosti.

– Protokoli treba da budu potpisani najkasnije do 1. novembra– napominje Markovićka, dodajući da će zahvaljujući potpisanom sporazumu moći da se urade i pojedinačni kolektivni ugovori sa gradom čime će se konkretizovati pitanja u vezi sa položajem angažovanih radnika.

Zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad podsećaju da će raditi po postojećim pravilima i u skladu sa potpisanim sporazumom, ali najkasnije do 1. septembra.

– Ako do tada ne bude urađena sistematizacija radnih mesta i poslovi ne budu razgraničeni, bićemo prinuđeni da obavljamo isključivo republičke poslove, ne i gradske, za koje većina nas nije ni plaćena. Na to imamo pravo jer nas štiti Zakon o socijalnoj zaštiti – objašnjava Lela Marković.

M. R. B.

-----------------------------------------------------------

Broj korisnika socijalne i porodično-pravne zaštiteu Beogradu

2.443 osobe koristi pomoć u kući

380 štićenika u dnevnom boravku

356 smeštenih u prihvatilište i prihvatnu stanicu

11.540 građana dobija besplatan obrok u narodnim kuhinjama

119 mladih prima novčanu pomoć za decu bez roditeljskog staranja

7.695 materijalno ugroženih porodica prima finansijsku pomoć

16.359 osoba prima jednokratnu novčanu potporu

1.474 porodice dobijaju uvećanu jednokratnu novčanu pomoć

239 stipendija isplaćuje se studentima i učenicima

134 porodice koje dobijaju novčanu pomoć imaju pravo na besplatan prevoz dece

1.466 dece pod starateljstvom

3.998 mladih, odraslih i starijih pod starateljstvom

661 dete smešteno u hraniteljsku porodicu

4.697 korisnika smešteno je u ustanove socijalne zaštite

Podaci za 2011. godinu

objavljeno: 09.06.2012

[ВИЛМА]

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kraj-strajka-u-Centru-za-socijalni-rad.lt.html

[Mironosica]

cestitam !

Posle skoro dva i po meseca zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad (GCSR) okončali su generalni štrajk. Svih sedam zahteva je uvaženo, a paraf na sporazum o prekidu obustave rada potpisali su juče predstavnici štrajkačkog odbora sindikata „Nezavisnost” GCSR-a i Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

samo me intresuje kome je na korist da pusti da strajk traje dva i po meseca .mislise.

[ВИЛМА]

И ми се то питамо. Градска управа нас је игнорисала пуних два и по месеца, и сад одједном постигнут споразум. Супер, мада ми ништа није јасно.

Како год, од понедељка крећемо у нове радне победе