Smrtna kazna - da ili ne?

[Midrash]

Ukidanje smrtne kazne nije toliko usmereno ka zaštiti života onih koji bi je "zaslužili", koliko onih koji bi bili nevino osuđeni. Tu nema popravke i revizije slučaja, a toliko puta u istoriji se to i desilo. Ljudska pravda je nesavršena, Božija jedino je bez greške. Ako izbegneš ljudsku, nećeš božansku. Kako neko reče, bolje da sto krivih izbegne kaznu nego da strada jedan nevin jer na kraju krajeva, nikom neće promaći ono šta zaslužuje.

[Дејан]

Lako je zalagati se za smrtnu kaznu kad neko drugi tu kaznu treba da izvrši, a ne ti. Komotno sakriveni iza bezlične "države", "zakona" lako je pozivati na ubistvo jer tvoje ruke nisu umrljane krvlju...Ali, da li je to zaista tako? Trebalo bi videti kako bi se ponašali oni koji su najglasniji za ponovno uvođenje smrtne kazne kad bi im dali pušku u ruke i stavili ih u streljački stroj. Onaj ko bi pucao nije mnogo drugačiji od onoga koga bi ubio. No, većina bi, sigurno, postupila kao oni koji su bili spremni da kamenuju bludnicu u Jv 8,1-11. Pokrili se ušima i pobegli.

 

Zaista je lako se založiti za smrtnu kaznu kad su nam pedofili i silovatelji višestruki povratnici.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zaista je lako se založiti za smrtnu kaznu kad su nam pedofili i silovatelji višestruki povratnici.

 

Da, ali pod uslovom da u streljačkom vodu budu isključivo oni koji traže smrtnu kaznu.

[w.a.mozart]

Dobro je ipak sto ti ne spadas u nasu grupu, tako da nema za cim da se sekiras...

 

Kao i uvek, argumentovano s tvoje strane. Inace, kazes ubica je resio da ga ne zanima sto je Bog podario zivot. Zar treba da se rukovodimo logikom pomracenog uma, plus, nakon toga dodajes kako nisi glasao za kaznu. Imas li ti stav o ovome uopste?

[obi-wan]

Pa i ti si isto tako bio argumentovan na pocetku ove strane. Ucim se od drugih.

 

Dakle, kao sto je i Aca odlicno primetio - izuzetno tegobno pitanje bez jasnog odgovora. Ja sam prvo glasao za vracanje smrtne kazne, ali sam brzo promenio glas u opciju da trenutno nemam stav. Jer uopste i nemam jasan stav.

 

Kad bi me u ulicnoj anketi pitali da li sam za vracanje smrtne kazne, svakako bi` rek`o da nisam za to. Ali nekako osecam, u nekom cosku duse, da to, ako i nije pogresan, ono nije ni kompletan odgovor.

 

Mi prosto ne mozemo da zaobidjemo cinjenicu da je u jednom ubistvu (kao sto je ovo najnovije) ubijen jedan covek. Zivot tog coveka ima apsolutnu cenu - neprocenjiv je kao i zivot svakog drugog coveka. Ako o zivotu ubice toliko vodimo racuna, sta je sa zivotom ubijenog?

 

Zakon je takav kakav jeste, nema u njemu mesta za vracanje smrtne kazne, i mozda je ipak tako i najbolje u ovom momentu. Ali ponavljam - tisti me osecaj da negde u tome na neki nacin ipak gresimo...

[Juanito]

Малопре шетам и чујем троје клинаца (око 13, 14 година), једног дечака и две девојчице, како причају о детаљима убиства. Не могу вам описати ниво беса према медијима кога сам осетио у том тренутку. Шта рећи, а не заплакати...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zakon je takav kakav jeste, nema u njemu mesta za vracanje smrtne kazne, i mozda je ipak tako i najbolje u ovom momentu. Ali ponavljam - tisti me osecaj da negde u tome na neki nacin ipak gresimo...

 

Možda se potsetiti šta je Bog uradio prvom ubici,Kainu? 

[Manastir Bradaca]

Не могу вам описати ниво беса према медијима кога сам осетио у том тренутку.

 

mediji,koliko vidim,lepo profitiraju na tudjoj nesreci.. 

[Crveni Baron]

Možda se potsetiti šta je Bog uradio prvom ubici,Kainu?

Moglo bi i ovo , zig u bice na celu ili pedofila i slicno ... Da znas o kome se radi cim ga vidis ...

[w.a.mozart]

Pa i ti si isto tako bio argumentovan na pocetku ove strane. Ucim se od drugih.

 

Dakle, kao sto je i Aca odlicno primetio - izuzetno tegobno pitanje bez jasnog odgovora. Ja sam prvo glasao za vracanje smrtne kazne, ali sam brzo promenio glas u opciju da trenutno nemam stav. Jer uopste i nemam jasan stav.

 

Kad bi me u ulicnoj anketi pitali da li sam za vracanje smrtne kazne, svakako bi` rek`o da nisam za to. Ali nekako osecam u nekom cosku duse da to, ako i nije pogresan, ono nije ni kompletan odgovor.

 

Mi prosto ne mozemo da zaobidjemo cinjenicu da je u jednom ubistvu (kao sto je ovo najnovije) ubijen jedan covek. Zivot tog coveka ima apsolutnu cenu - neprocenjiv je kao i zivot svakog drugog coveka. Ako o zivotu ubice toliko vodimo racuna, sta je sa zivotom ubijenog?

 

Zakon je takav kakav jeste, nema u njemu mesta za vracanje smrtne kazne, i mozda je ipak tako i najbolje u ovom momentu. Ali ponavljam - tisti me osecaj da negde u tome na neki nacin ipak gresimo...

Verujem da se ni jedan od svetih staraca novijeg doba ne bi slozio sa smrtnom kaznom. Treba se zapitati, da li je cilj zastititi druge od ubice ( dozivotna robija) ili zadovoljenje pravde ljudi koji o zivotu pojma nemaju a o bogu jos manje pa onda pisu clanke kroz koje se provlaci ono - boze, gde si? Najgore sto i kod nekih pravoslavaca proradi taj sindrom instant pravde

[Crveni Baron]

Малопре шетам и чујем троје клинаца (око 13, 14 година), једног дечака и две девојчице, како причају о детаљима убиства. Не могу вам описати ниво беса према медијима кога сам осетио у том тренутку. Шта рећи, а не заплакати...

 

Njihov vrsnjak je zrtva ... Bolje da uce na tudjem iskustvu nego na svom da ne treba ici sam nocu bez pratnje odraslih i da se treba cuvati nepoznatih. Na zalost zivimo u veeme kada su vec dovoljno odrasli da budu zrtve pa bi trebali biti i obavesteni o toj opasnosti.

[GeniusAtWork]

 

 

[Grizzly Adams]

 

Плагијатор!

 

[w.a.mozart]

Osveta je moja, govori ......... Dopuni po sopstvenom nahodjenju

[Нифада]

Borislav Pekić-O smrtnoj kazni

Smrtna kazna je moralno protivurečna, jer mi najpre kažemo da je život najdragoceniji čovekov posed, a zatim da smo kadri i to da mu oduzmemo. Civilizacija koja može programski da se liši nečega (života) na čemu počiva – civilizacija je smrti.

Svaka izvršena smrtna kazna stoga je jedan stupanj kolektivnog samoubistva. Smrtna kazna je pravno protivurečna, jer prava nema tamo gde nema opoziva. Pravo bez opoziva je sudbina. Nijedan čovek nema pravo da drugome čoveku zamenjuje sudbinu.

Smrtna kazna je i logički protivurečna, jer osuđuje na nešto što je potpuno izvan sfere onoga što se njome štiti, da se ne govori o protivurečnosti zaštite ljudskog života time što se on oduzima.Čak i da je smisao smrtne kazne isključivo u odmazdi, ona je besmislena. Da bismo pravu odmazdu odmerili moramo najpre znati njenu prirodu, a mi ne znamo prirodu smrti. Smrt u kojoj gledamo kaznu može biti i nagrada.

Ako bismo izmenili svoje varvarsko antropocentrično shvatanje smrti, ako bismo poverovali da je umiranje prvi čin neke naše šanse, nekog višeg načina postojanja, mi bismo je smesta svojim krivcima oduzeli.

Ako bismo uistinu hteli da smrtna kazna ima zastrašujući uticaj morali bismo je vršiti javno, čerečenjem, ispred suda ili parlamenta, u nekom parku ili na tržnici, kao što je činjeno onda kada smrtna kazna nije licemerno smerala da otrezni glave, već da ih odseče.

Vest o njoj potopljena u močvaru informacija što ih dnevno primamo, smeštena između vesti o poskupljenju ili nekom gostovanju, ako je uopšte zapazimo, pre ima obrnut karakter. Uverava nas da stvar nije ozbiljna.

Jedino opravdanje za ubistvo moglo bi se naći u kanibalizmu. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homicidu obezbeđuje – čovečnost. Tako bi posle smrtne kazne, u ime zajednice, sud, uz svečani obred, morao da pojede osuđenika.

Prava kazna bila bi na život. Smrtna kazna je i duhovno nedelatna onemogućuje okajavanje greha. Samo život krivicu iskupljuje, smrtna kazna oslobađa krivice. Između nje i oslobađanja od kazne razlika je samo terminološka.Hrišćanska civilizacija počiva na Dvomisli. Nema nijedne od deset zapovesti kojih se stvarno držimo, iako ih verno propovedamo.

Ako je smisao savremene penalne politike i njenih načela u korekciji, onda je smrtna kazna besmislena, jer odriče okrivljenom mogućnost popravke što mu ga i pravno osećanje ove civilizacije i zakoni na njemu zasnovani garantuju.

Ako za izvesne ljude, međutim, kažemo da su nepopravljivi, ubijajući ih povređujemo načelo nauke koja tu vrstu ljudi smatra bolesnim. Ubijanje bolesnih ljudi je eutanazija koju, u međuvremenu, sa gnušanjem odbijamo.

Tako se Dvomisao, kao i svuda, ovaj bazični mehanizam čovekovog mišljenja i njegove istorije, učvrstila i u našu pravnu nauku.

Načela su jedno, praksis sasvim drugo. Kako onda poštovati zakone, koji se donose izneveravanjem tih načela? Kako svoje potomstvo vaspitavati u poštovanju ikakvog zakona?Pogubljenje sve više postaje eutanazija. Injekcija i formalno čini smrtnu kaznu eutanazijom. Eutanazija pretpostavlja nepopravljivost forme koja se uklanja iz života, a ova bolest koja je neizlečiva.

Ako osuđenika na smrt smatramo neizlečivim bolesnikom, zašto ga onda ubijamo? Ili ako ga ubijamo, zašto smo to pravo odricali nemačkim nacističkim lekarima kad su ga sprovodili nad duševno bolesnim ljudima? Ne svakako zato što su eutanaziju vršili da bi usavršili biološkozdravlja rase, jer ovom našom eutanazijom mi se nadamo da usavršavamo moralno zdravlje ljudi, pa smo na istom.

Statistike pokazuju da smrtna kazna ne služi ni za kakvu preventivu i da su apsolutno besmisleni argumenti koji se na tu preventivu pozivaju.

Bilo bi zaista najpravednije da smrtnu kaznu izvršavaju oni nad kojima je zločin izvršen ili njihovi najbliži rođaci.

Ako mi se kaže da mnoge argumente upotrebljavam tamo gde bi bio dovoljan jedan, odgovoriću - moj bi bio jedan jedini, i on glasi: „Ne ubij!“

Borislav Pekić

Odlomak iz dnevnika diktiranog u magnetofon tokom 1983-1984. godine