Вести из Руске Православне Цркве

[Guest Оливера]

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: ГОСПОД ДОПУШТА НЕВОЉЕ, ЗАТО ДА БИ МИ ПОСТАЛИ ДРУГАЧИЈИ

Објављено од стране Светигора на 17. август 2010.

МОСКВА, 16. августа – Патријарх московски и све Русије Кирил 15. августа служио је чин великог освећења храма свете Тројице у Свето-Тројицко Стефано- Махришћком ставропигијалном женском манастиру, као и литургију у новосаграђеном храму.

У слову након богослужења, Патријарх је скренуо пажњу на духовне разлоге стихијских недаћа које су задесиле Русију, саопштава прес-служба Патријарха московског и све Русије.

„Живот који није по Божјим заповјестима и по Божјој правди, повлачи за собом опасне последице. Ми то зовемо казна за гријех“, казао је између осталог, Поглавар Руске цркве. „Ми сами себе кажњавамо својим злим дјелима, а Бог допушта да се те опасне посљедице нашега гријеха изврше“.

У уништавању народног добра и физичке погибије људи криви су сви који загађују наше шуме, убијеђен је Поглавар. „Немогуће је ући у шуму, у близини великих градова: то је сметлиште, ту је колосална количнина стакла, пластичних флаша и папира – све то што привлачи сунчеву енергију и доприноси саморазгарању пожара у условима високих температура“.

„Ми палимо себе саме“, са бригом је констатовао Патријарх Кирил. „Зар то није гријех? Зар човјек, који треба да рашчишћава свој унутрашњи простор за Бога, који прави ред у свом срцу, зар он не да прља свијет око себе флашама, пакетима, полиетиленским кесама, остацима хране, свим тим ђубретом, које претвара у неки кошмар природу око наших крупних градова и чак села? И то што су се шуме запалиле је природни одговор на фамозни људски фактор, у основи којег је –људски гријех“.

„Наша земља је веома пострадала и страда од овога шта се дешава, наставио је поглавар. Наше национално богатство изгара на нашим очима: ми постајемо сиромашнији, губимо људске животе и не само оне који гину од ватре: много је слабих људи умрло од гушења, од тешких услова живота у великим задимљеним градовима…“

„Зар то није знак који нам даје небо, који нас тјера да поразмислимо и да почнемо други живот, казао је Патријарх. Шта је још потребно нашем народу? „Кога волим, тога и кажњавам“ (Откр. 3.19) и „Господ допушта те невоље да би ми постали другачији… Природа припада Богу. Он ју је створио и предао нам је, а ми смо обавезни да се са пажњом бринемо о благу, које нам је Господ уручио“.

По ријечима Поглавара сада је неопходно не само проанализирати узроке тога зашто пожари нијесу спријечени или на вријеме угашени, „Најбоље ће учинити сваки човјек, ако опет и опет поразмисли о својој одговорности пред Богом за себе самога, са своје ближње, за природу, за свијет који нас окружује.“

„Ватрено се молимо да Господ пошаље кишу на нашу земљу и вјерујемо да кише које су прошле, мада биле и мале, су ипак знак Божје милости према нама“, казао је у закључку Његова Светост Патријарх Кирил .

„Вјерујемо да ће нас Господ провести кроз ово искушење, људска мудрост се састоји у способности усвајања лекција. Да Бог да нашем народу који пролази кроз ватрено искушење жаркога љета 2010. године, да усвоји духовни час који смо сами себи одржали“.

Извор: Blagovest-info.RU

[Guest Оливера]

Свечаност преображења душа

19.08.2010

Фото: РИА Новости

Свечаношћу преображења душа назива РПЦ празник Преображења Господњег. Традиционално православни га обележавају 19. августа, и он се сматра једним од 12 главних и најпоштованијих у црквеној веронауци.

Према сва четири Јеванђеља, још за свог земаљског живота Исус Христос се заједно са ученицима Петром, Јаковом и Јованом попео на гору Тавор, која се налази на Северу савременог Израела, како би се молио. Изненада се богочовек преобразио и његово лице је засијало, а одећа је постала снежнобела као светлост. У том Пеображењу Исус Христос је открио свету своју божанску природу, тврди представник РПЦ, свештеник Георгиј Рошчин.

Празник Преображења позива све вернике да преобразе своје душе и своја срца, узносећи душу ка гори Тавор. Захваљујући том библијском догађају сви верници на тај дан треба да се замисле о томе у каквом стању се налази наше срце. Да ли је оно са богом или га само тражи. Верници такође треба да покушају да одмере своја осећања, своју вољу,своје биће према мислима о божанском, о томе шта јесте духовни живот.

Веома је занимљива и историја успостављања овог празника. Прво свечаност није била тако масовна, као данас, и празник се обележавао само у Палестини. Тек од 15. века ова свечаност је постала један од главних хришћаснких празника. Између осталог, сећање на Преображење Господње је пре симболичан догађај, а не историјски. Јер само пеображење људске природе Христа у Божанску према Јеванђељу десило се 40 дана пре Ускрса, тачније отприлике у марту-априлу према савременом календару. Опак зна се да у то време код хришћана започиње строги предускршњи пост, а зато је у средњем веку било решено да се прослава одложи за август. И овде су се хришћанске цркве разишле у датуму празника. У савременом католицизму празник Преображења се обележава 6. августа, ако тај датум пада у недељу, или у прву недељу после тог датума. У православљу Преображење има фиксиран датум - 19. август по григоријанском календару.

Од давнина у Русији Преображење су звали у народу још и Јабучни Спас. Јер у то време стизале су јабуке. Ове године у Москви одавно су већ обрани нови плодови, али на чуђење многих, Јабуке су процветале други пут. Научници и скептици повезују ову природну аномалију са превише врућим и сунчаним летом. За вернике поновно цветање јабука на Преображење се тумачи као посебан божји знак.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

КИША КАО ЗНАК МИЛОСТИ БОЖЈЕ

Објављено од стране Светигора на 19. август 2010.

ПСКОВ, 19. августa – 18. августа, уочи празника Преображења Господњег, Патријарх московски и све Русије Кирил служио је свеноћно бденије на тргу испред Михаиловског храма Свето-Успењско Псково-Печерског манастира. Његовој Светости су саслуживали више епископа, међу којима и предсједник Одјела спољних црквених веза Московске патријаршије, Митрополит волоколамски Иларион.

За вријеме богослужења почела је да пада киша која се претворила у прави пљусак. Без обзира на осјетно захлађење, провалу облака и шум који је заглушио пјевање манастирског хора, хиљаде људи, који су стигли у обитељ да се помоле са поглаварем нијесу напустили трг до краја свеноћног бденија.

На крају је Патријарх одржао бесједу. Између осталог је ракао: „Ово што се за вријеме богослужења по нама пролио пљусак, ми доживљавамо као знак милости Божје, зато што се Црква данима молила да нам Бог пошаље кишу. Надајмо се да ће обиље кише која је послата Псковској земљи прећи и на Централну Русију, која је ове године љуто пострадала од суше.“

Захvaливши се богомољцима за подршку, Патријарх је изразио наду да ће цијела Руска православна црква показати исту ту слогу, чврстину и истомишљеност коју показују православни Псковљани, саопштава Патријархија.ру.

Извор: Blagovest-info.RU

[Милан Меденица :)]

0110_hahaha и  hvala 0110_hahaha

[Guest]

0110_hahaha и  hvala slava3

t4431

[Јован Чакарески]

и  hvala

[Guest Оливера]

ДВИЈЕ ХИРОТОНИЈЕ НА СОЛОВКАМА

Објављено од стране Светигора на 22. август 2010.

МОСКВА, 21. августа – На дан светих Зосиме, Саватија и Германа Соловецких, 21. августа, Патријарх московски и све Русије Кирил служио је Божанствену литургију у Спасо-Преображењском саборном храму Спасо-Преображењског Соловецког ставропигијалног мушког манастира.

Том приликом Патријарх је хиротонисао архимандрита Пантелејмона (Шатова), предсједника Синодалног одјела за доброчинство и социјално служење у Епископа орехово-зуевског, викара Московске епархије,

а у недељу 22. августа ће у истом храму рукоположити архимандрита Венијамина (Лихоманова) у Епископа рибинског, викара Јарославске епархије.

Извор: Bogoslov.RU

[Guest Оливера]

Лик Спаса под Кремаљском звездом

28.08.2010,

У суботу (28. августа) у Москви је одржана званична церемонија откривања иконе  Спаса  изнад капије Спаске куле Кремља. Без обзира на кишу, у свечаности је учествовало више од хиљаду верника. Процедуру освећивања и благослова  иконе је водио Патријарх Московски и све Русије Кирил. Према речима руског лидера Дмитрија Медведева, који је присуствовао церемонији, икона ће пружити допунску заштиту народу Русије.

У 15 сати по московском времен, када је откуцавао часовник на Спаској кули, шеф државе и свети патријарх су изашли из једне зграде Кремља и прошли кроз капију Спаске куле. После богослужења патријарх Кирил се попео  на украшено белим цвећем постоље и стао близу иконе. Првојерах је покропио икону и благословио вернике.

Иступајући после освећивања иконе председник Медведев се захвалио свима ко је помогао у очувању и обнављању светиње.

Уверен сам да од момента налажења и освећивања  икона, обнављања правде наша  земља стиче допунску заштиту, дакле, и сви присутни, ко се моли и воли нашу земљу.

Сада свако ко дође на Црвени трг испод рубинске звезде на шиљку Спаске куле и  чувеног часовника видеће лик Христа. Скоро 80 година је та  историјска и религиозна реликвија  била скривена од људских очију. Икона се сматрала изгубљеном. Њено друго рођења је симболично за савремену Русију.

Налажење фреске  над капијом Спаске куле у мају ове године је постало права сензација. Реч је о томе да је 1930-х година она била зазидана.  Совјетска власт која је пропагирала атеистичку идеологију, није се могла помирити с тиме да би се свако, ко би ушао у Кремљ на тај главни улаз, поклонио светом лику. Било је   наређено да се икона склони. Рестауратори су испунили наредбу, али нису је уништили, већ учинили све да би је сачували за потомке. То се открило у пролеће после сондирања  нише над капијом, где се раније налазио свети лик. Пред микрофоном је руководилац рестаурациолних радова  Сергеј Филатов.

Под слојем малтера који смо видели у току више деценија, налазе се метална решетка и мрежа на растојању једно 10 сантиметара од иконе. Односно, између њих и иконе има ваздушни слој. Икона је насликана на вапненом малтеру. На Спаској кули су уљане боје, према документима је икона била последњи пут рестаурисана  1896. године.

Требало је скоро три месеца марљивог рада  да би савремени стручњаци вратили икону  свима ко жели да је види. Било ју је много теже ослободити малтера него рестаурисати. Скоро је невероватно. али је више од 80 одсто иконе је сачувано, - чуди се рестауратор Константин Муравјов.

Велики рад је спроведен на откривању иконе. На њој  је било много скамењених делова малтера. Када су икону зазидали радници су бацали кроз мрежу цемент. За 80 година се он скаменио.

После отклањања ситних честица и  попуњавања  изгубљених делова ауторског слоја уметници су с микроскопском прецизношћу ставили златну боју. Икона Спаса је  практично постала као да је у првибитном облику. Христос држи у руци Еванђеље, код његових ногу му се клањају два руска свеца -  Сергиј Радрнешки и Варлам Хутински.  Фреска је настала на Спаској кули средином 17. века према наредби цара Алексеја за успомену на чудесно спасење Москве од куге.  Традиција стављања иконе над капијом, која води у град, постоји у Русији од прастарог доба. Изгубити икону се сматрало лошим знаком, наћи - чудом. Данашње јављањеиконе је свакао, чудо. Оно не би било могуће да нису постојали људи који су захваљујући професионалној вештини и моралној снази  успели да спасу реликвију од непроцењиве вредности.

Подсетимо, иницијативу обнављања   икона над капијама Кремља је дао 2007. године Међународни фонд Андреја Првозваног, који је већ спровео много таквих акција. Иницијативу је подржао председник и благословио Патријарх, те је она била  реализована.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Патријарх први пут извршио литургију у манастиру где сарањен зограф Андреј Рубљов

29.08.2010.

Патријарх Московски и све Русије Кирил је у недељу извршио литургију у Андрониковом манастиру у Москви. То је било прво патријаршије богослужење у том манастиру. Спаска саборна црква не би могла да прихвати све вернике, зато је патријарх служио на тргу под специјално монтираном настрешницом.

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

У Москви ће бити изграђено 200 православних цркава

30.08.2010.

У Москви ће у наредних 30 година бити изграђено 200 православних цркава. Овај пројекат су размотрили на састанку у руској престоници градоначелник Јуриј Лушков и патријарх Московски и све Русије Кирил. Разматрана је могучност уношења измена у перспективни план развоја Москве, који сада не предвиђа изградњу цркава. Како је саопштио патријарх Кирил, скоро 90% становника главног града је православно. Како би се у потпуности задовољиле њихове потребе, треба изградити још преко 590 цркава

Извор: Глас Русије

[Guest Оливера]

Римокатолички монах и богослов примио Православље у Москви

Јеромонах Гаврил (Бунге)

У навечерје празника Успења Мајке Божије, у петак 27. августа, Његово Високопреосвештенство Митрополит Волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, началствовао је свечаним бденијем у московском храму Пресвете Богородице „Свих жалосних радост“.

Владици Илариону је саслуживао Високопреосвећени Митрополит Калист Диоклијски, викар Архиепископа Тијатире и Велике Британије (Константинопољска Патријаршија), као и клирици храма и познати швајцарски богослов, јеромонах Гаврил (Бунге), који је пред свеноћно бденије примио свето Православље.

Након архипастирске бесједе, владика Иларион се обратио и митрополиту Калисту: „Срдачно поздрављам митрополита Калиста, архијереја Константинопољске Патријаршије и професора на Оксфордском универзитету у Великој Британији више од 40 година. Прије 15 година имао сам част да будем његов студент. Владика јер био мој ментор у раду на дисертацији о преподобном Симеону Новом Богослову. Митрополит Калист је данас један од најпознатијих богослова Константинопољске Патријаршије.“

Митрополит Иларион и митрополит Калист

У сјећање на заједничко богослужење митрополит Иларион је предао владици Калисту на дар митру, израђену у радионици Московске Патријаршије.

Владика Иларион се такође срдачно обратио јеромонаху Гаврилу, који је више од 30 година водио пустињачки живот у планинама Швајцарске. „Ви сте били католик, али у души сте били православни“, казао је митрополит Иларион. „Данас, пред свеноћно бденије, Ви сте прешли у Православље, што представља природни завршетак дугог духовног пута“.

Митрополит Иларион је оцу Гаврилу подарио икону Мајке Божије „Свих жалосних радост“, у сјећање на присаједињење Православној Цркви у храму посвећеном овој светј икони.

Отац Гаврил (Бунге) је био бенедиктански монах у Швајцарској, а од 1980. године је живио пустињачким животом. Аутор је више књига и бројних текстова богословске тематике.

Отац Гаврил као бенедиктински монах

Извор: Радио Светигора

[Guest Оливера]

ПОГЛАВАРИ АЛЕКСАНДРИЈСКЕ И РУСКЕ ЦРКВЕ СЛУЖИЛИ БОЖАНСТВЕНУ ЛИТУРГИЈУ У ХРАМУ ХРИСТА СПАСА

МОСКВА, 5. септембра – 5. септембра на празник Сабора московских светих, Блажењејши Патријарх александријски и све Африке Теодор Други и његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил служили су Божанствену литургију у катедралном саборном храму Христа Спаса.

Патријарсима су саслуживали бројни епископи и свештенство Руске православне цркве. Богослужењу су присуствовали министар културе Руске Федерације А. Авдејев, биши министар иностраних послова Русије И.С. Иванов и многобројни мирјани Корсунске епархије који су дошли из Француске.

У току литургије хиротинисан је архимандрит Нестор (Сиротенко) у Епископа кафског, викара Корсунске епархије.

Служен је и помен блаженопочившем Митрополиту Никодиму (Ротову) који се упокојио 5. септембра 1978. године.

Извор: Светигора пресс

Извор: Pravoslavie.RU

[Guest Оливера]

Изгорела једна од цркава на Гањиној јами

У Свердловској области потпуно је изгорио храм Державне иконе Мајке Божје манастирског комплекса на Гањиној јами, који је подигнут близу мјеста гдје су бачени остаци свете царске породице Романових.

Са пожаром се борило двадесет јединица ватрогасаца које су спријечиле да се ватра прошири на друга здања комплекса грађена углавном од дрвета.

Храм Державне иконе мајке Божје од 400 квадратних метара је цио изгорио. Поред овог храма, на Гањиној јами се налази још шест храмова.

Извор: Радио Светигора

[Guest Оливера]

Десница светог Спиридона у Москви

У московском саборном храму  Христа Спаса почели су пристизати вјерници који желе да се поклоне часној десници светог Спиридона Тримитунтског. Ова светиња је 15. септембра стигла у Москву, гдје ју је свачано дочекао Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил.

Десница великог кипарског светитеља, која се иначе чува а на острву Крфу, већ трећи борав у Русији.

Свети Спиридон је рођен крајем III вијека. Био је пастир, који је чистим и богоугодним  животом подражавао старозавјетним праведницима. Господ га је удостојио благодатних дарова прозорљивости, исцјељивања и истјеривања нечистих духова. Бескућници су код њега налазили уточиште, путници храну и одмор. Касније је свети Спиридон изабран за епископа града Тримитунта, а 325. године је учествовао у Првом Васељенском сабору. По предању, на том Сабору светитељ је сликовито представио догмат о Светој Тројици тако што је узео у руку циглу и стиснуо је: из ње је увис избила ватра, на ниже је потекла вода, а глина је остала у рукама чудотворца. „Три стихије, а једна цигла, тако и Пресвета Тројица – три лица, а једно Божанство“, казао је он.

Радио Светигора

[Guest Оливера]

У ХРАМУ ХРИСТА СПАСА СТИГЛА ДЕСНИЦА СВЕТОГ СПИРИДОНА ТРИМИФУНТСКОГ

Објављено од стране Светигора на 16. септембар 2010.

МОСКВА, 15. септембра – У катедралном саборном храму Москве, у Храму Христа Спаса почели су пристизати вјерници који желе да се поклоне исцјелитељској десници светога Спиридона Тримифунтског. 15. септембра светиња је стигла у Москву, гдје ју је свачано дочекао Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил.

Десницу великога кипарског светитеља већ трећи пут довозе у Русију. Реликвија се иначе чува у Грчкој православној цркви, заједно са моштима светитеља на острву Крфу, освештаном у његову част.

У московској цркви Вaскрсења налазе се двије иконе светог Спиридона и честица његових светих мошти, која се некада налазила у храму светог Спиридона на улици која је такође названа његовим именом – Спиридоновка ( храм је дигнут у ваздух послије Октобарске револуције).

Свети Спиридон је рођен крајем III вијека. Био је пастир, који је чистим и богоугодним животом подражавао старозавјетним праведницима. За неспрестано сјећање на Бога и добра дјела Господ је наградио будућег светитеља благодатним даровима – прозорљивошћу, даром исцјељивања неизлечиво болесних и истјеривања духова. Бескућници су код њега налазили уточиште, путници храну и одмор. Касније је свети Спиридон изабран за епископа града Тримифунта. Ни као епископ светитељ није измијенио свој начин живота, наставио је да напаса овце. Спојио је архијерејско богослужење са милосрђем.

Свети Спиридон је 325. године учествовао у Првом Васељенском сабору. По предању, на том Сабору светитељ је показао очигледни доказ догмата о Пресветој Тројици. Узео је у руку циглу и стиснуо је: моментално је из ње увис избила ватра, вода је потекла низ, а глина је остала у рукама чудотворца. „Три стихије, а једна цигла, тако и Пресвета Тројица – три лица, а једно Божанство“, казао је светитељ.

Свети Спиридон се одавнина поштовао у Русији, поред светог Николе, нарочито у Москви и Великом Новгороду. Посвећено му је доста храмова, нарочито за вријеме Александра Првог, који је рођен на дан светог Спиридона 1777. године. Од тога времена у црквама су познате „папуче светог Спиридона“, које су обично доносили познати људи из Крфа, гдје се чувају светитељеве мошти од средине 15. вијека. Једном годишње, светитеља преоблаче и преобувају и папуче које се скидају са мошти чувају се као велика светиња, предају се вјерницима.

Симболично је што се у Даниловом манастиру у Москви чувају мошти архиепископа Грка Никифора (Теотоки), који је почео свој крсни пут на острву Крфу, а пред крај живота је постављен за настојатеља Данилова манастира. Архиепископ Никифор је за светог Спиридона казао: „Није се тај чудотворац, предстојатељ наш Спиридон уздигао на такве висине захваљујући угледном роду, јер је он био убоги пастир; нити због високог звања, јер је он био пастир оваца; нити због мирске мудрости, јер се он није учио по школама; нити због било чега другог, осим због врлине …. Зар се до дана данашњега њему не поклањају сви славни и владајући кнежеви? Зар за нас није велика част цјеливати не само главу, него и врхове ципела, које је он носио?“

Извор: Sedmitza.RU