Шта радите ....како сте.....?

[Arsenija]

Питање пожељно поставити мами, уз обавезно отезање и трептавим погледом "одоздо" Онда стижу одмах.

E,to ne može tako,jer stvari stoje ovako:

Moram prvo lepo da se izrazim i da zamolim za eventualne palačinke eventualno sutra sa eventualnim kremom ili možda malo šećera....

A možda mi nisu ni potrebne.Palačinke nisu zdrave.Mogu da pojedem i  bananu ako sam baš gladna,a sad nisam ni gladna.

 

Trenutno samo hoću palačinke.

[Gordana .]

Ох! Мораћу да те усвојим изгледа!

[Srdasce]

S lakom na noktićima, vetrom u kosi, osmehom na usnama, verom u Nebo ..Dobro je.

[Trifke]

Vedrina u onom sto nazivam srce!

[Драшко]

Лоше, пао духовно и душевно, пао онако баш......

 

Али до мене је, извините волим да кукам, сад се спремам на викенд у Будимпешту.

 

Ипак провејавају лепи тренутци као јутрос, понека добра мисао, нада....

 

ајд ако неко може да се помоли за мене, ако га не мрзи

[JESSY]

сад се спремам на викенд у Будимпешту.

srecan put i uzivaj.....

[Ненад Р.]

Главу горе Драшко и само напред.

[Гордана Јаковљевић]

izivinjavam se unapred ako slicna tema vec postoji ja samo htedoh da kao novopridosli clan, pozdravim sve forumase  greengrin ali ne pronadjoh odgovarajucu temu za to ... elem, kako ste?  0202_238

Hvala na pitanju i nisam bas najbolje :.mislise.

[Zero]

[Ленка*]

Ево овако

 

[Srdasce]

Лоше, пао духовно и душевно, пао онако баш......

 

Али до мене је, извините волим да кукам, сад се спремам на викенд у Будимпешту.

 

Ипак провејавају лепи тренутци као јутрос, понека добра мисао, нада....

 

ајд ако неко може да се помоли за мене, ако га не мрзи

 

Ako smo pali, padu smo i skloni bili , tako beše?

 

Dotaknemo dno, pa opet na nožice lagane, Drale.  I opet se čovek uspravlja. I nastavlja. Da se bori, sam/a s sobom.

 

Biće sve dobro.

 

Lep vikend u Budimpešti, srećan put, da bezbedno stignete i vratite se.

 

Ne mrzi nas; pomolićemo se , da i tvoja duša ponovo nađe radost .

 

Hvala na pitanju i nisam bas najbolje :.mislise.

 

Što?

 

@tema:

 

Kada vidim čega sve ima, nisam još uvek gladna žedna, ne dao Bog bogalj. Imam zdravu svest i pamet (barem koliko se meni čini ), dve ruke, noge i prosto se sebi gadim kako upadam u faze malodušnosti i malovernosti a neko na ovom svetu i koliko je takvih u milionima mozda, koji nema/ju možda nešto od toga a ne kaže/u ni reč, nego dostojanstveno nosi/e svoju sudbinu i ima/ju veru u bolje sutra. Prosto me sramota. Ali, me kao i svakog grešnika, vrlo brzo prođe, vrlo brzo smetnem s uma i opet ti se stvori ona samoobmana: "Meni je najteže, moji su problemi najveći..."

[Srdasce]

Primer, kako je moja vera, još uvek tanka. A možda nikada nije ni bila čvrsta.

 

Jedan dan, na Večernjem, odem ja lepo. Baš dobro raspoložena, vedra, sviđa mi se što slušam. Bilo i onako, pa ljudi. Nije da nije bilo. I uvek ima jedan čova, koji mene plaši. Plašim se i ovih koji puno pričaju, od njih mira nemam. Kao i od ovih, koji recimo, nista ne govore. Prosto, upadoh u zamku, najpre predrasude. I onda straha.

 

A izgleda zastrašujuće. I ja se odaljim maksimalno, baš zato. Čovek je iamo lepo svoje mesto. I negde na sredini službe, okrene se, pogleda ko gde sedi, i izađe. Ja odahnuh. Kad ono...ne lezi vraže.

 

Čovek se vrati, uđe na druga vrata i sedne opet.

 

Ali,  čovek sedne, tik do mene. Nema pola metra. I na svako "Gospodi pomiluj" se čuje da s nečim zvecka u džepu i odsmeje, na onako poviše naglas. A, ja...da pretrnem. I ajde šta ću. Stojim, razmišljam. Od tog momenta ništa više ja nisam razabirala reči, šta sveštenik priča, meni je stalno bilo u glavi, e ako je on sada pomahnitao i krene da napravi neki cirkus, ja sam mu najbliža. Vidim uskovitlali se svi, mislim se ja, blago Vama, niste Vi blizu. Onda mi pala nečija priča odavde, što kažu, neke stvari sami izabiramo a na neke smo izabrani. Pa, pomislih, i da nastane neki kuršlus, iam ljudi, ali opet. Nikada se neću osloboditi tih trauma koje su em zadesile tada. Pa, pomislih, eh..ne da si tanka, jesi, do bola. Jer i da ispadne neki kirbaj, ti treba da se ne sekiras ako verujes u to nesto. Jel tako? U tog Svedržitelja. A ja sam bila kao preplaseni i uplaseni mis.  Postideh se opet sebe. Na stranu sve to, meni je iz dana u dan jasno, koliko su mene događaji od pre par godina, zauvek promenili i da ja čak i na banalne takve ispade ljudi, ja se unervozim i ispadam iz koloseka, i begam. Šta begam..šturam. Bože blagi, što ja čitav život da imam "posla" s "ludim" okolnostima.

 

Čovek je kasnije i nadalje ostao miran, nije nikoga dirao, a ja se opet postideh sebe, jer sam opet "pala" na testu. 

 

A opet, posle da opravdam sebe, pred Višnjim, rekoh, Bože, pa da, nisi ti imao posla s ludacima u normalnoj koži, nazovi. A, opravdanje mi je baš. Ne verujem ad je. Kao što i aj znam da nije. Ali, eto. Prosto mi došlo da kažem: "Proklet bio dan, taj i taj, kada sam....to i to, danas ne bih bila ovo, grozan uplašen miš...", ali se zauzdah. Kao da, koliko god se trudim, nešto ne da, da idem napred.

 

[Zero]

Primer, kako je moja vera, još uvek tanka. A možda nikada nije ni bila čvrsta.

 

Jedan dan, na Večernjem, odem ja lepo. Baš dobro raspoložena, vedra, sviđa mi se što slušam. Bilo i onako, pa ljudi. Nije da nije bilo. I uvek ima jedan čova, koji mene plaši. Plašim se i ovih koji puno pričaju, od njih mira nemam. Kao i od ovih, koji recimo, nista ne govore. Prosto, upadoh u zamku, najpre predrasude. I onda straha.

 

A izgleda zastrašujuće. I ja se odaljim maksimalno, baš zato. Čovek je iamo lepo svoje mesto. I negde na sredini službe, okrene se, pogleda ko gde sedi, i izađe. Ja odahnuh. Kad ono...ne lezi vraže.

 

Čovek se vrati, uđe na druga vrata i sedne opet.

 

Ali,  čovek sedne, tik do mene. Nema pola metra. I na svako "Gospodi pomiluj" se čuje da s nečim zvecka u džepu i odsmeje, na onako poviše naglas. A, ja...da pretrnem. I ajde šta ću. Stojim, razmišljam. Od tog momenta ništa više ja nisam razabirala reči, šta sveštenik priča, meni je stalno bilo u glavi, e ako je on sada pomahnitao i krene da napravi neki cirkus, ja sam mu najbliža. Vidim uskovitlali se svi, mislim se ja, blago Vama, niste Vi blizu. Onda mi pala nečija priča odavde, što kažu, neke stvari sami izabiramo a na neke smo izabrani. Pa, pomislih, i da nastane neki kuršlus, iam ljudi, ali opet. Nikada se neću osloboditi tih trauma koje su em zadesile tada. Pa, pomislih, eh..ne da si tanka, jesi, do bola. Jer i da ispadne neki kirbaj, ti treba da se ne sekiras ako verujes u to nesto. Jel tako? U tog Svedržitelja. A ja sam bila kao preplaseni i uplaseni mis.  Postideh se opet sebe. Na stranu sve to, meni je iz dana u dan jasno, koliko su mene događaji od pre par godina, zauvek promenili i da ja čak i na banalne takve ispade ljudi, ja se unervozim i ispadam iz koloseka, i begam. Šta begam..šturam. Bože blagi, što ja čitav život da imam "posla" s "ludim" okolnostima.

 

Čovek je kasnije i nadalje ostao miran, nije nikoga dirao, a ja se opet postideh sebe, jer sam opet "pala" na testu. 

 

A opet, posle da opravdam sebe, pred Višnjim, rekoh, Bože, pa da, nisi ti imao posla s ludacima u normalnoj koži, nazovi. A, opravdanje mi je baš. Ne verujem ad je. Kao što i aj znam da nije. Ali, eto. Prosto mi došlo da kažem: "Proklet bio dan, taj i taj, kada sam....to i to, danas ne bih bila ovo, grozan uplašen miš...", ali se zauzdah. Kao da, koliko god se trudim, nešto ne da, da idem napred.

 

Nemoj tako... Ja sam sebe uhvatio u tom strahu da ne smem da zavolim ljude, ili neću, ne znam šta je problem... Istina da takve, naizgled banalne situacije mogu da nas izbace iz orbite, ali kako bismo se drukčije mi naučili?

Nerazumni smo, ja sam poprilično nerazuman u poslednje vreme, molim Gospoda za ljubav, On mi daje prilike, ali ih ja ne iskoristim...

Hoću da ti kažem da nas ima i žešćih slučajeva.   

Sad u nedelju bio sam na liturgiji sa drugarom u manastiru Vraćevšnici, bilo je stvarno predivno. Najvišeme je pogodilo evanđelje o bludnom sinu, a sveštenikova propoved bila je predivna! Tumačenje mi se posebno dopalo - pomenuo je da postoje 3 načina da se služi Gospodu: kao najamnik (kada očekujemo nagradu za našu službu), iz straha (tu sam negde otprilike ja) i iz ljubavi (kao što Sin služi Ocu). U ovom poslednjem načinu nema mesta strahu, jer savršena ljubav postoji u čoveku.

"Vi ste prijatelji moji", govori nam Hristos. Meni je to velilanstveno, ali i daleko, jer me pored mnogih nesavršenosti, muči i taj strah, neizvesnost, što može biti posledica nedostatka vere. Ne znam da li je u pitanju isti strah i kod tebe, ali kod mene to što "ne da da idem napred" je verovatno taj strah. Možda i grešim. U svakom slučaju, samo bez predaje, borimo se do kraja, Srdašce. Mir Gospodnji ti želim i oprosti ako sam nešto pogrešno rekao. Svako dobro!  :good2: 

@ Tema: Dijagram blago ide ka gore. Sve u svemu solidno...

[Srdasce]

Nemoj tako... Ja sam sebe uhvatio u tom strahu da ne smem da zavolim ljude, ili neću, ne znam šta je problem... Istina da takve, naizgled banalne situacije mogu da nas izbace iz orbite, ali kako bismo se drukčije mi naučili?

Nerazumni smo, ja sam poprilično nerazuman u poslednje vreme, molim Gospoda za ljubav, On mi daje prilike, ali ih ja ne iskoristim...

Hoću da ti kažem da nas ima i žešćih slučajeva.   

Sad u nedelju bio sam na liturgiji sa drugarom u manastiru Vraćevšnici, bilo je stvarno predivno. Najvišeme je pogodilo evanđelje o bludnom sinu, a sveštenikova propoved bila je predivna! Tumačenje mi se posebno dopalo - pomenuo je da postoje 3 načina da se služi Gospodu: kao najamnik (kada očekujemo nagradu za našu službu), iz straha (tu sam negde otprilike ja) i iz ljubavi (kao što Sin služi Ocu). U ovom poslednjem načinu nema mesta strahu, jer savršena ljubav postoji u čoveku.

"Vi ste prijatelji moji", govori nam Hristos. Meni je to velilanstveno, ali i daleko, jer me pored mnogih nesavršenosti, muči i taj strah, neizvesnost, što može biti posledica nedostatka vere. Ne znam da li je u pitanju isti strah i kod tebe, ali kod mene to što "ne da da idem napred" je verovatno taj strah. Možda i grešim. U svakom slučaju, samo bez predaje, borimo se do kraja, Srdašce. Mir Gospodnji ti želim i oprosti ako sam nešto pogrešno rekao. Svako dobro!  :good2: 

@ Tema: Dijagram blago ide ka gore. Sve u svemu solidno...

 

Ah, Zerica uvek zna šta treba da kaže.

 

I to što kažeš, na greškama se učimo. Prvi put čujem, za taj manastir. Baš mi je drago, što si imao Liturgiju na tako lepo  mestu i uz takve ljude.

 

Sad baš gledam ovo tvoje...ja samo prosto želim da se popravim kao čovek, nešto tu očito ne valja, čim idem ovim putem, ne tražim ništa a ko se ne boji, kako i može napredovati. Prosto, i taj neki strah, da danas  - sutra nećeš biti na visini tog nekog zadatka, jel. Da prosto opet nećeš ispuniti ta nečija očekivanja, da prosto opet ćeš razočarati nekoga..itd. Da prosto, opet nećeš biti ta, kojom se neko ponosi. 

 

Hvala, Zerice. Takođe. Da prosto ti krene uzlaznom putanjicom i da te Gospod navede ka tvojoj svrsi životnoj.

 

@tema: lupiću, pa ostati živa...Nema veze.

[Natasa.]

Super, na pilatesu sam se izborila za roze loptu, gde ces vise za jedan dan :smiley-shot: