Проблематична житија или можда и није то баш тако....

[Oglo]

Slabe vajde od tebe

[nishizawa]

Говорим како јесте, а не оно што ти желиш да чујеш. Сори.

[Oglo]

Govoriš kako misliš a ne kako jeste

[Јаков.]

А јеси ли ти баш убеђен да је то тако било и да људи од пре 2000 година су имали други психолошки профил од ових данашњих?

Изузетно волим романтику и да о неким стварима из историје и вере размишљам попут детета. Онако како прочитам или чујем. Међутим ако хоћу бити реалан а то је нужни услов за правилан однос према животу, онда морам и те ситуације и те људе ставити у призму која није бајка.

[nishizawa]

А како заиста јесте - онако како ти мислиш?

Не могу се житија читати буквално. И ако ћемо право, житија нису поуздана када је догматско учење Цркве у питању...

Сећам се једне прилике када је на вежбама из литургике, на којима је било речи о Светој Тајни Крштења, једна госпођа кренула да тврди како није истина да је благодат крштења неуклоњива, будући да је она прочитала у неком житију како је од неког монаха благодат крштења трајно одступила зато што се одрекао од Христа, и како су морали поново да га крштавају. Џаба смо покушавали једно 45 минута да јој објаснимо и асистент и ми студенти да је тако нешто противно православној теологији - ма неће ни да чује. У житију тако пише - и тачка...

[Oglo]

Sićo vjeruješ li ti u ovo

А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.

vjeruješ li da možeš da pomjeriš goru?

[Јаков.]

Наведи пример неког савременика (не мора баш савременик) који је у последњих 100 година због свог самоповређивања отворио врата Раја?

наравно да је то неко православне вере. Не..

Имамо ми сведочанства о самоповређивању, чак о заиста крајње чудноватим и бизарним догађајима, када разни индуски факири пробадају се копљима, закопавају у земљу, спавају на угљевљу, па им ништа не бива у смислу крварења, изгорелости...

али да ли је уопште достојно такве људе и факире стављати у кош са православљем. Вероватно су то духовно прилично јаке особе, али не видим Христа у њима,а где нема Христа, шта ће хришћанин тамо.

[Јаков.]

Sićo vjeruješ li ti u ovo

vjeruješ li da može da pomjeriš goru?

Можда гору и могу, ал човека тешко.

[Oglo]

Ajde za ove koji misle:

u uvodnom postu piše : i steče sebi mir

edit za Siću: a ne Raj

[Natasa.]

kako god bilo čin oduzimanja očinjeg vida sebi je svakako greh-osim možda u nekoj na kub fiktivnoj situaciji a to svakako nije ova (kolko se sećam,sveti oci od svih čula izdvajaju čulo vida kao najvažnije) i ovakve stvari nemaju ništa korisno da prenesu verniku niti ateisti koji ih čita-samim tim nemaju šta da traže u žitiju svetih...

možda imaju veze sa origenizmom

što reko jedan profa sa teološkog o žitijima-pis'o ko je šta stigo

Profa je dobro pojasnio :cheesy2:

[Ратко :(]

Самоповређивање ове светитељке је било узроковано одређеним околностима.

Није седела и размишљала како да што угоднију жртву принесе Богу и тек тако јој на памет дошло да прободе себи очи.

Ко зна какав јој је притисак тај потоњи монах правио.

И светитељка је расудила да је то начин да се одбрани од, по свему судећи, напаствовања које би уследило.

Негде сам прочитао, не сећам се где, да су неке хришћанке скочиле и утопиле се у реци да би избегле напаствовање/силовање. И сада су свете.

Старац Пајсије је као дете бос ходао по покошеној детелини да би му се ти остатци детелине забијали у месо и да би тако окусио бол какву су трпели мученици. Има детаљ у последњој књизи о ст. Пајсију где овај што пише, монах - светогорац, каже, док описује старчеве подвиге, да неке подвиге свесно изоставља јер их људи не би разумели.

Свако од нас има другачији склоп и сасвим је природно и нормално да другачије реагујемо на исте ствари.

Мени, рецимо, није никакав проблем да прихватим у потпуности житије светог Јована Владимира. И ништа ми ту није морбидно. Задивљујуће ми јесте, морбидно ми није.

[Ратко :(]

Наведи пример неког савременика (не мора баш савременик) који је у последњих 100 година због свог самоповређивања отворио врата Раја?

Један од највећих савремених стараца, обновитељ монаштва на Светој Гори - ст. Јосиф Спилеот.

Осам година је трпео јаке нападе блудне страсти и против ње се борио, између осталог, штапом којим би се јако ударао по бутинама.

Глава светог старца се налази у Аризони у манастиру светог Антонија код његовог духовног сина старца Јефрема, бившег игумана манастира Филотеја на С. Гори.

[emilija]

Da.

Navela sam Hristovo raspece kao primer gde nema niceg sto nece razoriti um, niti je s ukusom

niti jedno mucenistvo moze biti opisano blagim recima koje podilaze razmazenom debelom danasnjem umu.

Vladika Nikolaj je eto, savremen, inteligentan, prosao covek i istocnjacka iskustva, nije ga lako bilo zavesti.

Sta sad, da spalimo Prolog???

Jos malo pa cemo poceti da korigujemo i Bibliju?

[emilija]

sto vise zitija citamo, sve nam logicnije izgleda zrtva za Hrista, nama naravno neshvatljiva, mucenicima draga i zheljena.

Njima na slavu, nama na jacanje vere.

Opasno je krenuti u kritizerstvo ISTINE zbog toga sto se NAMA cini da nije moguce. Em svoju veru blatish, em smucujesh druge , pogotovo one koji su na taj put tek zakoracili.

Sveta mucenica se jeste odrekla vida da se neko ne bi sablaznjavao zbog njenih ociju. Mozemo da sumnjamo na koji nacin je to uradila, da li se povredila, izbola, izgorela - sve je to tako nebitno jer na bilo koji nacin da je ucinjeno nije ni blago, ni s ukusom niti moze da ikog ostavi ravnodusnim. Nemojmo bilo koje mucenistvo da banalizujemo...

[emilija]

I jos neshto..nemojmo meshati pojmove - ne trazi Hrist od nas morbidno mucenistvo, naopako, zeli da nosimo radost zivota danasnjeg i svako svoj krst. Da me ne citira Moca opet - ne zelim bilo ko od ovih malih da strada.......

Dragi moji, nisu samo oklnosti dovodile do teskog stradanja mucenika, nego i njihova vera, nama je jednostavno neshvatljivo da vera moze biti toliko jaka da su ti i sopstveno telo i bol i muke i strahote toliko nebitni i da ta bol kakvom je mi zamisljamo danas NIJE bol u njihovom putu ka Hristu, slava im.