...

[Milan Nikolic]

Али теологија се бави Богом и спасењем, а не политиком палог стања. Црква (треба да) организује своју заједницу.

[Dragan Radomirovic]

  On 12. 3. 2012. at 20:10, Milan Nikolic рече

Али теологија се бави Богом и спасењем, а не политиком палог стања. Црква (треба да) организује своју заједницу.

Bog se bavi nama a teologija je nauka od Boga a ako je o Bogu u ako se mi bavimo Bogom... to mi deluje malo gordo

[свештеник Александар]

Лазаре,баш велика доза незадовољства,могу да је разумем само ако сте високо захтевни перфекциониста.Има ПРЕПИСИВАЊА наравно,али има и СЛЕДОВАЊА ОЦИМА (Зизиуласу,Шмеману,Флоровском...).Наша вера је вера Отаца,Авраама,Исаака и Јакова,вера Предања.Не може без тога.Слажем се да је мање теол.на јавним местима,и у култури.Зато сам за нову инкултурацију.-Теологија у мртвачници??? -Тешке речи,не могу да их прихватим.Јесте у кризи али...

Треба се чувати секуларизма као и бекства од света,тај став прихватам.- Наравно да и ја ценим овај пастирски труд оца Ивана,али није добро да било кога упоређујемо и меримо,јер је свако непоновљив и даровит на посебан начин,па тако и отац и брат Иван.Мој став је да треба развијати холистички приступ у теологији,тј.стваралачки дијалог са наукама,философијом,уметностима,и стварати нову културу.Да би то било, потребно је да се отварамо и учимо целога живота.( Што се тиче оригиналности теол.радова није баш да је нема,пратим скоро све наше часописе,Логос,Богословље,Теол.погледе,Саборност,Филотеос,Видослов...,).

[Milan Nikolic]

  On 12. 3. 2012. at 22:38, Dragan Radomirovic рече

Bog se bavi nama a teologija je nauka od Boga a ako je o Bogu i ako se mi bavimo Bogom... to mi deluje malo gordo

То је дар Божији. Теологија је наука о Богу.

[Guest - . . .-]

Оче Ацо, Ти си у књизи "Кроз отворена врата" говорио о холистичком приступу у теологији, а овде на кратко то и напоменуо.

Ако имаш времена и жеље да нам то појасниш јер мислим да је то веома битна ствар. Шта значи то "стварати нову културу" и на који начин је актуелизовати у данашњем времену када је некако теологија скрајнута а о томе је на многим местима упозоравао и сам Митрополит?

https://www.pouke.org...82%D0%B5%D0%BE/

[Dragan Radomirovic]

  On 12. 3. 2012. at 22:38, Dragan Radomirovic рече

Bog se bavi nama a teologija je nauka od Boga a ako je o Bogu i ako se mi bavimo Bogom... to mi deluje malo gordo

Jos bih dodao /dajte Bogu Bozije a caru carevo i kako je Gospod platio porez nije li tako sto je rekao ucenicima da idu i da ulove ribu , zatim cime su se bavili sveti car Konstantin i carica Jelena, zatm nije li Crkva ta kojoj ni vrata ada nece odoleti.

Ne znam mozda to nije teologija ali cime bi ljubili bliznjega svoga ako je u nevolji nego time sto cemo mu previti rane i ostaviti ga kod krcmara da ga neguje dok se ne oporavi , ili kako su apostoli prepustili djakonima da se brinu o materijalnom kako bi se oni posvetili spasenju i zajednici

[dragisa]

teopotski intermeco:

Psalam 70.

U TEBE se, Gospode, pouzdah, da se ne postidim do veka.

2. Pravdom Tvojom izbavi me i izvedi me;

prikloni mi uho Tvoje i spasi me.

3. Budi mi Bog zaštitnik

i mesto utvrđeno da me spaseš,

jer utvrđenje moje i pribežište moje jesi Ti.

4. Bože moj, izbavi me iz ruke grešnika,

iz ruke bezakonika i nepravdujućeg.

5. Jer si Ti trpljenje moje, Gospode;

Gospode, Nado moja od mladosti moje.

6. Na Tebe se oslonih od utrobe,

od materice majke moje Ti si moj pokrovitelj;

u Tebi je hvalopoj moj svagda.

7. Kao čudo postadoh mnogima,

a Ti si pomoćnik silan.

8. Neka se ispune usta moja hvale (Tvoje),

da pevam slavu Tvoju,

sav dan velikolepnost Tvoju.

9. Ne odbaci me u vreme starosti,

kada nestane snage moje ne napusti me.

10. Jer mi rekoše neprijatelji moji,

i oni što vrebaju dušu moju savetovaše se zajedno,

11. govoreći: Bog ga je ostavio!

gonite ga i uhvatite ga,

jer nema izbavitelja.

12. Bože moj, ne udaljuj se od mene;

Bože moj, pohitaj u pomoć moju.

13. Neka se posrame i iščeznu koji klevetaju dušu moju,

nek se obuku u sramotu i stid koji mi traže zala.

14. A ja ću svagda nadati se (u Tebe)

i pridodaću svakoj hvali Tvojoj.

15. Usta će moja objaviti pravdu Tvoju,

sav dan spasenje Tvoje,

jer ne znam književnosti (da bih opisao).

16. Ući ću u sili Gospodnjoj;

Gospode, spominjaću pravdu Tebe jedinoga.

17. Bože, naučio si me od mladosti moje,

i do sada objavljujem čudesa Tvoja.

18. I do starosti i ostarelosti, Bože (moj), ne ostavljaj me,

dokle ne objavim mišicu Tvoju svemu naraštaju dolazećem,

moć Tvoju i pravdu Tvoju,

19. Bože, do najviših (visina), veličine što si mi učinio.

Bože, ko je sličan Tebi?

20. Kolike si mi pokazao nevolje mnoge i zle,

i povrativši se oživio si me,

i iz bezdana zemlje opet si me izveo.

21. Umnožio si na meni veličanstvo Tvoje,

i povrativši se utešio si me,

i iz bezdana zemlje opet si me izveo.

22. Jer ću se ispovedati Tebi u narodima, Gospode;

na organu psaltira istinu Tvoju, Bože;

psalmopevaću Ti na gitari, Sveče Izrailjev.

23. Obradovaće se usta moja, kada Ti psalmopojem,

i duša moja koju si izbavio.

24. A još i jezik moj sav dan poučavaće se pravdi Tvojoj,

kada se posrame i postide oni koji mi traže zla.

[Никола Ђоловић]

  On 12. 3. 2012. at 16:50, Vaske рече

Изгледа да је прави тренутак да се покрене питање односа (ако је то однос) теологије и језика!?

Извини што нисам одмах одговорио на твоје прво питање.

Дрскост врлине. Пример који не мора бити правило:

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/08/04/%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5/

Можеш ли ми конкретизовати проблем на шта мислиш релацијом теологије и језика? Теологију оперисати од бомбастичних фраза или нешто друго?

[Никола Ђоловић]

Лазар, чини ми се, алудира на то колико је веродостојно предавање Духа другима као акт живе теологије међу људима а које није сведено на еклисиолошко самозатварање које он још назива по мени лепим парадоксом хришћанског атеизма. Можда га зато неки овде не разумеју.

Моје хипер-субјективно мишљење: Имамо потврду живе теологије сваки пут када нам Дух сведочи у искуству нашег бића да је Он послат од Оца. Колико тај аршин можемо применити на друге поре друштвеног постојања - то је сасвим индивидуално јер нису сви пријемчиви. Сведочимо самим постојањем? Ако грешим, исправи ме Лазаре.

Ево, дао бих други пример, јер неко рече да теологија није за пијацу, итд. премда се заборавља да су се теологијом у првим вековима сви бавили (опширније на постављених 4 линка са мог блога). Колико теологија може да се сведочи међу онима који не желе да је чују? Зато сам навео пример са мојим радом у кафетеријама где долазе уметници, интелектуалци, политичари, итд. па и свештеници.

[Никола Ђоловић]

Драгиша, добри мој, а можемо и осавременити псалмове својим битовањем овако:

http://upodobljavanje.wordpress.com/category/%D1%81%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0/

[dragisa]

svakako,

ovo sam postavio samo iz dva razloga: da se vidi kako isto pitanje muci coveka i danas i davno pre Hrista i drugo da podignem optimizam, kojim kraj psalma odise.

[Vaske]

  On 13. 3. 2012. at 7:32, Aphex Twin рече

Можеш ли ми конкретизовати проблем на шта мислиш релацијом теологије и језика? Теологију оперисати од бомбастичних фраза или нешто друго?

Па покушаћу, а успут се надовезати на поруку оца Александра, о томе како теологија треба да оствари дијалог са науком, философијом, умјетношћу итд.

Управо је питање језика, мјесто са кога се разумију могућности и смисао односа са горе побројаним.

Ја ћу се овде ограничити на однос теологије и философије.

Већ је уобичајено схватање како су се Оци послужили античком философијом. Да ли је то баш тако? Пре бих рекао да Оци нису ни имали избора да ли да се послуже или не. Како? Па кад кажемо, рецимо, античка философија, то није пуки збир одговора на философска питања које су дали Сократ, Платон, Аристотел ..., већ под тим пре треба мислити на питања која се постављају, како се постављају и гдје се пропитује оно што се жели дознати. То шта, како и гдје питања, не одређује само философију, већ читаву епоху, па можда и шире, у разумјевању искуства свијета, а све то оставља и трагове у језику којим се говори и мисли. Тако је теологија, хтјела то или не, под утицајем философије.

Е сад ( већ видим како ће ме прогласити апологетом хајдегеријанства ал ово напросто мора да се обради), Са Хајдегером видимо да је досадашња историја философије, заправо историја метафизике, а то по конкретним питањима значи следеће:

-Заборав питања о бивствовању тј. губљење онтолошке диференције ( Разлика између бивствовања и бивствујућег. Зашто је то битно. Па ако Бог није исто што и творевина, а ипак је једина основа творевини, без онтолошке диференције се то напросто више не да ни мислити.

-На темељу тог заборава тј. мислећи искључиво бивствујуће у први план ступа логика. Тада долази то техничке интерпретације мишљења и језика. Мишљење са логиком постаје техника премјеравања, а језик постаје инструмент.

(да скратим) Све док језик будемо разумјевали у његовој интрументалној функцији, остаје посве затамљено питање Божијег стварања ријечју и остају смислена сва она бесмислена питања атеиста- а на ком језику је бог стварао свијет?. Остаје посве затамљено и нејасано - у почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.

Језик је питање прој један и и савремене философије, а требало би и савремене теологије. А ако више не иде да се мисли метафизичким језиком , како је то и шта значи мислити не метафизичким језиком.

И само да се још једном дотакнем преписивања Отаца. Они су писали управо језиком метафизике али постоји једна квака, Оци су своју мисао и почиљали и закључивали Откривенском истином, која је апсолутно неметафизичка, па самим тим и њихова дјела остају над- метафизична тј. повјесна и непотрошна. Сви они који нису полазили од откривенске истине или њоме закључили своју мисао скренули су у јерес тј. остали унутар метафизике, најчешће платонизма. Зато преписивање Отаца има посебан смисао ако се ту ради о постметафизичком читању њих самих.

Ово је с брда - с дола, и грубо набачено, помало и банално, ал'у том правцу сам мислио.

[Milan Nikolic]

Теологија треба пажљиво користити инструменте за изражавање, да се не би појавила занесеност доказивања и принуде у веру. Сваки начин изражавања треба да садржи ту границу која чува човекову слободу, односно која омогућава право значење вере.

[свештеник Александар]

Г.Васке,могу да се сложим са ставом да теолози треба више да буду философични али и да философи обрате пажњу на теолошка кретања. Наравно да је Хајдегер инспиративан, међутим и њему се што-шта може приговорити са становишта управо теологије.

Навешћу само неке "заједничке" теме, које су "простор" за приговоре. Појам екстазе, појам бивствовања-ка-смрти, појам бивствовања и ништавила, појам хоризонта, појам тубивствовања као бивствовања - у -свету . Шта ћемо са Хајдегеровим речима да је бивствовање већ позив на субјективизам? Дакле схватање онтологије која је у зависности од субјекта.

Мислим да се теологија не може оправдати философијом, нити објаснити њеним језиком. Наравно да је битно преиспитивање језика, уз додатак да теологија има свој специфичан језик који је ослобођен философске усиократичности.

Ваш позив "да у први план мислимо бивствујуће" са логиком у првом плану, који нас не одводи даље од Парменидовог "мишљење је биће", опет покушава да у теологију уведе гносеологију субјекта. Моје питање је: да ли је могућ излаз из самозатворене Хајдегерове Dasein онтологије и да ли га има у данашњим онтолошко- философским преиспитивањима?

[Александар Милојков]

  On 13. 3. 2012. at 22:24, свештеник Александар рече

Г.Васке,могу да се сложим са ставом да теолози треба више да буду философични али и да философи обрате пажњу на теолошка кретања. Наравно да је Хајдегер инспиративан, међутим и њему се што-шта може приговорити са становишта управо теологије.

Навешћу само неке "заједничке" теме, које су "простор" за приговоре. Појам екстазе, појам бивствовања-ка-смрти, појам бивствовања и ништавила, појам хоризонта, појам тубивствовања као бивствовања - у -свету . Шта ћемо са Хајдегеровим речима да је бивствовање већ позив на субјективизам? Дакле схватање онтологије која је у зависности од субјекта.

Мислим да се теологија не може оправдати философијом, нити објаснити њеним језиком. Наравно да је битно преиспитивање језика, уз додатак да теологија има свој специфичан језик који је ослобођен философске усиократичности.

Ваш позив "да у први план мислимо бивствујуће" са логиком у првом плану, који нас не одводи даље од Парменидовог "мишљење је биће", опет покушава да у теологију уведе гносеологију субјекта. Моје питање је: да ли је могућ излаз из самозатворене Хајдегерове Dasein онтологије и да ли га има у данашњим онтолошко- философским преиспитивањима?

Потпис.