Вести из Руске Православне Цркве

[Guest Оливера]

ПРЕЗИДЕНТ Д.А. МЕДВЕДЕВ ПОДПИСАЛ ЗАКОН О ВОЗВРАЩЕНИИ ИМУЩЕСТВА РЕЛИГИОЗНЫМ ОРГАНИЗАЦИЯМ

[Guest Оливера]

Ковчег с честицом моштију свете Катарине

2.12.2010

На хиљаде руских хришћана дочекало је у храму Христа Спаситеља ковчег с честицом моштију свете Катарине

На хиљаде хришћана учествовало је дана су свечаном богослужењу у храму Христа Спаситеља. Патријарх Кирил је предводио Литургију у сећање на митрополита Московског, Филарета Дроздова,који је у 19. веку освештао храм Христа Спаситеља.

На овај изузетан московски празник, који је увео патријарх Алексеј Други, у храм стижу светске хришћанске светиње. Пре три године овамо је донет део Ризе Господње, који се чувао у ризници музеја у Кремљу. А данас је одржан свечани дочек честице моштију свете Катарине. Ковчег са светињом довежен је у Русију дан раније из атинског подворја Синајског манастира.

[Guest Оливера]

Московска Патријаршија отвара центре за заштиту материнства

Московска Патријаршија ће у око 50 епархија у Русији, Украјини и Белорусији отворити центре за заштиту материнства и породичних вриједности.

Конкретно, планирано је да се отвори хот-лајн телефонска линија, центри за социјалну и психолошку помоћ женама у критичној трудноћи, домови за његу, као и да се указује помоћ многодјетним породицама и воде савјетовања са женама које планирају абортус, саопштио је представник Синодалног одељења за добротворну дјелатност, Сергеј Чесноков, на форуму сверуског програма „Светост материнства“, који је недавно одржан у Москви.

Према његовим ријечима, ово Синодално одјељење планира да следеће године одржи II фестивал „За живот – 2011“, на који ће бити позвани представници помјесних Православних Цркава.

Још и раније, при овом Синодалном одјељењу, постојао је координациони центар за заштиту материнства и породичних вриједности. У његовој радној групи били су предсједник Синодалног одјељења за сарадњу са оружаним снагама протојереј Димитриј Смирнов, директор програма „Светост материнства“ Наталија Јакунина, начелник центра „Живот“ протојереј Максим Обухов и предсједник сверуског друштвеног покрета „За живот и заштиту породичних вриједности“ Сергеј Чесноков.

Радио Светигора

[Guest Оливера]

Година црквених иницијатива

22.12.2010

2010. година  с правом може да се сматра  годином нових црквених програма и пројеката.  Друга година Патријарха Кирила као Првојераха РПЦ се карактеризује новим иницијативама које никада раније  нису постојале у РПЦ.

Вероватно је најважнијим у црквеном животу протекле године постало формирање Међусаборног присуства. Реч  о неопходности стврања таквог органа била је већ давно. Он је позван да припрема документе које ће касније разматрати и усвајати Помесни сабор РПЦ. Према канонима  цркве, сабори се одржавају једном у неколико година. Међусаборно присуство пре одржавања сабора може да  пружи своје препоруке и оцену неких догађаја који се одржавају у руском друштву и у иностранству, - каже Патријарх Кирил.

Међусаборно присуство је јединствени орган саборног освешћивања црквеног живота. Ништа слично не постоји, а није ни постојало ни у једној православној цркви. То је стални Сабор. Он је отворении орган. Сваки свештеник или верник може да да свој допринос његовом раду. Сви се документи објављују ради свенародног разматрања не само код верника, већ и људи далеких од религије. Пристали смо на отворено разматрање због важности тих докумената за живот и цркви, и читавог народа.

Још нешто ново  је настало ове године – почео је рад Општецрквеног суда који многи скептичари сматрају стварањем православне инквизиције. Уствари се Црквени суд РПЦ бави питањима дисциплинарског карактера, решава  привредне или духовне спорове међу свештеницима. 2010. године  је било одржано само две судске црквене седнице на којима је било размотрено 8 предмета.

Многи ће запамтити 2010. годину због тесне сарадње РПЦ и државе. Почетком године у неколико региона Русије у школским програмима су се појавили часови Основа религиозне културе. Према мишлењу Првојерарха РПЦ, тај школски курс ће не само представити ученицима  духовне традиције земље, већ и васпитати у њима толерантни однос према верницима других религија. Ова је година показала да у руском друштву још има много ксенофобије која може пореметити међуконфесионални мир. Управо зато, - уверен је Првојерарх РПЦ, - часови толерантности, религиозног морала, вера и знање  основа сопствене културе могу  да смање  ниво религиозног екстремизма и радикализма.

У савлађивању међуетничке напетости  највећу улогу морају да играју, према мом дубоком убеђењу, - верници. Ми смо позвани да будемо добар пример хришћанског односа према свима. Православљу је страна идеја националне надмоћи, мржња према представницима других религија. Ако желимо да откријемо свету Христову истину, морамо да будемо узор милосрђа и  братске љубави. Љубав је јака тамо где је нејака снага.

Средином године је у Москви успешно почео програм «Храмови приступачни да се у њих дође пешке» која се остварује уз подршку власти главног града. Према том програму, у различитим рејонима града ће бити саграђени храмови-модули – грађевинско-архитектонске конструкције које се брзо монтирају. Према мишлењу Московске патријаршије, такве монтажне цркве ће решити проблем недовољног броја храмова у новим рејонима главног града.

Врхунац ове године је било усвајање државног закона о црквеној реституцији. У складу са тим законом Цркви ће у наредно време бити враћене све зграде религиозне намене, које је у совјетско време отужила држава. И то, реституциони процес је почео много раније од усвајања закона. 2010. године РПЦ је било враћено неколико манастира, међу којима су  познати у свету Новодевичји манастир у Москви, већи део грађевина Соловецког Свето-Преображенског манастира на северу земље, Старицки манастир у Тверској области и други.

Ове године се обележава 20. годишњица од момента усвајања у Русији закона слободе вероисповести. За две деценије је РПЦ много учинила у обнављању духовног живота. Обновљено је 23 хиљаде храмова, број цркава и манастира се у земљи повећао више пута.  Те две децение често називају епохом друге христијанизације. У том симслу 2010. година достојно потврђује ту тврдњу.

Глас Русије

[Михајло]

Заявление из Архиерейского Синода Русской Православной Церкви Заграницей

Нам, архиереям Русской Православной Церкви Заграницей, с первых лет нашего существования была особенно близка Сербская Православная Церковь, которая дала убежище нашим отцам и сохраняла братские отношения с нами во все годы нашего странствования. Тем более мы обеспокоены последними событиями в Сербской Церкви. На днях мы читали о том, что новый патриарх сербский счел нужным зажечь свечу в синагоге на праздник Ханука. Не является ли это началом некоего молитвенного общения с не-христианами? Несомненно, все мы относимся с уважением ко всем религиозным обычаям. Так мы и радуемся тому, что иудеи в нынешней Сербии, как и в других странах мира, имеют свободу исповедовать свою веру и жить по своим обычаям. Но зажигая свечу, на наш взгляд, патриарх дает сигнал о собственном участии в этих обычаях и о безразличии к существующим различиям между верой тех, кого он посетил, и нашей православной верой.

Об этом случае мы бы, пожалуй, молчали, не следи за ним тут же высказывания, сделанные тем же патриархом в Вене, где он как будто призвал к изменению церковного календаря. Увы, календарный вопрос в 20-е годы прошедшего века разделил весь православный мир и привел к весьма печальным расколам в Греции, Румынии, Болгарии и в других странах. Трогать этот вопрос в наши дни, на наш взгляд, означает разжигать новые распри в православном мире. В какой-то мере мы смирились с существованием двух календарей, хотя не можем признать никакой правды и тем более точности за новым, григорианским календарем. Наоборот, научно доказано, что старый стиль более точный чем новый. Мы считаем единственной законной темой для православного мира вопрос о возвращении к старому стилю, но никак не согласны с возможностью дальнейшего распространения нецерковного календаря. Надеемся, что слова патриарха сербского были искажены в прессе и что они не отражают истинное мнение Его Святейшества и других архиереев любимой нами Сербской Православной Церкви.

Мы глубоко потрясены этими событиями в Сербской Церкви, которая и без того переживает страшные волнения, вызванные непонятными нам происшествиями вокруг епископа Артемия.

Мы, архиереи Русской Православной Церкви Заграницей, никоим образом не желаем вмешиваться в дела другой Церкви, но мы молимся о том, чтобы в Сербской братской нам Церкви водворился мир и единомыслие и единодушие и чтобы этот мир сохранялся и в других поместных Церквах.

----------------------

Лош превод са гугла..

----------------------

Изјава Архијерејског Синода Руске Православне Цркве ван Русије

Ми, епископи Руске Православне Цркве ван Русије, од најранијих година нашег постојања је

посебно у близини Српске православне цркве, која је дала уточиште нашим очевима и одржава

братске односе са нама у свим годинама нашег путовања. Посебно смо забринути најновијим

догађаји у српској цркви. Неки дан смо прочитали да је нови патријарх Републике Србије способан да види

светлост свеће у синагоги на празник Хануке. Да ли је ово почетак молитве

комуникација са не-хришћана? Наравно, сви се третирају са поштовањем за све верске традиције.

Тако смо се радују да су Јевреји у Србија данас, као иу другим земљама, имају слободу

исповедају своју веру и да живе по својим обичајима. Међутим, осветљење свећа, по нашем мишљењу, патријарх даје

сигнал своје учешће у овим обичајима и равнодушни према разлика између вере

онима које је посетио, и наше православне вере.

На овом случају, вероватно би остали неми, не прате га тамо и онда изјаве истог

Патријарх у Бечу, где чини је позвао на промене у црквеном календару. Авај, календар

питање у 20 година прошлог века подељен цео православни свет и довео је до прилично тужан

расколи у Грчкој, Румунији, Бугарској и другим земљама. На додир проблем данас, у нашем

гледишта, значи да се гориво нових сукоба у православном свету. У извесној мери, ми смо поставили са

постојања два календара, иако не можемо да прихватимо било коју истину, и за прецизније

нови, грегоријански календар. Напротив, научни докази да је стари стил је прецизнији од

ново. Верујемо једини легитимни проблем за православни свет питање повратка

стари стил, али се не слаже са могућношћу даљег ширења без цркве

календар. Надамо се да су патријарх српски речи су искривљена у штампи и да не одражавају

истинит приказ Његове Светости и других епископа наше вољене Српске православне цркве.

Дубоко смо шокирани овим дешавањима у Српској православној цркви, која је већ доживљава страшан

узбуђење услед несхватљиво да нас инцидената око владике Артемија.

Ми, епископи Руска Православна Црква у Русији није ни на који начин жели да се меша у послове

другој цркви, али ми се молимо да наше сестре у Српској Цркви да се мир и

једногласност, а да је овај свет одржава у другим локалним црквама.

[Guest Оливера]

2010. година – време јачања међуправославног јединства

4.01.2011

Протеклу 2010. годину можемо назвати временој јачања православног јединства и јачања позиције РПЦ у свету. Један од важних корака било је превладавање црквеног раскола на постсовјетском простору, између осталог у Украјини.

Низ година црквена неслагања, поткрепљена украјинском политичком елитом, ни само да нису јењавала, већ су се и увећавала. До днас у земљи постоје три православне цркве, само једна од њих је канонска. 2010. године поглавар РПЦ три пута је посетио бившу совјетску републику, разговарао са њеним становницима, поклањао се тамо хришћанским светињама. Резултат тако честих посета патријарха Кирила Украјини било је то што је сада окончана мода раскола у земљи, уверен је председник одељења за Спољне црквене везе митрополит Волоколамски Иларион.

Све посете патријарха Кирила Украјини доприносе консолидацији здравих снага у украјинском друштву, јачању унутрашњег јединства Украјинске православне цркве. Оне такође отварају пут ка превладавању жалосни последица раскола, који је био политички пројекат 90-их година. Сада у украјинском друштву постоји чврсто уверење да раскол треба превладати. Људи су уморни од поделе и политичких парола. Они теже ка консолидацији. У том смислу посете патријарха Кирила Украјини не само да доприносе овој косолидацији, већ и помажу да се врате сви они који су били у расколу у окриље канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Превладавање унутарцрквених неслагања на постовјетском простору помогло је да РПЦ успостави односе са Константинопољом и његовим поглаваром патријархом Вартоломејом. Дуге деценије они су били напети. Један од узрока било је то што су украјинци раскољници на све начине увлачили константинопољску патријаршију у заштиту њихових интереса. Они су се надали да ако поглавар једне од водећих православних цркава света стане у њихову заштиту и узме их пос двоју духовну омофору, поћи ће им за руком не само да се одвоје од руског православља, већ и да створе своју националну аутокефалну цркву. Ипак плановима интриганата није било суђено да се остваре. На позив патријарха Кирила Константинопољски поглавар је посетио границе РПЦ. Ова посета патријарха Вартоломеја је допринела јачању пријатељства између две цркве и поставила тачку на питање духовне поделе верника, наставља митрополит Иларион.

Онај ниво узајамног разумевања који је тренутно постигнут међу црквама прилично је висок. Са обе стране види се тежња да се овај ниво повећа и надаље да се коначно прекине неповерење и узајамно супарништво, које је постојало у прошлости. Сматрамо да сва питања и неслагања коај постоје данас треба да се решавају у мирном и братском дијалогу две Цркве – и такав дијалог се данас води.

2010. године представници Московске патријаршије прилично много и често су посећивали друге православне цркве. У многоме то је било везано са тим што се сада хришћански свет активно спрема за одржавање Свеправославног сабора. Тачан датум и теме ове велике међународне манифестације за сада се не наводе. Али врло је вероватно да он може да се одржи већ 2011. године која је наступила. То ће бити заиста историјски догађај. Јер припрема за форум је трајала скоро сто година, а жељу да учествују у њему изразили су и представници других хришћанских конфесија. Свеправославни сабор може да настави традиције чувених Васељенских сабора, чије одржавање је престало 787. године.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Православни свет обележава Бадњи дан

6.01.2011

Посебан дан пред празник Рођења Христовог, Бадњи дан, прослављају данас верници неколико православних конфесија. У Руској, Српској, Грузијској и Јерусалимској православној цркви, као и на Светој Гори, свечаност рођења Богомладенца прославља се по старом, јулијанском календару у ноћи између 6. и 7. јануара.

Бадњи дан је дан уочи великог хришћанског празника, дан строгог поста и молитве, говори свештеник Сергеј Звонарев.

Назив празника, на руском Сочељник, потиче од речи сочиво. То је обредно јело које представља кувана зрна пшенице или пиринча. По правилу, сочиво се спрема за помен мученика или преминулих хришћана. То што се сочиво служи уочи Божића није случајно. Јер Христос се родио и дошао на ову земљу како би умро на крсту, претрпевши мучења и страдања, самим тим да би спасао људски род од греха проклетства и смрти. И то посебно јело подсећа све хришћане на оно што је извршио Христос-Бог на земљи.

У разним земљама Бадњи дан обележавају на разне начине. У Белорусији и Украјини на тај дан уобичајено је спремати 12 јела по броју апостола. У Србији и Црној Гори ово је главни породични празник. Зато је уобичајено да се сва породица заједно бави спремањем, украшавањем просторија, да кити јелку, припрема свечану вечеру. У Грузији верници иду у литију Алило. Главни њени актери су лица која „носе благу вест“. Они су обучени у бело и песмама обавештавају све о томе да је рођен Спаситељ.

У Русији у древна времена на тај над нису јели никакву храну, нити пили било шта, осим што су јели сочиво. На сто се стављао чисти столњак, јело се у свечаном и строгом ћутању. У знак сећања на јасле у којима је рођен Исус, на сто се обавезно стављао струк свежег сена. Месна и кувана јела на сто су постављања тек кад наступи 7. јануар.

Данас су се многе црквене традиције трансформисале од строго канонских у симболичне. Ипак, уверен је православни свештеник, Бадњи дан и Божић треба дочекивати онако како доликује хришћанину.

Главна традиција празника је богослужење. Ова традиција је одраз суштине празновања Рођења Христовог. Људи треба да схватају да то није просто некакав догађај од пре две хиљаде година. Хришћанин треба да се односи према празнику као према реалном догађају свог духовног живота. Постоји много народних традиција везаних за смисао празника. На пример, коледари – песме и химне слављења Христа. Коледарске песме су распрострањене у Украјини. Ипак постоје и традиције народа које немају везе са хришћанством, и укорењене су у паганству. То је гатање, прерушавање, чарање. Све то нема никакве везе са Божићом и црква је то увек осуђивала.

Наступањем Божића почињу Свети дни или Свјатки. То је време добрих дела. И мада је светост у добрим делима позив сваког хришћанина независно од доба године и празника, како би се Свјатки учинили заиста светим, треба управо тих дана да тежимо добру и вери, каже свештеник Сергиј Звонарев. Свјатки трају 12 дана до Крстовдана, који се обележава 19. јануара.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Идеје хришћанства ће помоћи духовном препороду Русије

7.01.2011

Јевкуров на прослави Божића у Ингушетији изразио уверење да ће идеје хришћанства помоћи духовном препороду Русије

Православни хришћани у Ингушетији прославили су данас Рођење Христово. На празник који је протекао у Покровској цркви на станици Орџоникидзевскаја, допутовао је председник републике Јунус-Бек Јевкуров.

У свом говору пред парохијанима он је истакао да предтавници разних народа и религија од давнина живе у Републици Ингушетији у хармонији и слози, поштујући међусобну културу и духовне вредности. Јевкуров је изразоу уверење да ће високе идеје хришћанства доприносити јачању вере и духовном препороду наше велике Русије.

На празник је допутовало стотине православних хришћана не само из Ингушетије, већ и из других севернокавкаских република. Празнично богослужење је одржано у Покровској цркви, која је била изграђена још крајем 18. века. Али већ следећег пута парохијани ће прослављати Божић у новој цркви. Сада је она у потпуности изграђена, и радници раде на унутрашњим радовима.

[Guest Оливера]

Божићно обраћање Патријарха Московског и све Русије Кирила

7.01.2011

Данас, 7. јануара, Руска православна црква прославља један од главних црквених празника – Рођење Христово. Заједно са РПЦ један од главних хришћанских празника прослављају Српска, Грузијска, Јерусалимска црква и Света Гора. По традицији православним верницима Русије и читавог руског света овај светли дан честитао је Поглавар РПЦ Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Драга браћо и сестре! На Божићне празнике треба да се замислимо над тим каолико много овај дана значи у животу читавог човечанства и сваког од нас. Од вајкада људи тражу одговоре на питања о смислу живота, спасењу, о томе како добити наду. И кроз догађај Рођења Христовог открива нам се Божанска истина. Христос и јесте смисао живота и спасење, и нада за све народе и сваког појединачног човека.

По мишљењу патријарха Кирила, данас као никада раније, људи треба да се уједињују и делују заједно. Само тако може се супротставити изазовима и претњама савременог света и секуларног друштва. Између осталог, уверен је Поглавар Руског православља, Црква је одувек позивала на људско јединство.

Грчка реч литургија, која означава главну црквену службу, преводи се као „заједничко дело“. Читав наш живот треба да постане литургија – заједничка молитва и заједничко дело за оваплоћење Божје замисли о свету и човеку. То захтева од нас солидарности са браћом и сестрама по вери, као и са онима који још нису обрели у срцу своме Господа, али попут јеванђеоских волоха иду ка њему.

Солидарност и вишенационалном друштву обавезно означава способност свих људи који припадају разним нацијама и културама да живе и раде заједно. 2010. година је показала да је у руском друштву још недовољно солидарности и јединства, а вако несхватање и раздвојеност може да пољуља не само међуконфесионални мир, већ и основе традиционалне вере. Управо да бисмо памтили религију својих предака и свето поштовали њене традиције, пратили њено учење, Црква данас прославља Свечаност Рођења Христовог. Ми, хришћани, верујемо и знамо да је у Христу Бог реално ушао у људску историју и наш живот, позивајући људе да живе по Његовом закону, потврђујући мир, љубав и правду, закључио је патријарх Кирил.

[Guest Оливера]

Божићни празници у Русији

 

На дан прославе Рођења Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил служио је Свету Литургију у Храму Христа Спаситеља.

Патријарху су саслуживали митрополити: крутски Г. Јувеналије, волоколамски Г. Иларион; архиепископи: можајски Г. Григорије, истрински Г. Арсеније, веријски Г. Евгеније, сергијево-посадски Г. Теогност, Г. Филарет; и епископ Г. Меркурије, протојереји Владимир Диваков, Димитрије Смирнов, Всеволод Чаплин, Николај Балашов, Михаил Рзајнцев, игумани ставропигијалних манастира, свештеници и ђакони. У богослужењу су учествовали и представници Православних помесних Цркава: Митрополит кирински Атанасије из Александријске Православне Цркве, Архиепископ филипољски Г. Нифон из Антиохијске Православне Цркве, Епископ моравички Г. Антоније из Српске Православне Цркве, Епископ проватски Г. Игњатије из Бугарске Православне Цркве, архимандрит Стефан из Јерусалимске Православне Цркве, архимандрит Закхеј из Православне Цркве у Америци, протојереј Алексије Јушченко из Православне Цркве чешких земаља и Словачке.

На дан Сабора Пресвете Богородице Патријарх московски је служио Свету Литургију у Патријарашком Успенском сабору московског Кремља. Патријарху су саслуживали Архиепископ истрински Г. Арсеније, Епископ броницки Г. Игњатије, протојереј Владимир Диваков и јеромонах Антоније. Богослужењу су присуствовали културни и јавни радници институција културе. Том приликом објављен је указ Председника Русије г. Медведева о уручивању ордена Александра Невског Патријарху Кирилу.

На дан када Православна Црква прославља Светог архиђакона и првомученика Стефана и Јосифа Обручника, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил служио је Свету Литургију у храму Рођења Христовог у Исмаилову.

Извор: Званични сајт Мосоковске патријаршије

http://www.spc.rs

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Награда Патријаршије посаветоваће шта да се чита

13.01.2011,

Средином јануара започиње пријем пријава за прву Књижевну награду Патријаршије. Њу је утврдила РПЦ како би се тражила дела у којима се потврђују духовне и моралне вредности.

РПЦ већ има своју награду у области филмске уметности: први пут она је додељена прошлог пролећа филму Владимира Хотињенка Поп. Сада је своју пажњу обратила и на књижевнсот.

По мишљењу Патријарха Московског и све Русије Кирила, у савременој књижевности превладавају дела у чијој основи је постмодернистички принцип – текст ради текста. Ова болест се испољава не само у нашем друштву, већ и у читавом свету. Али руска књижевност никада није била само естетика, већ је важно очувати и традицију која се развијала вековима, подвукао је патријарх.

Многи руски песници и писци били су свесни свог служења као пророчког. Социјалне катастрофе, политички потреси 20. века, морална деградација друштва, економске кризе и еколошке опасности 21. века – све то је било предсказано у делима наших истакнутих писаца. Овај светски одазив руске књижвености дао јој је статус једне од највећих у свету. Руска књижевност не треба да изгуби тај пророчки дар, ту огромну снагу деловања на умове и срца људи, којом су у изобиљу владали њени најбољи представници.

Данас многе светске књижевне награде не желе да оцењују дело са тачке гледишта његовог моралног садржаја, победници често постају аутори књига врло сумњивог садржаја, убеђени су организатори Књижевне награде Патријаршије. Одлучено је да се њоме награди писац који тежи да споји у свом стваралаштву високе естетске и моралне идеале. У експертски савет нове награде поред представника свештенства ушли су познати руски писци, публицисти, научници филолози. Међу њима је писац Алексеј Варламов.

Никакве партијске припадности, како се каже, никакве потврде из парохијске цркве да човек редовно иде на исповест и причешће неће бити. Један од главних захтева је уметнички ниво дела. Свако дело које има живу мисао, вечне теме према којима је руска књижевност увек била осетљива – добро, зло, савест, одговорност, историјска перспектива. Друга је ствар како ће дело оцењивати експертски савет. Искуство посла где се сусрећу свештенство и световна лица за мене је прво. Врло ме занима шта ће од тога испасти.

Додела прве Књижевне награде Патријаршије која носи име Ћирила и Методија биће одржана 24. маја, на дан ових светаца, када се обележава празник словенске писмености и културе.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Првојерарх Православне Цркве у Америци у посјети Москви

Првојерарх Православне Цркве у Америци, блажењејши митрополит Јона, отпочео је у понедељак 14. јануара незваничну седмодневну посјету Москви.

Високог госта из Америке је на московском аеродрому Домодедево дочекао представник Московске Патријаршије, преосвећени епископ Дмитровски Александар и настојатељ подворја Православне Цркве у Америци у Москви, архимандрит Закхеј.

Наредног дана, у уторак 15. јануара, на дан преподобног Серафима Саровског, митрополит Јона је у Свето Тројицком Серафимо-Дивјејевском манастиру служио свету Литургију и молебан пред моштима светог Серафима.

Архиепископ Нижегородски и Арзамаски Георгије поклонио је овом приликом митрополиту Јони икону преподобног Серафима Саровског са честицом његових моштију, а митрополит Јона Архиепископу Герману икону светог Германа Аљаског, такође, са честицом моштију.

„Донио сам ову икону и мошти преподобног Германа, јер су преподобни Серафим и Герман Аљаски били духовно веома слични. Обојица су веома вољели Господа и монашки живот, обојица су били велики подвижници. Духовник преподобног Германа био је је игуман Назарије Саровски. Ове мошти су знак јединства наших Цркава у Христу“, казао је поглавар Православне Цркве у Америци.

У сриједу 19. јануара, на празник Богојављења, митрополит Јона ће у Богојављенском храму у Елохову служити са свјатјејшим патријархом Московским и све Русије Кирилом, након чега ће уследити састанак двојице првојерараха. Очекује се и сусрет са предсједником Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополитом Волоколамским Иларионом.

Након што је 1988. дипломирао на Духовној академији светог Владимира у Њу Јорку, митрополит Јона је једну годину провео у Русији, гдје је радио у Издавачком одјељењу Московске Патријаршије, прије него што је ступио у обновљени манастир Валаам.

Радио Светигора

[Guest Оливера]