Jump to content

Уски пут који води у Живот-питање избора или живота и смрти, подвига или благодати?


koliko je licni podvig vazan za dostizanje stanja svetosti   

33 члановâ је гласало

  1. 1. koliko je licni podvig vazan za dostizanje stanja svetosti

    • vazan je
      15
    • nije vazan
      0
    • nema primarnu ulogu
      3
    • neophodan je
      15


Препоручена порука

1) Zaljubljenost je biohemijska reakcija mozga, hemije ili ima ili nema, a i nije neka draz siliti.

2) Sila ponistava smisao ljubavi, poenta veze izmedju Bogocoveka i coveka jeste u slobodi

3) Ne bih bas na forumu

Ne zivimo u crno-beloj realnosti

1. зашто се онда не заљубиш у неког насумице, или у неког ко на одређени начин мирише?

зар не би то довело да будеш заљубљена у неколико људи, а да личност везе нема с тиме?

2. није ли Бог и Сила, праведан Судија?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Onako kako sam razumela tvoje pitanja ( a vrlo moguće da ih nisam razumela :D),pokušaću da odgovorim.A opet najviše se vodim fotkom koju si postavio.

Mislim da čovek na silu ne može da se zaljubi,ali da pridobije ( zadobije ) ljubav može, pod uslovom da sopstveni ego minimalizuje,silom to jest utiče na njega, a da sa druge strane postoji neko ko tu ljubav želi,priželjkuje,čeka i voli.Mislim da tako najčešće funkcioniše ljubav prema Bogu. ( Fotka koju si postavio me na to asocira).Zaljubljenost je više neka naša lična percepcija onog što smo zamislili da je zaljubljenost i onda se u to zaljubljujemo, dakle neka naša obmana.

Da bi se " razveli" pa i od Boga,potreban je pristanak obe strane.Bog to ne želi,on će uvek da čeka,priželjkuje i voli ali neće na to siliti,tako da čovek može da poželi da se razvede od Boga ali taj razvod je takođe iluzija,nije pravi, nije istinski.

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Ух бре Медо, тешке теме данас постављаш :)

Иначе, веома су ово интересантна питања. Нарочито ово друго. Али да бих одговорио онако како то мислим, потребно ми је да појасниш овај израз "на силу".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339187745' post='655260]

1. зашто се онда не заљубиш у неког насумице, или у неког ко на одређени начин мирише?

зар не би то довело да будеш заљубљена у неколико људи, а да личност везе нема с тиме?

2. није ли Бог и Сила, праведан Судија?

1) Pa ima veze sa licnoscu, ali ne i sa izborom kako cemo se osecati, neko te privlaci ili ne...sto se kaze - "ima nesto"

2) Jeste, ali ne dira u covekovu slobodnu volju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pitanje izbora se svodi na pitanje života i smrti, ne u onom sitničarskom smislu

Izbor neki i nemamo u našim životima osim toga da li ćemo da se zapitamo čemu sve ovo i što smo mi ovđe

ovo ostalo je probiranje

Na silu ništa ne može, čak ni ushođenje na Krst a niti Vaskrsenje

Zaljubljivanje je privremeno,a jedina prava ljubav mora biti kroz Bogočovjeka

Sve ostalo je stvar želje

"Kakvi su da su, moji su" Džizs

Apokrifno jev. po Oglu

-taj njihov svijet će te ubiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ух бре Медо, тешке теме данас постављаш :)

Иначе, веома су ово интересантна питања. Нарочито ово друго. Али да бих одговорио онако како то мислим, потребно ми је да појасниш овај израз "на силу".

сва три питања су посебна и сама за себе, ал стоје у редоследу који диктира и прецизира и начин разишљања који је потребан да би се дошло до одговора. није загонетка, више је слагалица.

додуше, за оне који лепо опажају детаље и умеју да их повезују - фотка би им све рекла.

можеш ли се натерати да се заљубиш у неку личност, било коју, из било којег разлога, у кретком или дугачком периоду?

онда, можеш ли се терати да заволиш Богочовека, чак иако ти се свиђа све код Њега?

а треће је посебна енигма, мора мало да се размишља о редоследу питања, повезаности телесности и духовног, да ли постоји наспрамности и ако постоји где она стоји ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Onako kako sam razumela tvoje pitanja ( a vrlo moguće da ih nisam razumela :D),pokušaću da odgovorim.A opet najviše se vodim fotkom koju si postavio.

Mislim da čovek na silu ne može da se zaljubi,ali da pridobije ( zadobije ) ljubav može, pod uslovom da sopstveni ego minimalizuje,silom to jest utiče na njega, a da sa druge strane postoji neko ko tu ljubav želi,priželjkuje,čeka i voli.Mislim da tako najčešće funkcioniše ljubav prema Bogu. ( Fotka koju si postavio me na to asocira).Zaljubljenost je više neka naša lična percepcija onog što smo zamislili da je zaljubljenost i onda se u to zaljubljujemo, dakle neka naša obmana.

Da bi se " razveli" pa i od Boga,potreban je pristanak obe strane.Bog to ne želi,on će uvek da čeka,priželjkuje i voli ali neće na to siliti,tako da čovek može da poželi da se razvede od Boga ali taj razvod je takođe iluzija,nije pravi, nije istinski.

нисам ни тражио да неко чита моје мисли, већ да отелотворим туђе :D

ок, ал зашто не може на силу да се заљуби?

зашто је потребно унизити его/сујету кад је то нешто што не може да ишчили ако је саставни део личности и бића, попут уда или ока? и то не само према Богу, већ и према ближњем јер једна заповест без друге неће нигде.

искоментарисао бих да је заљубљеност погрешна само ако човек идеализује другу личност, неважно да ли је Бог или човек у питању, а заљубљеност бих поставио на место фронталног удара и првобитног шока који се деси кад схватимо велику и недвосмислену привлачност према нечему/некоме.

с друге стране, што се тиче развода, удаљења од Бога - да ли би ико заиста и пожелео да се удаљи кад би заиста био у заједници са Њим?

или можда чак никад није ни био потпуно у заједници, иако је имао предукус?

ту бих обратио пажњу и на овај стих:

Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

Коринћанима посланица прва, глава 13, стих 12

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да почнем одавде:

"Царство Божије се на силу задобија".

Наравно да је одговор да и не, у сваком смислу и на свако питање. Јер то је питање слободе.

Искуство молитве је неизоставно искуство задобијања бољег "на силу", али из љубави према оном (светитељу или пријатељу) ко нам открива истину својим животним примером да је то једини пут стицања доброг у себи.

1. У прошлости је било пуно примера људи који су венчавани на силу од стране родитеља, по тадашњем обичају. Но бивајући васпитани и научени да гледају на свет око себе као прави хришћани, временом, трудећи се да гледају у лик Божији који је у оном до себе, стицали су дивну љубав према супружнику...

2. Ако се Бог не воли на силу, тј ако је та љубав без труда, и јавља се и обитава у нама "сама по себи", тј по дару Божијем, онда би сви волели Бога, јер Бог се свакоме јави и свачије срце косне... Но треба труда да правилно схватимо све што видимо и осећамо, треба труда и да стечену љубав не бацимо као бисере пред свиње-што често и са људима чинимо, а камо ли са Богом.

Ја сам Бога заволео тек када ме је из најдубљег животног вира избавио. Но тај дар сам временом погазио...и онда кренуо из почетка, овај пут са муком, али сећајући се великог дара и благодати која ми је била дата. Касније, временом и трудом, схватио сам уз Божију помоћ да Бог није онакав каквим сам га тада замишљао. Парадоксално, трудећи се да достигнем замишљено, заволео сам другачијег, истинитог Бога на другачији, дубљи начин. И знам да ћу се целог живота трудити (себе силити) да га што више упознам, иако никад нећу моћи да га упознам потпуно...

3. О, тако је много оних који су, заборављајући на труд и не присиљавајући себе на духовно стражарење, из немара, лењости или притајене-али свагдаприсутне-гордости отишли далеко, предалеко од Онога коме су се обећали, уљуљкани у лажну сигурност стеченог дара љубави према Богу...то и у овим временима живо гледамо око себе,како женици Христови и невесте Христове развенчавају себе од Христа=Цркве. И то вазда на силу бива...

Ето, толико од мене, за брата Меда с љубављу и не без труда :)

П.С.

Супружника престајемо да волимо кад престанемо да гледамо лик Божији у њему, за шта често треба велики труд.

Бога престајемо да волимо кад престанемо да Њега гледамо испред себе и у свему, за шта такође треба велики труд...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339179793' post='655143]

лако питање, може ли човек да се заљуби на силу?

инстанцу теже, може ли човек да заволи Богочовека на силу?

најтеже, може ли онда и да се разведе од Богочовека?

1. Ja mislim da čovjek može da se zaljubi na silu.

Na primjer: Mene moj šef siluje. Siluje me umno (stavlja mi do znanja). I on to radi toliko dugo i na silu, da kada jednog dana prestane sa tim, ja osjetim da mi nešto strašno nedostaje. Znači da se žrtva podsvjesno zaljubila u svog silovatelja. ;D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Ja mislim da čovjek može da se zaljubi na silu.

Na primjer: Mene moj šef siluje. Siluje me umno (stavlja mi do znanja). I on to radi toliko dugo i na silu, da kada jednog dana prestane sa tim, ja osjetim da mi nešto strašno nedostaje. Znači da se žrtva podsvjesno zaljubila u svog silovatelja. gringrin

Зар се то не зове "Штокхолски синдром" ?

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Ja mislim da čovjek može da se zaljubi na silu.

Na primjer: Mene moj šef siluje. Siluje me umno (stavlja mi do znanja). I on to radi toliko dugo i na silu, da kada jednog dana prestane sa tim, ja osjetim da mi nešto strašno nedostaje. Znači da se žrtva podsvjesno zaljubila u svog silovatelja. gringrin

није смешно.

то се зове стокхолмски синдром и спада у патологију, што није поента ове теме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...