Jump to content

Da li je logika uvek logična?


Препоручена порука

bla bla logika 0110_hahaha

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Као што рекох, отац Пајсије критикује материјалистички редукционизам и позитивизам, а не логику (у правом значењеу тог појма):

Логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса.

Католици су својом логиком дошли дотле да испитују Св. Причешће у хемијским лабораторијама, како би видели да ли је то заиста Тело и Крв Христова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Старац Пајсије

О приземној логици у односу на духовни свет

Старче, какво место има логика у духовном животу?

- Која логика? Светска? Ова логика нема никаквог места у духовном животу!

Анђели, светитељи улазе ти кроз прозор, видиш их, разговараш са њима, одлазе...

Ако ово покушаш да објасниш логиком - нећеш успети. У наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањима и недоумицама. Зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком.

Насупрот томе, вера у Бога привлачи божанску силу, и преокреће све закључке људске. Чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста.

Све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако.

Ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нећеш спознати тајне Божије;

све ће нам изгледати некако чудно ( наопако ). Онај ко мисли да тајне Божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом,

личи на безумника који хоће телескопом да види Рај.

Логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса.

Католици су својом логиком дошли дотле да испитују Св. Причешће у хемијским лабораторијама, како би видели да ли је то заиста Тело и Крв Христова.

А свети су, вером коју су имали, често виђали Тело и Крв Христову на кашичици.

Још мало па ће почети да посматрају светитеље кроз ренген- зраке, не би ли проверили њихову светост!

Одбацише Духа Светог, ухватише се за логику, и сада се баве белом магијом!

Једно католику доброг настројења, који се, јадничак, заплакао због тога, рекао сам:

" Једна од најбитнијих разлика између нас је ова: ви се држите мозга, а ми вере. Ви негујете рационализам, и уопште - само људски фактор.

Својом логиком ограничавате силу Божију, јер божанску благодат остављате по страни.

Ви у освећену воду стављате конзерванс, како се не би покварила.

Ми покварене ствари кропимо светом водом и оне постају ваљане.

Верујемо у благодат која освештава, и освећена вода нам траје и по двеста, и по петсто година.

Никада се не квари"

Da bi neka tvrdnja imala smilsa, neophodno je da bude moguće zamisliti okolnosti pod kojima bi ta tvrdnja bila pogrešna.

Ovako se samo vrtimo u krug, a bez objektivnog, naučnog testa, ne znamo pouzdano da li blagodat i čuda postoje ili ne. Fali nam pouzdana premisa od koje ćemo se dalje upustiti u zaključivanje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da bi neka tvrdnja imala smilsa, neophodno je da bude moguće zamisliti okolnosti pod kojima bi ta tvrdnja bila pogrešna.

Ovako se samo vrtimo u krug, a bez objektivnog, naučnog testa, ne znamo pouzdano da li blagodat i čuda postoje ili ne. Fali nam pouzdana premisa od koje ćemo se dalje upustiti u zaključivanje.

Фали ТИ поуздана премиса... Има оних који итекако имају поуздане премисе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo vam jednog lepog primera :

BOG ZAISTA POSTOJI

Jedan čovek je otišao kod frizera da se ošiša i obrije. Kako je frizer počeo da radi, počeli su razgovarati. Razgovarali su o mnogo stvari i o različitim temama, da bi se na kraju dotakli i teme Boga.

Frizer reče Ja ne verujem da Bog postoji.

Zašto to kažete? Upita ga mušterija.

Znate, dovoljno je da izađete na ulicu i shvatite da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi?

Da li bi bilo toliko napuštene dece? Ako Bog postoji, ne bi bilo ni patnji ni bola. Ne mogu zamisliti Boga koji bi dozvolio sve ove stvari.

Mušterija promisli na momenat, ali ne odgovori ništa, ne želeći započinjati raspravu.

Frizer završi sa svojim poslom i mušterija napusti radnju. Samo što je izašao iz radnje, vide na ulici čoveka sa dugom, nepočešljanom, prljavom kosom i neobrijanom bradom, izgledao je prljavo i zapušteno.

Mušterija se vrati nazad u radnju i reče frizeru:

Znate šta? Frizeri ne postoje.

Kako možete to reći? Upita iznenađeni frizer.

Ja sam tu, i ja sam frizer, i upravo sam vas šišao i brijao!

Ne! Viknu mušterija. „Frizeri ne postoje, jer ako postoje, ne bi bilo ljudi sa prljavom dugom kosom i neobrijanom bradom, poput ovog čoveka na ulici.

Ah, ali frizeri ipak postoje!

Te stvari se dešavaju jer ljudi ne dolaze kod mene.”

Tačno, potvrdi mušterija. Upravo tako!„

Bog, takođe, postoji! Loše stvari se dešavaju kad ljudi ne idu k NjEMU i kad od NjEGA ne traže pomoć …

Zbog toga postoji toliko patnji i bola u svetu”.

Svako dobro.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

nije bas adekvatno poredjenje u prici, al to je vec druga tema i pricalo se o tome vec milion puta, a za to znaju svi- cak i ateisti :D

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јеа, само што мислим да је мало превише протестантски логички доказивати постојање Бога. Читао сам неке њихове теорије о томе одакле Бог, како је настао, па се у то убацује математика, па се убацује свашта, сем вере. А мислим да би требало да билдујемо веру, а не логику, приликом обраћања Господу, и разговора о Њему.

Немојте погрешно да ме схватите, у Вашим постовима увек уживам, и то заиста уживам, али ја лично не видим како оваква размишљања могу допринети Православљу. Нити ће се ко преумити, нити ће нама нешто помоћи у вези спасења, само може саблазнити некога, јер је логика и почетна прича поприлично шупљикава.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вера није безумна. Барем, не би смела да буде. Мене је Православље и привукло својом дубином, умном дубином. Онај ко је читао Свете Оце, зна о чему говорим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pa sad, ja mislim da te privuklo dubljom dubinom nego samo umnom dubinom, al aj dobro kako ti kazes :D

ako cemo realno nije te privuklo, nego te vratilo, ustvari tvoje bice je shvatilo

Zayron: Pa tamo ni nema svađa oko vjere i nacije jer se o tom uošte ni ne priča. Priča se kakva je koja ribica i na šta se fata, na mrmka, na glistu, na kruh, hljeb ili angelbrot, na na lažni mamac itd. Evetualno o tom kako se koja peče i koja je ukusnija.

cloudking: "Ne postoje cuda... postoje samo stvari koje jos ne razumemo."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вера није безумна. Барем, не би смела да буде. Мене је Православље и привукло својом дубином, умном дубином. Онај ко је читао Свете Оце, зна о чему говорим.

Православље је у мисаоном смислу оно мишљење које полази од вјере и у њу увире. Поента је да се мисли оно што се може мислити, а не да се мушљењу зада немогуће. Оно што се мишљењем може докучити ваља и мислити, оно што се, пак, не може, остаје да се вјерује или не вјерује. Откривена истина, није докучена истина, већ истина дарована вјерујућем као оно што је почетак и крај религозног мишљења. Ту истину ништа, ни мишљење ни живот, до краја не могу потврдити нити демантовати, увијек остаје вјера у њу као почетак и крај. А она је опет једина потврда и демант онога што се догађа између, између као започињања из вјере и мисленог увирања у вјери.

Тако да је вјера далеко од безумног али и далеко од слијепог држања за оно што се може докучити. Истина је за нас вјерујуће увијек дар.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

sve mora da ima svoj uzrok i da ništa ne može da nastane ni iz čega tj. samo od sebe.

Ako vam ja sada kažem da ja verujem da je Bog taj razum, da oduvek postoji i da je on uzrok svega, a da On sam jedini nije uzročan.

I uspeo si sam da negiras svoje tvrdnje... :)

Prilicno losa verzija Kalamovog argumenta... u kojem bar postoji pokusaj prikrivanja se "sve sto je pocelo da postoji ima uzrok"... kod tebe je zakljucak direktno suprotan premisi... a koliko god se igrao recima, kad ti je zakljucak suprotan premisi, to nije logican zakljucak... bolje da ti je Aleksandar to objasnio...

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Православље је у мисаоном смислу оно мишљење које полази од вјере и у њу увире. Поента је да се мисли оно што се може мислити, а не да се мушљењу зада немогуће. Оно што се мишљењем може докучити ваља и мислити, оно што се, пак, не може, остаје да се вјерује или не вјерује. Откривена истина, није докучена истина, већ истина дарована вјерујућем као оно што је почетак и крај религозног мишљења. Ту истину ништа, ни мишљење ни живот, до краја не могу потврдити нити демантовати, увијек остаје вјера у њу као почетак и крај. А она је опет једина потврда и демант онога што се догађа између, између као започињања из вјере и мисленог увирања у вјери.

Тако да је вјера далеко од безумног али и далеко од слијепог држања за оно што се може докучити. Истина је за нас вјерујуће увијек дар.

ceo post je lepo srocen.

imam jednu dilemu, nije da bas referisem na podvuceno ali je priblizno po smislu. kako bi ti vaske, posto umes lepo da srocis stvari, recnicki definisao sledecu situaciju: dakle sa jedne strane otkrivena istina nije dukucena (izmozgana) istina vec kako lepo kazes darovana kao proizvod vere, sa druge strane to je nedvosmislen opit, a sa trece strane taj opit je ne moguce niti potvrditi niti demantovati vec kako kazes "uvek ostaje vera kao pocetak i kao kraj"? dakle jednostavno kako to recnicki sloziti: otkriveno / (s)poznato / ne dokazivo ali i ne oborivo (istinito) / a na kraju proverljivo onim od cega je i pocelo, verom.

"vera potvrda stvari ne vidljivih..."

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Православље је у мисаоном смислу оно мишљење које полази од вјере и у њу увире. Поента је да се мисли оно што се може мислити, а не да се мушљењу зада немогуће. Оно што се мишљењем може докучити ваља и мислити, оно што се, пак, не може, остаје да се вјерује или не вјерује. Откривена истина, није докучена истина, већ истина дарована вјерујућем као оно што је почетак и крај религозног мишљења. Ту истину ништа, ни мишљење ни живот, до краја не могу потврдити нити демантовати, увијек остаје вјера у њу као почетак и крај. А она је опет једина потврда и демант онога што се догађа између, између као започињања из вјере и мисленог увирања у вјери.

Тако да је вјера далеко од безумног али и далеко од слијепог држања за оно што се може докучити. Истина је за нас вјерујуће увијек дар.

Свакако. Ја сам хтео да кажем да вера никако не значи искучења ума, да смо сасвим бесловесни у веровању. Не, никако. Свакако, разум има своје границе. То су и паметни људи закључили (Кант, на пример, а и Декрат).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I uspeo si sam da negiras svoje tvrdnje... :)

Prilicno losa verzija Kalamovog argumenta... u kojem bar postoji pokusaj prikrivanja se "sve sto je pocelo da postoji ima uzrok"... kod tebe je zakljucak direktno suprotan premisi... a koliko god se igrao recima, kad ti je zakljucak suprotan premisi, to nije logican zakljucak... bolje da ti je Aleksandar to objasnio...

А зар све што је почело да постоји нема узрок? Зашто би то била нетачна тврдња? Или боље речено, све што је покренуто има свој узрок. Барем то имамо у искуству, да је све у покрету, а да свако кретање има свој узрок. И настанак космоса је кретање, промена. Зар то нема свој узрок? Велики прасак? Да се није десио, да ли би било космоса?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...