Slovenski narodi - istorija, jezici, kultura, običaji, krajolici - videa, članci

[Leopold]

Temu ste vi počeli, ne mi.

I neka smo, a lijepo od vas što navraćate.

[Михајло]

Bog svima,

Tu sam desetak dana i primjetio sam da je veliki broj tema posvećem nama Hrvatima i Katoličkoj crkvi.

Jako je lijepo od vas i za svaku je pohvalu što vas zanimamo, te što smo vam (kao što vidim) u jednu ruku čak i uzor.

Ljeto je na vratima, ulice su opet zaživjele, djeca se igraju, ljudi rade, stranci šetaju okolo..

Gledajući ovako lijep život, u ovako prelijepoj Domovini i među ovako divnim i ponosnim sunarodnjacima, razmišljam se da li ima smisla baviti se nebitnim stvarima kao što su neka povijesna prepucavanja na internet portalu.

Promatram nasmijane ljude što šetaju po rivi i razmišljam: "Koga briga? Uživaju. Nitko se ne brine za tuđe frustracije. Ljudi uživaju u ovom životu, idu dalje, a prošlost ostavljaju prošlosti. Idu u crkvu, traže oprost grijeha, mole, vole i rade i to je to. Koga briga za prošlost ili nečije teorije, što je bilo bilo je, bitno je da se ne ponovi i to je to.

Dolazi nam Papa, ulazimo u EU, počinje ljeto i koga briga za npr. susjedove frustracije?

Nikoga..

Apsolutno nikoga..

Hvala na pažnji

0203_cool

Стварно ... да нема Отаца и Сестри..одговорио би по Србски...

Овако морам да глумим Бечлију...

Наравно да уживате...

ТРИ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА....Отета Србска имовина..спаљене Србске куће и Цркве...

Нема разлога да не уживате...

...само је питање колико дуго ће те уживате....бар до упокојења и доласка пред Бога...

[Zayron]

Зајроне, има ли неки словенски народ сем Хрвата бар два "наречја"? Значи, не три као они, већ два.

Ако је Вук и разговарао с неким Хрватима из илирског покрета о неком будућем заједништву, очигледно је да су узели штокавску ијекавицу као основу јер је била најраспрострањенија на овом простору, сигурно није наметнуо ништа.

Svaki slovenski narod ima desetine narječja pa čak i ti najmanji kao Rusinski. Narječja nisu štokavština, čakavština (cokavština), ekavština, ikavština, ijekavština - to su razni modusi jezičkih komponenata, sastojaka određenih dijalekata. Predstavljaju takve lingvističke LEGO kockice od kojih svaki drugi jezik ili dijalekat ima "namixovanu" jednu udređenu kombinaciju ili slično kao u PC tehnici su to kompjuteri sa različitim konfiguracijma. Na primjer: prema procesorima postoje takvi koji imaju ili Pentium ili AMD procesore, prema HDD takvi koji imaju Western, Seagate, Samsung HDD, prema DVD mehanikama takvi koji imaju Samsungove, LG, Toshiba, Asus, Sony Optiac, Lite-On it. Dijalekti su pravim, realnim jezicima, književni jezici su umjetno stvorenim, hibridnim, fiktivnim, realno nepostojećim jezicima, stvoreni su na osnovu dijalekata. U doba kad su se ilirci savjetovali o tome da li za osnovu budućeg zajedničkog književnog jezika uzmu štokavsku ijekavštinu ili štokavsku ekavštinu oni su bili rašireni na Balkanu u otprilike ravnim dijelovima 1:1, svaki od ova dva je imao realnu šansu da postane književnim ali kako je poznato pobijedio je Karadžić sa svojim istočno-hercegovačkim i crnogorskim preferencijama. Što se tiče rasprostranjenosti štokavšine, čakavštine i kajkavštine u Hrvatskoj može se reći da je ona na ravne časti s blagom prevagom štokavštine a kad se tim hrvatskim pridaju štokavsko-ikavski i štokavsko-ijekavski dijalekti BiH Hrvata onda prevaga tih štokavski dijalekata postaje očiglednija.

[Zayron]

Иначе, Рус не разуме украјински. Србин разуме македонски, чак и бугарски (више ове западне варијанте, наравно). Не знам како стоји ствар са међусобним чехословачким разумевањем.

Vrlo moguće je da Rusi ne razumiju ukrajinski, ti istočnoslovenski jezici nisu toliko određeni ni leksikom koliko fonetikom i akcentovanjem, prosto kad Ukrajinac počne "mljet" na raz-dva ko navijen Rusu koji nije živio sa Ukrajincima bar neku dobu je to teško razumjeti. Inače nama je ukrajinski mnogo lakši za razumjevanje nego Rusima, a isto tako Česi, Slovaci i Poljaci bolje razumiju ukrajinski nego ruski. Što se tiče slovačkog i češkog, starje generacije ga razumiju bez problema ali mlađe s tim počinju imati problema jer više nema tolike zastupljenosti recimo čeških dječijih i ostalih emisija i filmova na slovačkim televizijskim stanicama i obrmuto. Leksička različitost između češkog i slovačkog je o nešto veća, otpilike kao među srbskim i bugarskim ili hrvatskim i slovenačkim. A ja lično recimo mnogo bolje razumijem Bugare nego Makedonce.

[Zayron]

Не, добро је питање. На којим основама би се ја требао ујединити с људима који мрзе сопствени народ (Милодукљанима нпр.) и осталим Словенима?

На језичким? Не разумемо се.

На расним? Не изгледамо исто.

На верским? Да није ово прави циљ?

Vitajte vo Slovianskju Jedinstvu!

Mi verime v nekolko veči.

Vse Sloviani, kak inje ludi, imajut pravo na svobodu reču, ograncitnju tolko moralostu.

Mi imame pravi organizit našje siezdi i sojedinit-se svobodnuo bez zabranov.

Mi verime v podporeniu Slovianskih forumum, podobnih do tutogo, gde ludi iz vsegde vo svetu, zainteresovanje vo Slovianskje priviki, jaziki, narodi i ostatnje temi možjut besedovat o vse tutje veči.

Vstupij tutčas i pisaj svoje misli i mnenii. Može bit vi zainteresovate-se v našje najnovje projekti – kak našja Slovioski Wikipedia, i našij novij “Slovioski” projekt – ktorij jes našjo davnjo, aktivnjo tvorenie jaziku Slovioski, dla sojedineniu o vse Slovianskje jaziki, s pomocu slovnikov o 50.000+ slovov ot naših prijatelskih umetnih jazikov „Slovio“ i „Slovianski“.

Slovioski ne jes drugij mertvij cužij jazik, ale jes živij jazik; ili možnuo skazat - dialekt tvoju vlasnju jaziku: Českju, Bulgarskju, Belaruskju, Macedonskju, Srpskju, Hrvatsku, Hornjoserbskju, Dolnoserbskju, Slovenskju, Slovenščinu, Ruskju, Ukrainskju i Polskju. Aktivnje členi “projektu JuTub” robijut filmi na YouTube. Slovioskja Wiki jes naš projekt novju Slovianskju Wikipediu, napisalnja po i o Slovioski.

Prosim, čitaj forum za dobavnju informaciu.

Витајте во Словјанскју Jединству!

Ми вериме в неколко вечи.

Все Словјани, как инје луди, имајут правo на свободу речу, огранцитнју толко моралосту. Ми имаме прави организит нашје сјезди и сојединит се свободнуо без забранов. Ми вериме в подпоренју Словјанских форумум, подобних до тутого, где луди из всегде во свету, заинтересованје во Словјанскје привики, јазики, народи и остатнје теми можјут беседоват о все тутје вечи. Вступиј тутчас и писај своје мисли и мненији. Може бит ви заинтересовате се в нашје најновје пројекти - как нашја Словиоски Википедја, и нашиј новиј "Словиоски" пројект - кториј јес нашјо давнјо, активнјо твореније јазику Словиоски, дла сојединенју о все Словјанскје јазики, с помоцоу словников о 50.000+ словов от наших пројателских уметних јазиков "Словио" и Словиански". Словиоски не јес дригиј мертвиј цужиј јазик: или можнуо сказат - дијалект твоју власнју јазику: Ческју, Булгарскју, Беларускју, Македонскју, Српскју, Хрватскју, Хорнјосербскју, Долносербскју, Словенскју, Словеншчину, Рускју, Украјинскју и Полксју. Активнје члени "пројекту Jутуб" робијут филми на Јоутубе. Словиоскја Вики јес наш пројект новју Словјанскју википедију, написалнја по и о Словиоски. Просим, читај форум за добaвнју информацију.

Welcome to the Slavic Unity !

We stand by certain beliefs.

We believe that all Slavs,

like everyone else, have the right to free speech

tempered only by a sense of common moral decency.

We recognize the right of assembly and to come together freely with no restrictions.

We believe in supporting Slavic forums like this one, where people from the world over who have an interest in Slavic culture, languages, nations and other related topics can participate to discuss these topics.

We invite you to join us and to offer your own ideas and opinions. Perhaps may you also be interested in some of our newest projects – such as our Slavic Wiki, YouTube and our new “Slovioski” language project – which is our ongoing, active creation of a true Pan-Slavic language to unite all Slavic languages, assisted by a 50,000+ word set of dictionaries from our constructed-language friends “Slovio”, “Slovianski” and "Novoslovienski".

Slovioski is not a another dead foreign language, but rather it is a living language; or perhaps you can say – it is a dialect of your own language: Czech, Bulgarian, Belorussian, Macedonian, Serbian, Croatian, Slovak, Sorbian, Polabian, Slovenian, Russian, Ukrainian or Polish. Active members of our “JuTub Projekt” are making movies for the YouTube portal. The Slovioski Wiki is our project for a new Slavic Wikipedia, written in and about Slovioski.

Please check out our forum for more information.

http://slavopedia.com/ip/

Our Declaration

10 points for what we stand for

We support creation of Slavia – union for all Slavic states

and promotes Slavic brotherhood world wide.

We think that Slavs must be united if they want to live as Slavs,

if they want to save Slavic culture and heritage from disappearing.

We wish to stop wars between Slavic brothers and sisters,

only united we can achieve safe future

for Slavic generations to come and restore glory of our forefathers.

Our freedom depends on our unity!

Built on foundations of peace, fraternity and friendship,

the Slavia is a collection of Slavic nations

devoted to the continual existence of the Slavic peoples

where they can be free from oppression and intolerance.

The goal of this Pan-Slavic alliance is to create cooperation between its member states

through free trade, economic assistance, friendship,

non-aggression, and mutual-security among all.

This Slavic alliance will ensure the prosperity of all its members.

Nations of the Slavia will work together to defend one another

and help each other’s nations rise to glory.

Welcome to the Slavic Unity !

This is Slavic Unity Declaration

1. That Slavia shall be those geographical areas of the world

where Slavs comprise a majority population,

whether within the boundaries of a Slavic Nation or not.

2. The right of Slavs to unite and meet without restriction

3. The right of Slavs to foster development of Slavic cultures,

languages and multual Slavic support and understanding.

4. The freedom of speech within border of morale.

5. The freedom of religious belief and practice independent of the state

and without oppression for other religious beliefs.

6. The right of Slavs to participate and vote in their respective governments.

7. Equal rights for non-Slav minorities within Slavia

where they traditionally live and are a geographic majority.

8. The right of all people to own private property.

9. Priority support for Slavia-made products and jobs of Slavia-workers

over imported products and immigrant labor.

10. Support for a free and open world market.

One Slavic language for all Slavic people!

Slavija je geografsko područje na kojem žive Slaveni,

gdje imaju većinsko stanovništvo te na svim ostalim područjima unutar državnih granica.

2 Sjediniti Slavene, omogućiti da se Slaveni druže međusobom bez ograničenja.

3 Uzdignuti našu slavensku kulturu, slavenske jezike i razumijevanje među Slavenima.

4 Podupirati slobodu govora unutar granica morala.

5 Podupirati slobodu vjeroispovijesti, odvojiti religiju od države, isključiti mogućnost prevlade jedne religije nad drugom. (religiju od države treba odvojiti, a napadati kršćane i bilo čiji odabir i rušiti dostojanstvo poistovjećuje nas sa okupaciom i napdom drugih koji su htjeli uništiti slavene. Ako mi činimo isto zlo onda teško se nama, jer što smo bolji, a pronosimo li slobodu u granici etike i morala ne rušeći dostojanstvo naše slavenske nrode uzdiže na viši nivo i ka većoj slobodi i opstojnosti)

6 Ljudi u Slaviji imaju pravo da sudjeluju u vladi te da utječu na vladu u bilo kojem trenutku.

7 Sve manjine u Slaviji imaju sva prava na područjima(regijama) gdje tradicionalno žive i u kojima su u većini.

8 Privatno vlastništvo je pravo svih ljudi.

9 Održati/podupirati domaće proizvode i domaće radnike.

10 Podupirati slobodno tržište, sloboda od vanjskih tržišnih prava.

Jedan Slavenski jezik za sve Slavene!

(ne misli se unitarni, s negativnom konotacijom

već dorozumijevajući - slavenski "esperanto").

[Иван Недић]

Прочешљах сајт, али нисам успео да схватим на ком језику се тамо разговара.

[Zayron]

Прочешљах сајт, али нисам успео да схватим на ком језику се тамо разговара.

Na raznim živim, i na slovioskom - to je interslavic, hibridni jezik, slovenski esperanto,

ima nekoliko tipova, na našem sajtu su najzastupljeniji Slovio, Slovioski i Novoslovianski.

Interslavic or Medžuslovjanski (fka "Slovioski")

is a constructed language collaboration of the natural Slavic languages,

as well as three earlier forms of constructed languages - Slovio, Slovianski and Slovioski.

http://slovioski.wikia.com/wiki/INTERSLAVIC

Novoslovienskij Jazyk

Novoslovienskij jazyk jest s‘stavienij slovienskij meždujazyk.

Vsi na svietie znajut jazyk Esperanto. Jest to s‘tvorienij univerzalnij legko se učimij jazyk. No ako li človiek hoče razumiti Esperantu, treba jest mu se Esperanto naučiti. No našemu jazyku može slovienskij človiek rozumieti bez potreby se jego učiti. A ako li se jego nauči, toj človiek može dobro rozumieti jazykom drugih slovienskih narodov bez potreby preložienija.

idea jednego slovienskego univerzalnego jazyka existovaše uže ot 17. stoletia. P'rvij modernij mežduslovienskij jazyk jest Slovio ot jego autora Marka Hučka iz godiny 2001. Ako li otvorite tuty webove stranicy, budete vidieti, že na svietie dnes imajeme v‘kupie više 20 takih podobnih s‘stavienih medžuslovienskih jazykov jako jest tutoj Novoslovienskij jazyk. Blagodarja ljudim jako jest Jan van Steenbergen, Andrej Moraczewski, Igor Polyakov, Marek Hučko, Gabriel Svoboda, Ondrej Rečnik i Richard Ruibar, mežduslovienski jazyky imajut na internetu svoje skupštiny, slovniky i gazety i ljudi v njih besedujut.

Mežduslovienski jazyky byli s‘stavieni jako kombinacije i oprostienija s‘vremenih živih jazykov. Iz nih jest imajeme jazyk Slovianski i jazyk Slovio, iže jest podobnij Esperantu. Jazyk Slovianski imaje svoj slovnik, kojže poručujeme koristiti s ovim slovnikom, bo vsi tuti jazyky sut veliko blizki mežduslovienski jazyky.

Novoslovienskij jazyk jest originalnij v tom, že jest izdielanij jako akademicka extrapolacija i modernizacija staroslovienskego i c‘rkvenoslovienskego jazyka. Grammatika jego ne jest minimalno redukovana jako sut grammatiky prostiejših mežduslovienskih jazykov. Novoslovienskij jazyk jest podobniejšij živim slovienskim jazykom. Jest to jazyk bogatij, iže imaje grammatiku i morfologiju identičnu ili blizko podobnu živim jazykom. (Jazyk imaje 7 padov v‘kupie s vokativom, jedninu, množinu i dvojinu, 6 glagolnih vremen, i.t.d.) No v rozlišeniji ot živih jazykov ne imaje mnogo zakonov i zato ne jest težko porozumitielnij i učimij.

Ako li se interesujete v medžuslovienskem dialogie, rozmyslite sebie, možete li s pomočij mežduslovienskego jazyka širiti rozlični interesni informacije o kulturie i istoriji Slovienov na svietie. Univerzalnim medžuslovienskim jazykom otvorite svoj slovienskij narod drugim narodom, bo oni Vam budut lučšie razumiti.

http://sites.google.com/site/novoslovienskij/

[NinaD]

Ova rasprava je smešna. Svakako je poznato da su Hrvati zagorci, međimurci, dalmatinci, ličani, banijci, slavonci, baranjci, sremci, istrijani, bosanci..., a da naravno, ne smem bunjevce i šokce. Hrvatska zemlja je svugde gde ovi ljudi žive, a hrvatski jezik je svaki kojim ovi ljudi govore. Mogu sad bunjevci i šokci da pričaju da nisu Hrvati, ali im džaba. Isto tako nema Srba katolika, a nema ni Srba pravoslavaca u Hrvatskoj. Ti pravoslavci u Hrvatskoj su u stvari isto Hrvati. Na kraju krajeva na tim forumima koji se ovde propagiraju mogu se pročitati i teze da Srbi u stvari danas i ne postoje jer su ih sve istrebili Bugari još pre Kosovske bitke. To što ni dan danas ne govore dobro jezik koji su usvojili od srba, ne razlikuju č i ć...brkaju padeže, njima ni najmanje ne smeta. Zašto bi? Ne sviđa im se da im država ima oblik kifle, hteli bi krofnu... Nema veze, biće i to pa taman čekali još tisuću godina. Čudo od naroda. Uvek mislim svi su ljudi samo ljudi, ali kad se Hrvati malo opuste pa počnu govoriti šta misle onda shvatim da su oni stvarno nešto posebno...sačuvaj nas Bože...

[Zayron]

Prag

[Zayron]

Samo ja objasnim malo konfuziju oko tih imena: Franz Kafka se uvijek svugdje i u Češkoj naziva Franzom tj. pisano po našem Francom a ne Františkom. Franttišek Kafka je sasvim drugi malo manje poznati ali isto vrlo plodan pisac i prevodilac a njejgovim sinom je pisac Vladimir Kafka, moguće je da su dalji rođaci, o tom tamo ništa ne piše ali ni ne moraju biti jer je to prezime bilo dosta često među češkim Jevrejima. Inače su sve to asimilovani češki Jevreji. Jedino se porodica Franza kafke smatrala njemačkom a ne češkom. Svi ovi drugi se smatraju Česima jevrejskog porijekla. Mnogi od njih su sad hrišćani.

 

 

František Kafka
(1909 - 1991, Česká republika)

http://www.databazeknih.cz/zivotopis/frantisek-kafka-4011

 

Ovo mu je sin. 

http://www.databazeknih.cz/autori/vladimir-kafka-9720

http://en.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Kafka

 

A sin Vladimira Kafke, Tomaš Kafka je sad ambasador Češke Republike u Irskoj, prevodilac i pjesnik

http://blog.aktualne.centrum.cz/blogy/tomas-kafka.php

 

pored njega postoji još jedan mladi Tomaš Kafka koji je poznati florbalovi golman

http://cs.wikipedia.org/wiki/Tomáš_Kafka

http://sport.idnes.cz/brankar-kafka-opousti-florbalove-stresovice-a-miri-do-svedska-p6z-/florbal.aspx?c=A101228_132523_florbal_bur

 

I drugi Vladimir Kafka koji je slikar i lečitelj a odnedavno 2012. i literata, izdao je svoju prvu knjigu, vrlo zanimljiva osobnost

http://www.gigaart.cz/tvorte/galerie/podlejmen/377-Kafka-Vladimir/

http://www.klubknihomolu.cz/29051/vladimir-kafka-„chci-lidem-ukazat-smer-“/

http://www.kosmas.cz/knihy/176409/minulost-je-mrtva-zivot-zacal-prave-ted/

[Zayron]

Ovdje su sve poznate češke osobnosti, ličnosti s prezimenom Kafka, ima ih 17 a o svima postoju zabilješka osim o dvoje, dakle  zapisa u češkoj Wikipediji: 

 

http://cs.wikipedia.org/wiki/Kafka

[Zayron]

Kako tamo vidite, jedna od njih je češko-austrijska katolička mučenica, Marie Restituta Kafková, 21.06.1998. bila proglašena blaženom, kanonizačni proces je još u toku, brnjenska i bečka arcidijeceza slave njen blagdan 29.10. na dan njenog osuđivanja na smrt. 29.10.1942. bila nacistima osuđena na smrt giljotinom a 30.10. 1942. bila presuda izvršena. Pripada Jevrejskoj grani Kafkovih konvertovanih na hrišćanstvo, Kafková je njeno djevojačko prezime, jedino to prezime kao monahinja i ima, nije ga dobila udajom jer se nije kao časna sestra ni udavala. To znači da joj se otac zvao Kafka, već sam napisao i spomenuo da su danas mnogi od njih danas hrišćani, katolici, potomci jevrejskih konvertita.

 

 

http://cs.wikipedia.org/wiki/Marie_Restituta_Kafková

[Zayron]

Ovi linkovi od Wikipedije nijedan ne rade čim imaju nekakva druga slova mimo engleska, svi se moraju prevodit nekako na druge linkove, pišu tamo da je Marie Restituta Kafková rodom iz brnjenskih Husovica, to je bilo prvo mjesto gdje sam stanovao u Češkoj ali dosta kratko, samo nekoliko sedmica. Prema njoj je prozvan i jedan park u Brnu parkom Marie Restituta Kafkove koji je također i spomen-parkom žrtvama obojih svjetskih ratova.

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Maria_Restituta

http://bit.ly/18vn7sg

 

Park Marie Restituty Kafkové - památka obetem svetových válek

http://www.geocaching.com/seek/cache_details.aspx?guid=bc2e9b72-876e-4671-b285-c025f83b3e81

[Zayron]

Moj novi video na Rutube:

Czech natural beauty - Kyjov valley, Kyjovské údolí

http://rutube.ru/video/b31f3ac5b20b577ddd9c69ac119c3e72/

[Zayron]

Moj novi video na Rutube:

Czech natural beauty - Kyjov valley, Kyjovské údolí

http://rutube.ru/video/b31f3ac5b20b577ddd9c69ac119c3e72/

 

Ako vam se slabo streamuje video, na rutube to nije baš najbolje i ako su vam slike slabo vidjet i razmazane probajte ovaj link. Sada tamo daju trajne linkove, prije su bili samo privremeni pa da vidimo, ako ostanu bude to dobro, možete sad gledat i na rutube i na moviemakeronline: Slobodno povećajte sliku preko cijelog monitora, mnogo to ljepše izgleda tako uvećano, davao sam tamo velike fotke s visokom rezolucijom. Trebale bi izdržat raširivanje i uvećavanje bez problema. Preporučujem gledat na Operi zbog tog uvećavanja, na Maxthone na primjer se ne vidi dugme za uvećavanje slike.

Czech natural beauty - Kyjov valley, Kyjovské údolí

http://moviemakeronline.com/movie/13100214494565e1154a3c9b2e67