Jump to content

Преподобни Авксентије; свети Кирил Словенски . . .

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

  • Гости

субота 27. фебруар (14.феб)




Преподобни Авксентије

58-1.jpg


Врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу Христовом, Аксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Аксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.


Тропар (глас 1):

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Авксентије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.



Преподобни Исакије, затворник печерски



ib1849.jpg


Живео је у време светих Антонија и Теодосија. Дошао у манастир као богати трговац. Остави све и раздели сиротињи, а он се преда најстрожем подвигу у зазиданој ћелији. Сам свети Антоније кроз оканце додавао му по једну просфору, и то сваки други дан. Прелештен од демона, који му се јаве у светлости ангелској, он се поклони њима, потом и самом сатани, верујући да је то Христос. Од тога се разболи, и одлежи две године, после чега оздрави и постане обазривији и искуснији подвижник, због чега му се пред крај даде благодат обилна. Упокојио се 1090. године.



Свети Кирил словенски - Ћириловдан

58.jpg


Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.


Тропар (глас 4):

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кириле и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

РАСУЂИВАЊЕ

Зашто људи остављају једно место и селе се на друго? Углавном зато што се надају бити срећнији на другом месту. И заиста. с гледишта светског живота и задовољства, места могу бити различита, боља и гора. Ко год се не нада бољем животу после смрти, тај тражи бољу чулну пашу у овом животу. Но ако ослушнеш срце оних људи, који су могли и умели живети на такозваним најбољим местима на земаљској кугли, опазићеш незадовољство, јад и очај. Нису нашли оно што су тражили. Јели су до пресита на сваком месту, и најзад гладни гледају смрти у очи.

А погледај светитеље хришћанске! Они су бирали места с најмање светске паше, места "суха, непроходна и безводна". места усамљена и страшна, места која најмање привлаче пажњу. и о која се нико не отима. Сва су места на земљи они сматрали подједнако без вредности но бирали су ова места само зато би се лакше приближили духом и умом својим бесмртној домовини својој. И ако би ко ослушнуо срцу њиховом, опазио би радост и задовољство.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса као родитеља који у пустињи плаче за децом својом, вичући их и скупљајући их, и то:

1. децу народа израиљског (у оно време),

2. децу свих народа на земљи,

3. децу свих времена од створења до краја.

БЕСЕДА

о обрнутим вредностима у царству Божјем

Али ће многи први биши пошљедњи

и пошљедњи Први (Мат. 19. 30; Лк. 13. 30)

Како је премудар Онај који изрече ове речи! Он не рече да ће сви први бити последњи а сви последњи први, него многи. Ниједне погрешке нема у Јеванђељу и нигде ни једног преувеличења.

Зашто Господ ограничи и не рече сви, него многи. Искуство нас учи, да су неки од оних који су били први у части на земљи, остали први у части и код Бога. Било је царева који су са престола свога угодили Богу, а било је људи ван сваке власти који су до смрти гневили Бога. Било је богаташа који су се доброчинством и вером спасли, а било је сиромаха који су због злобе и неверовања примили осуду. Било је људи чувених који су одбацили и веру и добродетељ. И тако неки који су били први овде, остали су први и тамо, а неки који су последњи овде, остали су последњи и тамо.

Али, авај, многи први овде постали су последњи тамо. И о радости, о правде Божје: многи последњи овде, постали су први тамо!

Господ нити је истицао нити похваљивао иједан сталеж, иједан занат, мимо све остале, него је регрутовао (и дан-данас регрутује) војску светлости из свих сталежа, од свих заната и занимања. За њега није мерило човека ни круна ни просјачка торба него вера — вера и добродетељ.

Господе премудри, сети се и нас у царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 months later...

Тропар св.Кирилу би требао онда у једнини или

Тропарь равноапостольного Кирилла, учителя Словенского
глас 4

От пелен прилежно Премудрость сестру себе сотворив, Богогласе,/ пресветлую
видев, яко девицу чисту,/ юже приемь, приведе,/ яко монисты златыми,
сею украсив свою душу и ум,/ и обретеся яко другий Кирилл, блаженне,/
разумом и именем мудре
       

Данас је Крсна слава породица Ђукановић, Павловић и Петковић из Дворске код Лознице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Avksentije, ukras pravoslavlja,

Jedne noci u tisini nemoj

Moljase se Bogu sa suzama.

I duhom se k nebu uznosase,

K'o heruvim s plamenim krilima, 

Dok se svecu pogled omakao

U roj zvezda na svodu nebeskom:

Zagleda se starac, zaplaka se.

Pitaju ga svesteni monasi,

Da im kaze, sta je ugledao,

I zasto se starac zaplakao?

-- Deco moja, svesteni monasi,

Videh dusu svetog Simeona,

Simeona velikog Stolpnika,

Stuba vere, stuba Pravoslavlja,

Nocas nam je Stolpnik preminuo,

Dusa mu se na nebo uznosi,

Sjajni plamen, sjajniji od zvezda,

Pored nas se dusa navratila,

Mene gresnog ljupko pozdravila.

 

                     *

 

Od te noci mnoge noci prosle,

Dok vest dosla o smrti Stolpnika,

Svi poznase istinu vizije,

Sto je vide sveti Avksentije.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...