Оља Написано Јун 28, 2011 Пријави Подели Написано Јун 28, 2011 Цитат Цитат Лидери конфесија треба заједно да изјаве неопходност очувања религиозног морала, иначе свет може да заборави на веру и духовност, наставља патријарх Кирил. кључни део. Патријарх Кирил - прави човек, на правом месту у право време. thank_you777 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Михајло Написано Јун 28, 2011 Пријави Подели Написано Јун 28, 2011 Баш ме интересује ..јел имамо иста морална начела са мухамеданцима,латинима или пак будистима.. овај јефтини политички епп је смешан... Magen VeLo Yera'e מגן ולא יראה, Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 1, 2011 Пријави Подели Написано Јул 1, 2011 НАЧАЛА РАБОТУ СЕРБСКАЯ ВЕРСИЯ ПОРТАЛА ПРАВОСЛАВИЕ.RU Москва, 30 июня 2011 г. 28 июня 2011 года начала работу сербская версия портала Православие.Ru. Открытие нового проекта было приурочено ко дню Косовской битвы – сербскому общенациональному празднику Видовдану. Портал Православие.Ru более десятилетия пользуется любовью и популярностью у сербского читателя по всему миру. Сотни статей переведены и опубликованы в сербских сетевых ресурсах и периодической печати, а также изданы отдельными сборниками и книгами в Сербии, Черногории, Боснии и Герцеговине, Хорватии и других странах. У редакции установлены дружба и тесное сотрудничество с рядом церковных и светских СМИ, включая ведущие сербские газеты и телеканалы. С некоторыми церковными изданиями налажен обмен фотоматериалами. При участии портала Православие.Ru подготовлены и поддерживаются русские версии епархиальных сайтов Сербской Православной Церкви. Многолетний опыт сотрудничества и активный интерес у сербского читателя к событиям и тенденциям в жизни Русской Православной Церкви побудили редакцию к осуществлению этого проекта. В настоящее время уже действуют основные разделы сербской версии и проходит ее тестирование в рабочем режиме. Изменения и доработки будут вноситься в зависимости от пожеланий сербских коллег и читателей. 30 июня 2011 года Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 2, 2011 Пријави Подели Написано Јул 2, 2011 Семинар посвећен наслеђу светог Теофана Затворника У Свето-Успењском Вишинском манастиру Рјазањске епархије одржан је семинар „Духовно наслеђе светог Теофана Затворника“, поводом празновања преноса његових светих моштију. Семинар је организован у оквиру припреме првог научног издања цјелокупних сабраних дјела светог Теофана Затворника Вишинског. Његов главни задатак је био да привуче ученике духовних школа на изучавање личности и дјела светитеља. Семинар је иначе протекао у келијама у којима се подвизавао у затворништву свети Теофан. Током форума разматрани су различити аспекти духовног и богословског стваралаштва светитеља. 28. јуна служена је Божанствена литургија у Богојављенском храму, а затим је организована екскурзија у село Емануиловка гдје су у храму светог Сергеја Радоњешког светитељеве мошти пребивале 14 година. Обретене су 1973. године и 2001. године пренесене у Вишински манастир. Семинар је завршен свечаним богослужењем којим је началствовао Архиепископ рјазањски и касимовски Павле. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 7, 2011 Пријави Подели Написано Јул 7, 2011 Нову страницу у везама сународника отворио Свеинострани конгрес православне омладине 7.07.2011 Нову страницу у везама сународника отворио је Свеинострани конгрес православне омладине, који је завршен у Паризу. У семинарима богослужењима, обиласцима православних светиња учествовало је преко 120 православних омладинских лидера из 26 парохија Европе, САД и Аустралије. Амбасадор РФ у Француској Александар Орлов истакао је на форуму важну улогу младе генерације Руског света у развоју веза с домовином, чувању и јачању позиција руског језика и културе. На заседањима у Паризу учесници су изразили много нових идеја о облицима ширења духовне културе и развоју веза православне омладине из различитих земаља. Glas Rusije Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 7, 2011 Пријави Подели Написано Јул 7, 2011 Војно свештенство у Русији није хир, већ потреба 6.07.2011 Институција војног свештенства почиње да делује у Русији. Данас у армији служи 6 православних свештеника и један мула. Истина, скоро сви они се за сад налазе у гарнизонима ван Русје. Ускоро ће се војно свештенство појавити и у одредима на територији земље. Сто првих свештеника сада утврђују у министарству одбране РФ. 2009. године председник Дмитриј Медведев потписао је указ према коме у армији треба да се појави 240 пуковских свештеника разних конфесија. Војни ресор сматра ово питање сложеним и деликатним, од њега зависи будућнсот војника и армије у целини, истиче начелник Управе за рад са војницима верницима Оружаних снага РФ Борис Лукичев. Нисам присталица да се у том послу жури. Ако будемо журили, можемо да упропастимо идеју духовног препорода руске армије. Сада постоји одлука шефа државе да се формира служба војних свештеника, врши се административни и кадровски рад. Тесно сарађујемо са војним одељењем Руске православне цркве и са другим традиционалним религиозним удружењима Русије. Не желимо да се некаква исхитрена одлука претвори у нежељене чињенице, које ће бацити сенку на идеју војног свештенства. Од укупног броја војника Русије преко 60% је религиозно. Већина исповеда православље. Зато се у првом реду узимају свештеници источног обреда хришћанства. Само у Дагестану служи око 50% муслимана. Јудаизам и будизам су заступљени много скромије, ипак представници ових религија ће такође пролазити специјалну припрему пре него што заузму место војног свештеника, говори Борис Лукичев. Сви војни свештеници ће пролазити додатну припрему у једном од војних универзитета Москве. Неће их учити духовним, већ војним основама. Јер увођење инстутиције војних свештеника важан је део реформисања и формирања новог лика армије. Потребно је да они разумеју куда иду, чиме ће се бавити, шта је то бојева обука. Одвозиће их на полигоне. Али они неће узимати у руке оружје да ратују. Између осталог РПЦ тврди да за војне свештенике посебна припрема није потребна. У Московској патаријаршији већ скоро 15 година делује Синодално одељење за сарадњу са Оружаним снагама и владиним органима. Многе баћушке су раније биле официри, зато одлично знају позадину будућег рада. Свештеници у пуковима постоје скоро у свим армијама света. У Русији су до почетка 18. века духовна лица била привремено прикомандована уз пукове птриајршијском наредом или указом цара. 1716. године изашао је указ цара Петра Првог према којем је на сваком броду морао да буде присутан бар један јеромонах. То се тицало и великих јединица копнене војске. Почетком 20. века па до револуционарних промена у духовном ресору русек армије и флоте било је преко 400 цркава и око 600 свештеника. Глас Русије Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 10, 2011 Пријави Подели Написано Јул 10, 2011 БИБЛИЈА НА ТУВАНСКОМ ЈЕЗИКУ Објављено од стране Светигора на 10. јул 2011. МОСКВА, 6. јуна – Институт за превод Библије завршио је превођење комплетне Библије на тувански језик. Књига ће се појавити на свијет поводом 90 година од образовања Републике Тува, саопштава Патријаршија.Ру. У цјелости је Библија преведена на само 450 језика. Од народа Русије (осим руског) у тај број спадају само чувашки и тувански језик. Превод Библије на тувански језик је резултат 20-годишњег рада великог научног колектива: преводилаца, чланова Савеза писаца Руске Федерације, предавача туванске књижевности на катедри за филологију Туванског државног универзитета, богословских издавача и консултаната, апробатора и других. Текст је прошао тестирање и научну рецензију. Презентација Библије на тувански језик биће организована заједно са Министарством културе Републике Тува почетком септембра. Извор: Pravoslavie.RU Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest - . . .- Написано Јул 10, 2011 Гости Пријави Подели Написано Јул 10, 2011 Први пут чујем за републику Туву. Где се налази, који је главни град? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 10, 2011 Пријави Подели Написано Јул 10, 2011 Налази се на самом југу Сибира. Главни град Кизил, округ Сибирски. Туванци спадају у туркијске народе, у републици их живи 77%.. Службени језици: руски и тувански. Језик има највише позамљених речи из монголског, нешто из руског. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 17, 2011 Пријави Подели Написано Јул 17, 2011 Поклоничко путовање православних вјерника Ирске на гору светог Патрика 11. јула секретар црквеног савјета Петропавловског патријарашког подворја у Даблину јереј Николај Јевсејев и група вјерника ишли су на поклоничко путовање на планину Светог Патрика. По предању, на планини Кроа Патрик (Croagh Patrick), која се налази у округу Мејо (Mayo) на западној обали Ирске, свети Патрик се молио и постио 40 година, спремајући се за проповјед Христове Благе вијести међу паганима. Излазак на планину постао је годишња традиција за православне вјернике, који живе у Ирској, саопштава сајт Патријарашког подворја Руске православне цркве у Даблину. Сваке године број поклоника је све већи: ове године скупили су се вјерници скоро свих ирских парохија Руске православне цркве, од којих су многи дошли са малом дјецом, како би се поклонили просветитељу Ирске. Прешавши око пола километра успона, поклоници су служили молебан на мјесту гдје се, сагласно предању, свети предавао кратком сну. Радио Светигора Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 21, 2011 Пријави Подели Написано Јул 21, 2011 У РУСИЈИ ЈЕ ИЗАШЛО ИЗ ШТАМПЕ НОВО РЕИЗДАЊЕ МИНЕЈА У 24 ТОМА Москва, 21 jул.2011 Издавачка служба Московске патријаршије објавило је 24-томно реиздање једне од најважнијих богослужбених књига Православне Цркве – Минеја, који садрже службе за црквене празнике и православним светитељима за сваки дан године. Ово издање се припремало у Руској Цркви за 1000-годишњицу Крштења Русије, које је свечано обележено 1988. године. Двадесетчетири тома Минеја изашло је у периоду од 1978. до 1987. године за време председника Издавачког Одељења Московске патријаршије, митрополита Питирима Нечајева. Текст Минеја има грађанска слова и штампа се као репринт. Изузетак је септембарски том и нови додаци за који је урађена компјутерска припрема текста, преноси се на сајту Издавачке службе. Прво реиздање било је 2002. године, а друго 2008. године. На тај начин, садашње издање из 2011. године је већ четврто издање значајног корпуса такозваних „зелених“ Минеја. При сваком реиздању у одговарајуће томове додају се нове службе које је утврдило Свештеноначалије. У реиздања из 2002. и 2008. године ушле су службе прослављеним Светима 19. и 20. века: Царским мученицима и страстотерпцима, Сабору новомученика и исповедника руских, светом праведном Јовану Кронштатском, светима Теофану Затворнику и Игњатију Брјанчанинову, светом Макарију, митрополиту Московском, Јову, првом патријарху московском и целе Русије, светом Филарету Московском, преподобним Амвросију Оптинском, Силуану Атонском, Андреју Рубљову, родитељима преподобног Сергија Радоњешког, преподобним Кирилу и Марији, благоверном кнезу Димитрију Донском, блаженим Ксенији Петроградској и Матрони Московској, службе Сабору естонских светитеља, а такође тропари и кондаци неким другим новопрослављеним светитељима. У ово реиздање укључене су службе, састављене од стране Синодалне богословске комисије и потврђене Најсветијим патријархом и Светим Синодом Руске Православне Цркве. У питању су службе Сабору оптинских светих и преподобним Јулијани и Евпраксији Московским. Такође су додати тропар и кондак свештеномученику-протојереју Јовану Царскоселском (Кочурову) и тропар и кондак свештеномученику-протојереју Александру Хотовицком, који су потврђени од стране Архијерејског Сабора још 1994. године али из техничких разлога нису ушли у реиздања 2002. и 1008. године. На корицама и крају сваког тома, као и на наслову постављен је временски размак у данима који улази у одговарајући том. Ово омогућава брзо проналажење одговарајућег тома са неопходном службом на полици. Такође, у свим томовима исправљене су штампарске грешке које су уочили свештенослужитељи током коришћења књига. 21 / 07 / 2011 http://www.pravoslavie.ru/srpska/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јул 22, 2011 Пријави Подели Написано Јул 22, 2011 Цитат Текст Минеја има грађанска слова и штампа се као репринт. имам глупо питање: шта ово значи ''грађанска слова'', и каква су до сад била? на ком су језику штампани нови минеји? клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Оља Написано Јул 22, 2011 Пријави Подели Написано Јул 22, 2011 Минеји-комплет. На руском језику. 12 томова у 24 књиге. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Макрина Написано Јул 22, 2011 Пријави Подели Написано Јул 22, 2011 Цитат Минеји-комплет. На руском језику. 12 томова у 24 књиге. Благо њима,то само могу да кажем,благо њима.Ми још увек немамо "своје"Минеје . У Недељу смо славили Светога Саву Горњокарловачког,али службу немамо написану,у Минеју има само Свети Андреј Критски,а новији Минеји допунили су са Светом породицом Романов.Част и поклоњење свим Светитељима за православну веру просијавши али грехота да ми немамо службе нашим Светим. Хвала Богу па се Владика Хрисостом прихватио да састави нове Минеје,тако да ћемо и ми имати службе и са нашим Светитељима.(наравно,не рачунам Србљак али и он мора да се допуни) Extra ecclesiam nulla salus. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
oLjuba Написано Јул 22, 2011 Пријави Подели Написано Јул 22, 2011 Треба да се појасни да је то транскрипција црквенословенске азбуке у руско ћирилично писмо. У емиграцији Руска црква је често у богослужбеном језику користила тзв. стару ортографију, и рецимо њом је била написана служба цару Николају и прородици. Дакле, то је и даље црквенословенски језик, јер његову лингвинистичку суштину руско писмо преноси у целини. Неки сматрају да је лакше за појање и читање. Ово није превод на руски језик. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука