Желим да се извиним и замолим за опроштај...

[Зорица екс Милева]

Бећковић - нисам ни сумњала.  zru klapklap klapklap

[Лидија Миленковић]

Упс,извините,ако сам спамовала ово зафркавање  zru klapklap klapklap

Опрости Ти, и хвала на опомени. Мало се опустимо, жао ми је. Више се неће поновити, бар не у овој поруци.

Очеееее Иванеееееее,надам се да се шалите.

[Guest свештеник Иван]

Упс,извините,ако сам спамовала ово зафркавање  takeoff https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/0110_hahaha.gif

Опрости Ти, и хвала на опомени. Мало се опустимо, жао ми је. Више се неће поновити, бар не у овој поруци.

Очеееее Иванеееееее,надам се да се шалите.

Опрости, али наравно да се шалим.  :cheesy2:

[zoxy]

Извини те а о че(с)му се овде ради , овде све ухвати неки вирус или шта већ !?

@Vaske

Tи чим попијеш коју криглу одмах се распричаш и постанеш сатиричан , хмммм  takeoff

[Vaske]

Извини те а о че(с)му се овде ради , овде све ухвати неки вирус или шта већ !?

@Vaske

Tи чим попијеш коју криглу одмах се распричаш и постанеш сатиричан , хмммм  takeoff

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/4chsmu1.gif

Pronalaziš u tome neku vezu?

:cheesy2: https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/4chsmu1.gif

[Зорица екс Милева]

Ова тема је отишла у неком чудном правцу  confused. У сваком случају слажем се да буде мјесто гдје ћемо се једни другима извињавати и захваљивати. Или пак спамовати  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0409_feel' />.

[Vaske]

Ова тема је отишла у неком чудном правцу  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/confused.gif. У сваком случају слажем се да буде мјесто гдје ћемо се једни другима извињавати и захваљивати. Или пак спамовати  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused' />.

Oprost kriv sam, neće se više ponoviti.  spam

0409_feel

[Зорица екс Милева]

Имам једно питањце за све вас: елем како се ви понашате, када вам неко напакости намјерно или ненамјерно сасвим је свеједно, и извини се због тога, чисто зарад смиривања сопствене савјести, и кад је већ направљен проблем, не исправи се, него се каже извини и настави даље по свом? Неке се ствари дају исправити, али шта онда кад се не исправе? Догодила ми јако ружна ствар - и некако то извини, није ми пуно значило у овом случају. Па размишљам можда сам се огријешила, није моје да ја управљам туђим, него својим животом, себе да исправљам, а не друге. Шта ви кажете?

[мирођија]

Имам једно питањце за све вас: елем како се ви понашате, када вам неко напакости намјерно или ненамјерно сасвим је свеједно, и извини се због тога, чисто зарад смиривања сопствене савјести, и кад је већ направљен проблем, не исправи се, него се каже извини и настави даље по свом? Неке се ствари дају исправити, али шта онда кад се не исправе? Догодила ми јако ружна ствар - и некако то извини, није ми пуно значило у овом случају. Па размишљам можда сам се огријешила, није моје да ја управљам туђим, него својим животом, себе да исправљам, а не друге. Шта ви кажете?

          Aко  можеш  стварно  опрости,  јер  ћеш  тако  опростити  себи!

[Маша]

Јеванђеље учи да, ако нам брат сагреши и до 77 пута и затражи опроштај, ми треба од срца да опростимо. Јер и када се молимо Господњом молитвом, ми кажемо ''опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим''.

Ово је за мене велика наука, о којој врло мало знам, а волела бих да знам више.

Неке ствари ни себи нисам и као да не могу да опростим, неке другима .. углавном јер нисам ''осетила'' право њихово покајање, типа: ''Машо, опрости ми што сам ти урадио/ла то и то'', већ или не чујем да ми неко ко се о мене огрешио (а има и тога) тражи уопште опроштај или чујем формални, који се малтене, од пречесте употребе (да би се звучало преподобно), излизао и нема никакву снагу речи.

Шта радити када свакодневно имаш потребу и ту потребу и оствариш, тако што тражиш опроштај од некога или неких  који нису у стању да опросте? И ко ти каже да је неумесно грешити толико, понављати исте грешке?

А најгоре је то што ја не могу или нећу, то не знам, да опростим нешто што ми је неко урадио а није се за то покајао. Бојим се ако би се непокајани греси праштали, да би се понављали и да би тај неко или неки, постајали све гори и гори.

Опет, то мене држи у клинчу, јер ако ја не опраштам иако ми неко то није ни тражио, значи ја то као да преносим на себе.

Јел имате слична искуства?

[Аурор]

Maso... od odraslog coveka ne mozes tako nesto cuti.

Bas retko. Imam takvih iskustava ali najbitnije je oprostiti, samo zbog sebe. Ne zbog tog nekog ili boga koji ce to nagraditi nekako. Ja ne znam, imam poteskoca oko toga.

Mozda sam pomalo zadrt. Ne bih o ovome bas.

Ali imam jako velikih iskustava.

[Mиљан Танић]

Kako ćeš znati Mašo da li se neko zaista kaje?

Ne možemo se tu oslanjati na naš osećaj.

Naše je da praštamo, i to ti je.

Nije lako, ali treba da se trudimo.

[Аурор]

Kako ćeš znati Mašo da li se neko zaista kaje?

Ne možemo se tu oslanjati na naš osećaj.

Naše je da praštamo, i to ti je.

Nije lako, ali treba da se trudimo.

Pricao sam i sa psihoterapeutima oko toga.

Nije bitno kaje li se u suzama i moli za oprostaj ili ne.

Radi se o tebi, ne o njemu.

Pa taman nastavljao sa tim sto je originalni problem.

[marina]

Mislim da je u praksi sve drugacije...da ma koliko znamo da treba prastati, da smo isuvise gordi i da ce nam uvek pre kroz glavu proci ono "ma oprostila sam ti sto puta,nisam ni ja vise budala", nego "oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima nasim"

[Danijela]

Nije mi problem da dođem i na kolenima (ako treba) i tražim oproštaj. Nekako umem da prepoznam i osetim kad mi neko oprosti.

I opraštam (naučih nekako pod stare dane) jer me sam shvatila da me izjeda i truje i okupira mi kompletan um ako zaista ne oprostim.

Teško je al šta sve nije teško u životu.