Dobar odgovor na strašnom sudu Hristovom

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ima neki prevod Svetog Pisma, Njegoša, koji kaže Na silu se ulazi u Carstvo Božje.

 

Možda je Njegoš u pravu, pa bi bilo umesno reći, da na strašnom Hristovom sudu imaš prava da biraš sa kim ćeš i kako ćeš, kao slobodan čovek, kao slobodno stvorenje Božje po pravdi Onoga koji slobodu stavi važniju i od nečinjenja greha, slobodnom voljom biram Hriste da sam Tvoj, a ti uradi po volji svojoj apsolutno slobodnoj.

[Paradoksologija]

Ima neki prevod Svetog Pisma, Njegoša, koji kaže Na silu se ulazi u Carstvo Božje.

 

Možda je Njegoš u pravu, pa bi bilo umesno reći, da na strašnom Hristovom sudu imaš prava da biraš sa kim ćeš i kako ćeš, kao slobodan čovek, kao slobodno stvorenje Božje po pravdi Onoga koji slobodu stavi važniju i od nečinjenja greha, slobodnom voljom biram Hriste da sam Tvoj, a ti uradi po volji svojoj apsolutno slobodnoj.

 

Ja sam se često pitala da li će oni kojima Hristos kaže "idite od mene vi koji činite bezakonje" prosto otići? Ili će biti moguće reći "Neću da idem od Tebe - kome i gde"?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja sam se često pitala da li će oni kojima Hristos kaže "idite od mene vi koji činite bezakonje" prosto otići? Ili će biti moguće reći "Neću da idem od Tebe - kome i gde"?

Ja recimo kad promišljam o Hristovim rečima, onda moram da pogledam jednu perspektivu van moje logike, van mog shvatanja, van svoje nesavršenosti.

 

Hoću da kažem, da Hristos to ne bi rekao a da se u tome ne prepoznaje pod bezakonjem, mislim... On sam. Što će reći, da oni to što su činili(bezakonje), morali su slobodno i jasno da znaju a znaće, da to nisu radili u ime Hrista Isusa i da su se tako već deklarisali i takvi došli na sud i to svojom slobodnom voljom. Dakle došli su da iskušavaju Hristovo ime i Hrista kao Ličnost.

 

Za mene je to tako.

[Рапсоди]

Читала сам код Павла Евдокимова /Луда љубав Божија/ сада тотално препричавам пластично, да је просто немогуће с обзиром да је Бог  по суштини љубав да нам суди, нешто у смислу сами ћемо себи судити.

Када одемо горе ми понесемо оно стање у коме смо затечени, то стање се горе не мења, само што све кристално и јасно видимо, али наш душевни склоп остаје исти.

Наравно да ће некога пећи светлост , и мирис истине и близина Христова које и доле био и далеко од истине и од Христа .Сами ћемо опет по слободи одабрати где ћемо.

 

Нешто у смислу речи светог Николај Жичког / неправедник се плаши и бежи од праведника уз себе , као и од праведника у себи /

Исто парафраза по сећању.

[Дијана.]

Ili će biti moguće reći "Neću da idem od Tebe - kome i gde"?

Jel ti to postavljaš pitanje apokatastaze , i to slobodnog traženja pomilovanja?  Možda prije da će drugi spaseni i živi to moći, da zatraže milost za njih. 

Klasično, ne bi im bilo moguće da se usprotive, jer upravo u tom nehtijenju Hrista je njihova slobodna volja, koju neće moći da projave izmijenjenu nakon smrti. Niko neće moći reći u tom momentu 'Ja hoću s tobom', ko nije bio to do tada, kome to već nije bilo suštinom bića, a On će mu uvažiti to što je to htio svim srcem u zemaljskom životu.