Вести из Руске Православне Цркве

[Зоран]

ПРИ МАРТО-МАРИЈИНСКОЈ ОБИТЕЉИ ОТВАРА СЕ ЦЕНТАР ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ ДЈЕЦЕ СА ЦЕРЕБРАЛНОМ ПАРАЛИЗОМ

МОСКВА, 4. септембар 2009. -  При Марто-Маријинској обитељи у Москви, отвара се клиничко-рехабилитациони центар „Милосрђе“ за дјецу обољелу од церебралне парализе, саопштава Интерфакс-Религија.

„Одабрали смо баш тај правац, јер он одговара духу обитељи“, саопштио је новинарима главни доктор медицинског центра Андреј Новиков.

По његовим ријечима, Центар није комерцијални, него је створен ради развоја традиције коју је утемељила Јелисавета Фјодоровна Романова – оснивачица Марто-Маријинске обитељи.

Медицински центар ће се налазити у историјском здању, гдје се до револуције налазила амбуланта. Планирано је да се у току једног сата може примити 25 -30 дјеце са дјечјом церебралном парализом.

„Овдје се може обратити сваки пацијент, који је болестан од церебралне парализе или који има синдроме те болести“, казао је А. Новиков.

Вице-предсједник фонда Андреја Првозваног Владимир Бушујев је истакао да Марто-Маријинска обитељ треба да буде сверуски центар милосрђа.

„Уникатно искуство програма је у томе што он укључјуе у себе и пројекте обнове Марто-Маријинске обитељи и овјековјечује успомене на Јелисавету Фјодоровну и чува традицију милосрђа“, саопштава он.

http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=29472

ИЗВОР

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил позао је државне и јавне посланике Русије да се угледају на Александра Невског

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је државне, јавне посленике и војне званичнике Русије да се угледају на Александра Невског у кротком и смиреном служењу својој Отаџбини. То је постбно важно за оне који имају власт, подвукао је Патријарх. Данас, на дан великог кнеза поглавар РПЦ посетио је древни Городец код Нижњег Новгорода, где је осветио Феодоровски сабор истоименог манастира, обновљена на месту разрушеног.

Невелик и пријатан Городец, један је од најстаријих руских градова. Он је познат од средине 12. века, говори наш дописник Милена Фаустова, која је боравила на месту данашњих догађаја.

Овде је од самог оснивања града постојао чувени Феодоровски мушки манастир. Обитељ је позната по томе што се овде замонашио велики војсковођа средњовековне Русије, кнез Александра Невски. Овде је већ 1263. године преминуо и био сахрањен. Ипак почетком 18. века цар Петар Први је наредио да се његове мошти пренесу у Александро-Невску Лавру у Санкт-Петербургу. Историја Феодоровске обитељи је више него богата. Она је неколико пута у потуности била спањивана. Два пута приликом најезде Татара и Монгола. Затим у 15. и 17. веку. Без обзира на перипетије историје, обитељ се увек препорађала с новом снагом. А од почетка 18. века била је у Русији у процвату.

Своје корекције у живот манастира унеле су револуционарне промене у земљи. 1927. године он је био затворен и претворен у тамницу. А неколико година касније његово утврђење, цркве, сабори и ћелије били су буквално избрисани са лица земље. Цигла од које су некада биле изграђене све зграде обитељи била је употребљена за изградњу нове атеистичке државе. Тек 2007. године синод РПЦ је наредио да се у потпуности обнови обитељ, у њеном историјском облику.

Дан Александра Невског Городец је обележио мноштвом културно-просветних манифестација. Међу њима је Међународни православни сајам, фестивал црквене звоњаве, празник дечијих заната и стваралаштва, наступи омладинских православних колектива. И то не чуди. Овде се име Александра Невског поштује на посебан начин. Јер за становнике Городца свети кнез није само историјски лик, већ и реални становник њиховог града.

Како је истакао Патријарх Московски и све Русије Кирил, Велики кнез Александар Невски није био само храбар ратник, мудар војсковођа, истакнути дипломата и владар који је разбио шведске и литванске освајаче на Западу земље и оградио Русију од најстражнијег непријатеља на Истоку. Он је постао свет зато што је био кротак и смирен срцем. Смирење, појаснио је поглавар, није синоним слабости и кукавичлука, већ израз онога што ти јеси у суштини.

12.09.2009. Глас Русије

[Марко]

Лик и дјело Патријарха Кирила одушевљавало ме и када је био митрополит. Човјек на правом мјесту у право вријеме. На многаја љета Свјатјејши!!!

[Guest Оливера]

Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије честитао је Председнику Русије Д. А. Медведеву рођендан

У честитки Патријарх, између осталог, наглашава:

"Савремени живот пред нашу државу и народ поставља стално нове и тешке задатке. У тим условима, 

ви се понашате као мудар државник који брине за свој народ. Ви непрестано посвећујете пажњу духовном стању нашег друштва, које директно утиче на политичку, економску и интелектуалну сферу. Иницијативе, које сте покренули у последње време, усмерене су на развој духовног фактора  у животу школе и Војних снага, а такође и на борбу са социјалним пороцима - алкохолизмом, игроманијом, злочинима против деце, могу значајно побољшати природну климу у земљи.

С радошћу констатујем да конструктивни  црквено - државни дијалог помаже да се реше многи проблеми који данас стоје пред државом и да ће саградити у њој  "благодатан и миран живот".

Надам се да ће се та плодотворна сарадња и наставити и развијати.

Од срца желим Вама и Вама блискима добро здравље, срећу и добробит. Нека  Вас Господ благослови, наградивши успехом све ваше напоре, које усрдно улажете у корист Отаџбине нашег народа."

Са искреним и дубоким уважавањем,

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ

http://www.patriarchia.ru/db/text/741785.html

[Guest Оливера]

У Москву стигле мошти свете Јелисавете и монахиње Варваре

У понедељак 7. септембра Марто-Мариинској обитељи у Москви свечано су предате честице моштију свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете и монахиње Варваре.

Кивот са моштима у манастир је донио архиепископ Берлински Руске Заграничне Цркве Марко, а Светом Литургијоим поводом овог великог догађаја, у манастирском храму Покрова Пресвете Богородице, началствовао је Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Договор о предаји дијела моштију манастиру свете Марте и Марије постигнут је 2007. између блаженопочившег патријарха Алексеја II и блаженопочившег митрополита Лавра, првојерарха Руске Заграничне Цркве, након потписивања Акта о канонском јединству.

Света Јелисавета потиче из Њемачке, гдје је рођена 1864. године као принцеза од Хесен-Дармштата. После удаје за Великог кнеза Сергеја, брата руског цара Александра III, прешла је у Православље. Велики кнез је 1905. године пострадао  у атентату који су организовали анархисти. Након смрти супруга велика кнегиња Јелисавета је живот посветила Богу и ближњима. Све своје мисли и дјела усмјерила је на помоћ дјеци, болеснима, старима, невољнима и сиромасима. 1909. године је у Москви основала Марто-Маријински манастир, гдје је примила и монашки постриг.

Осим  два храма, у манастиру се налазила болница, посебно за жене и за туберкулозне болеснике, сиротиште, бесплатна апотека, библиотека, школа. Осим тога, она је са својим сестрама обилазила најсиромашније квартове Москве и помагала одбаченима. Назвали су је "анђелом чуваром Москве".

Указивала је помоћ и рањеницима на фронту. Приликом бољшевичког преврата, сестре у први мах нису дирали, али како је вријеме одмицало, учестали су претреси и шиканирања. На трећи дан Ускрса, 1918. године, са својом келејницом Варваром, ухапшена је и пребачена у сибирски град Алапајевск, где је доведено и више рођака цара Николаја II.

18. јула сви су одведени ван града и живи бачени у напуштено рударско окно. Јелисавета је пала на један испуст и пјевајући духовне пјесме, бодрила састрадалнике, све до своје смрти. Њене мошти, као и осталих мученика, пронађене су и извађене од стране Бијеле армије и пренијете преко Сибира у Кину. Одатле су остаци велике кнегиње и сестре Варваре 1921. пренете у Јерусалим, у руски манастир св. Марије Магдалине, чијем освећењу је присуствовала још 1888. године.

8. септембар 2009

http://www.spc.rs/sr/zivot

[Guest Оливера]

ЦАРИГРАД- МОСКВА

Храм цара Константина и Јелене у врту летње резиденције руских цариградских конзула, који је недавно обновљен и освећен од патријарха Кирила биће доступан свима. Његов статус је, како је истакнуто, „посебан“. Зато је аниминс потписан од обојице првојерараха. Канонски, он је под јурисдикцијом Цариграда, с тим да његовог свештеника именује Москва, као и да се у њему служи на црквенословенском. Архиепископ Иларион, задужен за спољне послове Московске патријаршије, накнадно је разјаснио да је храм првенствено намењен за „руске дипломате и руске грађане који бораве на Босфору“, али и за „Украјинце, Молдавце, Белорусе, Грке и припаднике других националности“. Архиепископ очекује да ово буде „први, али не и последњи, храм сарадње двеју Цркава у пастирском деловању“.

У Москви су демантоване вести да је Цариградска патријаршија затражила током недавних разговора да отвори подворје у руској престоници. Такође, ни Московска патријаршија није изразила жељу да отвори подворје у Цариграду. О томе није било речи при недавној посети патријарха Кирила, како су поједини медији известили. „Не намеравамо да развијамо црквене и мисионарске активности на просторима Константинопољске патријаршије“, саопштио је представник патријаршије.

Аутор:  Живица Туцић, Број 1017-1018

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1017-1018/tekst/kroz-hriscanski-svet/

[Guest Оливера]

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је руске грађане да буду иницијативни

, предузимљиви и вредни, као древни становници Новгорода. Говорећи у Великом Новгороду, који прославања 1150. годишњицу, он је истакао да су становници Новгорода били активни у животу и нису везивали своје благостање само за делатност власти. Они су умели да воде дијалог и трговину са Европом, умели су да бране своју Домовину. При томе, подвукао је патријарх, моралност код новгорођана била је на висини. Наш народ ће имати будућност ако очувамо националну самосвест која се ослања на високи морални идеал, подвукао је поглавар РПЦ.

20.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

У православном свету се по свему судећи назире нови црквени раскол

16. септембра Абхаска епархија отворено је изјавила да излази из духовне јурисдикције Грузијске православне цркве, којој је припадала од 1943. године. При томе више свештенство Абхазије намерава да се обрати Патријарху Московском и све Русије Кирилу са молбом да пружи одвојеној цркви покровитељство Руског православља.

Није тешко досетити се да су повод такве одлуке били прошлогодишњи догађаји у Закавказју, када је у августу 2008. године Грузија напала Јужну Осетију.

Како реагује руска црква на овакву перспективу? Тема могућег одвајања Абхаске епархије за РПЦ није нова. На све начине покушавамо да уложимо напоре како би био обновљен мир међу црквама, започео је свој одговор на наше питање представник Московске патријаршије свештеник Игор Јакимчук и наставио:

Реалне комуникације абхаског свештенства са Грузијском патријаршијом није било већ почев од 90-их година. Тачније од првог грузијско-абхаског конфликта. Са своје стране, РПЦ покушава да зближи позиције и абхаског и грузијског свештенства. Између осталог, већ неколико година води се дијалог са Грузијском православном црквом и ми се надамо да ће нам уз Божју помоћ поћи за руком да заједно нађемо некакво узајамно прихватљиво решење по питању православне пастве у Абхазији.

Московска патријаршија сматра да политчки проблеми који постоје у односима две државе не треба да буду језгро унутарцковног раскола. Привремено решење сложене ситуације која је настала између Абхаске, Грузијске и РПЦ понудио је наш гост, познати руски мисионар и богослов, протођакон Андреј Курајев:

Једна од варијанти коју могу да замислим била би следећа – неопходно је испунити реалним садржајем неке формуле које су у православном свету постале ритуалне, али некада су биле реалне. На пример, румунски патријарх носи титулу не само румунског патријарха, већ и намесника кесара Кпадокијског. Али Кападокија је граница у дубини Турске, ближе Сирији. Тамо већ више никаквих хришћана нема. И румунски патријарх, наравно, никада у животу није боравио тамо и ничим не управља, али тутулу је добио у 19. веку као почасну. Нешто слично, мени се чини савет поглавара правосланих цркава могао би да предложи ради решавања абхаског и грузијског проблема. Тачније уз сагласност свих патријарха Грузијски патријарх би могао да се обрати са молбом патријарху Московском да постане његов намесник у разним регионима и патријарх Кирил би једноставо прогласио Абхазију зоном своје директне управе. Али Руски Патријарх не може то да учини само својом одлуком. Ради тога треба да постоји одговарајућа молба, иницијатива од стране Грузијских цркава, и одобрење такве привремене промене зоне одговорности. То одобрење би требало да дође из читавог православног света. Тада не би морале да се ревидирају канонске границе цркава, али при томе Абхаска епархија би осећала своју заштићеност од стране РПЦ.

Сигуран сам да је данас у доношењу некаквих одлука најважније не журити и доследно их размотрити са представницима све три православне цркве. Само тако, кроз дијалог и мирно решавање проблема ми ћемо успети да постигнемо мир међу црквама и да спречимо раскол, закључио је православни свештеник.

23.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Главна светиња РПЦ у иностранству икона Богородице Знамење стигла је у своју постојбину

Чудотворна Курска Коренска икона Пресвете Богородице стигла је поново у Курск после 90 година. Донели су главну светињу Руса у иностранству у њену историјску отаџбину Патријарх Московски и све Русије Кирил и првојерарх РПЦ у иностранству митрополит Иларион. Улице Курска без обзира на радни дан биле су пуне народа, — саопштава наш дописник Милена Фаустова.

Први пут после 1919. године овамо је стигао Свети Лик Курске Коренске иконе Богородице Знамење. Главном улицом града икона је била пренета у Знаменску саборну цркву. Одавде су је у тешко доба револуционарних промена однели у Србију. Затим је икона била пренета у САД.

Познато је да је Чудотворна Курска Коренска икона Пресвете Богородице била нађена у септембру 1295. године у корењу једног бреста близу Курска. Нашли су је ловци. Чим је икона била подигнута са земље, на том је месту избио млаз воде. Извор који је настао постоји све до сада. 1597. године на месту Јављања иконе био је саграђен мушки манастир Курска Коренска пустиња. Он делује и данас.

О Чудесима те иконе има много легенди. Познато је да је икона спасла Курск од глади почетком 14. века. У немирно доба 17. века она је помогла да се издржи опсада пољско-литванске војске. У детињству је она спасла од болести и смрти Светог Серафима Саровског. 1898. године, у време терористичке акције у курској Знаменској саборној цркви икона није страдала од експлозије, само је стакло било чађаво.

Повратак иконе становници Курска су чекали неколико деценија. Међутим, црквени раскол изеђу РПЦ и РПЦ у иностранству спречавао је доношење иконе. Тек 2007. године, када је био потписан Акт о канонском општењу две гране православља, постало је јасно да Курска Коренска икона, макар привремено, може да се врати у Русију.

Многи људи, који су дочекали Свету Икону, нису могли а да не плачу. То је заиста велики дан не само за Курску област, већ и читаву Православну Русију, — кажу ходочасници који су дошли из читаве земље.

Тај Лик је Божијом вољом постао Светиња Руса у иностранству. Многе је он подржавао, чувајући њихову веру далеко од Отаџбине. Многима је он помогао да поднесу тешкоће, преживе емиграцију и раскид са својом домовином. Та је икона ујединила сав руски народ. Симболично је што се она макар и не за дуже време вратила у историјску Отаџбину, из које је потекла, — истакао је Патријарх Кирил приликом свечаности. Чудотворна икона ће остати у Знаменској цркви до 2 октобра, а затим ће специјалним авионом бити враћена у своју другу отаџбину – у Знаменску Саборну цркву у Њу-Јорку.

24.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил позвао вернике да чувају духовно-моралне вредности предака

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је вернике да чувају духовно-моралне вредности предака и учвршћују јединство с братским народима, крштеним у Кијевској крстионици. Он је данас стигао у главни град Белорусије Минск и имао беседу у главној Свето-Духовској саборној цркви. Патријарх је назвао Белорусију делом свете Русије и мостобраном православне цивилизације. Кирил је подсетио да је управо та република бившег Совјетског Савеза прва осетила напад хитлеровских војски 1941. године. Одбрана своих вредности је прекалила људе, додала им је унутрашњу снагу. Првојерарх је подвукао да је и данас важно да се бране своје самониклост и култура. Патријарха је поздравило хиљаде људи који су се окупили код цркве.

25.09.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Patrijarh Kiril: Krstovdan – simbol jedinstva i učvršćivanja hrišćanske vere pravoslavnih naroda

Kao simbol jedinstva i učvršćivanja hrišćanske vere svih pravoslavnih naroda okarakterisao je patrijarh Moskve i cele Rusije Kiril Krstovdan koji se obeležava danas širom hrišćanskog sveta i koji je jedan od 12 glavnih crkvenih praznika.

Poglavar Ruske pravoslavne crkve je uoči ove svečanosti došao u grad Polock u okviru prve pastirske posete Belorusiji. Ovde, u Spaso-jefrosinjevskom ženskom manastiru, on je izvršio tradicionalni obred na Krstovdan.

Prema predanju, početkom 4. veka, kada su progoni hrišćana dostigli vrhunac, te su mnoge hrišćanske svetinje bile predate zaboravu i nestale sa lica zemlje, carica Jelena, majka vladara Konstantina Velikog, osnivača Konstantinopoljskog Carstva, odlučila je da nađe i da vrati hrišćanima krst na kojem je Isus Hrist bio raspet. Ona je izgubila više godina i uložila mnogo snaga da nađe ovu čudotvornu svetinju. A kada je našla, predala je sveti krst Jerusalimskom patrijarhu koji ga je podigao na mestu raspeća Isusa Hrista na Golgoti. Otada je ovaj dan postao vreme trijumfa hrišćanske vere, simbol njene snage i nepokolebljivosti.

Pošto je podsetio na to nekoliko hiljada stanovnika Polocka koji su dočekali poglavara Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril je da su hrišćani proganjani ne samo u početku formiranja hrišćanske vere. To je bilo i u 20. veku, ali pravoslavna vera ni tada nije nestala. Odolela je progonima i postala jača. „Srećan sam što ovaj svečani dan za sve vernike obeležavam u Polocku, jednom od najstarijih duhovnih centara Svete Rusije“ – istakao je patrijarh Kiril.

Istorija ovog grada nije jednostavna i mnoštvo istorijskih bura zagorčavalo je život njegovih stanovnika, podstičući i na požrtvovanost one koji su ostali verni svetom pravoslavlju. Grad je, zajedno sa svojim narodom, doživeo teške godine iskušenja kada se činilo da su pravoslavci osuđeni na društvene progone. To je bilo relativno nedavno. Radujem se što smo svi uspeli da preživimo ta vremena progona i što smo danas živi svedoci preporoda ruske pravoslavne vere.

Simbolično je to što je patrijarh Kiril izgovorio ove reči u nedavno preporođenom Spaso-jefrosinjevskom ženskom manastiru. Istorija ove obitelji počela je prvih godina 2. veka, pa je tesno povezana sa imenom njene osnivačice, velike beloruske hrišćanske isposnice, svete prepodobne Jefrosinje. Ona je svojim potomcima ostavila u nasledstvo blago od neprocenjive vrednosti: mnoštvo manastira i hramova, biblioteka i ikona. A glavno što je sveta Jefrosinja uradila je to što je svojom vatrenom verom i molitvom zaustavila bratoubilački rat na beloruskom tlu.

Danas je obitelj jedan od najznačajnijih manastira u Belorusiji. Njegova snežno bela saborna crkva sazidana u tradicionalnom vizantijskom stilu, u obliku krsta, izdaleka privlači poglede hodočasnika. Ova obitelj obnovljena nakon nekoliko decenija zaborava danas je simbol pobede narodne vere i narodnog duha nad svim teškim i mučnim peripetijama istorije – naglasio je poglavar Ruske pravoslavne crkve.

27.09.2009

[Guest Оливера]

Patrijarh Kiril: Istorija Vitepska – primer slave i odvažnosti ruskog pravoslavlja

Istorija starog grada Vitepska nije samo markantan primer slave i odvažnosti ruskog pravoslavlja, već i dostojna pouka kako je, bez obzira na sve teškoće i istorijske peripetije neophodno čuvati pravoslavnu veru i ljuba prema Otadžbini. Patrijarh Kiril je od ovih reči započeo svoju jednodnevnu posetu beloruskom gradu Vitepsku. Inače, Kiril je kao poglavar Ruske pravoslavne crkve prvi put na 3-dnevnoj pastirskoj turneji po beloruskoj eparhiji. On je već obišao Minsk i Polock, a sinoć je stigao u Vitepsk.

Kneginja Olga je osnovala jedan od najstarijih gradova Kijevske Rusije, Vitepsk, i 10. veku. Skoro odmah nakon svoje pojave on je postao centar pravoslavne duhovnosti i ruske kulture. Sve do početka 20. veka ovaj grad je bio glavni zapadni bedem ruske pravoslavne vere. Međutim, godine revolucionarne borbe protiv religije promenile su duhovnu istoriju Vitepska. Prvih decenija 20. veka ovde su bili srušeni skoro svi pravoslavni hramovi. A za vreme Velikog otadžbinskog rata grad je skoro zbrisan sa lica zemlje. Nacisti su na vitepskom tlu stvorili koncetracioni logor u kojem je poginulo više od 100 hiljada civilnih stanovnika i vojnika Crvene armije.

Patrijarh Kiril je najpre obišao upravo spomen-kompleks žrtvama nacizma, Dolinu sećanja i tuge. Poglavar Ruske pravoslavne crkve položio je cveće pored obeliska, posvetio krst uzdignut iznad mesta gde su fašisti masovno streljali nedužne žrtve i posadio hrast. Prijatno sam iznenađen gradom koji sam danas video – rekao je patrijarh Kiril obraćajući se stanovnicima Vitepska.

Vitepsk je bio svedok takvog nasilja nad našim narodom, najnemilosrdnije agresije, okupacije i skoro potpunog rušenja grada. Do toga je došlo jer je bilo zlo, haos, đavolska zamisao, želja da se izvuče neka politička i ekonomska korist na račun drugog naroda. Zloća koja je bila u srcima onih ljudi što su došli da gaze istoriju našeg naroda — sve to je dovelo do pretvaranja Vitepska u ruševine i, stvarno, malo ko se nadao da će grad biti ponovo podignut. Duboko se klanjam svima koji se cigla po ciglu ponovo preporodili grad.

Njegov preporod postao je moguć i zato što su mnogi njegovi stanovnici ostali verni svojoj duhovnoj i kulturnoj tradiciji i što ni u najteža vremena nisu odstupali od svojih istorijskih korena – siguran je patrijarh Kiril. Današnji Vitepsk je lep, čist i udoban gradić sa mnoštvom hramova i crkava, sa srećnim nasmešenim stanovnicima. Oni su dočekali svog patrijarha u svečanoj odeći, i pored kiše i vetra. Svako je imao u rukama zastavicu sa slikom poglavara Ruske pravoslavne crkve. On je dočekan aplauzom, a na glavnom gradskom trgu, Trgu pobede koji je jedan od najvećih u Evropi okupilo se preko 10 hiljada lica da sasluša njegov svečani govor. Gledajući vas, shvatio sam da je danas došlo vreme Gospodove milosti prema celoj našoj zemlji, prema čitavom pravoslavnom narodu, prema celokupnoj našoj istoriji – naglasio je patrijarh Kiril.

Srećan sam što vas sve danas vidim. I činjenica našeg susreta ima ogroman simbolički značaj. Kao da svi zajedno govorimo da želimo svetlu i radosnu budućnost za celu našu Otadžbinu. Govorimo da, prebrodivši sve nedaće, iskušenja, konflikte o tragedije minulog vremena, želimo da gradimo svoju budućnost na novom i, istovremeno, večnom osnovu.

Kada u nacionalnoj samosvesti ljudi ima jasnih predstava o dobro i zlu, a upravo se ove predstave formiraju pomoću pravoslavne vere, onda narod postaje vrlo jak. Gledajući danas Vitepsk i njegove stanovnike, vidim jak narod koji se ničega ne boji i koji je spreman da gradi novu budućnost i da učvršćuje pravoslavnu veru – zaključio je poglavar Ruske pravoslavne crkve.

Patrijarh Kiril je svoju posetu Vitepsku i Belorusiji završio već tradicionalnim susretom sa predstavnicima mlade generacije, nakon kojeg se uveče vratio u Moskvu.

28.09.2009

Glas Rusije

[Guest Оливера]

Отворена нова верзија званичног сајта Руске Православне Цркве

Драги пријатељи!

По благослову Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Кирила на домену «patriarchia.ru», отворен је званични портал Руске Правослане Цркве, другачијег изгледа.

Измена дизајна портала је само први корак у његовој реорганизацији. Даљи рад на обнови сајта обухвата реализацију различитих нових пројеката, усавршавање медијског дела, отварање нових рубрика важних и корисних за читаоце.

Сајт ће брзо обавештавати кориснике информацијама о важним догађајима у животу Руске Православне Цркве и служби Његове Светости Московског Патријарха и целе Русије Кирила.

1 октобра 2009.

Патриархия.ru

http://www.patriarchia.ru/db/text/802540.html

[Guest Оливера]

2. октобра у Москви одржаће се уручивање награда у спомен митрополита Московског  и Коломенског Макарија

1995. године по благослову Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Алексеја II, Градска влада Москве у сарадњи са Руском академијом наука, установила је награду митрополита Макарија - једну од најпрестижнијих награда Русије од 1882. до 1917. Она се уручивала не само богословима, него и научницима из других области за изузетна достигнућа из најразличитијих области и фундаменталних наука.

Ове године, уручивање награда одржаће се у Петровском дворцу.

2. октобра, Његова светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил, градоначелник Москве Лужков и председник РАН (Руске академије наука) Осипов, уручиће награде победницима у пет номинација:

* Историја Православне Церкве

* Историја Русије

* Историја Москве

* Историја православних земаља и народа

* Уџбеник или наставно средство, које представља допринос науци, у једној од наведених категорија.

На конкурс је стигло 208 радова из 37 региона Русије, Белорусије, Молдавије, Украјине, САД и Велике Британије.

Тим експерата Макаријевог фонда чине светски и црквени историчари, специјалисти за историју Русије и Москве из Руске академије наука, Московског државног универзитета, Московске духовне академије, "Православне енциклопедије".

Церемонија доделе награда победницима конкурса одржаће се 2. октобра.

1. октобра 2009.

http://www.patriarchia.ru/db/text/802540.html

Патриархия.ru

[Guest Оливера]

25.09.2009.

Посета Патријарха Кирила Белорусији

Дан први. Дочек на аеродрому Минска.

На аеродрому «Минск-2» Патријарха Руске Цркве дочекали су чланови Синода Белоруске Православне Цркве на челу са митрополитом Минским и Слуцким Филаретом, представници државне власти.

Посета Саборној цркви Светога Духа у Минску.

Његова Светост Патријарх Кирил поклонио се светињама - моштима Свете Софије Слуцке и чудотворној Минској икони Богородице.

Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Кирил у својој првосветитељској посети Белорусији, сусрео се са Председником Белорусије Александром Григорјевичем Лукашенком.

Његова Светост Патријарх Московски целе Русије Кирил и Председник Републике Белорусије Лукашенко посетили су спомен-храм Свих Светих у изградњи.

Свечани концерт у Палати Републике у част Првосветитељске посете Патријарха Руске Православне Цркве у Белоруски екзахарт.

http://www.patriarchia.ru/db/text/234.html