Borba za prevlast - Ja znam Ti ne znaš

[marija]

Mnogi brakovi i veze, mnogi rodbinski, prijateljski i kolegijalni odnosi opterećeni su stalnim razmiricama, koje izbijaju povodom najmanjeg povoda a često i bez ikakvog vidljivog razloga. Suština ovih razmirica nije u predmetu oko koga se vode, već u nečem drugom - u neprekidnoj i ogorčenoj borbi za prevlast. Ljudi tu ne popuštaju jedni drugima ne zato što je stvar oko koje se sukobljavaju važna ili što im je do nje posebno stalo. Sam povod je krajnje nebitan i lako ga je naći čak i kad stvarno ne postoji. Tu je istinski važno samo jedno - ko će nad kim odneti prevagu. Tu je jedino važno dokazati ko je u pravu, ko je kome šta pokazao i dokazao, ko je glavniji, ko vodi prvu a ko drugu reč, ko je pametniji i sposobniji, ko ima da sluša a ko da određuje i odlučuje.

Razlozi koji se u ovim razmiricama potežu ne služe rasvetljavanju često izmišljenog problema već su otrovne strele koje se odapinju kako bi što ljuće ranile protivničku stranu. I lako bivaju zamenjeni prebacivanjima i prikrivenim ili otvorenim uvredama.

Po pravilu se traže saveznici koji se uvlače u sukob kao pojačanje zaraćenim stranama. Umesto da se rešavaju, promlemi se umnožavaju kako bi se umnožavali razlozi za trvenja.

Borba za prevlast neizbežno truje svaki odnos u koji se uplete i zagorčava život onima koji su njome obuzeti.

Kloniti se borbe za prevlast je osnovni preduslov za uspostavljanje dobrih i zdravih odnosa sa onima sa kojima živimo i radimo.

Mnogo je važnije kako živimo od toga ko je koga nadvladao, prevladao, savladao. Ko god iz borbe za prevlast izašao kao pobednik, ishod je uvek jalov. I za pobednika i za pobeđenog.

S.D.

[marija]

Mnogo je važnije kako živimo od toga ko je koga nadvladao, prevladao, savladao. Ko god iz borbe za prevlast izašao kao pobednik, ishod je uvek jalov. I za pobednika i za pobeđenog

[Маша]

На ту тему мој духовни отац је то овако илустровао:

ја сам сунце, ти си сунце

ја очекујем да се ти вртиш око мене и да ми служиш

а ти очекујеш да се ја вртим око тебе и да ти служим

[marija]

J

ednog je dana Svetac imao priliku popričati s Bogom te ga

upita: - Gospodine,

bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj.

Bog odvede sveca do dvoje vrata.

Otvori jedna od dvoje vrata i dozvoli mu da pogleda

unutra.

Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STO.

Na sredini stola, nalazila se velika posuda,

sa jako finom i mirišljavom hranom.

Svetac oseti kako mu navire voda na usta. Osobe

koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave,

ljubičaste boje i bolesnog izgleda.

Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim

drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.

Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo,

no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke,

nisu mogli staviti hranu u usta.

Sveti se čovek stresao na sam pogled njihovog jada i

njihovih patnji.

Bog reče:-

Upravo si video pakao. Bog i čovek se uputiše

prema drugim vratima.

Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao

bila je identična prethodnoj.

Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane,

koja mu je opet naterala vodu na usta.

Osobe za stolom su isto imale kašike

dugih dršaka,

no ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne

te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.

Sveti čovek reče Bogu:- Ne razumem!

- Jednostavno je, odgovori Bog,

sve zavisi o jednoj veštini.

Ovi su naučili hraniti jedni druge, dok oni drugi ne misle

na ništa osim na sebe same.

Kada je Isus umro na krstu, mislio je na tebe.

Ja sam deo onih seti se da ću uvek podeliti

moju kašiku s tobom!

[мирођија]

  Дивна прича  која  опомиње,да стражимо  над својим  помислима  и  поступцима,

  јер  се  лако  склизне  у  неосетљивост . Казна  може бити оштра и јака или

  наизглед  блага  и  спора , али убојита , јер не заболи  одмах. 1127_battle

[marija]

Mnogo je važnije kako živimo od toga ko je koga nadvladao, prevladao, savladao. Ko god iz borbe za prevlast izašao kao pobednik, ishod je uvek jalov. I za pobednika i za pobeđenog.

[marija]

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

[marija]

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као оклопом. Увреда се одбија од

њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

[marija]

kada čovek počne da  dela u svoju ličnu korist a ne na slavu Bogu neminovno je da dođe do pada

no problem nastaje kada u svom sopstvenom padu čovek za sobom povuče i nevine

...čime se hvališ čoveče... V.Nikolaj Velimirović

(ne)odgovornost, nezrelost, slaboumlje, sujeta, gordost, opčinjenost samim sobom

sluga sam ja , sluga si ti, kome je više dato od njega se više i traži

[Ključ]

Da bi ista proslo do percepcije ili hajd' to nazovite svesti, potrebno je nesto i u vaspitanju.Naravno najlakse je ako su ispunjeni svi potrebni zahtevi i uslovi pa je osoba vaspitana i kriticki i samokriticki i samopouzdano i elokventno.

 

Mozda je bolje da kazem to na drugi nacin....Do kulture duha i duhovne higijene mozemo doci na razlicite nacine sporo.Jedan od tih nacina je razvijena kultura govora, zatim razvijena logika iliti deo metode logickog zakljucivanja, pa moze i preko mentalne higijene jer covek asocijacijom ukapira da je dobro drzati svaku vrstu higijene, a kad vidi da to nije bukvalno na fizickom nivou , onda preslika i sa mentalnog na dushevni i duhovni nivo...

 

 

Eh, svi kao znaju sta treba ali ne znaju sta ne treba...

Osnova svakog rivaliteta su dve stvari, ogranicenje resursa i hijararhijska struktura drustva.

Kod MZ odnosa , to je vec prilicno modifikovano pa ima totalno drugacije oblike...Najcesce se barata sa pojmovima tradicionalni polozaj, sukob polova, zatim eroticnije ili romanticnije oblike kao sto su rodna borba za prevlast, gde se na idilicni nacin predstavlja sve kao jin i jang, tj obavezno nadigravanje dva pola za dominantnu ulogu u medjusobnom odnosu...

Tada se ne kaze da su rezultati cesto vrlo ozbiljni , tj postoje zenske osobe koje nece postovati muskarca ako ga pobede u toj borbi MZ polova.To evoluciono ima smisla jer joj treba bolji ratnik od nje same za borbu sa okruzenjem...

Takodje postoje varijante gde se uz pobedu jednog pola , zahteva promena navika, pa se desi da submisivnost postane zloupotrebljena i indukovana...Tako imamo preseljenje i sirenje pobede na vise odnosa i na kraju to ispada vrlo hijararhijski odredjen odnos...

 

Ja cesto kazem da je to odraz seljackog mentaliteta.Jer ispred seoske kafane sam gledao nacin razmisljanja u ruralnim oblastima, pa je ogoljenije i vise izrazeno takvo ponasanje pojedinca a i situacija sa primitivizmom ima vise jer "vlast" ne dopire do tih coskova...

Tako i muskarci i zene koji stalno nesto uporedjuju i vise im je bitno koliko se ceni akt i potez nego sta je sustina i potreba, nazivam seljankama i seljacima, a proces dziberisanje i seljacizam...Iako je tacnije da je to stalna hijararhijska borba.

 

Ni jedni ni drugi nisu nista bolji.Znaci sa takvom zenom nema nista od sopstvene duhovne prosvecenosti, jer ce svakodnevno biti ispada tog hijararhijskog i seljackog , kako ona moze, kako on moze, ne cene me dovoljno , ako im pustim da me ovde uvrede, opustice se...

Da, jaka uvredljivost je skoro pa karakteristika takvog tipa osoba...

Naravno introspekcija je na 0 ili tu blizu...A moze se slobodno reci ko o cemu k..... o postenju

Ni muskarci nisu nista bolji, mada obicno svoju hijararhijsku potrebu usmeravaju ka drustvu a ne ka zeni, ali ne bih ja to razdvajao....Jedno je muskarac koji se brani od animalnosti zene (hijararhija je sastavni deo animalnog gledanja na svet, sociopatskog a individualno sebicnog), a drugo je onaj koji tako razmislja pa razmislja....cak i kad se pravi galantan jer je tako vaspitan da se ponasa prema zenama....model ponasanja je usadjen i tu je..

 

Nacin na koji je tema postavljena, koji krece od sredine, mene navodi da je blisko sagledavanje ove pojave u pitanju...

Mozda treba reci da je ovaj vid ponasanja naglo porastao na Balkanu jer je rivalitet naglaseniji u kapitalizmu nego u socijalizmu, a i nivo pismenosti i uredjenosti drustva je drasticno opao...

Mozda treba reci da za animalce i hijararhiju vazi da se vrlo retko menjaju.I da tu vazi ona narodna, ili jases ili te jasu....

Postoje iscasenjaci, to su osobe koje nisu svesno u ovome ali izgradjuju svoj matrix, svoju kucu....

Oni se drze nekih recepata i zakona ponasanja ali i verovanja, i delimicno ili cak jako puno zatvaraju prolaz informacijama ka svojoj svesti...

Za njih zivot ostalih prolazi pored, distanciraju se...

Ne distanciraju se tako sto ne dele iste sisteme vrednosti, nego tako sto ignorisu sisteme i bilo kakve informacije ostalih....stvaraju svoj matrix...

Tu i dalje imamo hijararhijsku osobu, cesto i animalno naglasenu , samo se puritanski ili snobovski tesi i zavarava da je izgradjena...

 

Pravu izgradjenost osobe prepoznamo po onoj mudrosti putovanja...

Umakanjem osobe,hrane, hleba  u hiljade sosova, hrana ce dobiti malo od svakog ukusa, a mozda neke i nece uopste, obicno ce prve sosove vise upiti i oni ce odrediti i mirisnu i glavnu notu.Umakanje treba pazljivo vrsiti, ali to je obicno tako malo kontrolabilno... Te preostaje ili da se komad protrese i ocedi, ili i ispere i obavezno umace u sto vise sosova, u odmerenim vremenskim intervalima....Tako postaje zreo i sa ukusom koji bas odgovara unutrasnjoj strukturi...

 

Isto je i sa knjigama....Ako ih procitate toliko da vam neka od njih bas puno znaci, niste ih procitali dovoljno....

Tek kad procitate puno knjiga, kad pocnete i da zaboravljate tacno detalje nekih od njih, a i naslove, u vama se formira nesto drugo , sto ljudi ne zovu ukus, a trebali bi , jer je do tada to bio stav (svidja se ne svidja se) a od tada to postaje ukras...

A ukrase ljudi cesto sa pravom zovu ukus...

 

Naravno treba reci da podela po bibliji da je vecina ovaca a malo pastira nije bez veze, te da ce vrlo mali broj ljudi uspeti da znacajnije odmaknu od svoje animalne prirode, ali ce , samo ako hoce, uspeti da je stave pod kontrolisanu formu....koja nije "ako me ne uhvate","ako mi se moze"...nego nesto uoblicenije i doslednije...

 

Slatkorecivost je jedan ustupak emo zahtevima, a to nije dobro , a bolest je modernih vremena...

To se moze videti jer nema viceva o sopstvenim slabostima...

[Srdasce]

Vodim se onim u životu, da mogu da se hrabro ponesem i iznesem i svoje poraze. Blago onima, koji moraju da se stide svojih pobeda. Videh ja u životu, kako to izgleda, kada čoveku daš vlast u ruke. Iznedre se neki mnogo mračni porivi, ako ne umeš da se nosiš s istom, to jest istim. I sve me je to nekada mnogo jelo. Žderalo. I sekiralo, svakako. Ja nemam problem s tim, jer nisam luda za moći, volim harmoniju, volim nežnost i osećajnost i stalo mi je da sve bude u enkom redu. Miru. U nekoj duševnosti. Koliko god da je moguće. Ako možemo lepim, možemo. Ako ne, složićemo se da ne možemo lepim i svako neka ide svojim putem.  Sve je to nekako tako u životiću, znate. Uvek je to neko natezanje, takmičenje, a ne bi trebalo da je tako. Mislim, u biti da sma nastojala uvek da budem maksimalno tolerantna, što sam zaista mogla. Ranije, pre nekih stvari, nisam milila uopšte da imam ovoliku i ovakvu moć trpljenja, sada sam toga apsolutno i potpuno svesna. Moguće je da iz toga upravo proizilaze ti konflikti: ko je u pravu, ko je jači/a, čija će da bude zadnja/a, ko će koga slomiti, itd...i razne druge stvari koje samo uništavaju, povređuju. Meni je to strano. Upinjem dok imam snage, volje i želje. Znanja. Dok osetim da mogu. Dok osetim da vredi. Imam jednu lošu naviku, u stilu "loša", jer nije loša kao loša..nego što kasnije meni nanosi puno bola...čak i kada shvatim da je sve izgubljeno, da je vreme da dignem ruke, predam se, i kažem više ne mogu...ja i dalje us ebi brinem, čivam i ljubim u sebi najdivnije.

 

Uvek se vodim onim, zaista...nije nikada kasno. Do zadnjeg momenta, do zadnjeg udisaja, da se sve poravna, promeni, iznedri, zavoli, reši, izgladi.

 

Čak i kada mi više to dato nije, ja i dalje u sebi, sve to radim.

[Ključ]

Poseban oblik ovog "ciji je duzi" mentalnog stava je i prikriveni oblik, udri svuda u zaebanciju.To je prikriveno, ali efikasno oruzje za relativizovanje izjave, stava i misljenja tog drugog koji bi bio bolji....Tako se i sebi i drugome stvara privid da i mi mozemo da budemo isto tako kvalitetni, samo eto , izabrali smo da se zevzecimo i da budemo zabavni...

 

Kad stvarno , ali stvarno zatreba ozbiljnost, proradice isti taj efekat "ciji je duzi" ili "ko je jaci" i posle obracuna ce se agresivno odraditi ono sto se uspe nametnuti.

Negde na pola puta je eliminacija drugih preko izraza "dosadan si","nisi laf"."opusti se covece" i igra na popularnost kao eliminaciju tudjeg misljenja...

 

Pojam socijalna integracija dobija sasvim drugo znacenje kad se posmatra uz osobinu hijararhijske strukture koja nije usmerena ka kvalitetu ili prakticnim vrednostima.U svakom slucaju "podobnost" je osnovni alat, samo sto u slucaju usmerenosti, pojedinac ima i kriterijum koji zavisi od njegove licne procene, a ne samo od predikcije i pretpostavke sta ce biti IN i prihvaceno u celoj drustvenoj grupi kojoj pripada.

[JESSY]

Većina nas naiđe na agresivne, zastrašujuće ili kontrolišuće ličnosti u nekom trenutku svog života. Ove osobe se mogu naći kako u našoj ličnoj tako i u poslovnoj sferi života. Ovakve ljude prepoznajemo po nadmenosti, čestim sukobima, naređivanju, neprijateljskom raspoloženju i sklonosti ka omalovažavanju. Međutim, pronicljivim pristupom i inteligentnom komunikacijom, možete pretvoriti agresivnost u saradljivost i snishodljivost u poštovanje.

 

Prvo pravilo suprotstavljanja “teškoj” osobi je da ostanete hladni. Što manje reagujete na provokacije, bolje ćete moći da prosuđujete i da se nosite sa izazovom. Kada vas neko uznemiri ili izazove, pre nego što kažete ili uradite nešto zbog čega ćete kasnije zažaliti, duboko udahnite i polako izbrojite do deset. Vrlo često će se destiti da dok izbrojite do deset uspete da povratite smirenost i smislite bolje rešenje. Na taj način smanjujete problem umesto da ga povećate. Ukoliko ste i nakon brojanja do deset uznemireni, najbolje je da prošetate. A problemu se vratite nako što se smirite. Ako je neophodno iskoristite fraze kao što su “Vratiću se..” ili “Pusti me da razmislim o tome…” kako biste dobili na vremenu. Održavanjem samokontrole dobijate više snage za upravljanje situacijom.

 

Nisu sve agresivne, zastrašujuće ili kontrolišuće osobe vredne pažnje. Vaše vreme je dragoceno, kao i vaša sreća i blagostanje. Ukoliko ništa od važnosti nije u pitanju, nemojte trošiti sebe pokušavajući da se izborite sa osobom kojoj je negativnost način života. Bilo da se nosite sa ljutitim vozačem, napornim rođakom ili nadmenim šefom, držite se na distanci i izbegavajte kontakt sve dok je to moguće.

 

Zasigurno je da empatične izjave ne opravdavaju neprihvatljivo ponašanje. Njihov cilj je da podsetite sebe da se ljudi ponašaju kako se ponašaju zbog svoji spostvenih problema. Sve dok smo razumni i pažljivi, “teška” ponšanja drugih reći će nam mnogo toga o njima nego što oni kažu o nama. Smanjujući personalizaciju, bićemo manje reaktivni i usmerićemo svoju energiju na rešavanje problema.

 

Najvažnije što je potrebno imati na umu kada se nosite sa nezgodnim osobama jesu vaša prava i prepoznavanje istih kada su prekršena. Sve dok ne povređujete druge, imate pravo da se borite za sebe i svoja prava. S druge strane, ako povređujete druge možete izgubiti ta prava.

 

Neka vaša pitanja budu konstruktivna i istraživačka. Vraćajući loptu drugoj osobi neutralisaćete preterani uticaj koji on ili ona imaju na vas.

Druga tehnika koju možete korisiti da prekinete negativnu komunikaciju je menjanje teme. Samo recite “Inače…” i započnite novu temu. Kada to uradite, preuzeli ste kontrolu nad razgovorom i postavljate mnogo konstruktivniji ton.

 

Humor je snažno komunikaciono oružje.Kada se prikladno koristi, humor može izvući istinu, razoružati “teško” ponašanje i pokazati da ste vrlo pribrani.

 

Sposobnost da prepoznate i utvrdite šta je od značaja jedna je od najvažnijih sposobnosti koje možete iskoristiti da zaustavite “tešku” osobu. Uspešno postavljeni prioriteti stopiraju tešku osobu i primoravaju je da se prebaci sa agresivnosti na poštovanje. U mojoj gore pomenutoj knjizi predstavljeno je sedam različitih tipova moći koje možete iskoristit da dođete do pozitivne promene.

Autor: Ni Preston

Izvor: Psychology TodayPrevod i adaptacija: Katarina Mladenović

[Ненад Р.]

Вера нам крајње недвосмислено сугерише да не смемо да гледамо надмено никога  . У односу са другим човеком , треба објективно ценити себе , своје врлине и бити свестан својих мана и не омоловажити друге .