Маркс и Енгелс о Србима

[Crveni Baron]

Oo.

Eh sta ce covek sve da uradi da dokaze svoju poentu da izmesa mikro i makro ekonomiju sve na djuture Kamata ne mora da bude uopste veca od inflacije. Novac ne gubi vrednost vec odredjena valuta gubi vrednost u odnosu na druge valute.

Inace povezao si neke stvari preskocio 300 koraka i imas gomilu pogresnih postavki.

Npr, radnici ne ostvaruju profit sebi da bi isplacivali neke kamate vec da bi zaradili platu.

Profit ne ostvaruje vlasnik preduzeca vec preduzece. Cak u vecini preduzeca ne postoji samo jedan vlasnik koji odlucuje sta ce se raditi sa profitom vec to uredjuju skupstina, upravni i izvrsni odbor preduzeca.

Inflacija radniku ne moze da pojede nista jer on dobija platu koju dobija koju je sklopio sa poslodavcem preko ugovora.

Dalje preduzece nije ograniceno "jednom" inflacijom jer posluje na ralzicitim trzistima ( po lokaciji )

Znas li ti sta je inflacija?

Ako znas sta je inflacija onda znas i da novac usled inflacije gubi vrednost.

[Млађони]

Ako znas sta je inflacija onda znas i da novac usled inflacije gubi vrednost.

Znam i lepo ti rekoh odredjena valuta - ne novac. Gubi dinar u odnosu na druge valute t.j stopa cena u srbiji skace u odnosu na stopu cena u drugim zemljama.

Ili jos da budemo precizniji gubi vrednost roba i usluga u srbiji pada a ta vrednost se izrazava kroz valutu - dinar.

[Crveni Baron]

Znam i lepo ti rekoh odredjena valuta - ne novac. Gubi dinar u odnosu na druge valute t.j stopa cena u srbiji skace u odnosu na stopu cena u drugim zemljama.

A zamisl situaciju da na planeti postoji samo dinar i da Topciderska stamparija ustostruci stampanje dinara. Dinar ne bi gubio vrednost?

Inflacije ne bi bilo?

Mozda je i Miloske tako rezonovao pa hteo da obogati srbe ....

[Млађони]

A zamisl situaciju da na planeti postoji samo dinar i da Topciderska stamparija ustostruci stampanje dinara. Dinar ne bi gubio vrednost?

Inflacije ne bi bilo?

Polazish od pogresne pretpostavke. Novac sam po sebi nema vrednost. Robe i Usluge imaju vrednost a novac je nacin za izrazavanje te vrednosti.

[Grizzly Adams]

Жељко, инфлација (тј. штанцовање пара) спада у социјалистичке монетарне интервенције. Прави капитализам почива на "златном стандарду" где не може да буде инфлације. То значи, на пример, да твоја уштеђевина никада не би изгубила вредност.

[Crveni Baron]

Polazish od pogresne pretpostavke. Novac sam po sebi nema vrednost. Robe i Usluge imaju vrednost a novac je nacin za izrazavanje te vrednosti.

Novac je roba.

Ima svoju cenu-kamata.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Novac

[Grizzly Adams]

Новац би требало да буде роба (нпр. злато), али овај папирни новац није роба јер сам по себи нема никакву вредност.

[Млађони]

Novac je roba.

Dabome postao je i roba jer se i novcem trguje.

Medjutim to je druga tema.

kada novac gledas kao robu dostampavanje jeste inflacija jer povecava kolicinu robe novca u odnosu na traznju i smanjuje mu vrednost.

Ali, pored toga sto je novac roba on je takodje i pokazitelj roba i usluga. To ne smes da zaboravis.

Inflacije se u zemljama ne javljaju zato sto je novac roba, vec zbog rasta cene svih roba i usluga u toj zemlji.

A ti si posao od prepostavke da je novac jedino i samo roba, po kojoj se odredjuje inflacija.

Dakel zato sto je novac roba ( to si u pravu ) mu pada cena dostampavanjem. Ali mozes nedostampati ni dinar a da skoci stopa inflacija.

[Crveni Baron]

Dakel zato sto je novac roba ( to si u pravu ) mu pada cena dostampavanjem. Ali mozes nedostampati ni dinar a da skoci stopa inflacija.

Ne moze. Roba nece biti prodana zbog nedostatka novca. I da bi bila prodana mora smanjiti cenu.

Inflacija nije povecanje cena. Povecanje cena je posledica inflacije.

[Grizzly Adams]

Ne moze. Roba nece biti prodana zbog nedostatka novca. I da bi bila prodana mora smanjiti cenu.

Inflacija nije povecanje cena. Povecanje cena je posledica inflacije.

Управо тако.

[-Владимир-]

Папирни новац је гаранција. Држава обећава да може да ти у сваком тренутку да робу у вредности написаној на том парчету папира које издаје. Што се више таквих признаница издаје или што је мања економска моћ,то је веће неповерење у могућност државе да испуни обећање а самим тим и мања вредност признаница на тржишту. Тако ја то видим.

[Млађони]

Ne moze.

Mislim da praksa jasno pokazuje da moze.

[Crveni Baron]

Zamisli ovo.

Imas na trzistu 10 dinara i 10 proizvoda po ceni od 1 dinar po komadu. Ako podignes cenu na 2 din po komadu, a na trzistu ostane 10 dinara kako ce se zavrsiti? Kolika ce biti inflacija?

[Grizzly Adams]

Папирни новац је гаранција. Држава обећава да може да ти у сваком тренутку да робу у вредности написаној на том парчету папира које издаје.

Није гаранција. Пробај да одеш у неку државну институцију и замениш папирни новац за робу.

То што си описао зове се "златни стандард", тј. принцип по коме је онај који издаје новац дужан да има "покриће" у злату (тј. роби). Ми данас то немамо нигде на свету, одатле и оволике финансијске малверзације и кризе.

[uros]

Znas kako se odredjuje kamata?

Mora biti malo veca od inflacije da bi ljudi uopste polagali uloge u banku.

Onda, mora da postoji inflacija,jer da nema inflacije ne bi bilo opasnosti da novac izgubi vrednost , i stoga niko ne bi morao da polaze novac u banku da bi mu sacuvao vrednost (toliko o "dobrovoljnosti" u kapitalizmu)

Није тачно, људи би позајмљивали новац банкама јер би за узврат имали добит, а не као сад само негацију инфлације. Та добит би услед конкуренције у банкарству била поприлична па би сви иоле имућнији људи могли практично да живе од камате (што кензијански тј. "социјалистички" економисти приказују као највећи баук лесефер-а).