Đakon Andrej Kurajev - o mitarstvima

[Александар Милојков]

Трагедија је у следећем: људи којима су пуна уста подвига, врлина, поста (не мислим овде на овог нашег "призренца"), заправо те врлине траже код других. Они су као неки Божији полицајци који имају власт да завирују у туђе срце, брачни кревет и тањир. Док Господ када даје савет о посту и добрим делима каже: "Уђи у клет своју", "Моли се тајно", "Да не зна левица твоја шта чини твоја десница", "Кад постиш намажи главу своју да људи не виде да постиш". Дакле, ко има право да гледа у туђе подвиге и да их коментарише? Нико други до Бог. Нажалост, многи "духовници" то право присвајају себи. То је нека нова, "гуру духовност", страна Православљу. Таква "духовност" рађа менталне прелестнике, свесне и несвесне гордељивце и испране мозгове - све само не слободног човека који љуби Бога.

[Leo I Magnus]

По мени митарства нема шансе да су стварна  једноставно ми никако нису у складу са Хришћанским учењем...

klapklap

[w.a.mozart]

živ bio brate......  klapklap bliss jeeee

[serafima]

JA SAM TO MOZARTE.NAS LJ MI JE PREPORUCIO SAJT.SAD MI NE RADI INTERNET ALI CU SREDITI TO UBRZO. BUDI MI POZDRAVLJEN PUNO I SVI TVOJI.S

[w.a.mozart]

    isus-sinai dancedance    0102_laugh

[Немања]

Надам се да вам није свима досадила ова тема и да неће бити проблем ако покушам да је активирам.

Најприје да изнесем свој став - ја сам прилично сигуран да митарства постоје, мада бих волио да не постоје. Али то што бих ја волио је једно, а аргументи и чињенице су нешто сасвим друго.

Нажалост, аргументи оних који тврде да митарства не постоје су јако слаби и не задовољавају критеријуме основне логике (по мом мишљењу). Кажем "нажалост" зато што бих био срећан када би могли да ме убиједе да нема митарстава, али сваки аргумент који износе изнова разоткрива климаву грађевину на којој та аргументација стоји.

Покушаћу по сјећању да одговорим на неке од тих теза јер ми се не да да сад опет листам читаву тему. Дакле,

СЛАБОСТИ ТЕОРИЈЕ ДА МИТАРСТВА НЕ ПОСТОЈЕ:

1. Тврди се да у учењу о митарствима испада да демони суде човјеку а да је Христос без посла.

Нетачно. И поред тога што је на ову тезу одговорено милион пута и даље се повлачи као аргумент. Напротив, јасно је да по смрти човјека по њега долази његов анђео чувар и води га на Небо (у складу са љубави Божијом). Међутим, демони онда нападају а сва њихова улога се своди на принцип: "Тај човјек је лажни хришћанин, он је својим животом показао да није у јединству са вама, него са нама" и слиједи изношење њихових аргумената. Коначан суд да ли човјек може да прође неко митарство или не је Божији суд, при чему је Бог невидљиво пристутан (као и свугдје јер је Он свеприсутан).

2. "Зар не знате да ћемо судити анђелима".

Ово је типично вађење цитата из контекста и гађање истима у протестантско-секташком маниру. Да, анђелима ће судити светитељи Божији као што је Св. апостол Павле који је то написао. Очигледно је да та мисао представља још један позив људима да иду путем очишћења од гријеха и путем обожења. Само протестант може наведени цитат да схвати као гаранцију да ће свако ко себе назива хришћанином аутоматски бити у могућности да суди анђелима.

3. Приписивање учења о митарствима малој групи светитеља, или чак само блаженој Теодори, уз навођење низа грешака присутних код других светитеља

Ово је, по мом мишљењу, проблем који разара православну Цркву данас и који пријети да нас доведе до апостазије. Најприје, препоручујем сљедећи текст свештеномученика Данила Сисојева на тему фамозних "теологумена": http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/TeologumeniDanilSisojev.htm

Укратко, то што је већи број светитеља имао по једну или двије погрешне идеје о нечему, никако не може да оправда став да је само оно учење које је озакоњено на Саборима истински православно. Једноставно, не може се одбацити став мноштва Отаца који имају исти став о неком питању, само зато што је неки од Отаца имао погрешан став о нечему другом. То нема никаквог смисла. Значи, испада отприлике овако - таман да 100 Отаца напише по књигу о митарствима, ви бисте рекли: "Хеј, Св. Григорије Ниски је вјеровао у спасење свих" и тако бисте "оповргли" свједочење 100 Отаца. То НИЈЕ Православље.

4. Позивање на старца Порфирија у контексту да не треба људе препадати

Старац Порфирије је једном приликом рекао да његове савјете не треба преносити другим људима јер би неком другом за исте симптоме одговарао други лијек. Зато мислим да његове савјете треба ставити у контекст. Уосталом, и сам је рекао да је страх добар за почетнике. Ко може да савјетује да се тај почетнички стадијум прескочи? Уосталом, зар није сваки обраћеник у Православље тада управо то - почетник?

Има тога још доста, али ко би то све коментарисао.

А сада мало о ономе што мени представља проблем...

1. У виђењима која укључују митарства, обично се појављује и виђење пакла. Пакао буде приказан као у Дантеовој "Божанственој комедији". Људи који висе окачени о своје језике, ужарени котлови и томе слично. Е то је мени у супротности са Божанском Љубави - само постојање таквог "дантеовског" пакла. Зар је могуће да је то тако, да је то реалност милиона људи (да не кажем милијарди)?  229229229 

2. Имам баку и деду у касним 80-им годинама живота и већ су почели да умиру. За њих није 11. већ поодмакли 12. час. Бака више ни физички није у стању да оде у цркву. Обоје су живјели као незнабошци, бака са неким траговима традиционалне побожности, деда ни то. За критеријуме овога свијета, они су добри људи, али ја знам за неке њихове крајње озбиљне смртне гријехе за које се уопште не кају. Не знам да ли је уопште могуће призвати их Богу, а ако је могуће ја не видим другог начина осим страшења. Размишљао сам да им дам тај руски филм о младићу који је пролазио кроз митарства, али како да им то дам кад се ни сам не усуђујем да тај филм погледам? Кад сам прије 11 година прочитао књигу "Душа послије смрти" од о. Серафима Роуза, требало ми је неколико мјесеци да дођем себи од страха... А имам осјећај да је овај филм још страшнији.

Да, то што ја вјерујем да је нешто истина не значи да имам храбрости да се са њом суочим.

[Немања]

Заборавио сам да се осврнем на тврдње о томе да је концепт митарстава преузет из египатске "Књиге мртвих".

Мислим да је то проблематична тврдња. Као прво, псеудонаучници већ имају концепт приказан у филму "Zeitgeist" по коме је читаво хришћанство копија неких староегипатских митова. Проналазе некакве паралеле између живота Господа Исуса Христа и староегипатског предања о Хорусу и томе слично. Прошле године сам се мало бавио тиме и пронашао хришћанска оповргавања наведених теорија, али за неупућене то може да буде јако саблажњиво.

Мислим да је иста ствар са митарствима. Тачно је, о. Серафим Роуз помиње "Књигу мртвих" и то не само египатску већ и тибетанску, али не у контексту да те књиге свједоче о истини, већ напротив - да су теорије изнијете у њима крајње површне и да мало или нимало говоре о коначној судбини људске душе.

[И.стојковић]

Бог није Бог једнаких, али смо сви пред Богом једнаки....

Прафразирао сам речи св.Владике Николаја (Велимировића), као основ за размишљање по много тема, међу којима је и ова.

Свако од нас гради лични однос са Богом иако нам је свима исти основ учења, Свето Јеванђеље.Самим тим, слобода коју нам је дао Господ да сами нађемо свој пут који ће се једноставно улити и сјединити са јединим Путом, Богом самим, чини нас различитим. Везивно ткиво међу нама који хрлимо ка Путу, свако својим путићем, јесте опет Он - Љубав, којом нас учи да путиће осталих прихватимо такве какви су сами људи изабрали. Сталну присутност Њега у нама, Љубави у нама, остварујемо Евхаристијом и Евхаристијском заједницом, једни с другима, а сви заједно с Њим. Тако снажно везивно ткиво-Љубав чини Организам, Тело, Цркву, којој Је Христос Глава.

Сигуран сам да сви овде присутни, ово не да знају, већ осећају, али мишљења сам да није наодмет поновити.

Живећи овај живот, на начин горе описан, једноставно немам никакав став према митарствима, па самим тим митарства прихватам као информацију, али не као учење, јер рекох,по мом мишљењу, основа учења, за све нас јесте Свето Јеванђеље. Препознајући свој грех, који заиста никоме од нас није тешко препознати, ако живимо Литургијски увек и свуда, исповедам свом свештенику, не само са жељом и надом да ми Бог опрости, већ пре свега са чврстим убеђењем, да исти нећу поновити. И тако из греха једног у други, или узрастајући у вери, препознајемо и нешто што раније нисмо мислили да је грех, исповедамо и поправљамо се. Све ово чинимо јер се надамо да ће нас Милостиви Бог Прихватити по завршетку овог живота у своје Царство Вечно и Непролазно, које сад и овде Евхаристијом само предосећамо, а већ му се радујемо.Бог Свезнајући, већ сад из своје Љубави прихвата нас, гледајући наш труд да му се приближимо. Израз Свезнајући, говори и то, да му нису потребни ама баш никакви сведоци, који би Му помогли Да Донесе одлуку на Страшном Суду...а посебно, како митарства описују, када су ти сведоци демони, слуге непомјаника, који се боре за свог "цара", а не да угоде Богу Јединоме....

Тако, постојала митарства, или не, мени лично, на свом путићу, потпуно је небитно,у односу на жељу и наду да се мој путић, потпуно слије са Путом!!!

1405_love

0442_feel

[И.стојковић]

Да....оматорио, па заборавио...

Што се тиче личног примера који сте навели, у вези баке и деке, нека Вас храбри, да сте само један од многих нас који сличне, ако не и исте ситуације имају...Опет сам сигуран, да ће их и на концу овог временски ограниченог живота, више заинтригирати размишљање у смеру, да имају могућност да са Вама, и са свим које волеше овде, живе не 70-80 година, већ заувек...ако осећате нејакост да им тако што чак и љубављу својом и топлином пренесете, а у очигледној жељи да им помогнете да себе и Бога у себи нађу у задњи час, позовите Вашег свештеника, да заједно са баком и деком попијете кафу, чај и препустите остварење Ваше жеље, из Љубави саткане, ономе који је том истом Љубављу Рукоположен...

1405_love

0442_feel

[suza]

Међутим, демони онда нападају а сва њихова улога се своди на принцип: "Тај човјек је лажни хришћанин, он је својим животом показао да није у јединству са вама, него са нама" kako ko  ,vo jako interesantno i jos negdje pise strah za pocetnike,ako  je ljubav od >Boga  ljubav sto ceme plasiti i strah jos djeci ako se tako , nije jasno ili sam nest skroz drugo razumjela

[Милан Меденица :)]

1. то је за мене нехришаћнски дуализам где ђаволи имају некакву власт над душом пре, за време или после смрти. ђаво нема власт ни над свиањама, а камоли над душом или слободном припадношћу њеном.

човек има реч и слободу коме ће припасти, а не ђаволи, па још и да се отимају са Богом/анђелима/човеком.

4. нормално да не треба људе препадати, па јел треба срце да им стане од страха и да убијамо? свашта.

човек који упада у веру је већ сасвим довољно наплашен, па је логичан корак и отрежњавати га од страха знањем, топлином и благошћу, снисхођењем и акривијом да узрасте у ЉУБАВИ према ближњем и Господу. сем тога што је Бог Љубав а не страх.

молим те као брат немој да плашиш и тиме тераш твоје старце од Бога мислећи да вршиш службу Господу ... и молим те послушај речи Господње:

Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

јер Господу наша жртва није страх и клањање, већ само дух скрушен - свест о греху и нискости палог живота и ништа друго сем љубави према ближњем и Оцу нашем.

[Немања]

Хвала вам на одговорима, давно сам их још прочитао, али био сам непажљив па ето тек сад захваљујем.  :policeman:

[Александар Милојков]

Најприје да изнесем свој став - ја сам прилично сигуран да митарства постоје, мада бих волио да не постоје. Али то што бих ја волио је једно, а аргументи и чињенице су нешто сасвим друго.

Ја не верујем у митарства и то ми нимало не смета да верујем у Бога, да постим, исповедам се, причешћујем се, грешим, кајем се, падам и устајем. Мој једини мотив је 

А ти се брате плаши, нико ти не брани. smiley-dance007

[Aquilius Cratus]

Заборавио сам да се осврнем на тврдње о томе да је концепт митарстава преузет из египатске "Књиге мртвих".

Мислим да је то проблематична тврдња. Као прво, псеудонаучници већ имају концепт приказан у филму "Zeitgeist" по коме је читаво хришћанство копија неких староегипатских митова. Проналазе некакве паралеле између живота Господа Исуса Христа и староегипатског предања о Хорусу и томе слично. Прошле године сам се мало бавио тиме и пронашао хришћанска оповргавања наведених теорија, али за неупућене то може да буде јако саблажњиво.

Мислим да је иста ствар са митарствима. Тачно је, о. Серафим Роуз помиње "Књигу мртвих" и то не само египатску већ и тибетанску, али не у контексту да те књиге свједоче о истини, већ напротив - да су теорије изнијете у њима крајње површне и да мало или нимало говоре о коначној судбини људске душе.

Mnoge paralele postoje ali ne sa Horusom nego sa Thothom. Ima svetih otaca, uglavnom aleksandrijska skola koji otvoreno kazu da je Thoth/Hermes otvoreno i bez problema kazu. praslika Hrista.

Nema samo u Knjizi Mrtvih nego jos u mnogim ezoterijskim spisima se spominu mitarstva ali nije u tome problematika.

[Aquilius Cratus]

СЛАБОСТИ ТЕОРИЈЕ ДА МИТАРСТВА НЕ ПОСТОЈЕ:

1. Тврди се да у учењу о митарствима испада да демони суде човјеку а да је Христос без посла.

Нетачно. И поред тога што је на ову тезу одговорено милион пута и даље се повлачи као аргумент. Напротив, јасно је да по смрти човјека по њега долази његов анђео чувар и води га на Небо (у складу са љубави Божијом). Међутим, демони онда нападају а сва њихова улога се своди на принцип: "Тај човјек је лажни хришћанин, он је својим животом показао да није у јединству са вама, него са нама" и слиједи изношење њихових аргумената. Коначан суд да ли човјек може да прође неко митарство или не је Божији суд, при чему је Бог невидљиво пристутан (као и свугдје јер је Он свеприсутан).

Pa to i jeste problematicno sa sustinom ontologijom. A pravoslavna ontologiaj kaze da dusa posle smrti zavisi od opstenja sa Bogom. Dakle nestvorene Bozanske energije koje jusu nedovojiv deo Boga opste sa dusom i onda u zavisnosti od stanja koja ta dusa poseduje ona to opstenje sa Bogom dozivljava kao pakao.

Ne zavisi pakao od neke optuzbe ili od toga sta smo uradili nego kakve su nam pomisli, greh je ontoloska kategorija po pravoslavlju a ne jurudicka kao kod katolika. Na mitarstvima se navodno nabraja ucinjeno i neucinjeno i od toga zavisi pakao ili raj. Medjutim to nemoze da prodje u pravoslavlju zato sto raj i pakao zavisi od toga kakao dozivljavamo opstenje sa Bogom.

Mitarstva mogu postojati ali u tom smislu da su gresnici u istom naopakom odnosu sa Bogom kao demoni. Na istoma stepenu/mitarstvu izopacenosti. Posto nisu svi demoni jednaki po tezini palosti.

2. "Зар не знате да ћемо судити анђелима".

Ово је типично вађење цитата из контекста и гађање истима у протестантско-секташком маниру. Да, анђелима ће судити светитељи Божији као што је Св. апостол Павле који је то написао. Очигледно је да та мисао представља још један позив људима да иду путем очишћења од гријеха и путем обожења. Само протестант може наведени цитат да схвати као гаранцију да ће свако ко себе назива хришћанином аутоматски бити у могућности да суди анђелима.

Ironije je jos veca sa cinjenicom da upravo protestani potezu tu pricu da ce samo Apostolo Pavle i sveti ljudi suditi andjelima. Pravoslavlje uci nesto sasvim drugo. Uci da svaki hriscanin ima za cilja da postane  Bog, jer covek je po potencijalu daleko iznad andjela. I da smo time i svi mi vidjeni za svetitelje i zna Bog  da ce svaki hriscanin koji se iskreno trudi na kraju da postane Bog i da ce tako on suditi(biti po cinu daleko iznad anjdela).

Zakljucak. Mitarstva postoje ja nemam problema da to prihvatim ali da postije ali da se tamo nabraja ko je sta radio i ko nije i da od toga ko vise nabroji grehova ili vrlina zavisi pakao ili raj. To nemzoe da prodje ne zbog mene nego jer to ne ide sa pravoslavnom ontologijom.