Вести из Руске Православне Цркве

[Guest Оливера]

ЦРКВЕНО-НАУЧНИ ЦЕНТАР ПРИПРЕМА НОВИ КАТИХИЗИС

МОСКВА, 2. маја – Црквено-научни центар „Православна енциклопедија“ припрема савремени катихизис, саопштио је на редовном засједању савјета за издање тог вишетомника, Патријарх московски и све Русије Кирил.

„Ми данас имамо могућност да припремимо православни катихизис – излагање православне вјере у категоријама, које би биле разумљиве савременом човјеку… не поучног карактера, него научно-богословског карактера“, казао је Патријарх.„То је нови пројекат „Православне енциклопедије“. Данас све више људи отвара своје срце и ум истинама Цркве, али интелектуална подршка тих црквених порука заостаје за нивоом савременог човјека“, констатовао је Поглавар Руске цркве.

По његовим ријечима узроци тог закашњења су многе године раздора између свјетовне и црквене науке, када се нијесу објављивали озбиљни богословски радови.

http://www.pravmir.ru/cerkovno-nauchnyj-centr-podgotovit-sovremennyj-katexizis/

[Милан Меденица :)]

занимљиво, то ће бити одлично  0205_whistling

[Guest Оливера]

Спасиоци Русије

5.05.2010

Спасиоцима Русије назвао је Патријарх Московски и све Русије Кирил ветеране Великог Отаџбинског рата. Уочи 65-годишњице Велике Победе, у главном сабору Русије - цркви Христа Спаса, поглавар РПЦ састао се са фронташима.

Ветерана Другог светског рата у Русији је данас око 137 хиљада. Још нешто више од 200 хиљада оних који нису учествовали у крвавим бојевима, али су радили на благо Велике Победе. И сваким даном живих сведока овог рата има све мање. У главном сабору Русије окупило се неколико стотина ветерана. Многи добро знају једни друге, пред сусрет са патријархом Кирилом радосно су се грлили - прегурали су још једну годину. Ви сте зачуђујућа појава у нашем животу - обратио се учесницима Великог Отаџбинског рата поглавар РПЦ.

Ветерани су живи хероји. То сте ви, драга браћо и сестре, који сте прошли суровим путевима рата, гледали у очи смрти, преживели она страшна искушења која људи рођени после рата не могу чак ни да замисле. То тешко лично искуство данас је драгоцено наслеже за све нас, посебно за омладину, за оне људе који су рођени и одрасли у новим, прилично комфорним условима. И такво сведочанство има огромну снагу - снагу убеђивања. Вама верују, зато што је све што кажете везано за ваше лично искуство.

Обавештајац са фронта Иван Литкин, који је дошао на сусрет у храм Христа Спаса каже да људи треба да знају истину о рату и да чувају сећање на њега.

Поносим се што сам са 18 година помогао свом народу да уништи фашизма, задобивши про томе три ране у борби. Односим се негативно према покушајима да се ревидира историја уопште и историја рата између осталог. Треба се придржавати оног што је било, а не оног што је измишљено. Јер на нашем путу је било све - и снага непријатеља, и наше победе. Нама, ветеранима, болно је да чујемо како покушавају да прекроје историју, како лажу. Јер војници никада не заборављају рат, и ровове не заборављају, и буде се од позива „ура" за напад...

Иван Литкин је признао да је у најтежим тренуцима и у страшним моментима битака он, сасвим млад момак, кога су васпитали у атеистичком духу, у себи изговарао неку на брзину састављену молитву Богу. Јер смрт је стално била поред нас и увек си могао да постанеш њен плен - каже ветеран. И таквих као он, који су у време Великог Отаџбинског рата поверовали у Бога, било је много.

Раме уз раме са војницима на разним фронтовима ратовали су и свештеници. На самом почетку рата фашисти су се искрено надали у помоћ РПЦ, коју је по њима совјетска власт увредила. Ипак, не добивши подршку и помоћ од РПЦ, окупатори су решили да промене свој план и да покуше да сломе дух руског народа јавним кажњавањем руског свештенства. Рат је променио односе атеистичке власти према православној цркви. 1943. одржан је Архијерејски саобр, где је био изабран Патријарх Сергиј, обновљена је институција епископије, по читавој Русији су биле обновљене паравославне епархије.

[дибидусрус]

Данас је четрдесет дана од бомбашког напада у метроу.

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил положио венац на Гроб незнаног војника

7.05.2010

Патријарх Москве и целе Русије Кирил честитао је младим војницима Празник победе. Он их је позвао да по угледу на подвиге очева и дедова чувају снагу духа и способност да бране Отаџбину. Делегације Руске православне цркве са патријархом Кирилом на челу положила је венац на Гроб незнаног војника у Москви. Делегација се састоји од преко 200 свештеника и ветерана Великог отаџбинског рата.

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил је изрекао посебну молитву за Победнике

9.05.2010

У свим православним храмовима Русије први пут је одржана служба божја као захвалница за даровање Победе у Великом Отаџбинском рату. У храму Христа Спаса патријарх Московски и све Русије Кирил је изрекао текст молитве, коју је сам саставио. За основу је узета молитва митрополита Филарета у част победе над Наполеоном. После службе божје ударила су сва звона храма Христа Спаса, и других цркава у центру Москве. Црквена звона су  звучала у част Велике Победе.

[дибидусрус]

Јесте, служило се.

[Guest Оливера]

ОТПОР МУЗЕЈА

У Москви се припрема закон о повраћају „религијским организацијама имовине религијске намена која је у државном поседу“. Вратиле би се преостале некретнине, већи део је већ враћен, такође покретни објекти и богослужбени предмети и иконе, посебно из значајних музеја и галерија.

Музејски радници различито реагују. Неки се обраћају јавним писмима и апелима, такође и председнику Медведеву, с молбом да се, посебно иконе, не врате Цркви, јер би њихово изношење из музеја, где владају прецизни микроклиматски услови, било погубно. Црква, међутим, износи свој аргумент да се исти услови могу остварити и у храмовима или другим црквеним просторима. Враћање иконе Свете Тројице Андреја Рубљова из Третјаковске галерије у Тројице-Сергијеву лавру био би највећи „доказ добре намере“ према Цркви.

Намесник лавре, епископ Теогност, истиче да се не жели „опустошење музеја“. Најважније је да се иконе сачувају. Питање повраћаја треба решавати „колегијално и заједнички“, последњу реч треба да свакако имају стручњаци. Мора се бити захвалан музејима што су деценијама чували и рестаурисали хиљаде икона, без њиховог рада ништа не би опстало.

[Милан Меденица :)]

хихихихихи комунисти ... доакаће њима Црква  4chsmu1 sv-maksim 8084.gif

[Guest Оливера]

хихихихихи комунисти ... доакаће њима Црква  0202_238 https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/navijanje.gif

Ко може да сумња у вечност Цркве?  0104_cheesy

[Guest Оливера]

ЛИТУРГИЈА У НИКОЛАЈЕВСКОМ ШАНГАЈСКОМ ХРАМУ НАКОН ПОЛА ВИЈЕКА

Објављено од стране Светигора на 11. мај 2010.

ШАНГАЈ, 10. маја – 9. маја, први пут послије полувјековног прекида у Николајевском спомен-храму, који су подигли руски емигранти у центру Шангаја, служено је православно богослужење.

У малој цркви, под чијим сводовима се први пут након много година опет чуло црквено појање скупило се неколико десетина православних вјерника из бившег СССР-а и других земаља, који живе у мегалополису. Многи су на празник стигли са дјецом.

Након Божанствене литургије протојереј Алексије Кисељевич, који руководи паством у Шангају, служио је благодарствени молебан поводом Дана побједе, а затим и помен погинулим војницима.Обнова богослужења у храму, који је затворен за вријеме револуције, постала је могућа захваљујући залагањима многих људи – чланова православних општина, сарадника Генералног конзулства Русије и чланова Руског клуба у Шангају.

Подршку тим напорима дуго година указивао је Одјел спољних црквених веза Московске патријаршије, чији предсједник је тада био Митрополит смољенски и калињинградски Кирил, садашњи Патријарх московски и све Русије.

Спомен–храм цару мученику Николају Другом и његовој породици (освештан у част светог Николаја Мирликијског) је ремек-дјело архитектуре и једна од главних знаменитости Шангаја, био је подигнут од средстава руских емиграната 1934. године. Храм је утемељен 1932. године и подигнут је у рекордном времену за 15 мјесеци.

Подизање храма, који се налазио на територији Француске концесије, повезано је са именом генерал –поручника Г.Л.Гљебова, који је иницирао изградњу и организовао прикупљање средстава. Прилоге за изгрању храма давали су руски емигранти и странци, међу којима и шеф енглеске краљевске експедиционе војске у Кини, генерал Флеминг. Пројекат храма припада архитекти А. И. Јарониму, који не само да је руководио радовима, него је из свог џепа финансирао техничко особље.

1965. године, послије смрти потоњег православног архијереја Кинеске аутономне православне цркве Епископа шангајског Симеона (Ду) кинеске власти у Шангају су затвориле све православне храмове. Храмови су били национализовани и коришћени су у комерцијалне сврхе.

Катедрални сабор Шангаја посвећен икони Мајке Божје Посредница за грешне, више од двадесет година коришћен је као складиште. У припрати сабора је био изграђен ресторан, у самој цркви је била смјештена берза, касније ноћни клуб.

Николајевски храм је дуго година коришћен као складиште, а онда као ресторан италијанске кухиње.

2005. године у Генералном конзулству Русије почело је спровођење редовних богослужења, на челу са протојерејем Алексијем Кисељевичем.

2009. године након посјете Кини предсједника Одјела спољних црквених веза Московске патријаршије Митрополита волоколамског Илариона преко сто православних Шангајаца се потписало испод молбе о предаји храма за православне службе. Молбу су потписали не само Руси него и Срби, Румуни, Бугари други.

Николајевска црква је предата шангајској општини Руске православне цркве на отплату за коју се средства скупљају у виду прилога парохијана. Служења ће се одвијати недјељама и осталим празничним данима.

http://www.patriarchia.ru/index.html

[Guest Оливера]

ДАН РУСКОГ ЈЕЗИКА ПОСВЕЋЕН 65-ој ГОДИНИ ВЕЛИКЕ ПОБЈЕДЕ И ЧЕХОВСКОМ ЈУБИЛЕЈУ, ОТВОРЕН У ХОНГ-КОНГУ

Објављено од стране Светигора на 11. мај 2010.

ХОНГ КОНГ, 8. мајa – Дан руског језика, који је у Хонг-Конгу организовала православна парохија светих апостола Петра и Павла и Центар руског језика у Хонг-Конгу, отворен је 8. маја у клубу „Хелена Меј“.

Отварајући празник, настојатељ парохије Светих апостола Петра и Павла у Хонг-Конгу протојереј Дионисије Позднјајев је казао да је спровођење Дана руског језика у Хонг-Конгу годишња традиција и догађај не само за рускојезичну заједницу него и за све житеље града, који изучавају руски језик и интересују се за културу и историју Русије.

Ове године први дио тог културног догађаја посвећен је 65-ој години побједе у Другом свјетском рату. Други дио, у коме учествују странци који изучавају руски језик у Хонг-Конгу посвећен је јубилејном датуму – 150 годишњици од рођења А.П.Чехова.

http://www.pravoslavie.ru/news/35156.htm

[Guest Оливера]

УПОКОЈИО СЕ ЕПИСКОП ЈАКУТСКИ И ЛЕНСКИ ЗОСИМА

Објављено од стране Светигора на 11. мај 2010.

ЈАКУТСК, 9. маја – 9. маја, након што је одслужио литургију у Преображењском катедралном саборном храму Јакутска и пошто се причестио, у олтару цркве Владика је доживио инфаркт.

Епископ Зосима (у миру Давидов Игор Васиљевич) рођен је 1963. године у Краснојарску. 1968. г. преселио се у Москву гдје је завршио средњу школу и Московску умјетничку школу. У то вријеме био је чтец и звонар у храму светог Теодора Стратилата.Учествовао је у обнови Свето-Данилова манастира.У Москви је студирао Московску духовну академију.

1991. године замонашио га је намјесник Тројице-Сергијеве лавре архимандрит Теогност. Следеће године рукоположен је у јеромонаха.

Од 1998. до 2000. г. био је у Руској духовној мисији у Јерусалиму гдје је учествовао у припреми празновања 2000 година од Христовог рођења. 2004. године хиротонисан је за Епископа јакутског и ленског.

http://www.pravoslavie.ru/news/35161.htm

[Guest Оливера]

Патријарх Кирил позвао руске грађане да мисле на вечно

13.05.2010

Патријарх Московски и све Русије Кирил позвао је руске грађане да живе према савести и да не одлажу мисли о вечном. Иступајући пред парохијанима после богослужења у московској цркви Велико Вознесење на данашњи празник Вознесења Господњег, он је подсетио да нико не зна када ће изаћи пред Бога. Зато, по речима Кирила, треба живети тако да се том сусрету можемо одбрадовати. Црква Велико Вознесење једна је од најпознатијих у престоници. 1831. ту се венчао велики руски песник Александар Пушкин.

[Guest Оливера]

У кулама московског Кремља откривене зазидане иконе

У Спаској и Никољској кули московског Кремља откривене су древне надвратне иконе које су биле зазидане током совјетског периода и биле сматране изгубљеним.

„Чињеница је да су у најмање двије куле пронађене иконе. Ово је епохални догађај, с тачке гледишта културних открића“, казао је предсједник Одбора повјереника Фонда Андреја Првозваног, Владимир Јакунин.

Он је изјавио да је Фонд још 2007. године иступио са иницијативом обнове надвратних икона на кулама Кремља. Пројекат је добио подршку власти и благослов блаженопочившег патријарха Московског и све Русије Алексеја II. Априла 2010. године експерти Међуобласног научно-растауратерског центра извршили су у кулама испитивања, која су потврдила хипотезу о очуваности икона под слојем гипса.

По ријечима г. Јакунина, пројекат Фонда „није ограничен само на ове двије куле, већ се ради о томе да су историчари сматрали да у Спаској и Никољској кули има највише основа да се пронађу иконе“.

Према постојећим историјским материјалима, у Спаској кули налази се икона са изображењем Спаситеља пред чијим ногама припадају свети Сергије и Варлаам. Икона је насликана у част избављења Москве од опсаде војске кана Махмет-Гиреја 1521. године. Икона светог Николе Чудотворца у Никољској кули потиче с краја XV-почетка XVI вијека. Током грађанског рата 1917. године надвратна икона је била изрешетана мецима, али сами лик Светитеља је сачуван.

„Усхићен сам подвигом људи који су успјели да сачувају ове иконе. То што су они урадили је право чудо људских руку“, казао је предсједник Одјељења за односе Цркве и друштва при Московској Патријаршији, протојереј Всеволд Чаплин.

По његовим ријечима „свете иконе сакривене од људских погледа биле су присутне на Црвеном тргу током свих деценија совјетске владавине. Совјетске вође су пролазиле испод њих, параде и демонстрације су се одвијале у њиховом присуству“.

„И ко зна, можда су управо захваљујући овоме многи запослени у Кремљу и на Црвеном тргу били избављени од бројних несрећа и, изнад свега, од безумља коме је тадашња идеологија могла лако одвести“, сматра о. Всеволд.

Радио Светигора