Уски пут који води у Живот-питање избора или живота и смрти, подвига или благодати?

[Johanes de Silencio]

raj (tj. spasenje) je ljubiti i biti ljubljen.

 

 

Зато су мени лично оне чувене речи старца Порфирија ("Није важно да ли те воле, важно је да ти волиш") увек биле непотпуне.

Итекако је битно да те и други воли, јер "Ми љубимо њега, јер Он први заволи нас" (1 Јн, 4,19).

 

Важно је да те други воли и да волиш - Јоханес де Силенцио

[malina :)]

Мислим да се неће спасити само хришћани, прецизније само они литургијски хришћани. У томе је милост и љубав Божија, што је изнад свега онога што се нама чини логично и праведно.

Оно на чему сам ја потенцирала на теми, због које је Моци отворио ову, јесте да не постоји ама баш ништа што би човек могао Богу да принесе на жртву и да би због тога био спашен, а да је то Њему милије од жртве Сина Његовог. И страдавши на крсту, Христос је сваком човеку даровао вечан живот. Човек је већ спашен и пре него што се сети да Бог уопште постоји, и пре него што се роди уопште он је спашен, остаје само то спасење да прихвати.  А човек желећи спасење се онда каје, покушава да преуми, воли, жртвује, али не зато што је дужник Христов, јер љубав Божија не тражи ништа за узврат, а све даје и све прашта..већ зато што Христос постаје сав живот његов и Њему се предаје добровољно без икаквог интереса.

[verum est in beer]

На заједници. Кроз заједницу имамо обожење, спасење и љубав. Наравно заједница која циља ка Христу.

[Euthyphro]

Важно је да те други воли и да волиш 

 

Zaista ljubav ako je neuzvraćena je pakao. To znaju Pavle i Jovan pa nam odmah govore - On je prvi zavolio nas! Sad je samo na nama da zavolimo Njega, a kroz Njega i našu braću. Kada je Martin iz Tura dao prosjaku jedne hladne noći svoj ogrtač vidio je u snu te iste večeri Hrista ogrnutog njegovim ogrtačem.. ako volimo Hrista volimo i braću za koju je Hristos umro.

 

A što jedna djevojka reče: raj (tj. spasenje) je ljubiti i biti ljubljen. 

 

Ta djevojka je naravno 'Mali Cvijet'. I još nešto od nje:

 

“Without love, deeds, even the most brilliant, count as nothing.” 

― Thérèse de Lisieux

 

 

[w.a.mozart]

Зато су мени лично оне чувене речи старца Порфирија ("Није важно да ли те воле, важно је да ти волиш") увек биле непотпуне.

 

mislim da je poenta ne čekati da te vole da bi ih voleo i da jedino ako prvi voliš možeš drugoga -da razoružaš- pa da i on počne da voli jer i Hristos je nas voleo pre nego da mi Njega zavolimo. ne bih rekao da je starac zanemario povratnu reakcuju na ljubav, to bi me od njega baš začudilo

[w.a.mozart]

možda je trebalo da temu nazovem- koja je uloga drugih u našem spasenju... u poslednje vreme baš razmišljam o tome i mislim da su drugi bitniji od nas samih, ako me razumete

[Johanes de Silencio]

mislim da je poenta ne čekati da te vole da bi ih voleo i da jedino ako prvi voliš možeš drugoga -da razoružaš- pa da i on počne da voli jer i Hristos je nas voleo pre nego da mi Njega zavolimo. ne bih rekao da je starac zanemario povratnu reakcuju na ljubav, to bi me od njega baš začudilo

 

Да, лепо си ово рекао, слажем се кад је овако обострано речено.

Наравно, сигурно је ст. Порфирије имао дебели разлог кад је рекао баш тако као што је рекао.

[Срђан Ранђеловић]

mislim da je poenta ne čekati da te vole da bi ih voleo i da jedino ako prvi voliš možeš drugoga -da razoružaš- pa da i on počne da voli jer i Hristos je nas voleo pre nego da mi Njega zavolimo

 

Ја често волим да цитирам, само не знам ко је то први рекао: да би имао пријатеље, мораш бити пријатељ.

 

Пријатељство рађа љубав и поштовање и сваки нормалан човек ће нам на нашу љубав узвратити љубављу.

[malina :)]

Зато су мени лично оне чувене речи старца Порфирија ("Није важно да ли те воле, важно је да ти волиш") увек биле непотпуне.

Итекако је битно да те и други воли, јер "Ми љубимо њега, јер Он први заволи нас" (1 Јн, 4,19).

 

Важно је да те други воли и да волиш - Јоханес де Силенцио

Те речи старца Порфирија ја схватам тако да не да није битно да те други воли (то је прилично буквално тумачење), већ да љубав другога не треба да буде услов да би га ми волели. Јер како Господ воли, воли свакога без обзира да ли свако воли Њега. Поента тих речи, за мене, је да човек у љубави не тражи ништа за узврат, да ништа не очекује, јер у супротном би од љубави направили трговину. Дакле, не волиш другога из интереса, зато што он воли тебе, већ безусловно. Још ако је љубав узвраћена, милина једна.

[Johanes de Silencio]

@@Malina,

 

Не бих да (овде на форуму) улазим у дубљу причу колико су речи оца Порфирија недомишљене (то је права реч) и амбивалентне, па ћу рећи: Да, наравно

[Само Нада]

Срећан празник свима!

 

Ако је само Бог "довољан" за наше спасење, онда чему слобода која нам је несумњиво дата? Ако је само лични подвиг, онда испада да смо горди и да се ослањамо само на своје снаге. Једно без другог не може, чини ми се.

Да волимо Господа и свако диханије, да се непрестано трудимо и узрастамо у љубави, смирењу, молитви, да дамо све од себе, а Господ ће додати.

[Драган άσημος :)]

Преподобни Симеон Столпник Дивногорац. Овај дивни светитељ родио се у Антиохији 522. године у време цара Јустина Старијега. Отац му погине од земљотреса и он остане сам с матером Мартом. У шестој години живота удаљио се у пустињу ка некоме духовнику Јовану, под чијим руководством предао се великом посном и молитвеном подвигу на удивљење свих оних који су га видели. Претрпевши страшна искушења демонска, он је примио од Господа и ангела Његових велику утеху и благодат. Господ Христос јавио му се у виду краснога дечка. И после тога виђења у срцу Симеоновом разгори се велика љубав према Христу. Многе године провео је на столпу Богу се молећи и псалме појећи. По упутству Божјем удаљио се по том на гору прозвану Дивном од самог Господа. По имену ове горе и сам Симеон прозват је Дивногорац. Сходно његовој љубави према Богу, дата му је била ретка благодат, помоћу које је исцељивао сваку болест, укроћавао зверове, прозирао у далеке крајеве света и у срца људска, излазио ван себе и гледао небеса, разговарао с ангелима, страшио и разгонио демоне, прорицао, живео понекад по тридесет дана без сна и још дуже без хране, примао храну из руку ангела. На њему се потпунце испунише речи Спаситељеве: "Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити" (Јн 14, 12). Лета Господњег 596. а у седамдесет петој години живота свога представи се Симеон Господу, да се вечито наслађава гледањем лица Божија заједно с ангелима.

[Драган άσημος :)]

"Јер си Ти освећење наше и Теби славу узносимо...", као што освећења нема без Христа, тако га нема ни без подвига.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ja mislim da je esencijlana stvar iskreno srce koje veruje.....bez iskrene,prostodusne da ne kazem infantilne vere nema nista od svetosti....a to je ono sto mi se cini da u danasnjem svetu ima tako malo....vere koja je kao u deteta..... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Za nekoga podvig a za svete oce delo Ljubavi radi.