Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу

[Макрина]

Браво,Ниши,хвала ти и ово је једно Вјерују на свој начин браво...

.hvala.

[nishizawa]

Нисам то ја писао, ја само преносим.

[Скопљанац]

И, по природи ствари, хришћанин је свету најбољи пријатељ. Не свет хришћанину, већ хришћанин свету. Занимљива релација. Ми љубимо све и сва, сву творевину Божију, али нисмо идолопоклоници.

А грех је свагда присутан, зато задатак и јесте издизање изнад пале природе. Лутања, модне писте, преједања, напијања, блуд... Можда онај који дању распиње Христа неким страшним грехом, можда то исто вече скида грех са себе сузама покајницама, које очишћују, можда га сам Господ посећује и крепи да издржи, да устане. Ми то не знамо. Ах, да, сузе покајнице, које су нам свима тако потребне... Да, мени првом!

[Ignjatije]

Теорија великог праска покушава да објасни како је настао свемир, а према Богу нема никакав став. Што је одлично. Зато што, ако Бог постоји, Он постоји изван времена и простора (који су творевина - и све што је створено од њих је саткано, а Бог је Творац и потпуно другачији од свега што постоји, тј. твојревине). Одатле следи да је немогуће доказати емпиријски постојање Бога, али је немогуће доказати ни Његово непостојање. Што - у крајњој линији - значи да та теорија никако не оспорава Божије стварање. Она одговара на питање како, а не ко.

http://www.youtube.com/watch?v=swtSKQ0mBM0

[Макрина]

Нисам то ја писао, ја само преносим.

Браво у смислу да си се сетио.

[Sophrosyne]

“Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanje ja ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom.”

"Slušajući da treba da se udaljimo od sveta i da ostavimo svet, da se očistimo od svega što postoji u svetu, ti treba od početka da shvatiš i spoznaš što znači sama reč svet i iz kakvih različitih značenja se ona sastoji. Tada ćeš biti u stanju da shvatiš koliko je tvoja duša daleko od sveta i šta je u njoj još vezano za svet. Svet je opšte ime koje obuhvata ono što zovemo strastima. Kada hoćemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo reč svet, a kada hoćemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima.”

- Sveti Isak Sirin + + +

[antics]

Ах, култ личности... Мислиш да се теорија о настанку свемира исцрпљује са господином са видеа горе? А шта ако ти кажем да он није објективан, јер има лични анимозитет према Цркви?

Пријатељу, ако не подносиш Николу, немој мрзети светог Николу. Зато је у праву о. Љуба Стојановић кад каже да су многи атеисти то управо због нас. И не стигну до Бога, јер се задрже на томе какви смо ми, верници.

[Ignjatije]

Већ сам постављао овај цитат на једној другој теми, али мислим да није згорег да га и овде поновим...

Odlican tekst.Hvala !

Ali procitaj 5:3 " Niti su oni kao, kao neki drugi, pristalice ljudke nauke." 301

[antics]

И, по природи ствари, хришћанин је свету најбољи пријатељ. Не свет хришћанину, већ хришћанин свету. Занимљива релација. Ми љубимо све и сва, сву творевину Божију, али нисмо идолопоклоници.

А грех је свагда присутан, зато задатак и јесте издизање изнад пале природе. Лутања, модне писте, преједања, напијања, блуд... Можда онај који дању распиње Христа неким страшним грехом, можда то исто вече скида грех са себе сузама покајницама, које очишћују, можда га сам Господ посећује и крепи да издржи, да устане. Ми то не знамо. Ах, да, сузе покајнице, које су нам свима тако потребне... Да, мени првом!

Објаснио... Мој наклон, брате.

[Анастасија]

Игњате

Zato sto te teorije iskljucuju Boga i njegovo stvaranje " po vrstama ".

Не неискључују Бога,те теорије исклључују Бога само у твојим и сличним главама који никако да почну да читају оно што константно критикују.

Ne kazem da trebamo da se oblacimo kao u 11 veku, ali ne i da trebamo da idemo "goli".

Не знам никог ко иде " го" около,то сам такође само у филмовима видела.

Naravno da se sex pre braka moze desiti cesce nego nekada, ali vera je po tom pitanju jasna. To jednostavno nije hriscanski.

Не мислим да је секс пре брака чешћи него некада,људи су га и некад упражњавали пре брака али су то крили јер је био табу,данас једноставно није.Није хришћански робовати сексу као страсти и често мењати сексуалне партнере искључиво у циљу задовољавања телесних потреба и на тај начин постати роб сопственог тела.

Ima i toga, ljudi se i tako "zabavljaju"

Има свашта на овом свету али то није правило јер ти то стављаш у категорију " већине".

Naravno, ali dolazi do pretrivanja u tome.

Какво претеривање?Па и ако има то опет не значи да већина претерује .Да ли хришћанин да би показао да је хришћанин треба да се рапидно другачије понаша од других људи?Да се намршти и покаже свима како презире овај свет?

Nemoj da okreces pa da kazes " Šta treba da mrzimo ovaj svet? Zna se na sta se misli, pa i ljudi su deo sveta pa ih volimo. Ne trebamo da ucestvujemo u zlim stvarima koje dolaze iz sveta.

Ipak, setimo se ovoga : "Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć!Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih."

Када се каже " Треба презрети свет",не мисли се буквално презрети свет ,мисли се на страсти којима смо склони у овом свету,мисли се на човека који треба сопствене страсти да обузда и да их контролише а не да иде около и гледа туђе.

Јој а ово студен и врућ,ти не знаш а не знам ни ја какав је ко и каква је чија вера у Бога,млака или врућа.Не мора да значи да онај који се језиком нон стоп позива на Бога да је ватрен у вери нити да онај који то не ради тако често јавно да је млак.А ову цитатологију тако " волим" нарочито кад није у контексту ни са чим.

[nishizawa]

Теологија је понекад јако незгодна, будући да, за разлику од других наука, нема дефинисану терминологију, већ је свако од писаца и Отаца говорио на основу свог личног доживљаја, образовања и менталитета.

Један од термина на којима се ова непрецизност најбоље може приметити је управо термин свет.

За некога - свет означава грехе и страсти; за монахе - све оно што је изван манастира; за анахорете - свет је и сам манастир, док је за затворнике свет све оно изван њихове келије, а за столпнике све испод њиховог стуба, тако да треба бити јако опрезан са цитатима, будући да се често односе на јако разнородне ствари...

П. С. Игњатије - када је писац Посланице Диогнету писао овај текст наука је била нешто сасвим друго од онога што је данас. Не можеш тек тако извлачити ствари из контекста.

[Ignjatije]

Vidim da nisam bas najbolje shvacen.To je rezultat i moje greske u naslovu teme.Ali ovo je pravslavni forum tako da sam mislio da cu biti shvacen o kakvom prijateljstvu prema svetu sam mislio.Lepo sam naveo u prvom postu na koje stvari prvenstveno mislim.Ne razumem zasto ste okrenuli drugi stranu medalje pa mi prikacili mrznju i neprijateljsvo prema svetu.

[antics]

Зато што је питање онда бесмислено! Ко је то у Цркви пријатељ греху?

Не кажем да нисмо грешни (и далеко од тога), али не пристајемо на то и просимо у Бога помоћ, да Његовом благодаћу надрастемо грешност у нама. Сети се Беседе на гори. Апостоли после питају Господа: Ко се, дакле, може спасити? А Он им каже: Што је човеку немогуће, могуће је Богу. Дакле, нама (по нама самима) није могуће да не грешимо, али зато искамо од Бога помоћ, да нас спасе и укрепи.

Па те зато опет питам: како можемо бити и против греха, и пријатељи греху?

[Лазар Нешић]

(чисто да се и ја мало убАцим)

Ево још једне у (икс) низу тема која клинички непогрешиво сведочи о изгубљености, дезоријентисаности, неразмишљању и психопатологији савремених хришћана и људи у Цркви.

Сад, да не објашњавам све из почетка (јер је досадно и има других тема о истом), и једна и друга категорија одговора ("за" и "против" света) има проблема са следећим: поистовећивањем живота и света.

Да будем кратак:

свет није исто што и живот (те свет не мора аутоматски трпети захтеве и очекивања живота),

живот није исто што и свет (те живот не мора аутоматски трпети захтеве и очекивања света).

Дакле, (да се изразим у маниру чика Пере) потребно је оно најтеже: живети.

Али, мало ко то од вас/нас/мене схвата.

На жалост, наши теолози (изеђу осталих) нам не помажу у томе данас, осим можда о. Александра Шмемана.

Видети његов текст: Литургија и есхатологија.

[Apis]

Bice zanimljivo na Strasnom Sudu sa ovakvim liberalnim shvatanjem Boga greengrin .