Вести из Руске Православне Цркве

[Оља]

Светиње Каљининграда под Покровом Богородице

14.10.2011,

Photo: RIA Novosti

Један од великих православних празника Покрова Пресвете Богородице, данас, 14. октобра обележава се у свим црквама Руске цркве. У Каљининграду, где се ових дана у пастирској посети налази поглавар РПЦ, главна свечаност, литургија, служена је у градској саборној цркви Христа Спаса. Овај величнаствени аналог московске саборне цркве први је у граду храм изграђен по свим канонима православне уметности. Овде се чува јединствени иконостас коме долазе да се клањају ходочасници из читавог света.

Каљиниградска црква Христа Спаса је својеврсна „рођена сестра“ московске главне саборне цркве земље. До тренутка оснивања у граду није било ни једне цркве подигнуте у руском православном стилу. Верници су служили литургију у немачким црквама које су припале Каљининграду од његове пруске прошлости. Бивши град-тврђава Кенингсберг је припао Русији после Великог Отаџбинског рата и био преименован у Каљининград.

Идеја да се подигне локални храм Христа Спаса припадала је актуалном поглавару РПЦ, тада још митрополиту Смоленском и Каљининградском Кирилу. Изградња је започела 1995. године, говори у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије свештеник Михаил Селезњов.

Сам догађај полагања темеља храма био је неочекиван и изгледао је као чудо. Прво су се власти противиле и град није био спреман за изградњу цркве. На место полагања темеља донет је дрвени крст који је стајао годину дана. И тек годину дана касније почели су да копају темеље. У земљу је било заривено 1200 потпорних стубова. Мало ко је веровао да ће он икад бити подигнут. Али ипак храм је био завршен и освећен 2006. године.

Исто године на дар цркви предат је јединствени мемељски, или како га још називају, Преображенски иконостас – једини сачувани иконостас овог типа. Његова историја траје неколико векова и започела је од такозваног Седмодневног рата између европских земаља, наставља Михаил Сељезњов.

У 18. веку, када се на овој територији налазила руска војска, била су направљена три оваква иконостаса: за Кенигсберг, сада Каљининград, Мемељ – данас је то литвански град Клајпеда и за тврђаву Пилау, сада руски град Балтијск. Затим, када су се руске трупе повукле и ова територија била поново предата Немачкој, два иконостаса су неповратно нестала. Сачуван је само овај који је био у Мемељи. Касније је он доспео у Шведску, затим се нашао у Немачкој, где га је брижљиво чувало братство руских емиграната. А када је митрополит Кирил био у званичној посети Немачкој, сународници су решили да предају јединствени раритет Домовини. Једини услов је био да иконостас буде смештен у каљининградској цркви, зато што је то недалеко од места где се првобитно налазио.

За године премештања по европским градовима и земљама иконостас је доспео у жалосно стање. Стручњаци из московске Третјаковске галерије латили су се рестаурације иконостасног сликарства. Неколико година за редом они су радили на раритету. Данас је он псотављен у доњој цркви каљиниградског сабора, наставља отац Михаил.

Са једне стране, иконостас је насликан у западном стилу: плава позадина, неканонска лица. Све то је туђе православним иконама. Са друге, то је наша историја, сећање, нит која повезује нашу историју. Једни су предлагали да се он пошаље у музеј. Други, напротив, радују се што је он постављен у цркви. Људи у било које време могу да дођу и да се помоле или једноставно да га погледају, ако су то, на пример, музејски радници.

Некада направљен као привремени, иконостас већ скоро три века врши своју духовну и културну службу. За године постојања њему се се прислањале крунисане особе и обични људи. Живи глас далеке историје, мемељски иконостас, прошавши многа искушења, и даље врши своју намену у Цркви.

Глас Русије

[Баба]

[Guest]

Руска Црква се још увијек није изјаснила о „јекатеринбуршким остацима“

14 петак окт 2011

Posted by radiosvetigora

У Руској Православној Цркви још увијек није разматрано питање идентитета остатака пронађених код Јекатеринбурга 2007, за које се тврди да су светих царских мученика – престолонаследника Алексеја и царевне Марије Романов.

„Црква није формирала комисију која би се бавила идентификацијом остатака, а ни Комисија за канонизацију није разматрала ово питање“, казао је протојереј Георгије Митрофанов, члан Комисије за канонизацију.

По његовим ријечима, Комисија још увијек није добила такав благослов.

Представници лозе Романових су у четвртак објавили да ће од руских власти тражити да се оснује комисија за сахрану остатака. Истовремено, предсједница Дома Романових, велика кнегиња Марија Владимировна, изјавила је да би сва прича о сахрани била преурањена док Црква не саопшти свој став.

Отац Георгије је подсјетио да, када су 1998. откривени први „јекатеринбуршки остаци“ – царског пара, троје дјеце и слугу, Црква је објавила да не може потврдити њихов идентитет, јер има питања на која тек треба одговорити.

„Али на нека питања још увијек нема одговора. Црква није промијенила став што се тиче “првих“ остатака, држимо се синодске одлуке из 1998, што не значи да се став Цркве не може измијенити“, казао је свештеник.

[Guest]

Храм Василија Блаженог напунио 450 година

17. Октобар 2011 - 11:03

Уочи празника Покрова Превете Богородице, најпознатији руски храм обиљежава не само свој престони празник, него и јубилеј. Покровски саборни храм на Рву, који је познатији као Храм Василија Блаженог на Црвеном тргу напунио је 450 година.

12. октобра у Државном историјском музеју отворено је свечано засједање, посвећено 450-ој години завршетка изградње Покровског сабора. Познати руски историчари умјетности, сарадници музеја, представници Руске православне цркве, спонзори рестаурације Покровске цркве били су поздрављени од првих лица државе: предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина.

У свечаним посланицама говори се о значају споменика као символа Русије, њене историје и културе, о значајној сарадњи државе, научног и музејског друштва и Руске православне цркве у заједничком интересу очувања Покровског сабора.

На свечаном састанку, споменик који је познат читавом свијету назвали су „симболом“. Замјеник министра културе Андреј Бусигин сматра Покровски сабор симболом јединства руских кнежева око Москве, и у складу са тим „симболом садашње федерације, веома сложене државе“.

Поводом јубилејног датума рестауриране су многе иконе и један иконостас, источна припрата која чува уникатне фрагменте зидног сликарстава из 18. вијека.

Поред експозиција рестаурираних икона, отворена је научна конференција под називом „Покровски сабор у историји и култури Русије“.

Свечани програм који је почео још на прољеће ове године конкурском дјечјих радова посвећених јубилеју Покровског сабора, завршава се 14. октобра Међународним хорским фестивалом.

Извор: www.pravoslavie.ru

[Оља]

У Москви отпочела са радом конференција посвећена превенцији ХИВ/СИДА-е и наркоманије

18уторакокт 2011

Posted by radiosvetigora

У уторак 18. октобра у сали за конференције хотелског комплекса „Даниловски“ у Москви отворена је конференција на тему „Улога државних, друштвених и религиозних организација у превенцији ХИВ/СИДА-е и наркоманије“.

Конференција ће резимирати закључке пројекта под називом „Подршка иницијативама религиозних организација у борби против епидемије ХИВ/СИДА-е и палијативно збињавање у Руској Федерацији“, који су покренули Руска Православна Црква и Федерална служба за надзор у области заштите права потрошача и људског старања, уз подршку Агенције САД-а за међународни развој и Програма развоја УН. У конференцији учествују представници државних, друштвених, међународних и религиозних организација из 20 региона Русије.

Конференција је отворена излагањем предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, мтрополита Волоколамског Илариона.

У свом обраћању владика Иларион је поменуо „Концепт учешћа Руске Православне Цркве у борби против ширења ХИВ/СИДА-е и раду са људима који живе са ХИВ/СИДА-ом“. Овај документ, који је разрадила Синодална библијска и богословска комисија, заснован је на искуству пастирске бриге и служења, као и друштвено-политичке анализе. По ријечима митрополита Илариона „један од значајних резултата усвајања овог документа, поред активирања унутарцрквеног служења људима који живе са ХИВ-ом, је развој продуктивне сарадње између Цркве, државе и друштва у борби против ширења епидемије“.

Митрополит Иларион је подвукао да је пројекат јасно показао значај ове сарадње за државу и истовремено пројавио здрав разум и озбиљан приступ проблему. Други важан аспект представља развој међувјерске сарадње у друштвено важним областима, која јасно служи „јачању грађанског друштва, учвршћује солидарност, развија хоризонталне везе у заједници, повећава ниво грађанске самосвијести и грађанске одговорности“.

У закључку свог обраћања, митрополит Иларион је учесницима конференције пожелио успјешан рад за добробит друштва.

Конференција ће трајати до 19. октобра, када ће бити усвојен закључни документ.

[Guest]

У Лондону одржан годишњи пријем Асоцијације Англиканске и источних цркава

21 петак окт 2011

Posted by radiosvetigora

У понедељак 17. октобра, одржан је годишњи пријем Асоцијације Англиканске и источних цркава у лондонском Феит хаус-у (Faith House). По благослову архиепископа Сурошког Јелисеја, Руску Православну Цркву у Великој Британији и Ирској представљао је протојереј Михаил Дудко, старешина цркве Успења Пресвете Богородице у Лондону.

У име Англиканске цркве госте је дочекао предсједник Комитета Асоцијације, др Вилијам Тејлор. О положају савремених хришћана у Сирији и Египту говорили су др Сами Кијами, амбасадор Сирије у Великој Британији и епископ Ангелос, генерални секретар Коптског црквеног центра у Великој Британији.

Асоцијација Англиканске и источних цркава основана је 1864. године и представља једну од најстаријих међурелигиозних организација у Енглеској. Ова организација дјелује под патронатом патријарха Константинопољског Вартоломеја и поглавара Англиканске цркве, архиепископа Кентерберијског Роана Вилијамса.

[Оља]

Старе руске манастирске библиотеке

Аутор: ђакон мр Ненад Идризовић, Број 1069, Рубрика Историја

Као културно-историјски тип библиотеке у средњовековној Русији, доминантно место заузимала је манастирска библиотека. У оквиру њене библиотечке организације постојала су правила за набавку књига, њихово чување и за каталошко информисање о стању фонда.

Хришћанске библиотеке у Русији осниване су од XIII до XV века, када су у Византији и Европи већ увелико постојале озбиљне научно-истраживачке библиотеке и универзитети, као и високо развијене вештине преписивања књига, а од XV века и њихово штампање, што је све утицало да књиге буду доступне за ширу читалачку публику. Руска библиотечка традиција формирала се на једној страни под утицајем античке и хришћанске библиотечке традиције (чији је чувар била Византија), а на другој страни усвојила је организационе библиотечке принципе из западноевропске библиотечке традиције. Као културно-историјски тип библиотеке у средњовековној Русији, доминантно место заузимала је манастирска библиотека. У оквиру њене библиотечке организације постојала су правила за набавку књига, њихово чување и за каталошко информисање о стању фонда. Њена главна организациона особеност била је да књига представља злато а библиотека ризницу где се она чува и правилно употребљава.

Зачетник идеје о оснивању библиотеке у руској културној мисли, био је кнез кијевске Русије, Свети Јарослав Мудри (978-1054. г.), који је био велики покровитељ културе, науке и књига. Он је уложио велики труд и финансијска средства за превођење књига са грчког на словенски језик. Ово је за њега било веома важно, јер ако постоји хришћанска литература на словенском језику, покрштавање Руса биће делотворније и плодотворније. Прве књиге, које су се појавиле на руском језику, биле су богослужбене књиге које су се користиле на литургијским сабрањима. Књиге су преписивали вешти уметници и монаси, које су по налогу биле рађене за кнежевске, бојарске и епископске библиотеке. Од XII-XIII века, доступност књига почела је да се шири и међу другим љубитељима књига, који су могли то себи да приуште. Почели су да се појављују први преводи византијске књижевности и дела античких философа, што је русима омогућило да дођу у додир са античким и византијским књижевним наслеђем, а да не морају знати грчки језик. Сазнање о античкој философији, науци, историографији, византијској и хришћанској књижевности, уметности, теологији и догматици, пружило је русима квалитетну потпору да почну да развијају своју књижевност и уметност. Поред тога што се развијала велика потреба за књигама и оснивање библиотека за њихов смештај, почела је полако да се формира и свест које књиге треба, а које не треба читати (читалачки укус). У XI веку у Русији, читање књига је једно време било опасно, због појаве књига са антицрквеним садржајем, па је Црква саставила списак књига дозвољених за читање.

ОСНИВАЊЕ МАНАСТИРСКИХ БИБЛИОТЕКА

У средњовековној Русији манастири су били део феудалног система и имали су политичку и духовну власт. Они су полако постајали библиотечки центри у Русији, јер су се показали као одлично место за смештај књига, где ће оне бити сачуване од пожара, инвазије разбојника и феудалних раздора. Манастирске библиотеке биле су устројене по Студитском типику. Без обзира на њихов повлашћен положај, манастири ипак нису могли да буду сачувани од пожара, због чега су њихови библиотечки фондови морали да се премештају из једног у други манастир. Манастири са великим бројем књига били су: Софијски Собор, Воскресенски, Валамски, Кирило-Белозерски, Кијево-Печерска лавра и Тројице-Сергијева лавра. У њиховим библиотекама налазила су се преведена дела са грчког, оригинална дела на словенском, богослужбене рукописне књиге, инкунабуле, Житија светих и лексикони. По подацима који су нам доступни, најстарија хришћанска библиотека основана је у Кијеву 1037. године у Софијском Собору.

Није постојало неко посебно место где су се смештале књиге. На пример, у Кијево-Печарској лаври књиге су биле смештене у поткровљу манастирске зграде, а у Тројице-Сергијевој лаври у олтару. У фондовима манастирских библиотека налазиле су се и богате приватне колекције књига, које су поклањали монаси и мирјани. Често се дешавало да манастири добију на поклон богато украшене књиге (кожа, злато, рубини) од кнежевских и других племићких породица, које су због своје материјалне вредности биле смештене у манастирску ризницу. Предметни садржај фондова углавном се састојао од верске и општеобразоване литературе. Постојали су монаси који су обављали своје послушање у библиотеци, где су преписивали књиге за потребе библиотеке и за продају, као и писање летописа и састављање каталошког описа библиотечког фонда. Као што смо рекли, у почетку није било посебног места за смештај књига али су у каснијем периоду направљене посебне просторије које су назване књигохранитељнице. У књизи Руска библиотека XVI-XVII в. аутора М. И. Слуховског, налази се податак да данас општеприхваћен термин „библиотека“ у Русији се први пут појавио у Соловјетском летопису (1602. г.) и да се у знатне отпоре одомаћио током XVIII и раног XIX века, као синоним за књигохранитељницу.

БИБЛИОТЕКА КИРИЛО-БЕЛОЗЕРСКОГ МАНАСТИРА

Kирило-Белозерски манастир саграђен је 1397. године. Оснивач његове библиотеке био је игуман Кирил Белозерски (1337-1427. г.), који се иначе бавио преписивањем књига. Почетни фонд библиотеке састојао се од дванаест књига из Кирилове приватне колекције: два Јеванђеља, Псалтир, три Каноника, Лествица, Светачник и четири Зборника. У манастиру је било уведено преписивање књига као послушање за писмене монахе. Први преписивачи књига били су: Мартинијан, Христофор и Теогност; а први састављачи Кириловог Зборника: Јевросин и Гуриј Тушин. Библиотечки фонд се попуњавао књигама које су добијене на поклон и куповином. У XV веку трудом непознатог састављача израђен је Каталог, у коме се налазило пописаних 212 књига. Овај опис представља инвентарни списак књига са подацима о наслову дела, формату, материјалном опису и насловима поглавља у зборницима. У фонду библиотеке, 1621. године налазило се 1304 књиге, а 1640. године – 1938 књига. Вредније књиге биле су смештене на посебно месту у библиотеци. Неке књиге као што су Житија светих и Поуке светих отаца налазили су се у трпезарији, где их је неко од монаха или искушеника по послушању читао за време обеда. Било је и књига које су се налазиле у монашким келијама, као на пример Псалтир, чије је свакодневно читање неопходно за испуњење монашког правила. Библиотека је поседовала драгоцену колекцију богослужбених и светоотачких књига. По опису из 1841. године у њој се налазило: 65 Јеванђеља, 31 Апостол, 131 Псалтир, 118 Минеја и 139 Каноника, дела Светог Јована Златоустог, Василија Великог, Јефрема Сирина и Димитрија Ростовског.

Од XVII-XVIII неке књиге су биле однете у друге манастире, а неке су ношене у Санкт-Петербург и Москву. Целокупан фонд библиотеке који је имао 1160 томова књига и периодике, припојен је 1878. године библиотеци Санкт-петербуршке духовне академије, а од 1917. године налази се у Руској националној библиотеци.

БИБЛИОТЕКА СОЛОВЈЕТСКОГ МАНАСТИРА

Оснивач библиотеке Соловјетског манастира био је игуман Доситеј (?-1483. г.). У манастиру је избио пожар 1485. године, који је захватио један део библиотеке. После пожара Доситеј је почео да обнавља фонд и наручио је из Новгорда 24 рукописа. У опису библиотеке из 1514. године, који је написан по наредби великог кнеза Василија Ивановича (1479-1553. г.), пише да је почетни фонд библиотеке формиран од 14 књига (7 богослужбених и 7 богословских), које су прикупили игумани пре Доситеја и састојао се од 127 књига. По опису из 1597. године у њему се налазило 519 књига (481 рукописа и 38 штампаних књига), што га је чинило богатијим од фонда у Тројице-Сергијевој лаври, у коме се налазило 469 књига. Како се повећавао број монаха, повећавао се и број молитвено-богослужбених књига, које су биле неопходне за служење свих црквених радњи и вршења монашког правила. По опису библиотеке који је урађен 1676. године фонд се састојао од 978 књига.

Последње умножавање фонда догодило се у првој половини XIX века, када је игуман манастира Доситеј Немчинов (1780-1836. г.), прикључио фонду своју богату приватну колекцију од 1000 рукописа и 2532 штампане књиге. За време Кримског рата (1854-1855. г.) један део фонда је пресељен у Антонијево-Сијски манастир, а потом у Казанску духовну академију. Већи део фонда који је остао у манастиру страдао је у пожару 1923. године. Фонд који се налазио у Казанској духовној академији, пребачен је 1928. године у Руску националну библиотеку, где данас представља веома значајан предмет проучавања за руске и стране истраживаче.

[/left]

Извор: Православље

[/left]

[Оља]

Раса светога Јована Кронштатског у Москви

26средаокт 2011

Posted by radiosvetigora

Раса светог праведног Јована Кронштатског биће пренијета на поклоњење у Даниловски манастир у Москву 31. октобра – 1. новембра.

Пренос је организован поводом 1. новембра, дана рођења тог веома поштованог руског свтитеља, саопштава Интерфакс-Религија.

Светиња ће бити изнијета на поклоњење вјерницима преко дана.

Светиња се иначе чува у породици наследних свештеника и преноси се са кољена на кољено. Прије неколико година у Србији је за реликвију направљен специјални ковчег.

Јован Кронштатски је био настојатељ Андрејевског саборног храма у Кронштату. Од 1880. године на проповједима оца Јована је било дневно и по 5-6 хиљада вјерника.

За вријеме живота имао је славу молитвеника и заступника вјерника, био је позван на самрти Михаила Салтикова Шћедрина, на његовим рукама је уснуо цар Александар III. Јован Кронштатски је основао ред манастира, храмова и добротворних установа.

Свети Јован је први у Русији отворио Дом трудољубља који је прихватао болесне и оне којима је помоћ била нужна. Управо ту су отворене прве дјечје јаслице.

1990. године га је канонизовала Руска православна црква.

На прољеће 2008. године у Петербургу, на територији кронштатског рејона отворен је први у Русији споменик светом праведном оцу Јовану.

[Оља]

Православни у Банкоку се спремају за евакуацију

29 субота окт 2011

Posted by radiosvetigora

Представништво Руске Православне Цркве у Тајланду отпочело је припреме за евакуацију, услед растуће пријетње од поплаве.

Како је изјавио старешина цркве светог Николе у Банкоку, архимандрит Олег (Черепанин), који се налази на челу представништва, вода у граду је у порасту и налази се неколико стотина метара од краљевске резиденције, што се никада раније није догодило, преноси сајт синодалног Одјељења за црквено доброчинство и социјалну службу Московске Патријаршије.

У продавницама понестаје пијаће воде, али парохија светог Николе се још на почетку поплава снабдијела довољним количинама.

Представништво Московске Патријаршије је отворило фонд за сакупљање средстава за помоћ жртвама. Неки од њих смјештени су у парохијским објектима и обезбијеђена им је храна. Три човјека нашли су уточиште у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Ратчабурију, а двије жене у парохијском дому цркве Свих Светих у Патаји.

У циљу скупљања средстава, неколико добротворних концерата биће одржано у Патаји, популарном одмаралишту међу русклим туристима. Концерти ће почети молебаном за прекид стихије, а наступаће осмочлани парохијски хор.

[Aristotel]

Moskva: Velika izložba za "Dan svete Rusije"

Dokumentacija o obnovi Ruske pravoslavne Crkve u posljednja dva desetljeća

Moskva, (IKA) - U povodu "Dana svete Rusije", nacionalnog blagdana ujedinjenja, u petak 4. studenoga, u moskovskom izložbenom kompleksu Manezh u Aleksandrovu vrtu bit će otvorena velika izložba o aktivnostima Moskovske patrijaršije. Teme izložbe su: "Ruska pravoslavna Crkva i njene zajednice", "Socijalni projekti i Caritas", "Moderna kultura i pravoslavlje", "Prosvjećivanje Svetom knjigom", "Pravoslavni centri u Rusiji i hodočašća" te "Crkvena umjetnost i umjetnički zanati". Izložba ostaje otvorena do 8. studenoga, ističu organizatori na svojim mrežnim stranicama: www.restec.ru.

Izložba će pružiti pogled na aktivnosti Ruske pravoslavne Crkve u posljednjih 20 godina. U multimedijalnoj prezentaciji bit će prikazana i obnova 30.000 crkava i manastira, razvoj teološke izobrazbe i širenje vjerske pouke te uspon umjetničke ikonografije. Na otvorenju 4. studenoga bit će prisutan i patrijarha Kiril I., kao i moskovski gradonačelnik Sergej Sobyanin.

2012. i 2013. godine izložba će biti postavljena i u mnogim gradovima u Rusiji te u drugim zemljama bivšega Sovjetskog Saveza.

Vladimir Legoida, voditelj odjela informiranja Svetog sinoda, na konferenciji za novinare u Moskvi istaknuo je kako je Ruska pravoslavna Crkva u posljednja dva desetljeća, nakon 70 godina državnog ateizma, puno toga obnovila te postigla "golemi napredak". Primjerice, 1991. godine Moskovska patrijaršija imala je 12.000 parohija i 117 manastira, a danas ima 30.675 parohija i 805 manastira. Duhovnu skrb vjernicima danas pruža 29.324 svećenika i 3850 đakona. "Duhovna obnova" tek je započela, a izložba "Pravoslavna Rusija" želi je prezentirati i široj javnosti.

http://www.ika.hr/in...ijest&ID=136275

[Guest]

Из Московске Патријаршије упућена критика на рачун незаинтересованости западних земаља за страдање хришћана у Египту

01 уторак нов 2011

Posted by radiosvetigora

Из Московске Патријаршије упућена је критика на рачун западних земаља због њихове неспремности да заштите египатске Копте.

„Упркос ескалацији насиља над египатским хришћанима, које је без преседана, ни једна од земаља Запада није примјенила притисак на привремену војну управу ове земље, нити запријетила економским санкцијама“, казао је предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит Волоколамски Иларион, у свом говору на Универзтитету швајцарског града Лугана, гдје је примио почасни докторат.

По ријечима митрополита Илариона, снимци, који су потресли читав свијет, на којима војна возила „разбијају миран протест Копта и пуцају на ненаоружан народ, остају ван поља интересовања политичара“.

„Није направљена ни одговарајућа процјена говора египатског министра безбиједности, који пориче употребу оружја против Копта, нити се појавила информација о фалсификовању броја мртвих и карактеру повреда. Цркве имају право да питају владе својих земаља: До када овако? Зашто је овим земљама важнији економски интерес од живота невиних људи који су убијени само зато што вјерују у Христа?“, казао је Митрополит.

Он је увјерен да се Хришћанство, без обзира на подјеле, данас мора ујединити „у заштити свое браће и сестара, који страдају у разним крајевима“.

„Ако се то не деси, још више ћемо изгубити кредибилитет у очима свијета. С друге стране, ако заштитимо своје по вјери, ојачаћемо своју позицију, бићемо уједињенији, а тиме и ближи једни другима“, нагласио је владика.

Дотакавши се теме секуларизације Запада, он је напоменуо да пред хришћанима данас стоји „неодложан и наизглед неостварив задатак извођења савремене, тзв. пост-хришћанске цивилизације из кризе“.

„Хришћанске Цркве, у првом реду Православна и Римокатоличка, као и древне источне Цркве, требале би да се састану и уједине снаге. Неопходно је да створимо заједницу Цркава апостолске традиције, да би заједно разматрали проблеме и изазове савременог свијета“, сматра митрополит Иларион.

По његовом мишљењу, требало би оформити и „заједничку неформалну информативну структуру која би обезбјеђивала свјеже и поуздане информације о догађајима који су од пресудног значаја за будућност Цркве и свијета“.

[Guest]

Први православни храм на Арапском полуострву

03 четвртак нов 2011

Posted by radiosvetigora

На Арапском полуострву подигнута је прва православна црква.

„Благодарни смо властима Уједињених Арапских Емирата за помоћ при изградњи храма Руске православне цркве у Шарџу, који је први на Арапском полуострву, казао је С. Лавров у Абу Дабију 1. новембра на прес конференцији којa je била посвећена стратешком дијалогу Русије и Савјета арапских држава у Персијском заливу, саопштава Интерфакс-Религија.

Патријарх Кирил је као предсједник Одсјека спољних црквених веза 2007. године освештао камен темељац тог храма.

[Оља]

Парохијани спавали у цркви да би је заштитили од провалника

04петакнов 2011

Posted by radiosvetigora

о. Стивен Плат испред цркве св. Николе

Парохијани руске цркве светог Николе у Марстону, селу надомак британског града Оксфорда, били су приморани да, након двије узастопне провале, неколико ноћи проведу у цркви.

У суботу 22. октобра украден је крст са куполе, а наредне ноћи однесене су светиње и драгоцјености непроцјењиве вриједности.

Парохијани су били толико узнемирени да је шест њих провело пет ноћи, од понедељка до петка, у цркви.

Њихова забринутост се показала оправданом у уторак, када су крадљивци поново покушали да уђу у цркву.

Тихон Васиљев, један од оних који су чували цркву, рекао је: „У почетку нисмо схватили да су лопови, мислио сам да је неко од комшија дошао на врата. Али када сам видио скупа кола како круже напољу, као да патролирају, схватио сам да се вјероватно ради о провалницима. Када су ме видјели на прозору одмах су отишли.“

Отац Стивен Плат, старешина цркве, је додао: „Цијела заједница је погођена губитком украдених предмета, од којих су неку незамјењиви. Крст и купола на којој се налазио били су дар приложника који је дао да се посебно за нас направе у Русији. Био је јединствен“ Поред крста, из цркве су украдене многе драгоцјености, међу којима 300 година стар крст.

Након крађе уграђен је безбједносни систем вриједан неколико хиљада фунти.

„Било би лијепо живјети у свијету у коме можете оставити цркву отворену да људи могу да уђу и помоле се, у свијету у коме нема толико мјера безбиједности, али очигледно то није случај“, казао је о. Стивен.

[Оља]

УОЧИ ДАНА НАРОДНОГ ЈЕДИНСТВА У САН ФРАНЦИСКУ ОДРЖАНО ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ПАТРИЈАРХУ АЛЕКСИЈУ ДРУГОМ

Објављено од стране

Светигора на 4. новембар 2011.

САН ФРАНЦИСКО, 3. новембра – Вече посвећено Патријарху Алексију Другом одржано је по благослову Архиепископа сан-франциског и западно-америчког Кирила 3. новембра, уочи празника Казањске иконе Мајке Божје и руског Дана народног јединства, у великој сали при катедралном саборном храму Мајке Божје Свих тужних радост у Сан Франциску, саопштава сајт Западно-америчке епархије Руске православне заграничне цркве.

Благодарећи молитвама, одлучности и дубокој вјери блаженопочивших патријарха Алексија и Митрополита Лавра достигнуто је јединство Руске помјесне цркве, чије се петогодиште обиљежава у мају 2012. године, каже се на епархијском сајту.

На програму вечери су биле фотоизложба радова М. Мојсејева из Москве, посвећена црквеном животу у Русији и приказивање филма Пут патријарха. Послије филма своја сјећања на блаженопочившег Патриајрха Алексија подијелио је бивши помоћник шефа прес-службе Михаил Мојсејев. На вечери је приказан и нов запис из циклуса Пјесме руског заграничја.

Извор: Blagovest-info.RU

[Оља]

http://www.youtube.com/watch?v=QdiOZDt4PCg&feature=feedu

10-я церковно-общественная выставка-форум «Православная Русь» проходит в московском Центральном выставочном зале «Манеж». Она знакомит посетителей с результатами трудов по возрождению церковной жизни в России, Украине, Белоруссии, Молдавии, Казахстане, в прибалтийских и других странах, входящих в каноническую территорию Московского Патриархата, и поэтому называется «Русская Православная Церковь -- итоги двадцатилетия: 1991--2011». На выставке рассказывается о более чем 30 тысячах возрожденных из руин и новопостроенных храмах и монастырях в 191 епархии Русской Православной Церкви на шести континентах, о многогранном социальном служении православных христиан, о возрожденном церковном образовании и книгоиздательстве, об иконописи, прикладном искусстве, живописи, то есть о той беспрецедентной по масштабам работе, которая была совершена многомиллионным православным народом. При входе на выставку посетителя встречает одна из древнейших русских святынь -- чудотворная Тихвинская икона Божией Матери. В рамках выставки предусмотрено проведение различных конференций, «круглых столов», презентаций, выступлений, мастер-классов.