Altruizam?

[Sherlock H.]

Ovo je tema koje me muci vec neko vreme. Dakle, da li uopste postoji nesebicno ponasanje? Sto vise razmisljam, sve vise mi se cini da je odgovor negativan, tj. da je sve sto cinimo zasnovano na egoizmu. Ako nista drugo, barem postoji osecaj unutrasnjeg zadovoljstvo zbog ucinjenog dobrog dela ili zato sto se ponasamo u skladu sa vrednostima i moralnim nacelima koje zastupamo.

Ma koliko se trudili, izgleda kao da nismo sposobni da se odreknemo egoizma, sto znaci da u duhovnosti ne postoji stupanj sina koji izvrsava volju ocevu iz ljubavi prema njemu... a samim tim, nema ni hriscanstva.

[Natasa.]

Ovo je tema koje me muci vec neko vreme. Dakle, da li uopste postoji nesebicno ponasanje? Sto vise razmisljam, sve vise mi se cini da je odgovor negativan, tj. da je sve sto cinimo zasnovano na egoizmu. Ako nista drugo, barem postoji osecaj unutrasnjeg zadovoljstvo zbog ucinjenog dobrog dela ili zato sto se ponasamo u skladu sa vrednostima i moralnim nacelima koje zastupamo.

Ma koliko se trudili, izgleda kao da nismo sposobni da se odreknemo egoizma, sto znaci da u duhovnosti ne postoji stupanj sina koji izvrsava volju ocevu iz ljubavi prema njemu... a samim tim, nema ni hriscanstva.

Nadnicarska faza...proci ce i to

[Желе Зека]

Свакако да је данашњим хришћанима то велики задатак али и сасвим сигурно остварив.Мученици нису због неког свог рачуна проливали крв за Христа већ искључиво због љубави према њему.Данас су такви сасвим малобројни али их има.Будући да нам је несебична љубав нешто што је дато али и задато,остајемо на путу борбе за савршеност у висини мере Христове.Обриси таквог нечег се и сада пројављују у свима нама.

Хвала на теми.

[dusha]

@ petar m

Ma, kakvi...

Nesebicno ponasanje, dobrocinstvo, milosrdje i tako to jesu, uistinu, to samo kad nisu ''od suviska'', ako ih cinis i kad nemas pa das, i kada ne mozes pa ucinis i kada treba tebi al' ti ponudis drugome i...

Ja to dozivljavam kao trenutak ljubavi prema Bogu, a pokazujes je kroz ljubav prema bliznjem...

Tako se u pravoslavlju i smatra da ...cinis Bogu.

Kratko traje, kao bljesak, ali...postoji.

[И.стојковић]

Ovo je tema koje me muci vec neko vreme. Dakle, da li uopste postoji nesebicno ponasanje? Sto vise razmisljam, sve vise mi se cini da je odgovor negativan, tj. da je sve sto cinimo zasnovano na egoizmu. Ako nista drugo, barem postoji osecaj unutrasnjeg zadovoljstvo zbog ucinjenog dobrog dela ili zato sto se ponasamo u skladu sa vrednostima i moralnim nacelima koje zastupamo.

Ma koliko se trudili, izgleda kao da nismo sposobni da se odreknemo egoizma, sto znaci da u duhovnosti ne postoji stupanj sina koji izvrsava volju ocevu iz ljubavi prema njemu... a samim tim, nema ni hriscanstva.

Лагано, лагано...

Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.

Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.

Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.

[Sherlock H.]

Nadnicarska faza...proci ce i to

nisam bas siguran...

[Natasa.]

nisam bas siguran...

Rob-nadnicar-sin

[Natasa.]

Лагано, лагано...

Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.

Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.

Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.

prst ka gore

[sqny]

Nadnicarska faza...proci ce i to

Kakvom si ekspresnom brzinom postala ekspert :P

[Natasa.]

Kakvom si ekspresnom brzinom postala ekspert :P

Reeeci...al brzo ucim ccvige :D :P

[Sophrosyne]

Ovo je tema koje me muci vec neko vreme. Dakle, da li uopste postoji nesebicno ponasanje? Sto vise razmisljam, sve vise mi se cini da je odgovor negativan, tj. da je sve sto cinimo zasnovano na egoizmu. Ako nista drugo, barem postoji osecaj unutrasnjeg zadovoljstvo zbog ucinjenog dobrog dela ili zato sto se ponasamo u skladu sa vrednostima i moralnim nacelima koje zastupamo.

Ma koliko se trudili, izgleda kao da nismo sposobni da se odreknemo egoizma, sto znaci da u duhovnosti ne postoji stupanj sina koji izvrsava volju ocevu iz ljubavi prema njemu... a samim tim, nema ni hriscanstva.

"Докле живиш светим Јеванђељем...душа ти се вјечношћу напаја,срце куца Животом без краја!"

[Sophrosyne]

Ma koliko se trudili, izgleda kao da nismo sposobni da se odreknemo egoizma

http://youtu.be/g0yb6aLFwPs

[Grizzly Adams]

Проблем јесте изврнута идеја по којој да би човек био "несебичан" мора обавезно да ради на своју штету. По тој логици, ако од нечега што урадиш имаш било какве користи, онда то "није добро" и "није несебично".

А у ствари највеће добро јесте када људи једни другима помажу тако да свима буде боље.

[Sherlock H.]

Проблем јесте изврнута идеја по којој да би човек био "несебичан" мора обавезно да ради на своју штету. По тој логици, ако од нечега што урадиш имаш било какве користи, онда то "није добро" и "није несебично".

А у ствари највеће добро јесте када људи једни другима помажу тако да свима буде боље.

Ne mora da bude stetno po njega samog, ali ono sto te pokrece na neku aktivnost ne moze da bude egoizam. To je sustina. Kao sto se Hristos ovaplocuje i predaje radi svih, bez ikakve licne koristi.

A kol'ko je meni poznato, nama je Isus uzor.

[Sherlock H.]

Лагано, лагано...

Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.

Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.

Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.

Sve je to ok, samo sto je to toliko nedostizno za 99,9% ljudi, da prakticno mozemo reci da je nemoguce(cak i kad govorimo o svetiteljima)... toliko nedostizno da svaka dalja borba postaje besmislena...