Вести из Руске Православне Цркве

[Guest Оливера]

ПРИОРИТЕТИ ЦРКВЕ

Митрополит волоколамски Иларион је саопштио да су, у „савременим условима”, приоритети Руске Цркве мисионарска и просветиљеска делатност. Међу онима који себе означавају православним, има таквих који не познају своју веру и не одлазе на богослужења, то су само номинални верници. Међу мерама које треба предузети је градња мањих и не скупих храмова у новим насељима на ободима градова. Има приградских насеља где постоји један храм на десет и више хиљада грађана, и ту је отежан пастирски и просветитељски рад.

У централним деловима Москве има много цркава. Да верници са периферије не би долазили у центар града на богослужење, ове године би се градило око две стотине храмова по „типском пројекту”, радови би трајали максимално шест месеци.

Градске власти Москве ове године ће издвојити из буџета 5,2 милиона робаља за финансирање дечјих прослава Васкрса, Покрова и Божића. Биће припремани посебни програми, а делиће се и поклони: књиге, слаткиши, значке...

[Guest Оливера]

Саучешће патријарха Јерусалимског Теофила поводом трагедије у Москви

Његово блаженство патријарх Јерусалимски и све Палестине Теофил упутио је на име свјатјејешег патријарха Московског и све Русије Кирила писмо, у коме изражава своје саучешће поводом трагедије која се 29. марта десила у московском метроу.

У писму се каже: „Узносећи ватрене молитве Христу Спаситељу са страшне Голготе, мјеста Његовог добровољног страдања, за упокојење пострадалих, изражавамо Вашој Светости искрено саучешће, као и саучешће цијелог Братства светог Гроба. Заједно са Вама упућујемо молбу надлежним лицима да предузму потребне мјере у спречавању сличних акција у будућности, како у Русији тако и у цијелом свијету, акција којима се нарушава Божији дар живота.

[Guest Оливера]

Саопштење патријарха Кирила поводом терористичког напада у Москви

Поводом терористичког напада у московском метроу од 29. марта, патријарх Московски и све Русије Кирил дао је следеће саопштење:

Бол одјекује у мом срцу због јутрошњег терористичког напада у Москви. Молим се за упокојење пострадалих, утјеху њиховим сродницима и ближњима, и брзо исцјељење повријеђених. Молим Бога за помоћ спасиоцима, љекарима и свима који раде на ублажавању последица ове несреће. Свештенству сам наложио да посјећују повријеђене у болницама.

Нажалост, ово није први терористички акт у последњих неколико мјесеци у Русији. И ми јасно видимо да опасност лежи пред нама и чека нас сваког часа.

Али одговор на ту опасност не треба да буде страх, паника и бијес. Нека одговор буде јединство нашег народа, његова чврста одлука да се зауставе терористи и они који их подржавају, финансирају или оправдавају. Њих ће стићи Божија казна. Вјерујем да ни људска правда неће закаснити.

+КИРИЛ

Патријарх Московски и све Русије

***

„Свјатјејши патријарх је тражио списак пострадалих и повријеђених, да би лично могао да се моли за свакога од њих“, саопштио је предсједник Одјељења Руске Цркве за добротворни и социјални рад, протојереј Аркадије

[Guest Оливера]

Симбол поморске славе Русије биће обновљен до 2013. године

У граду Кронштат код Петербурга биће обновљен Никољски поморски сабор, који се од давнина сматра симболом војно-поморске славе Русије. Добротворни фонд за обнову храма формиран је на иницијативу супруге председника РФ Светлане Медведеве. Она је провела детињство у Кронштату, често је посећивала храм и најактивније учествује у његовој судбини.

Постоје на земљи градови који нису обележени на свим картама, али су оставили свој траг на страницама историје. Такав је Кронштат, који је основао Петар Први на маленом острву Котлин у источном делу Финског залива, 30 километара од Петербурга. Руски цар је лично прегледао острво, проверио пловност и наредио да се у плићаку изгради привремена тврђава. Од тада је Кронштат поуздано штитио приступ северној престоници. Положај града-тврђаве се ипоставио толико успешним да га у читавој његовој историји није мимоишао ни један непријатељски брод.

Од 1720. Кронштат је постао главна војно-поморска база Балтичке флоте. Одатле су бродови под руском Андрејевском заставом пловили да побеђују у поморским биткама. Са тим градом везана су имена великих поморских војсковођа - Белинсгаузена, Лазарева, Ушакова, Макарова, Крузенштерна. Пловидбе руских капетана око света, које су откриле човечанству нове територије, започињале су поред зидина Кронштата.

Никољски поморски сабор је замишљен као црква-споменик свим морнарима који су пали за славу своје земље. Он је био постављен на указ последњег руског цара Николаја Другог 1903. године и освећен 1913. у час Николаја Угодника, који се сматра покровитељем морнара. Даља судбина цркве је поновила судбину земље. 1929. године била је затворена, 1939. у њој је отворен биоскоп, а нешто касниеј поморски клуб.

2008. године постало је јасно да се овај споменик историје неповратно руши. Била је донета одлука о његовој реконструкцији. У старатељски савет ушли су Патријарх Московски и све Русије Кирил и супруга председника Русије Светлана Медведева. Никољски поморски сабор ће бити обновљен 2013. године, на своју стогодишњицу, рекао је за Глас Русије настојник цркве протојереј Свјатослав Мељник.

Поморски сабор у Кронштату је главни сабор Војно-поморске флоте Русије и надамо се да ће то бити препород не само сабора, већ и наше војно-поморске флоте. Тренутно се издваја новац од министарства одбране, министарства културе и фонда за обнову Поморског сабора. И људи доносе прилоге.

Претпоставља се да ће обновљен Никољски сабор бити меморијал војне славе Русије. Патријарх Московски и Све Русије Кирил подсећа да на меморијалним плочама које ће бити постављене у цркви, треба да буду написана имена свих морнара који су бранили Отаџбину и до и после бољшевичког преврата 1917. Не можемо да имамо фрагментарну слику историје, подвлачи поглавар РПЦ.

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил посветио ускршњи владичин хлеб у 7 храмова Москве

3.04.2010, 21:54

Патријарх Москве и целе Русије Кирил је одлужио у Храму Христа Спаситеља богослужење Велике суботе. Он је честитао хришћанима предвечерје Ускрса. Патријах је после  службе Божје обишао неколико цркава, где је посветио ускршњи владичин хлеб верника. Око поноћи он ће предводити Ускршење богослужење у  Храму Христа Спаситеља. Патријархова порука се традиционално оглашава у свим храмовима Руске православне цркве по завршетку празничне службе Божје. Ове година она ће звучати на 15 језика. Вечерас се у патријархово име бескућницима у 5 московских железничких станица деле поклони и црквене књиге. Ноћас ће празничне службе Божје бити одслужене у свим православним, католичким и протестантским црквама.

[Guest Оливера]

Ускршња посланица патријарха Москве и целе Русије Кирила верницима РФ

На дан Христовог ускрснућа поглавар Руске православне цркве упутио  је грађанима Русије поздрав. Патријарх Москве и целе Русије Кирил честитао им је једну од главних црквених слава.

                                                   

Драги моји, Христос васкресе! Ове дивне речи враћају нас највећем догађају и основу наше вере. Христ је ускрснуо из мртвих, својом смрћу смрт погазивши и живим живот даровавши. То значи да је онај који је био предат љутој смрти устао из мртвих и претворио крсно оруђе погубљења у симбол нашег општег спаса.  Међу свим тугама и искушењима нашег света знамо са неоспорном сигурношћу да је Господ на крсту победио снаге греха, снаге пакла и снаге смрти. Знамо да ће се историја свемира завршити победом Царства Божјег.

Првојерарх је подсетио да је празник Ускрса одвајкада имао посебан значај за све хришћане. У старој Цркви, на пример, само овог дана вршено је светотајство крштења оних који су хтели да буду хришћани. А сам термин „Ускрс“ – наставио је патријарх Кирил – значи „прелазак“  - из смрти у живот, из старог живота у нови. У савременом свету овај термин постаје посебно актуелан пошто управо сада људи морају да остваре тежак прелазак са атеистичких световних вредности на духовно-морална начела, веру, добро и милосрђе – сигуран је патријарх Кирил.

                                                   

Свети Серафим Саровски говорио је да је разлика између грешника који гине и свеца који се спасава само у једном – одлучности. И управо данас је да се грешник одлучи да промени свој живот, да промени свој однос према Богу и себи самом. Све што је потребно – то је одлучност да се обрати Господу. Одлучност да раскине са грехом и чврста намера да следи Божје  заповести.

Патријарх Кирил је подсетио да ускршњих дана свако мора да буде посебно добар према својим ближњим и да им помаже,  да подржава и да се дели са онима који живе у беди, да чини добра дела и поступке. Уосталом, треба бити добар и милосрдан не само за време Светог ускрса – сигуран је поглавар Руске православне цркве.  – Али управо ова црквена слава може да постане за многе полазна тачка у одлуци и намери да једном заувек промене свој живот. Велики дан Ускрса – то је дан када свако може да изабере пут вере и пут спаса. А управо од овог избора зависи садашњост и будућност целе људске заједнице. Ускрс – то је духовни празник. Ускрс – то је милост Божја. Делећи радост поводом Господовог ускрснућа, поново упућујем свима ускршњи поздрав – Христос васкресе! Ваистину васкресе Христос!  - закључио је патријарх Кирил.

[Guest Оливера]

Благодатна субота

Велика субота је последњи дан пред најрадоснији од свих хришћанских празника. Она завршава циклус Ускршње недеље, последњих дана живота Исуса Христа пре Распећа и смрти и улива верницима наду не само у предстојеће Ускрнуће, већ и у Божји опроштај.

И поред тога што су ове године дани Ускршње недеље код свих хришћанских верника коинцидирали, православци су посебно очекивали Велику суботу. Јер, управо овог дана у центру савременог Јерусалима, у Храму Гроба господњег треба да се одигра значајан догађај који већ преко 2 миленијума сваке године претходи Ускрсу – упаљивање Благодатне ватре.

Ова појава коју наука до сада није објаснила одиграва се само уочи православног Ускрса. Штавише, искре пламена у Храму Гроба господњег појављују се само ако православни владика дође да их сакупи. Зато се православни хришћани из многих земаља света сваке године окупљају у Храму Гроба господњег да својим очима виде ову чудесну појаву. Источни хришћани су убеђени да чудо Благодатне ватре убедљиво сведочи о истинитости православне вере, тим пре што кроз читаву историју Цркве није било ниједног Ускрса када се на Гробу господњем није појавила Света ватра. А само порекло ватре, по мишљењу верника, оповргава све атеистичке погледе – тврди представник Московске патријаршије, свештеник Георгиј Рошчин.

                                                   

Верници су сигурни да је то милост Божја и потврда истинитости да је Христ после свог распећа стварно ускрснуо. Зато се огроман број верника из разних аутокефалних православних цркава окупља у Светом граду на Ускршњу недељу, на Велику суботу, и учествује у служби Божјој током које пресвети патријарх Јерусалимске цркве улази у кувуклију и после молитве излази са свећама упаљеним од Благодатне ватре која се спушта на Гроб господњи. То стварно изазива огромно ликовање у средини верника и учвршћује веру свих људи.

Већ 7 година узастопце, захваљујући иницијативи руског Фонда „Андреј Првозвани“, Света ватра из Јерусалима стиже у стотине градова Русије и суседне државе на постсовјетском простору. Достављање ватре на подручје Руске православне цркве остварује се у оквиру програм Фонда „Молите за мир Јерусалиму“, а његова важна саставница је молитва о миру на Светој земљи.

Прошле године руски верници су Благодатну ватру доставили чак на Северни пол, у арктичку поларну станицу на санти Борнео. Овог пута, ујутро 4. априла, после свечане Ускршње службе Божје у главној цркви земље, Храму Христа Спаситеља, у који ће ковчег са Светом ватром бити достављен од Гроба господњег, светиња ће бити испраћена у Јужну Осетију, у Цхинвал. „Додир са силом Благодатне ватре која исцељује и умирује – то је дубока потреба за многе људе које мори губитак родбине. А такве губитке је у Јужној Осетији претрпела свака породица“ – подвлачи се у Фонду „Андреј Првозвани“. Осим тога, организатори допремања Благодатне ватре у Јужну Осетију уз помоћ Међународног фонда словенског писма и културе ће предати граничарима и мировњацима који врше службу у републици ускршње поклоне – свеће, иконе, молитвенике и духовну литературу.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Пасхальная Божественная литургия в Храме Христа Спасителя

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Христос воскресе из мертвых, смертию смерть поправ, и сущим во гробех живот даровав.

[Guest Оливера]

Прелаз у нови живот

„Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!" - тако православни хришћани честитају данас Светло Христово Васкрсење. Службе божје у свим храмовима Русије традиционално су започеле у ноћи са суботе према недељи и наставиће се следећих четрдесет дана. Све до Вазнесења, које се ове године слави 13 маја.

У руском главном граду центара догађаја је Храм Христа Спаса. На ускршњој служби божјој коју је служио Патријарх Московски и Све Русије Кирил, окупило се око 5 хиљада верника. Присуствовали су и председник Дмитриј Медведев и премијер Владимир Путин. Како би нагласио једињење хришћана света свештеници Руске православне цркве су прочитали Јеванђеље по Јовану на 16 језика.

За Русе међу којима има много верника, Ускрс је посебан празник, који долази након 40-дневног Великог поста. Празник доноси верницима искрену радост и једињење. Ускрс је за многе прелаз  у други живот и веру. И сама реч „пасха" значи „прелаз". Прелаз из смрти у живот, од мржње ка праштању, од несреће ка нади, нагласио је у свом обраћању верницима Патријарх Московски и Све Русије Кирил:

Ми знамо да се историја стварања света завршила Царством Божијим.  А они који су ишли путем вере и спасења, ући ће у блажени живот. Како каже пророк, нестаће смрт вовеки и убрисаће Господ Бог сузе са сваког лица. Велики дан Ускрса је дан када свако од нас може да изабере пут вере и спасења, и ако настави тим путем биће добро за времена и вечности.

Честитку православним хришћанима је упутио и председник Дмитриј Медведев. У њој стоји да Ускрс заузима посебно место у духовном животу руског друштва, јача веру у добро и правду. Председник је нагласио да ове године Ускрс истовремено славе све хришћанске цркве. „Убеђен сам да ће њихова сарадња да допринесе хармонизацији међунационалних и међуконфесионалних односа"- нагласио је Дмитриј Медведев.