Код нас је тако и ми то не мењамо!

[Guest - . . .-]

Ах.. нисам ја такав. Напротив. Радујем се сваком ко дође и дочекамо га као принца.

[Желе Зека]

Добро је да младо свештенство,бар део истог, данас показује ту заинтересованост и велики труд да се ствари мењају...Али ако се наиђе на зид...он се не може пробити без оног другог,који је тај зид и поставио.Код мене нема превише тог етнографског квазиправославља оличеног у разноразним "обичајима",али је и релативно слаба литургијска утемељеност,суштинска црквеност.Ипак,заиста све више људи прилази Путиру,како млађих тако и оних других...То је једна лепа чињеница.

[Miroslav Đorđević]

Ах.. нисам ја такав. Напротив. Радујем се сваком ко дође и дочекамо га као принца.

Možda bi ovakav akrivijski pristup imao efekta u našem narodu... Nažalost ja znam i dosta popa koji jedva čekaju da se ne pričeste...

[свештеник Александар]

Оче Иване,знаш и сам-људска инертност,леност,стара природа,мрзи их да устану за Литургију,расејаност,страх,предрасуде,интелигенција,страсти,индивидуализам,са друге стране и ми смо одговорни јер недовољно волимо људе.

[Михајло]

Оче Иване...

Цркве ће тек бити празне...

400, 300, 50 евра...

на то се своди разговор са Свештеником...

ево ја сам у Цркви дуго времена...

и десило се да нисам био упознат са обедом знаменовања детета у 8 дан рођења...

и сада ништа...

неће да читају...

нити ми је ко од јарана Свештеника рекао за тај обред...нити сада хоће ко да обави...

и шта ја да радим Оче Иване...

чекам да дете одрасте да може у Цркву да се Крсти..

и како сам сазнао..

на Видовдану случајно споменуше...

а после сконтам да то иде овако....

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_50.htm

и то пробелм... 5 минута..

Архиепископ АВЕРКИЈЕ (Таушев)

ЛИТУРГИКА

ПОСЕБНА БОГОСЛУЖЕЊА.

1. ТРЕБНИК, ПРВИ ДЕО

Молитва у први дан пошто жена роди дете

Чим на свет Божији дође нови човек, света Црква и њега и мајку која га је родила одмах ограђује од сваког зла трима нарочитим молитвама које јереј са епитрахиљем чита над породиљом и новорођеним дететом. У поретку није дат уобичајени почетак, то јест "Царју небесниј" и Трисвето, него јереј одмах чита "Господу помолимсја" и молитву "Владико Господи, Вседержитељу".[1] Нажалост, данас многи и не знају да постоје ове молитве, па зато не позивају свештеника. Ипак, свештеник треба да се постара око обнове овог обичаја и да унапред припреми своје парохијане на то, како би њима ове молитве биле познате и како би на време обавестили свештеника. На тај начин прво појављивање човека на овом свету биће освештано молитвом, како је то установила света Црква.

Молитва којом се знаменује дете, кад добија име, у осми дан по свом рођењу

Према Типику Цркве осмога дана по рођењу бабица доноси новорођенче у припрату храма, где му се, пред вратима храма, уз нарочиту молитву даје хришћанско име. У вези са именом Типик каже: "И даје му име по светоме чији је спомен осмога дана, или којег светог изволи". Код нас у Русији раније је увек постојао благочестиви обичај - да се новорођеном младенцу име не бира, него да се назове по светоме чији спомен Црква празнује на дан његовог рођења, или на дан наречења имена. Али Црква не брани ни да се име да у част било кога светог. Чин наречења имена састоји се из почетног возгласа јереја: "Благословен Бог наш..." читања уводних молитава од Трисвете песме до "Оче наш", и певања тропара дана или храмовног светог, након чега свештеник благосиља дете по челу, устима и прсима, и говори молитву, осењујући новорођенче крсним знамењем и дајући му име. Затим јереј узима новорођенче на руке и чини њиме знак крста пред иконом Пресвете Богородице певајући тропар Сретења Господњег: "Радујсја, Благодатна Богородице Дјево". После тога произноси отпуст са помињањем светога по коме је новорођенче добило име.

Ту је дата примедба, да ако је новорођенче болесно ("ако услед слабости не сиса, већ изгледа да ће умрети"), не треба чекати осми дан, него га истог часа по рођењу "само окупати и одмах крстити, да не би умрло непросвећено (то јест некрштено)".

Ако је дете рођено мртво, и за тај случај постоји нарочита молитва - Молитва жени кад побаци дете, у којој јереј моли опроштај грехова за ону која је "зачето у њој побацила".

Молитва породиљи после четрдесет дана

У четрдесети дан по рођењу детета, породиља треба да дође заједно са својим новорођенчетом, независно од тога да ли је оно већ крштено или није, како би над њима биле прочитане нарочите молитве. Уколико је дете за то време умрло, породиља треба да дође сама, да би биле прочитане молитве над њом. У односу на дете-новорођенче овај чин се назива "Уцрквљењем", то јест увођењем у Цркву, док у односу на мајку-породиљу он има значење очишћења од природне нечистоте након порођаја. До четрдесетог дана после рођења детета породиља не може да уђе у цркву, нити јој је допуштено да се причести, осим у случају смртне опасности.

Овај чин се састоји од почетног возгласа јереја, читања уводних молитава од Трисвете песме до "Оче наш", певања отпусног тропара дана или тропара светога и читања четири молитве. Прва молитва се састоји из два дела: прва половина односи се на мајку, а друга на дете, и та друга половина се не чита "ако дете није живо". Уколико дете још није крштено, након прочитане четврте молитве произноси се отпуст, а ако је крштено, он да се одмах врши његово уцрквљење: свештеник узима детенце на руке и три пута произноси "Воцерковљајетсја раб Божиј (име)..." ("Уцрквљује се слуга Божији..."), при чему прави њиме знак крста, најпре пред вратима храма у припрати, затим на средини храма, и на крају, трећи пут, пред Царским дверима, додајући на сваком месту одговарајуће стихове из псалама. Ако је дете мушког пола уноси га и у олтар, где код северне или јужне стране Престола такође прави њиме знак крста. Потом, говорећи "Ниње отпушчајеши..." ставља детенце крај олтарских двери и произноси отпуст, и то по обичају Сретењски, јер се читав овај чин обавља по узору на Сретење Господње. (А кум, поклонивши се три пута, узима дете и излази).

[Guest - . . .-]

Акривија тек код мене не би допринела ничему. Веруј ми. Ја сам шумадинац а са моравцима живим Каже наш покојни Владика Валеријан: чувај се народа кога река плави

Увек сам за године објашњавања и стрпљења него један дан канона, правила... но, заста некада ме ујвати таква нека тугомора баш као да немам снаге да ишта добро учиним... доживим потпуно испражњење.

[laetitia]

Ако су људи већ дошли у Цркву, чак и само зато што ''се ваља'', онда им треба рећи нешто што није прича о последњим временима, о томе како људи само трче за парама, како ми треба да будемо морални, како треба да долазимо у Цркву што чешће. Зашто? Па зато што тако треба. Ово код нас стално врте у круг.

Нема Христа у проповедима. Нема оног ''Ако Њега волите....'' А без тога је, мислим, све промашено. Увек пажљиво слушам проповеди и за последњих неколико година само сам два или три пута чула да нас Христос воли. Али не нешто неодређено и безлично како Он, ето, безгранично воли све људе, па и нас, већ сваког појединачно, јединствено, толико да Га је та љубав држала на крсту (хвала, Моцарте, за постер).

Можда одатле и сав тај магијски приступ, зато што Христос није центар, нити је наша љубав према Њему разлог одласка у Цркву.

[Баба]

Цитираћу са једног другог форума коментар поводом писанија о антидепресивима, али мислим да има занимљив одговор који се тиче и ове проблематике:

Наравно религије имају ту чаробну моћ да дају смисао људском постојању , а то питање-питање смисла јесте кључно код депресија, јер већина депресија потиче од недостатка смисла или везивања за погрешни смисао који се у каснијим годинама испостави као бесмисао.

Међутим религије су на неки начин застареле, добрим делом култови су превазиђени и криза човечанства (целокупног ) не може тек тако враћањем на религију бити решена ,на неки инстант начин како то мисле традиционалисти.

Потребно је тим религијама дати нови полет, или боље речено нови смисао који би осмислио смисао човековог живота.

То међутим данас нико не ради , свештеници су углавном обичне занатлије, нема много ентузијазма , сем код екстремиста , који наравно није креативан ни најмање нити је конструктиван него је по правилу деструктиван.

Е сад кад бих морао да бирам између религије и таблетица, пре бих се одлучио за здрав живот , значи религију.

Али просто не могу да прихватим све те наслаге историје у цркви као неку нужност а опет с друге стране да идем у протестанте труба ми је с обзиром на њихово духовно сиромаштво.Дакле када бих морао бирати био би оно што јесам и што сам добио у наслеђе.

[Guest - . . .-]

Михајло, зашто имаш овакав став? Ја заиста не познајем те свештенике где се прича своди само на новац. Можда их има, али међу мојим пријатељима их нема. Рекох, проблем је у нечем другом. КОо мене чак и хоће да плате али не и да дођу у Цркву на Литургију. Дакле, није проблем у томе о чему ти говориш...

[мирођија]

Е мој Михајло, да ниси драги брате мало претерао. Баш ме интересује где ти живиш, у ком месту ти се то дешава?

Извини ако те саблажњавам, али имам прилично година и за такво понашање свештеника о коме причаш нисам још чула да је неко доживео. А посебно не о неким стотинама евра. Више ми личи на урбану легенду.

[Miroslav Đorđević]

Акривија тек код мене не би допринела ничему. Веруј ми. Ја сам шумадинац а са моравцима живим Каже наш покојни Владика Валеријан: чувај се народа кога река плави

Увек сам за године објашњавања и стрпљења него један дан канона, правила... но, заста некада ме ујвати таква нека тугомора баш као да немам снаге да ишта добро учиним... доживим потпуно испражњење.

Ma kad bi oni u svojim očima videli da je crkva kao neko ekskluzivno društvance, i da se ti 'rišćani strogo drže, odma' bi pohrlili da budu deo ekskluzive!

Оче Иване...

Цркве ће тек бити празне...

400, 300, 50 евра...

на то се своди разговор са Свештеником...

ево ја сам у Цркви дуго времена...

и десило се да нисам био упознат са обедом знаменовања детета у 8 дан рођења...

и сада ништа...

неће да читају...

нити ми је ко од јарана Свештеника рекао за тај обред...нити сада хоће ко да обави...

и шта ја да радим Оче Иване...

чекам да дете одрасте да може у Цркву да се Крсти..

и како сам сазнао..

на Видовдану случајно споменуше...

а после сконтам да то иде овако....

http://www.svetosavl...iturgika_50.htm

и то пробелм... 5 минута..

Ne brini, meni se čini da su to neke skorašnje izmišljotine. Toga ranije zasigurno nije bilo!

[Guest - . . .-]

Цениш да би похрлили?

[Михајло]

Михајло, зашто имаш овакав став? Ја заиста не познајем те свештенике где се прича своди само на новац. Можда их има, али међу мојим пријатељима их нема. Рекох, проблем је у нечем другом. КОо мене чак и хоће да плате али не и да дођу у Цркву на Литургију. Дакле, није проблем у томе о чему ти говориш...

Код нас јесте Оче Иване...можда мало горе

морам кљештима да извлачим информације...везане за Хришћанство...

онда дође Свештеник да се распитује о локацијама за грађење зграда???

ето дајем пример ..

нико од силних Свештеника које знам ми није рако за тај обред Знаменовања...

али су ме питали јел има где попуст за легализацију...

да укњиже неку ..кућу,локал итд...

или да купе земљу да праве стамбену зграду...

и шта ја сада да мислим о свему..

слава Богу у Тврдошу ми Таса веру утврдио својим примером...

па нисам лак..

али Оче.. да само знате колико људи је саблажњено и сада су Црквени колико и Ениз.

[Михајло]

Ma kad bi oni u svojim očima videli da je crkva kao neko ekskluzivno društvance, i da se ti 'rišćani strogo drže, odma' bi pohrlili da budu deo ekskluzive!

Ne brini, meni se čini da su to neke skorašnje izmišljotine. Toga ranije zasigurno nije bilo!

Нисам паметан...

[Михајло]

Е мој Михајло, да ниси драги брате мало претерао. Баш ме интересује где ти живиш, у ком месту ти се то дешава?

Извини ако те саблажњавам, али имам прилично година и за такво понашање свештеника о коме причаш нисам још чула да је неко доживео. А посебно не о неким стотинама евра. Више ми личи на урбану легенду.

Нисам..

Бања Лука...

скоро нису хтели да сахране човека....јер његови нису имали 700 КМ-ова

Ево Јустинијан може да потврди добар део приче...

а и Евгеник... ако сме