Како трпите усамљеност, самоћу?

[исидорица]

Kako izdrzati samocu kad je covek U braku :ani_biggrin: .

E ta je teska kao crna zemlja

Да, има и тога. Неко је рекао да усамљеност не зависи од присуства другог као таквог. Важан је однос, његова могућност. Можда се уз јаку молитву и труд стање може поправити. Сви нам увек аветују да ваља пуно разговарати, можда са духовником, или терапеутом.

sve znas, sto se tice introvertovanog pristupa - unutra okrenutog; a sad pokusaj malo ekstraverziju - izlazak u svijet... i vidi sta ti kazu ovi mladi ljudi ovde- van, medju ljude Potrebna je aktivnost, trud s nase strane, uz molitvu... 'kucajte, i otvorice vam se'. Ako trazimo posao nije dovoljno da sjedimo i da se molimo, nego moramo da kucamo naokolo, uz molitvu necije srce ce omeksati... tako i to

Слажем се! Потребан је велики труд, Склонити страх од неуспеха у страну. Бити користан другима. Ослободити се непријатности и ићи својим темпом, ка свом циљу. Сваком је потребно да воли. Дакле, устани, моли се и искај речима, делима!! Неко ће те прихватити, уколико и сам себе донекле прихваташ.

[bosanac]

Kad covek nije u braku to ne mora automatski da znaci da je usamljen.Eto,ja nisam u braku ali nisam ni usamljen jer tu je zru

Bilo bi ti bolje brate da se ženiš.Jer kad ugasiš kompjuter opet si sam.

[ВИЛМА]

Како издржати ? Бити активан. Седењем у кући и очајавањем ништа се не може постићи. Организујеш себи мало слободно време. Библиотека, теретана, пробе хора, нека НВО... листа може да се шири и шири. Пријатељи које већ имаш + пријатељи које ћеш да стекнеш кроз акцију + конструктивно проведено време и немаш више времена да осећаш самоћу нити осећаш у великој мери да си самац. А кад тако лепо себи организујеш живот и почнеш да уживаш у њему, појави се неко и "поквари" ти ту хармонију коју си направио и више ниси сам

[Ignjatije]

Bilo bi ti bolje brate da se ženiš.Jer kad ugasiš kompjuter opet si sam.

Ja nikada nisam sam Bog je uvek sa mnom. 301

[Таша]

Ili Anka ili kamilavka, govorio nam je upokojeni arhimandrit zicki Gerasim , treceg nema

[Sherlock H.]

Nek prica ko sta hoce, ja bez mog drustva ne bih izdrzao.

[anajrim]

најзад питање које ме мучи скоро цео живот,слажем се са текстом али авај...обзиром на слабу,млаку веру овај проблем постаје доминантан...кад ме неко пита како живим,одговарам-скоро као пустињак...радим,идем у цркву и то је то,друштва немам,девојку немам...волео би да ступим у брак (пошто за монаштво нисам способан) али како наћи девојку којој неће сметати говорна мана,која ће волети прво Бога па мене,којој би даровао неограничену љубав...године лете,а одговора нема...и јел могуће живети читав живот овако,ни у манастиру нити у браку

Духовни живот, снови, борба са искушењима

Питање:

Пошто нисам добио одговор на моје питање, а сличног питања нема у "историји", мораћу да вам поново досађујем,укратко : имам 30 год., трудим се да живим по заповестима Господњим ал сам ни студен ни врућ, имам говорну ману (муцање) и волео би да се оженим и створим православну породицу (пошто за монаштво немам ону прекопотребну љубав), како да уопште приђем некој девојци са оваквим проблемом? Покушавао сам доста и потпуно разумем одбојност код девојака, јер би можда и ја исто поступао у њиховом случају. Читајући дела Св. Отаца увидео сам да је човеку понуђен један од два пута: брак или монаштво, да ли постоји ”треци" пут имајући у обзир моје (горе наведене) проблеме или је довољно да се читав живот носи ова болест као крст,без роптања,и трудити се живети богоугодним животом? Опростите што досађујем, волео би да прочитам ваше мишљење посебно због тога што ми се свиђа начин на који одговарате људима, прочитао сам већину питања на овом сајту и нека вам је Бог у помоћи, што би реко наш народ "има нас разних". Разумећу ако нисте у стању да ми одговорите, јер је мој "проблем" заиста специфичан. Бог нека вас награди за труд који улажете не би ли помогли вашем стаду

Н.Н

Одговор:

Драги брате,

да Ти одмах кажем: Твој проблем ни по чему није специфичан. Много младића има идентичне или сличне проблеме и бори са њима на разне, за њих доступне, начине и разним средствима. То што имаш говорну ману (ја сам ту ману добио у позним годинама, после једне операције и нимало се не осећам хендикепираним) нека Те не спутава да успостављаш контакте са људиме у свом окружењу, па и са девојкама које Ти се допадају и да тражиш избраницу свога срца, са којом ћеш се оженити и рађати децу. Погледај око себе. Толико људи са далеко већим хендикепом од Тебе, налазе радост у животу, оснивају породице, негују децу, своју породицу осећају као Цркву у малом. Сретао си слепе, глухонеме, инвалиде разних врста, у друштву здравих супружника, како шетају са својом здравом децом. Твој хендикеп није болест, већ мала урођена или стечена мана, која не сме да представља никакву препреку у комуникацији. Интензитет те мане се појачава узбуђењем, тремом или пак неким страхом. Ако те појаве будеш настојао да смањиш и ублажиш и муцање ће бити мање.

При стварању човека, Бог их је створио двоје, мушко и женско (како је то и у природи живих бића) и дао им заповест: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом. Дакле, брак и рађање деце, настављање Божјег дела стварања, благослов је Божји и основни циљ човековог живота на земљи. Ако би човечанство одбацило овај Божји благослов и престали да рађају децу, људски род би брзо изумро на земљи. Монаштво је добровољно опредељење човека (мушкарца и жене) да свој живот проведу у девичанству, одричући се Божјег благослова рађања деце. Но, то су изузеци, у односу на број људи који склапају бракове и рађају децу. А то што си прочитао код отаца, да су човеку понуђена два пута, брак или монаштво, то је стога да човек не изгуби смисао живота. Божји благослов је брак и рађање деце, монаштво је свесно и циљно одрицање не само од брака, већ од својине (материјалних добара) и потчињавање своје воље старешини, духовном оцу. Оно треће би условно могли назвати - бесмислено. Неприхватање Божјег благослова у браку или узвишеног циља у монаштву, неожењен и неудата, ипак проводе живот без неког конкретног циља. Има их, међутим, који су животни циљ пронашли у разним хуманитарним делатностима, посвећивању себе служби за ближње или на неком научном раду, за који мисле да би им брак представљао сметњу.

Да закључимо, моја препорука је да се никако не изолујеш из друштва због те незнатне мане. Наћи ћеш Ти девојку која ће у теби, пре свега, гледати човека са врлинама, а не човека са говорном маном. Не гледају све девојке само на спољашњост, већ цене и духовне вредности, које Ти, несумњиво, поседујеш. Мораш бити храбар и одлучан. Прегаоцу Бог даје махове. Настави да живиш богоугодно као до сада, моли се Богу и Бог ће Ти помоћи, Божји благослов неће изостати.

С благословом Божјим

о. Душан

[DYNABLASTER]

bolje da izdrzis samocu nego da izdrzavas potucanje i muke, nema koristi od toga, samo stete, ako ne volis zenu greh je i pipnuti je, u praksi ne mora da bude tako ako imas dobre namere, nije do tebe, jednostavno tako je kako je... cudnovati su putevi Gospodnji...a svi smo mi gresni, nije to bitno nista, bitno je da radis po savesti

[19горан80]

све су ово дивни савети али као што бора каже - теоретски љубав лепо звучи,малчице је друкчије у пракси...да вас не давим објашњењима пронађите на нету о муцању,узроцима и последицама...није толики проблем мени моја мана већ саговорник који на то не обраћа пажњу,наравно да ћу покушати да се активније укључим у црквени живот (у оквирима свог слободног времена) а кад ће то бити,то не знам,требало ми је око 5 месеци мудровања да упознам девојку из цркве па ви видите...хвала Богу не очајавам толико,понекад паднем али устанем,волим и често се сетим реченице - човек који се радује може одмах отићи на небо

[DYNABLASTER]

mucanje je samo spoljasnjost

mucanje je spoljasnja mana, a jos nisam video savrsenog coveka spolja, cak i ako je savrsen spolja, nema nikakve razlike izmedju njega i nekog nesavrsenog, cak spoljasnja savrsenost je ruzna i dosadna ako nema unutarnje savrsenosti, covek postaje savrsen iznutra ka spolja

e sad, neko gleda/bira po spoljasnjosti, a neko po unutarnjosti, a neko oboje

[anajrim]

све су ово дивни савети али као што бора каже - теоретски љубав лепо звучи,малчице је друкчије у пракси...да вас не давим објашњењима пронађите на нету о муцању,узроцима и последицама...није толики проблем мени моја мана већ саговорник који на то не обраћа пажњу,наравно да ћу покушати да се активније укључим у црквени живот (у оквирима свог слободног времена) а кад ће то бити,то не знам,требало ми је око 5 месеци мудровања да упознам девојку из цркве па ви видите...хвала Богу не очајавам толико,понекад паднем али устанем,волим и често се сетим реченице - човек који се радује може одмах отићи на небо

tebi je problem sto sagovornik ne obraca paznju na tvoje mucanje,ili sto obraca paznju?

imam prijatelja koji bas jako muca,na skoro svaku rijec,ali sasvim normalno funkcionise,inace je divna osoba,svi ga vole,i rado bivaju u njegovom drustvu,nimalo se ne izoluje u komunikaciji,a i duhovit je jako...a opet,poznajem nekog ko isto tako muca,pa cak i vise,ali je nevjerovatno prepotentna osoba,par puta smo bili zajedno u drustvu,i cak me pomalo nerviralo sto mora bas toliko da drobi,i da je uvjek i u svemu u pravu,dakle ne mucanje,vec ta prepotentnost,i potreba da stalno bude u centru paznje,a takve likove bas i ne gotivim...dakle,hocu reci,najvaznije je kakav si covjek...

a opet,imam i jednu prijateljicu koja onako blago muca,najvise kad se uzbudi zbog neceg,ali ona je isto kao ovaj prvi primjer,skroz pozitivna licnost,i jako je snalazljiva...recimo,njoj je problem kad je neko nesto pita iznenada i kad se zahtjeva od nje konkretan odgovor.,npr. kako ti se zove muz...njoj je frka da to odmah kaze,pa ona pocne ovako-uuuuu muz moj,dusica moja,zoran se zove znaci ne moze odjedanput da izgovori samo ime,vec joj je lakse da upotrijebi cijelu recenicu...i vjeruj mi to je meni,i svima koji je poznaju tako simpaticno...e,sad ne pali ni njoj to uvjek,nekad se bas spetlja,ali opet nekako slatko i simpaticno,i mislim da nije bas takva kakva jeste da bi mi bila puno manje interesantna.,ovako bas cesto bude sou,i ona sama se poslije takvih situacija segaci na svoj racun...tako,da nikad nije problem u problemu,koliko u nasem pogledu na problem...treba da naucis da prihvatis sebe,da prvenstveno ti sam zavolis sebe,bas takvog kakav jesi...ima ona-''izmiri se sa samim sobom,pa ces se izmiriti sa cijelim svijetom''. 4869

[kirios1]

Mozes, kad nadjes vremena, da odes i u neki muski manastir, na nekoliko dana, da pomognes, radi sta ti se kaze, sigurno ces upoznati novih ljudi, a mozda ti se i otvore putevi; bice ti od koristi u svakom slucaju

[19горан80]

tebi je problem sto sagovornik ne obraca paznju na tvoje mucanje,ili sto obraca paznju?

саговорник ми није толико битан,то да ли обраћа пажњу или не,иначе и ја сам велики шаљивџија,понекад и претерујем...једини проблем ми је проналажење девојке,први контакт ми није проблем али већ касније девојка се повлачи,што потпуно разумем,заиста треба храбрости за следећи корак...проблем сам,хвала Богу,прихватио али бих лагао кад бих рекао да ми није важно...

[emilija]

pazi...kasnije se povlachi, pa ako se povlachi zbog toga, spashen si coveche....

a moze biti zbog drugih razloga, jednostavno niste kompatibilni.

Nemoj padati u gresku posle vishe neuspeha da smatrash da je to neka tvoja krivica.

NE

Mi smo takvi kakvi smo i primetila sam da, sto je osoba postenija i odgovornija, teze nalazi partnera, osim ako bash ima srece....

radi na sebi, u smislu, uzrastaj duhovno citanjem, saznavanjem ili usavrsi bilo sta za sta imas talenta, to je mnogo korisnije nego poceti u samoci da sebe smatras manje vrednim.

Nemash ti problem zbog mucanja, ja ne mucam, ne odskacem od nekog proseka, ne nalazim srodnu dushu godinama ali sam prestala sebe da smatram baksuzom...okrenula sam se drugim stvarima i prestala da mislim na sve to...razni su razlozi:)

[19горан80]

Како издржати ? Бити активан. Седењем у кући и очајавањем ништа се не може постићи. Организујеш себи мало слободно време. Библиотека, теретана, пробе хора, нека НВО... листа може да се шири и шири. Пријатељи које већ имаш + пријатељи које ћеш да стекнеш кроз акцију + конструктивно проведено време и немаш више времена да осећаш самоћу нити осећаш у великој мери да си самац. А кад тако лепо себи организујеш живот и почнеш да уживаш у њему, појави се неко и "поквари" ти ту хармонију коју си направио и више ниси сам

нисмо се разумели,нити очајавам нити седим кући и висим на нету,два до три сата проведем просечно на компјутеру,радим до 3,потом кућни послови (од пегле до кутлаче),идем у цркву,на утакмице,бавим се спортом...тако да би ми одговарало на се дан продужи бар на 28 сати...не осећам самоћу у том смислу,већ понекад кад видим своје вршњаке и млађе да су увелико породични људи осетим да и мени то недостаје...брак,деца,галама,јурњава,неспавање...