Остале вести СПЦ-е

[Зоран]

Дијалог Православне Цркве и Јудаизма

12. новембар 2009 - 12:13

У Атини се данас завршавају тродневне академске консултације представника Православне Цркве и Јудаизма. Скуп је организован на иницијативу Васељенске Патријаршије, и уз свесрдну помоћ Јеладске Цркве и државе, у Атини од 10. до 12. новембра, под називом «Свет у кризи: етички изазови и верске перспективе», у сарадњи Канцеларије Православне Цркве Васељенске Патријаршије при ЕУ и Међународног јеврејског Комитета за међурелигијске консултације.

Поред 20 представника свих помесних Православних Цркава, са изузетком Бугарске и Финске Цркве, и 13 јеврејских представника из различитих заједница, углавном професора из Израела, у раду конференције су учествовали и представници значајних организација из целог света.

Ове консултације представљају продужетак тридесетогодишње традиције дијалога православних хришћана и јевреја, као природни наставак последњег сусрета у Јерусалиму 2007. године, чија је главна тема била питање Слободе.

Сусрет је уприличен са врло савременом темом, у јеку економске кризе и озбиљног урушавања како идеја, тако и самих плодова либералног капитализма, али и под тензијом антрополошких консеквенци епидемијске претње грипа, са темом која је разрађена у неколико целина у којима је било речи о Економској етици данас, о Етици екологије и природног окружења, о Хуманитарном раду на основу Православне и Јудејске традиције, као и о важним питањима: образовања, ксенофобије, тероризма, радикализма и екстремизма.

Служба Међуцрквених и иностраних односа

Светог Архијерејског Синода СПЦ

[Vizantiona]

Саопштење за јавност – 12. новембар 2009.

12. новембар 2009 - 12:43

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је 12. новембра 2009. године примио у радну посету г. Вука Јеремића, министра спољних послова Србије, у чијој пратњи су били г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Србије и г. Дамјан Крњевић, саветник министра спољних послова.

Министар Јеремић је затражио и добио благослов Светог Синода уочи предстојеће посете Председника Србије, г. Бориса Тадића, и чланова Владе Србије Италији и Ватикану. Тим поводом анализиран је и позитивно оцењен квалитет односâ између Цркве и државе, и међусобни однос Цркава и верских заједница у Србији.

[Милан Меденица :)]

''да ли бисте ви ..., ако ми ... ''

[Зоран]

Посета Патријарху Српском Г. Павлу

13. новембар 2009 - 11:01

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је јутрос Свету Архијерејску Литургију у капели Светог Симеона Мироточивог при Патријаршијском двору уз саслужење три свештеника и четири  ђакона. После Свете Литругије, Митрополит је, заједно са служашчим свештенством и ђаконима, посетио и причестио Светим Христовим Тајнама Његову Светост Патријарха Српског Г. Павла на Војно-медицинској академији у Београду.

Митрополит Амфилохије је обишао параклис Светог Луке Архиепископа Симферопољског при Војно-медицинској академији, целивавши мошти и поклонивши се овом Светитељу.

[Зоран]

Саопштење о промени имена тзв. МПЦ

13. новембар 2009 - 15:25

Са радошћу смо примили вест да је тзв. МПЦ коначно усвојила предлог да се назове Охридска Архиепископија. То је био један од два кључна закључка Нишке сагласности. Међутим, требало је заиста дуго времена да МПЦ то и усвоји. Јавности је добро познато колико жртава су поднели Архиепископ Јован и чланови Православне Охридске Архиепископије зато што су прихватили Нишку сагласност и ушли у јединство са свим Православним Црквама. Али, данас радост надилази све непријатности које смо претрпели последњих седам година. Тзв. МПЦ је коначно схватила да ће без промене имена статус остати нерешен, као што смо сигурни да ће у врло скорој будућности схватити да осим аутономије у оквиру Пећке Патријаршије, засада ништа друго и не могу да добију.

Ако се погледа свеукупна ситуација од краја према почетку, а не у правцу у ком је текла до сада, човек би се запитао зашто је било потребно да се толико злобе излије на вернике Православне Охридске Архиепископије и посебно на њеног Архиепископа, кад је она била само предходница свега овога што тзв. МПЦ са закашњењем од неколико година чини? Одговор је у историји Цркве. Зашто су гонили пророке, а касније су их поштовали као Божје људе, зашто су убијале мученике, а касније су их славили као светитеље, зашто су мучили исповеднике, а касније су се клањали пред њиховим иконама? Зато што су они ходили испред времена у ком су живели, зато што су живели Царство Божје још пре него што су њихови савременици поверовали у исто.

Зато се данас радујемо, иако нам гоњења, која још увек не престају наносе горчину и бол. Био је потребан дуг период да тзв. МПЦ схвати да мора да промени име, па се надамо да неће бити потребан толико да схвате да је аутономија све што у овом тренутку могу добити. Јер тиме што је променила име, она није постала призната и прихваћена Црква од осталих Православнених Цркава. Да би била призната и прихваћена потребно је да уђе у јединство са Православном Охридском Архиепископијом која је призната аутономна Црква у јурисдикцијском подручју Пећке Патријаршије. Без тога, она ће бити Охридска Архиепископија само за по кући, а зликовци ће приговарати да је променила име да би олакшала посао властима пре предстојеће промене државног имена Републике Македоније.

У исто време молимо средства за информисање да подрже ову промену имена тзв. МПЦ и да је не тумаче погрешно. Другачији пут за признање исте не постоји, као што је немогуће решење њеног коначног статуса без одрицања од самопроглашене аутокефалије и без сагласности да уђе у јединство са Православном Охридском Архиепископијом која је већ призната и прихваћена Црква. Без истинског покајања поводом црковног пуча и раскола који је направљен 1967. непојимљиви и беспредметни су сви повици о народном покајању на које позивају неки од млађих епископа тзв. МПЦ. Средства за информисање треба да помогну тзв. МПЦ да не губи време, које је изгубила до сада, за нешто што је могла да добије много раније.

Из канцеларије

Архиепископа охридског и Митрополита скопског

[Зоран]

Саопштење за јавност о сахрани Блаженопочившег Патријарха српског Г. Павла

16. новембар 2009 - 7:20

Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, после ванредне седнице у недељу увече у Патријаршијском двору саопштио је јавности неколико појединости у вези са опелом Блаженопочившег Патријарха Павла. Владика бачки Г. Иринеј је саопштио да се Свети Синод на седници позабавио појединостима које су стриктно прописане у оваквим приликама.

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије обављаће дужност мејстобљуститеља патријарашког трона, а на ванредној седници Светог Синода именован је и одбор за сахрану који ће у понедељак одржати састанак са почетком у 10 часова. Сви детаљи везани са опело и сахрану ће бити дефинисани на тој седници. У одбор улазе сви чланови Светог Синода, одређени Архијереји, викарни епископи, свештеници и петорица представника Државе - који ће бити именовани из кабинета председника Србије, ресорних министарстава вера, спољних и унутрашњих послова.

Патријарх Павле ће бити сахрањен у четвртак, 19. новембра, у манастиру Раковица, по личној жељи писмено израженој у тестаменту Блаженопочившег Патријарха који је прочитан на ванредној седници Светог Синода, а место опела, молитвеног испраћаја, биће Храм Светог Саве, а по потреби, можда и трг Светог Саве испред Храма.

На крају, Владика Иринеј се захвалио медијима на пажњи која је посвећена овом догађају и замолио да одговорно извештавају о свему, али да информације траже и добијају од унапред одређених лица, а да се разна и незванична нагађања не узимају у обзир.

Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије изјавио је да је Његова Светост Патријарх Павле сав свој живот посветио служби Богу и своме роду и себе уградио у живот наше цркве и нашег народа. „Његово основно животно начело је било да смо ми као људи сарадници Божји, да смо призвани да чинимо сагласно своме знању онолико колико можемо, колико нам је Бог дао дарова и снаге". „Господ га је призвао на трон светога Саве у време година немира, сукоба, грађанског рата. Мирне душе се може закључити да је Господ управо изабрао њега испуњеног дубоком вером, поверењем у Бога, чистотом, савести, љубављу и добротом", рекао је Високопреосвећени Митрополит.

Митрополит Амфилохије је истакао да је Блаженопочивши Патријарх Павле „часно и достојанствено изнео тешки крст српског патријарха као ретко ко у нашој прошлости". „Молимо се Господу да упокоји нашега духовног оца патријараха српског Павла и да га призове у своје наручје заједно с његовим имењаком апостолом народа Павлом и свима архиепископима пећким који су пре њега носили крст светосавске цркве", закључио је Митрополит црногорско-приморски, који је на синоћњој седници Синода изабран за мјестобљуститеља - чувара патријарашког трона.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је упокојење српског Патријарха Павла изузетно тежак губитак за српски народ, државу и Српску Православну Цркве и да је ово тренутак када нам је више него икад потребно јединство. „Он је био личност поштована од представника свих вера и свих конфесија, био је поштован и од руског и васељенског патријарха и од римског папе, највиших верских представника Протестантске цркве, због тога што је веровао и понашао се тако како је веровао", рекао је Председник Тадић.

Председник Србије је истакао да једна мисао Патријарха Павла остаје „као завет свим грађанима Србије у временима која јесу и која долазе - да се не бранимо од туђег зла него од зла у себи". „То је Патријарх Павле говорио у тешким временима деведесетих година и то, као и његова скромност и једноставност, треба да остану чворишна места и у нашој историји у будућности", рекао је српски председник.

Председник Србије нагласио је да ће држава учинити све да сам чин одласка српског Патријарха буде обележен на достојан начин и да ће пружити сваку подршку СПЦ у овим данима. „Грађани Србије су суочени с једним великим губитком, али управо је Патријарх Павле био она личност у нашем народу која је својим делом, теолошком мисли и понашањем оличавао јединство. Ово је тренутак у коме нам је јединство потребно више него икад", поручио је Тадић.

[Зоран]

Сaопштење Одбора за организовање сахране блаженопочившег патријарха српског Павла

16. новембар 2009 - 13:59

Тело блаженопочившег патријарха српског Павла пренето је у Саборну цркву Светог архангела Михаила у Београду, где се свакодневно служе Свете заупокојене Литургије и помени, уз читање светих Јеванђеља.

Верни који желе да се поклоне телу блаженопочившег светејшег патријарха Павла могу то учинити у београдском Саборном храму који је непрестано отворен.

Сахрана ће се обавити у четвртак, 19. новембра 2009. године. Света заупокојена Литургија тога дана почеће у 7,30 часова у Саборној цркви. У 9,30 часова, ковчег са телом новоупокојеног патријарха Павла биће пренет у погребној поворци у Спомен-храм Светог Саве на Врачару, где ће се у 11,00 часова служити Опело. Сахрана ће се затим обавити у порти манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Српска православна црква моли верне да, у поштовању традиције Православне Цркве које се предано држао блаженопочивши патријарх Павла, не доносе венце, већ - уколико желе - дају прилог у корист завршетка радова на Спомен-храма Светог Саве, на посебна за то обележена места.

из Канцеларије Светог архијерејског синода

у Београду

16. новембра 2009. године

[Зоран]

Списак представника православних помесних Цркава

18. новембар 2009 - 13:57

Цариградска Патријаршија: Његова Свесветост Патријарх цариградски Вартоломеј, Митрополит трануполески Герман, Архимандрит Елпидорос, Архиђакон Максим.

Јерусалимска Патријаршија: Митрополит капитолидски Исихије, Архимандрит Макарије.

Александријска Патријаршија: Митрополит Јерондоса Петар, Проф. др СПИРИДОН КАЛАМАКИ.

Антохијска Православна Црква: Архиепископ Нифон

Руска Православна Црква: Митрополит мински и слуцки ФИЛАРЕТ, Протојереј Виталије Тарасјев, Протојереј Николај Коржич, Јереј Игор Јакимчик, Јерођакон Антониј Дороњин.

Румунска Православна Црква: Његово Блаженство Патријарх румунски ДАНИЈЕЛ, Епископ Дачије Феликса ДАНИЛ, Викарни Епископ КИПРИЈАН, Свештеник Мојсе Јанеш, ђакон Николаје Дима.

Руска загранична црква: Архиепископ берлински МАРКО

Чешка Црква: Митрополит Христофор, Свештеник Срђан Јаблановић, Монах Козма Залис.

Атинска Архиепископија: Митрополит Еласоноса ВАСИЛИЈЕ, Митрополит Димитријате и Алмире ИЕНАТИЈЕ, Архимандрит ЈЕРОНИМ Карма.

Кипарска Архиепископија: Митрополит Пафоса ЕОРЕИЈЕ, Протојереј Киријакос Хрисанту.

Албанска Православна Црква: Његово Блаженство Архипископ Тиране и све Албаније Анастасије, Архимандрит Христос Козмас Савгијанис.

Пољска Православна Црква: Архиепископ Бијалстока и Еданска ЈАКОВ, Јереј Михал Чиквин.

Америчка Православна Црква: Епископ Квебека ИРИНЕЈ, Архимандрит ЗАКХЕЈ.

Грузијска Патријаршија: Митрополит Герасим (Шарашенидзе), Протојереј Давид Шарашенидзе, Тејмураз Беришвили.

Конференција европских цркава: КОЛИН ВИЛИЈАМС, генерални секретар

[Зоран]

Директан пренос сахране Блаженопочившег Патријарха Павла

18. новембар 2009 - 14:05

Захваљујући Радио Телевизији Србије на званичној Интернет презентацији Српске Православне Цркве www.spc.rs директно ће бити преношена Света Литургија, опело и сахрана Блаженопочившег Патријарха Павла.

Вјечнаја памјат!!!

[Зоран]

Саопштење за јавност

18. новембар 2009 - 14:28

Обавештавају се верни Српске православне цркве да ће се Саборна црква Светог архангела Михаила у Београду затворити 19. новембра 2009. године у 02,00 часа, ради припреме храма за Свету заупокојену Литургију која ће се тога дана служити у 07,30 часова.

У исто време, умолити их да свој долазак у Саборни храм планирају само до овог времена, јер после неће моћи ући у цркву.

[Зоран]

Света Литургија у манастиру Раковица

20. новембар 2009 - 16:24

Мјестобљуститељ Патријарашког трона Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохија служио је данас Свету Архијерејску Литургију у манастиру Раковици, уз саслужење Митрополита чешких земаља и Словачке Г. Христофора, свештенства и ђакона Архиепископије београдско-карловачке.

После Свете Литургије Митрополит је служио парастос Блаженоупокојеном Патријарху српском Г. Павлу уз саслужење свештеника и ђакона Архиепископије и у присуству Митрополита Христофора и Епископа шабачког Г. Лаврентија, монахиња свете обитељи раковичке.

[Зоран]

Света Литургија на Аранђеловдан у Саборној цркви у Београду

На дан када Српска Православна Црква прославља сабор бестелесних сила на челу са Архангелом Михаилом, у Саборној цркви Свету Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Мјестобљуститељ Патријаршкога трона, уз саслужење Митрополита зугдидског и зтаишког Г. Герасима из Грузијске Православне цркве, Епископа Лонгина, Митрофана, Григорија, Иринеја (Добријевића), свештеника и ђакона, а у присуству Еп. Доситеја Британскоскандинавског и верног народа. На Светој Литургији сви заједно - и служашчи и сабрани народ - су се помолили за упокојење душе новопредстављеног Патријарха српског и Оца нашег Павла.

После Свете Литургије преломљен је и славски колач поводом славе Мјестобљуститеља Патријарашког трона српског Г. Амфилохија, који је славу скромно, и у ужем кругу епископа, прославио у Двору Патријаршије.

[Зоран]

Беседа Патријарха васељенског Вартоломеја на опелу новопрестављеном Патријарху српском Павлу

22. новембар 2009 - 15:42

Ваша Блаженства, Преосвећена и Богољубезњејша света браћо,

Ваше Превасходство господине Председниче Републике Србије,

Ваше Превасходство господине Председниче Владе Србије,

остали високи представници државних власти,

Ваша Височанства,

благословена чеда Мајке Цркве,

„Oстари Јодај и, пун дана, умре" (II Дневн. 24, 15). Светејши Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, нама многољубљени и уважени брат и саслужитељ Павле, пун светих дана, испунио је општечовечански дуг, а испунио је и Цркву која тријумфује на небесима великом радошћу при пријему његове блажене и очишћене душе, док је Цркву која војује на земљи, лишену његовога слатког телесног присуства, погрузио у дубоку тугу.

„Зидови Сиона (сада мислимо на духовне бедеме богоспасаване земље Србије), проливајте потоком сузе дан и ноћ!" (Плач Јеремијин 2, 18). Анђео Цркве у Београду, светилник многонапаћене земље српске, винуо се на небеса.

Браћо јерарси, благочестиво свештенство најсветије Српске Цркве, припадници монашког реда у њој, „на горама ударајте у плач и ридање, а на стазама у пустињи у нарицање" (Јерем. 9, 9)! Јер, ваш достојни духовни челник, неуморни заступник, вазда будни чувар свештених завештања Цркве ваше и рода вашега, добри пастир и предобри подражавалац Архипастира Христа, ваш велики духовни вођа већ је прибројан својим незаборавним претходницима, а најсветију Цркву вашу оставио је у удовству. Свеколики христоименити српски народ је осиротео изгубивши духовног оца препуног љубави, богомудрог учитеља, великог утешитеља и савременог Симона Киринејца који је носио крст читавог свог народа у изузетно тешким данима, у данима дословно трагичним по Србију. Стога, народе српски, започни тужбалицу, горко ридање и нарицање, и оплакуј га по заслузи његовој! (Премудрост Сирахова 38, 16 - 17).

Браћо, јавна је тајна Цркве широм васељене да некадашњи Епископ рашко-призренски, потоњи Патријарх српски, сада блаженопочивши Павле (Стојчевић) није био првојерарх обичне мере. Уосталом, његов лик и читава његова појава зрачили су светошћу и праведношћу. Његов етос је био чврст као дијамант. Добровољно је био пуки сиромах, подвижник који подсећа на древне пустињске Оце, испосник, човек непрекидне молитве, благ, мирољубив и смеран срцем, али и борац који не зна за узмицање, спреман на сваку жртву кад год је за то постојала потреба. Огњени литург пред свештеним жртвеником Божјим, духоносац, он је сабрао у себи, како је некада свети Григорије Ниски рекао за Мелетија Антиохијскога, „Давидову кротост, Соломонову разборитост, Мојсијеву доброту, Самуилову правичност, Јосифову целомудреност, Данилову мудрост, Илијину ревност за веру и девственичку чистоту Јована Богослова". Био је, уосталом, богослов широкога знања, пророчки надахнути проповедник Јеванђеља, братољубив, чедољубив, веома милостив и самилостив, испуњен сваким милосрђем, помирљив, миротворац, човек отворених хоризоната који је осећао непосредан додир са савременом стварношћу и био изузетно благо Цркве наших дана. Уствари, носио је на себи печат светости. Чак и они који ствари посматрају споља, на нецрквен начин, схватали су да имају посла са необичном личношћу, са човеком друге мере и другачијег квалитета, па су га стога поштовали и онда када се њихова гледишта нису подударала са његовим ставовима. Бог га је подарио Цркви у погодном тренутку, управо тада када су његов народ и његова отаџбина имали потребу за таквим поглаварем већма него икада пре. Он који је искуствено доживео божанске тајне, свети Првојерарх, дао је решење за болни раскол такозване Слободне Српске Православне Цркве вративши је у наручје пуно љубави, наручје Српске Патријаршије. Нажалост, није имао среће да доживи аналоган благополучан завршетак и другог раскола, раскола Цркве са седиштем у Скопљу, упркос његовим упорним настојањима да се и то збуде. И поред тога, сигурни смо да ће управо то бити први предмет његових богоугодних молитава пред Свевишњим, сада када се налази пред Њим, а да ће радост решења проблема раскола доживети његов наследник.

Он, ситан и слабашан телом, био је гигант по начину размишљања и по духу. Он, Патријарх Павле, понео је бреме крста и страдања историјског и благословеног српског народа у искушењима последњих година. Он је био живи израз његовог јединства, оваплоћење Светога Предања и драгоценог наслеђа Светога Саве.

Браћо Срби, мирне душе можете да кажете за свог уснулог Патријарха: „Такав нам архијереј требаше - свет, незлобив, непорочан" (Јевр. 7, 26), достојан наследник Светога Саве, по свему достојан узвишеног и веома одговорног патријарашког достојанства, али и дорастао сложеним и болним околностима овога времена.

Лично, имали смо радост да га познајемо дуги низ година и да на најбратскији начин често са њим сарађујемо. Видели смо његову огромну бригу за свој народ, за своју отаџбину, али и за целокупну Цркву, као и за свечовечанске проблеме - за оспоравање вредностѝ, морални пад, сиромаштво, неправду, безосећајност и равнодушност моћникâ према слабима, катастрофалну опасност по човекову животну средину...

Никада није било потребно да се он умори од говорења како би нас убедио у чистоту својих намера и осећања или пак у то да он у страху Божјем, са осећањем да се налази у присуству Божјем, решава сва питања, без изузетка, мала или велика.

Заиста је био украс часног сабрања Предстојатељâ Најсветијих Православних Цркава. Његов допринос успешном решавању великих црквених питања и свечовечанских проблема нашега времена био је више него запажен. Наше дружење са Његовим Блаженством, блаженопочившим Патријархом, било је извор велике радости, весеља, надахнућа и свагда дубоког узбуђења у нашој души. Утолико пре, таква осећања рађала је у нама заједничка молитва и заједничко служење свете Литургије. А за време саслуживања он није могао да прикрије узвишено духовно стање своје душе, своје духовно искуство.

Није то само лепа реч када кажемо да ће нам веома недостајати. Зато и тугујемо и жалостимо се због његовог одласка од нас иако знамо да за њега важи псаламских стих: „Часна је пред Господом смрт светих Његових" (Пс. 115, 6). Апсолутно смо уверени да његов одлазак јесте одлазак у живот, одлагање „кожних хаљина" које му више нису потребне, мирни улазак у обећано Царство, сверадосни сусрет са Пресветом Богородицом, са анђелима и са свима светима, примање неувенивог венца праведничке славе из руку Подвигоположника Бога, светозарно предстојање у вечној Литургији пред небеским жртвеником, заједно са Светим Савом и са свима који у архијерејском и свештеничком чину богољубиво и богоугодно послужише, као и непосредни, лични разговор са Богом, у којем се он већ сада моли за нас и за сав народ. То нас теши, то нас умирује, то у нама гуши тугу и сузбија жалост због тога што смо сада лишени његовог телесног присуства међу нама.

Пред часном јерархијом ваше Цркве, пред благочестивим руководством ваше државе, пред побожним свештеним клиром, богољубивим монаштвом и свеколиким ожалошћеним српским народом, тумачимо, напослетку, велику, нежну љубав и најдубље саосећање Мајке Цркве константинопољске, и изражавамо најтоплије саучешће Васељенске Патријаршије, саучешће свих овде присутних јерараха и Наше лично учешће у вашем болу због растанка. Желимо и усрдно се молимо да Пресвети Дух, молитвама блаженопочившег Патријарха, покаже достојног наследника њему, окретног крманоша Српској Цркви и новог духовног оца славном српском народу, да настави његово свесветло, богољубиво, богоугодно и за народ спасоносно служење на месту Првојерарха. Ти, пак, христољубиви, богодостојни, свих блаженстава Христових достојни, многољубљени и многооплакани брате Павле, почивај у светлости Божјој до општега васкрсења! Нека буде вечан, нестарив и свет спомен Твој!

(превео и доставља епископ бачки Иринеј)

[Зоран]

Саопштење за јавност поводом лажног писма о аутономији Војводине

25. новембар 2009 - 19:34

Поводом информације да је неко од посланика Народне Скупштине Републике Србије, у сединци одржаној 25. новембра 2009. године, у поподневним часовима, прочитао моје наводно писмо у вези са предлогом Статута Аутономне Покрајине Војводине, могу само да изјавим да се ради о чистом фалсификату, што је кривично дело.

Наиме, ни у име Светог Архијерејског Синода ни у своје лично име нисам се оглашавао о теми о којој Скупштина управо расправља.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве има поверења  у зрелост  и одговорност  народних посланика, који су  дужни да брину о целовитости и јединству земље. Ако би се, не  дај Боже, испоставило да то није случај, у што никако не верујем, Светом Синоду би били  на располагању демократски  механизми за изношење става и за адекватан апел.

Лично, пак, сматрам да оквир и мерило аутономије Војводине представља Устав Републике Србије. Уверен  сам да исто мисли и огромна већина верника  Српске Православне  Цркве и грађана  Србије уопште.

25. новембар 2009. године

у Београду

Епископ бачки

ИРИНЕЈ

[Зоран]

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства.

Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 14/27. новембра и траје до 24. децембра/6. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

* Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести.

* Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: "Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби".

* Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: "Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће". Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља.

* После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота.

* Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу.

* Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он "највећи од рођених од жене".

* Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи.

* Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу.

* Пост је моћно оружје против демона. "Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом", рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића.

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно - тамо где је истина, и тамо где је лаж.

Лав Велики пише: "Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља".

Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. "Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ - тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима".

Према речима Симеона Солунског, "пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти".

Свети Фотије патријарх Цариградски каже:

"Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

Да нас Господ укрепи у посту и да нам снаге да сва искушења

издржимо и заблагодаримо Му у дан Његовог Рођења!