Тадић помиловао Жарка Лаушевића

[Аурор]

Od tada je u bekstvu, a presuda je pravosnazna. 13 godina.

Pa zar ne treba da odgovara pred crnogorskim sudom?

[Crveni Baron]

Pa tamo bi trebalo i da odlezi kaznu. Ali nas predsednik hoce da ga pomilije, da mu nase drxzavljanstvo, koje mozda ima, mozda nema, ko zna... a jos je u bekstvu, izdavali su poternice za njim.

[IgorEr]

Посматрано са аспекта права, када се узму у обзир све околности случаја (прекорачење нужне одбране) при чему је за то дело могао а можда и морао добити блажу казну, његово владање "на слободи" а и за време боравка у притвору, уз скоро апсолутну подршку јавности, ова одлука о помиловању је на месту. Са неких других аспеката, мислим да није моје (наше) да судимо... Што се тиче књиге, не видим ту ништа лоше. :-

[Аурор]

Pa tamo bi trebalo i da odlezi kaznu. Ali nas predsednik hoce da ga pomilije, da mu nase drxzavljanstvo, koje mozda ima, mozda nema, ko zna... a jos je u bekstvu, izdavali su poternice za njim.

Da spase ubicu dvoje ljudi od kazne koju je zaslužio?

[Аурор]

Стварно? Јој...нећу моћи спавати. Мораћу википедију да читам.

Vidim i po slici da nisi neki ljubitelj slobodnog govora.

[Crveni Baron]

Da spase ubicu dvoje ljudi od kazne koju je zaslužio?

Pa pravno gledano tako je. A jos je bekstvu, cinjenju krivicnog dela.

Ali kod nas znas kako je, navijaci smo, pa ako nekoga volimo nema veze sto je kriv, treba da bude sklobodan. A i druga strana manje vise isto, koga ne voli poslala bi ga na robiju i nevinog...

[Ратко :(]

Дико, брате, шта је теби толико до тога што се човек јавно исповеда?

Наравно да би идеално било да спознајући Бога спозна и све своје грехе, да се кроз Бога очисти и ослободи од свега. То је јасно. Вероватно има потребу да наглас каже све. Нека га. То је мука, човече.

Мени је баш драг што тако отворено прича о свему.

[anajrim]

Баш кроз то и такво, а и сама књига, ма шта у њој било, говори о потреби да свијету полаже рачуне а не Богу.

Сад кад би анализирао психолошки може се закључити: да сам ја роб јер ће неки Ђуро да ме стално подсјећа на мој гријех.

Па добро ђе је савјест ту? Ако је Ђуро моја савјест, па ја сам дусевни мртвац! Роб неких светских мишљења.

Роде то ти је цијена славе, која ти је више него пријала. То ти је крст. Ватај га и носи, шта пишеш књиге и свијету причаш, на пијац износиш своју драму душе.

Значи,опет сам ја "ваш". Па јбг., слава је слупа ствар. Ко је тражи треба да зна то. Опет свијет, иопет свијету душа на пијац...ал овај пут није глума, него рил лајф.

Већина духовника је вазда савјетовала, да се о гријеху шзо МАЊЕ прича. Прошло зло, послеице остале и ајмо даље.

А питање: ШТО је душевни потрес славног лаушевиша нешто па вечи и битнији од 10тине хиљада ратника који не смију ни рећи да су ратовали за Србију?

Ај нек он напише књигу, продаће је у 4 и ПО примјерка. Не волим публицитет од трагедија ма да је Патријарх а не неки глумчић.

Треба он да упознаје мало Светог Саву и Светосавље...па ће све другачије изгледати. Између осталог те које је убио су ЖИВИ! Дакле...ако ни због чега другог, ради тога. И можда им је чак помогао да спасу душе своје. Јер како Оци уче, насилна смрт је мучеништво, не за Христа, али ипак један вид и Господ ће им урачунати. Прекинуто је насилно љихово вријеме да се покају и сапсавају.

polako s osudama diko...ako je on rob svjetskih misljenja to nikako ne znaci da mu trebamo i sami soliti ranu...ako sami ne robujemo tome,mozda robujemo necem drugom...iskreno,meni je zarka zao,i zelim mu da se sto prije oslobodi okova-upozna Hrista,i da shvati da on jos ni prije ubistva nije bio istinski slobodan...

[Дика Израиљева]

Јес ја ликујем над трагедијама људским. Није ми јасно што му је стало толико да се свијету исповиједа. И, бре, уздигните се једном изнад тога "суди не суди"...ко суди? Плашим се да у свему томе није подвала, не љегова - човјек је разбиен, а и ко неби био - па да му та исповијест не буде на штету.

Ко суди, шта суди? Шокантно је да деклеративни хришћани немају никаква дуга поимања о мишљењу сем "осуда".Сматрам да сам себи чини штету. Убијеђен сам у то. То ће му олакшати тренутно стање, то му је потреба, али ће себи нанијети велику штету. И сматрам да је та потреба да искаже грижу савјест погрешно усмјерена.

Дакле под претпоставком да је књига најдобронамјернија, најискренија, и да има потребу да другима каже да му је тешко и жао...нанијече му штету. И није то "осуда" него мишљење.

Живот "на даскама" није баш ствар за зезу, шзо потврђују и многи Оци...а није ни слава људска...то нису ствари за играње.

А то ослобожен, пуштен, 4 г., 15 г. уопште не расправљам кроз ту призму. Човјеку треба ДУХОВНИК...див духовни да му душу излијечи, а не књига. Треба му Христос!

[anajrim]

Треба му Христос!

prst ka gore

[Juan Valdez]

Ali kod nas znas kako je, navijaci smo, pa ako nekoga volimo nema veze sto je kriv, treba da bude sklobodan. A i druga strana manje vise isto, koga ne voli poslala bi ga na robiju i nevinog...

Причаш о себи, Билбијо?

[Дика Израиљева]

Шта ако се кроз судбину Жеркову отријезни ссрпска горда кинематографија? Шта ако то буде прекретница у многим ујетницима да свој таленат користе на славу Бога и Цркве њене, Светих? Шта ако све то није случајно? Шта ако добри Бог, све на добро окрене у контексту препорода свога народа српског? Шта онда? И сад - то никад знати нећемо и не требамо - све некако почиње око Светог Саве? Шта ако и Жерко, у мањем омјеру, бива оруђе Божје које ће да страда за име Гоподње, мали Павле?

Шта ако се престанемо играти са Светима и са благословом, и узмемо га з аозбиљно?

Сва прича се своги н аубио, не убио, година оволико, година оволико, речиће Ђуро ово и оно, судиће Диа и Мика оно - ма није! Гријех није СВРШЕН чин. Гријех има своју динамику. Док нема покајања он разара све око себе, а кад се покајањем преда воља Богу он онда окреће "правац". Онда оне не бива избрисив (прича о митарствима, у тој причи), него га Господ окреће на добро. Постаје сјеме добра препорођено силом пкајања и благодати.

Па и Св. Павле је индиректно био убица. Читав живот је то помињао...нема мртвих код Бога...него треба мало и тај аспек сагледати: свјетску салву, посебно како се она стиче и на шта се користи.

---

Ај сад превници мало нек причају...

[Andre Williams]

Причаш о себи, Билбијо?

сви ми причамо о себи кроз оно што пишемо

[anajrim]

Шта ако се кроз судбину Жеркову отријезни ссрпска горда кинематографија? Шта ако то буде прекретница у многим ујетницима да свој таленат користе на славу Бога и Цркве њене, Светих? Шта ако све то није случајно? Шта ако добри Бог, све на добро окрене у контексту препорода свога народа српског? Шта онда? И сад - то никад знати нећемо и не требамо - све некако почиње око Светог Саве? Шта ако и Жерко, у мањем омјеру, бива оруђе Божје које ће да страда за име Гоподње, мали Павле?

Шта ако се престанемо играти са Светима и са благословом, и узмемо га з аозбиљно?

Сва прича се своги н аубио, не убио, година оволико, година оволико, речиће Ђуро ово и оно, судиће Диа и Мика оно - ма није! Гријех није СВРШЕН чин. Гријех има своју динамику. Док нема покајања он разара све око себе, а кад се покајањем преда воља Богу он онда окреће "правац". Онда оне не бива избрисив (прича о митарствима, у тој причи), него га Господ окреће на добро. Постаје сјеме добра препорођено силом пкајања и благодати.

Па и Св. Павле је индиректно био убица. Читав живот је то помињао...нема мртвих код Бога...него треба мало и тај аспек сагледати: свјетску салву, посебно како се она стиче и на шта се користи.

---

Ај сад превници мало нек причају...

hoces da kazes da je Bog tako odredio,da zarko pocini ta ubistva,nesto kao sudjeno mu tako?

[Дика Израиљева]

hoces da kazes da je Bog tako odredio,da zarko pocini ta ubistva,nesto kao sudjeno mu tako?

Хоћу да кажем да не читаш пажљиво, него прелијећеш, или је то, или немаш способност да схватш шта се каже...зато сматрам да...не сматрам, осјећам да је наставак приче непотребан.

Оно што сам хтио да кажем сам рекао. Каква црна судбина, и какав Бог па убица...мислим стварно...