Državna služba i dalje privilegija u Srbiji

[GeniusAtWork]

Zašto je državni posao - najbolji

Izvor: Novosti

Beograd -- Redovna plata, sigurna penzija - filozofija je uspeha mnogih roditelja koji već decenijama unazad ubeđuju decu da je jedini pravi posao onaj u državnoj službi.

I mada bi se, makar na prvu loptu, ova teza lako mogla ismejati - statistika je baš na strani roditelja.

Naša država direktno zapošljava najmanje 310.000 ljudi u svojoj upravi, organizacijama socijalnog osiguranja, zdravstvu i obrazovanju, a ako se ovoj armiji dodaju i javna preduzeća, ispada da je država direktni poslodavac za najmanje 450.000 radnika.

Ni tu se, međutim, ne bi olako mogla da staviti tačka jer se na ovaj spisak može dodati i dodatnih 100.000 prezimena pobrojanih po kadrovskim službama raznih agencija i ostalih „nezavisnih istitucija“ čije postojanje, na kraju krajeva, aminuje Vlada Republike Srbije. Rečeno jezikom brojki, skoro svakom trećem radniku je država - na ovaj ili onaj način - poslodavac.

GLASAČKA MAšINERIJA

Borbu protiv „glomazne birokratije“ , uprkos teatralnim najavama da će se baš sa njom obračunavati, brzo su napuštale gotovo sve vlade u našoj bliskoj istoriji. Takva je manipulacija i dovela do toga da danas imamo više činovnika nego ikada, računa Ranka Savić. Ona dodaje da je to posledica koalicionih sporazuma gde svako gura svoje kadrove. Obračun sa ogromnom administracijom nikada neće ni biti realan, jer nijedna partija neće da otpušta svoje radnike i taj vrući krompir niko ne želi u svojim rukama. A ne zaboravimo i da su baš ti radnici glavna glasačka mašinerija.

Koliko, makar u ovim ciframa, "šijemo“ Evropu, vidi se po njihovim podacima koji kazuju da je u zemljama EU učešće ovih radnika značajno manje pa nameštenici u ukupnom broju zaposlenih ni u kom slučaju ne čine više od 20 odsto.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da se "danas posao u državnoj službi smatra apsolutnom privilegijom .A zavladao je i pravi grabež da bi se do njega došlo". To, smatra, nikoga više ne bi trebalo da iznenađuje jer je spisak povlastica sasvim pozamašan, pa čak i u odnosu na neke "ozbiljnije“ zemlje:

"U realnom, odnosno privatnom sektoru, koji upošljava više od milion ljudi, plate zavise od učinka svih zaposlenih, ali i od globalnih problema kao što su pad izvoza, ekonomska kriza... Zato i radnik deli sudbinu svog poslodavca jer zavisi od njegovog profita. To, međutim, nije slučaj u državnim službama. Plate su redovne, očekuju se 'u dan', plaćeni su svi doprinosi, a moguće je planirati i kreditnu zaduženost...", objašnjava ona.

Osim finansijskog argumenta, u korist teze da je činovnik zapravo privilegovani građanin mogu se potegnuti i oni kojima se dokazuje sigurnost stalnog radnog mesta.

"Zaposleni u državnoj službi imaju veća prava od ostalih jer im je teže uručiti otkaz, veće su im otpremnine, plaćen im je prekovremeni rad, topli obrok, regres, prevoz, dnevnice za putovanja... Praktično, ovi radnici imaju sve ono za šta se sindikati bore, odnosno, upravo je u tom segmentu zadržano ono najbolje iz samoupravljačkih sistema", primećuje Savićeva.

Nije zgoreg ni pomenuti da su kolektivni ugovori, kojima se garantuju proširena prava radnicima - jubilarne nagrade, bonusi, dodatni slobodni dani i slično - potpisani upravo u državnoj administraciji i svim javnim ustanovama i preduzećima. "Svi mi to zajedno plaćamo pa se zato ovi ugovori u celosti i poštuju, što naravno u privatnom sektoru ni izbliza nije tako", dodaje Savićeva.

Da je radno mesto činovnika sigurnije, možda i od same države, vidi se i kroz najbližu nam istoriju - od 2000. do danas njihov se broj, za razliku od privatnog sektora, nije značajno pomerao, a spisak radnika nije drastično ni narušila „opaka i surova tranzicija“. Tako je za dve godine posao izgubilo pola miliona ljudi, ali u državnoj službi samo njih 5.000.

Ipak, ne cvetaju ruže svim radnicima "u službi države“. "Pripravnici i praktikanti, uprkos fakultetskim diplomama, rade za 22.000 dinara. Isto tako, lekari koji su tek zasnovali radni odnos primaju manje plate od republičkog proseka. Do privilegija koju donosi državni posao se dolazi vremenom i to u proseku sa najmanje pet pa do deset godina staža. S druge strane, sigurnost od samog početka osećaju zaposleni u, na primer, u vojsci, oni na višim položajima u policiji, lokalnoj samoupravi, državnoj upravi, a najviše u javnim preduzećima i državnim agencijama gde plate gotovo ne idu ispod 65.000 i 70.000 dinara", navodi Dragoljub Rajić.

A po svemu sudeći, država je i darežljivija. Prosečna mesečna zarada u javnom sektoru je za oko 15 odsto viša od republičkog proseka, a za četvrtinu veća u odnosu na kolege iz „privatnog sektora“. I ne zavisi od poslovnih uspeha koji se dokazuju na svirepom tržištu.

Znači li to da su proizvodne radnike, zanatlije i trgovce na kraju pobedili činovnici?

Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da tolike razlike nisu opravdane, a ipak se iz budžeta izdvajaju ogromna sredstva upravo na njih. I iz Međunarodnog monetarnog fonda je stigla primedba da njihov udeo u bruto društvenom dohotku ne bi smeo da prelazi deset odsto, a on je danas skoro 13. Poređenja radi, u Evropi se izdvajanja za plate kreću između šest i sedam odsto BDP-a, odnosno upola manje nego u Srbiji.

Tvrdnju da su službenici, iako primaju u proseku po 38.000 dinara, zapravo preplaćeni, opet je potvrdila matematika. "Standard radnika koji se bave državnim poslom je nesumnjivo bolji od onog koji žive radnici privatnog sektora", smatra Rajić.

On navodi da su "istraživanja jasno pokazala da je njihova produktivnost na poslu 45 odsto, a produktivnost radnika u privatnom sektoru je 147,2 odsto, odnosno 'privatnici' su tri puta efikasniji od državnih radnika. Efektivan rad u državnoj administraciji je tako svega tri sata i 50 minuta, a njegovog kolege u realnom sektoru sedam sati i 10 minuta. To znači da se koristi samo zakonska pauza i skoro ništa više. Ostalo vreme se radi".

Izvor

[uros]

Требало би да се уведе закон да ко ради за државу (на овај или онај начин) не може да гласа на изборима, и довиђења. Тако бисмо барем мало избегли тај зјапећи конфликт интереса.

[DYNABLASTER]

to je isto kao i da si rekao svima koji su sad na vlasti da ne mogu da izadju na izbore- znaci mission impossible, jedino sami da odluce posteno tako bi moglo

[Михајло]

из државне администрације треба само избацити политику..

стручност треба да буде једини услов за обаваљње посла...а нечија политичка опредељења треба да остану за славе...

[DYNABLASTER]

nije to problem, nego sto vecina tih radnih mesta je ustvari laz, to su parazitska radna mesta, ljudi nista ne rade, samo se nerviraju i za to dobijaju pare- tj satisfakciju za psihosomatsko nistavilo i direkcije za bezumlje tj nebulozu

[Михајло]

слажем се...

та радна места служе углавном за враћање услуга финасијерима странака...

који наравно увек имају некога да запосле

[Justin Waters]

nije to problem, nego sto vecina tih radnih mesta je ustvari laz, to su parazitska radna mesta, ljudi nista ne rade, samo se nerviraju i za to dobijaju pare- tj satisfakciju za psihosomatsko nistavilo i direkcije za bezumlje tj nistavilo

Ма баш, није тако да се људи у државној управи нервирају. Шта њих ту има нервирати, кад нити су одговорни за посао који раде, нит су изложени великом притиску као код приватника, нит га раде ефикасно, више времена проводе у паузама и причама. Могу да брљаве у потпуности, нема радне одговорности, плата им је редовна и већа од просјека у приватном сектору.

[DYNABLASTER]

drug mi radi u tako jednoj ustanovi, a posto smo sad u svadji, malo malo pa se posvadjamo, pa ne pricamo, ali to beznadje je upravo to sto radi na takom mestu i to ga unistava, radi u socijalnom, svaku drugu nedelju ide na bolovanje i smisao zivota mu je da se izbori za invalidnsku prevremenu penziju, a na poslu radi sledeci posao: ispravlja usi na papirima i vadi tj hefta heftalice... davitelj protiv davitelja

[DYNABLASTER]

Ма баш, није тако да се људи у државној управи нервирају. Шта њих ту има нервирати, кад нити су одговорни за посао који раде, нит су изложени великом притиску као код приватника, нит га раде ефикасно, више времена проводе у паузама и причама. Могу да брљаве у потпуности, нема радне одговорности, плата им је редовна и већа од просјека у приватном сектору.

eno napisao sam o cemu se radi... nisi svestan atmosfere koja vlada na takim mestima trulezi i parazitizma beznadja, to je brate laz, ako radis na laznom mestu lazne i beskorisne poslove onda to upropastava coveka, ubija mu se duh, i jos ga satiru sa svih strana lazi, recimo citaju dnevnu stampu na poslu, a u toj stampi sve sodoma i gomora, znaci totalno ludilo

[Justin Waters]

eno napisao sam o cemu se radi... nisi svestan atmosfere koja vlada na takim mestima trulezi i parazitizma beznadja, to je brate laz, ako radis na laznom mestu lazne i beskorisne poslove onda to upropastava coveka

Нема сумње да има и таквих људи. Али они су изузеци. Мада ни ти ни ја нисмо упознали довољан број људи који ради у државној управи да би донијели суд дефинитвно како се осјећа већина њих.

Оно што је тачно из чланка је да већина људи подсвејсно хоће у државну управу, зато су код нас далеко популарнији друштвени смјерови на факултетима попут економије и права, у односу на техничке и природне науке.

[DYNABLASTER]

nije, tako su im rekli (nesvesni)roditelji, moras da imas sigurno i stalno radno mesto, moras da imas penziju itd, to je obmana kojoj covek robuje

drugim recima, ne radis to sto volis i sto zelis, nego ti birokratska masinerija ubacuje program i postajes rob(ot), to su sve promaseni ciljevi i smisao zivota pojedinaca, jednom recju laz & prevara, sva ta mesta treba ukinuti

a izuzeci su oni koji nisu potpali pod taj sistem

[uros]

to je isto kao i da si rekao svima koji su sad na vlasti da ne mogu da izadju na izbore- znaci mission impossible, jedino sami da odluce posteno tako bi moglo

Па није исто, рекао сам да им се забрани да гласају, а не да се кандидују. Наравно да од тога нема ништа само онако размишљам наглас.

[uros]

eno napisao sam o cemu se radi... nisi svestan atmosfere koja vlada na takim mestima trulezi i parazitizma beznadja, to je brate laz, ako radis na laznom mestu lazne i beskorisne poslove onda to upropastava coveka

Апсолутно тачно. А све то зато што не постоји сатисфакција која долази од тога када неко добровољно одлучи да "гласа" за тебе (твој труд) на тржишту. Ето примера где је и онај конфликт интереса одозго решен у потпуности: у старту не можеш да "гласаш за себе" тако што ћеш да купиш сопствени производ јер си онда на губитку, тек када други гласају за тебе можеш да се оствариш.

[dusha]

nije to problem, nego sto vecina tih radnih mesta je ustvari laz, to su parazitska radna mesta, ljudi nista ne rade, samo se nerviraju i za to dobijaju pare- tj satisfakciju za psihosomatsko nistavilo i direkcije za bezumlje tj nebulozu

Још црње је то што такви представљају ''базу'' из које се регрутује политичка ''елита'' у овој земљи.

Да би одржали тај систем негативне селекције они се из петних жила труде да смисле таква правила и прописе који одржавају успостављено стање превласти глупости, лењости, лажи, покварености, материјализма, себичлука, злурадости и...тако даље.

Живимо у земљи лажи.

Ако се ово може назвати животом људског бића свесног својих природних могућности и друштвених ограничења и ... 0917_sport buuuuuuu

или само фингирамо живот...

да бисмо могли да гласамо за одржавање тог система... laie_14

[-Владимир-]

drug mi radi u tako jednoj ustanovi, a posto smo sad u svadji, malo malo pa se posvadjamo, pa ne pricamo, ali to beznadje je upravo to sto radi na takom mestu i to ga unistava, radi u socijalnom, svaku drugu nedelju ide na bolovanje i smisao zivota mu je da se izbori za invalidnsku prevremenu penziju, a na poslu radi sledeci posao: ispravlja usi na papirima i vadi tj hefta heftalice... davitelj protiv davitelja

Скроз си у праву , ако имаш и мало поштења грижће те тај осећај бескорисности. Замисли , примаш плату за неку бесмислену глупост, знаш да си бескористан и да примаш плату потпуно незаслужено, и да може и дресирани мајмун да те замени,то стварно може да убије човека у појам.Тј. ако се није већ убијен запослио.