"Шта то има образ закрпљен са флеком"...Да ли га уопште имамо?

[Владан]

Када је било најтеже на Космету забрањен је концерт на Маракани.

Карта је коштала 300 динара.

Када је било најтеже у Краљеву једва је напуњена једна Арена.

Карта је коштала 600 динара.

За бебе (инкубаторе) на Маракану дође 3000 људи

Једва су скупљене паре за један инкубатор!

Дино Мерлин у Београду, најјефтинија карта кошта 2000 динара.

Три "Aрене" распродате.

Гдје вам је образ?

Не желим да улазим у то ко је и шта је Дино Мерлин, неминовно је да човјек има велике хитове и да је одличан пјеваћ, овај пјевач, само желим да с вама подјелим ово што покупих са ФБ-а и што ме натјера да се запитам!

[Драган Јашић]

Такви смо ми Срби ,зато нас и сврби !

[Arhidjakon]

problem u organizaciji

Nije problem u organizaciji, vec nezainteresovanost za "tudje" probleme.

A da negovorim tek o blokadi u medijima.

[-Владимир-]

Проблем су ниске цене, Дино Мерлин зна да наш народ највише воли кад га бију по џепу. Удари високе цене , то је престиж и сви ће да дођу, стави ниске цене и то већ није ин, не обећава провод и нико не долази. Ето, да је на пример Миле Китић продавао карте за 3000 дин не би онако пуко у Арени.

Зато лепо урадиш плакат, хуманитарни концерт 5000 динара улазница, долази крем друштва ЈК, Сека,Стоја,може и неко из великог брата или фарме, по нека бомбастична изјава и паре има само да пљуште. Али ,што рече Микорист, недостаје организација.

[Crveni Baron]

Problem je u anacionalnosti, pokondirenim tikvama i slicnim stvarima. Srbi su danas vecinom pokondirene tikve kojima je draza japanska tresnja od domace sljive, viski koji ne znaju posteno ni da popiju od domace rakije, drazi im je ka"f"ucino od kafe pa ga piju a ne znaju mucenici da se kapucino pije samo ujutru uz briose kojih kod nas btw i nema.

To je nasa najveca nesreca i najveci pokazatelj nase gluposti. Sve ostalo i nekako, ali kada se tikva pokondiri... zlo....

[Дијана.]

hedonizam. Radije da dignemo rucice i pjevamo nego da razmisljamo o necem teskom, makar i na zurci.

Naravno, organizacija, promocija, propaganda (bijela), edukacija, na svim nivoima, od medija, do skole, crkve... kad bismo svi radili svoj posao kako treba, .. kad bi so (mi hriscani) bilo manje bljutavo...

[Анастасија]

Slažem se sa Mikoristom,sve je stvar organizacije.Organizacija koncerta koja se dobro plati,dobro se i marketinški odradi.Humanitarne organizacije ovde su se bar pokazale kao veći ili manji fjasko,jer bi država trebala da odradi marketing za takve stvari ili imućniji deo Srpskih biznismena a i estradnih ličnosti.Naravno,Srpski biznismeni imaju preča posla od davanja novaca u humanitarne svrhe,to jest imaju svoje brige - kako još više pokrasti od naroda " legalnim" putem uz pomoć političara.

Ne mislim da je Srpski narod pokondiren,nema čime da se pokondiri kad mu je stomak prazan.Čak šta više Srbi jesu generalno veoma darežljiv narod i bar još uvek nisu postali neosetljivi na tuđu muku,iako kao narod imamo i tekako mana,neosetljivost nije jedna od njih.

[Solomon Kane]

Дино Мерлин је само још један у повећој плејади оних који сладострасно финасијски профитирају, слободно могу рећи, на скоро патолошкој носталгији оних које исти истовремено интимно дубоко презиру и сматрају највећом пошашћу на Балкану. Моје мишљење.

[dusha]

Evo prilike da se opredelimo: Dino Merlin ili manastir Devic...?

sa foruma Pravoslavlje

Одбрана манастира Девич

« послато: Новембар 02, 2011, 23:40:22 » Цитат

Браћо и сестре Делије Север су пре 2 недеље покренули акцију прикупљања финансијких средстава за завршетак зида око манастира Девич.Преостало је да се изгради 120 метара заштитног зида око манастира,међутим времена има јако мало,јер КФОР у новембру предаје чување манастира КПС,локалној полицији међу којима су они који су и рушили манастир 2004 године.45000 еура је потребно за преостале радове,ДС су још на почетку акције скупили преко 15000 еура,времена је мало,а новца још треба,предлажем да се придружите акцији,макар са неком симболичном сумом 100-200 динара није битно,када би сви ми који смо очајни јер су нам отежани начини да помогнемо браћи на КИМ уплатили бар толико, скупили би ту суму без проблема.Помозимо одбрану светиње!

детаљније...

Цитат

Као што је већ речено, покрећемо вероватно највећу акцију до сада, а у питању је скупљање новца за довршетак радова на заштитном зиду око манастира Девич на Косову и Метохији. Манастир Девич је велика наша светиња у којој се чувају мошти Светог Јоаникија Девичког, великог заштитника српског народа и чудотворца. Манастир је подигнут у 15. веку и поред многих разарања, најтежа страдања претрпео је у Другом светском рату и 17. марта 2004. године, када је потпуно спаљен и оскрнављен. Монахиње Девичке након тортуре од стране зликоваца шиптарских евакуисане су од француских јединица КФОРа хеликоптерима и тако преживеле ову голготу. Слушао сам језива сведочења о томе, а и начуо сам неке детаље о којима се не говори, како год, брутално су их малтретирали. Конаци су спаљени, црква је спаљена а кивот са моштима оскрнављен тако што је поломљена плоча на кивоту. Све је ово документовано фотографијама и видео снимцима, и све ћемо постављати овде.

Шта је специфично за Девич? Поред тога што је једна од наших највећих светиња на Космету, најспецифичније је што се налази у најнепријатељскијем окружењу које постоји доле. Кажу да у том дреничком крају Срба није било још од седамдесетих година. Монахиње тамо нису имале мира и пре тог 17.марта. Иако манастир има огроман посед, они не користе ништа сем онога што је у самој манастирској порти. Пре двадесетак дана смо били у краткој посети и баш претходне вечери је обијена продавница манастирска. Иако ништа посебно није узето, сама помисао да се неко од непријатеља шуња ноћу туда и обија браве тако лако је језива за оних неколико монахиња које су већ преживеле много тога и знају с ким имају посла и шта могу да очекују од њих.

Од тог несрећног погрома, манастир чувају јединице КФОРа са постављеним барикадама, бодљикавим жицама и наоружани (мада и поред тога ови упадну и обију продавницу). Иако то није стопостотна заштита, много значи и омогућује да се колико толико монахиње осећају сигурније. Али ови су најавили одлазак са тог места у новембру тако да чување манастира предају КПСу, односно локалној полицији. Само што је начелник полиције тог округа терориста који је предводио напад 2004, а и иначе њихова полиција би тешко уливала неку сигурност, можда пре несигурност! Тако да је једино решење довршетак изградње великог зида који опасује манастирску порту, а који је започет раније али је стопиран због недостатка средстава. Сад је неопходно да се то хитно доврши, пре првих снегова, да не би не дај Боже дочекали тај одлазак Кфора без готовог зида. Зид је огроман, масиван, и на врху има арматуре на које се поставља бодљикава жица. Остало је око 120 метара зида да се изгради и за то је потребно око 45 000 евра!

Ми смо на Радничком скупили непуних 8000 евра, али смо дали 1600 евра за операцију малог Стефана Симоновића из Јасеновика код Новог Брда. Рекох већ у теми о Пазару, то је буквално сад већ наше дете, пошто му већ четири године од прве операције помажемо. Данас смо скупили око 3650 евра. Поред тога, преусмерен нам је новац од једне рекламе на стадиону на име две хуманитарне акције. Једна је за ћерку нашег старијег Делије из Панчева која се лечи у Русији, а друга је за Девич. Тако да са тих још 5000 евра, имамо непуних 15 000 евра за зид око Девича, за сад! У плану је договор са клубом да подигну цену улазнице за дерби за сто динара, што би требало да донесе значајна средства, мада вероватно не сва. Зато је важно да се свако од нас укључи у ову акцију са конкретним идејама и са иницијативама, мораћемо много да се цимамо да бисмо скупили овај новац јер је за наше прилике огроман! Оно што је важно, постигнут је договор са људима који граде зид да почну да раде, тако да су пре неког времена већ почели, а да ми у ходу скупљамо новац. Јер немамо времена да чекамо да скупимо цео износ, ближи се зима а посао би морао да буде готов.

Следеће седмице идемо до Девича да однесемо овај новац и да се договоримо за даље са извођачима радова, односно да отприлике кажемо у којим интервалима бисмо могли и колике износе да обезбеђујемо, пошто су то тражили од нас. Иначе, слава Светог Јоаникија Девичког, манастирска слава, је 15. децембра. Идемо већ пар година а ићи ћемо ако Бог да и ове године, па да се зна ко буде заинтересован.

Суштина овог писања је да се покаже колико је важна ова акција! Чак и да је за обичну српску кућу на Космету, вредело би се борити, а камоли још за овакву светињу! Ова акција је тренутно најактуелнији проблем на Космету и имамо част и огромну обавезу да смо узели да се бавимо њеном реализацијом. Зато браћо - НЕМА ПРЕДАЈЕ!

http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=4447.msg46799#new

[C.A._R.I.A.]

Nije problem u organizaciji, vec nezainteresovanost za "tudje" probleme.

A da negovorim tek o blokadi u medijima.

Немој тако брате,хоће наш народ да помогне,пуно и помаже у хуманитарним акцијама... За народне кухиње се скупило такође...

[Милан Меденица :)]

лепо је микорист рекао - маркетинг.

не промовишу се вредности и давање, него безвредности и бацање пара.

[horatio]

Понекад се питам - да ли постоји нека грешка у генетском коду? Толика количина мазохизма и непоштовања себе је невјероватна! Бог је заиста бескрајно милостив и трпељив, када нас овакве трпи. У комуникацији са људима, у свакодневном животу, могу да уочим такав невјероватан спој празне сујете и такве снисходљивости тј. пљувања по свему што нас конституише да је то невјероватно. Постоји милион ситуација у којима дух пораза избија из нас. Преокрет је заиста неопходан овом дезоријентисаном народу, али не онакав "преокрет" какав нам се нуди. Поражен је само онај који прихвати пораз. Отићи на концерт дотичног господина је, по мени, израз духа пораженог.

[Sinergija]

Није Дино лош у целој причи,човек ради свој посао.

Проблем је у индиферентности према туђој несрећи.

Не знам да ли смо постали овако језиво незаинтресовани једни за друге или смо такви били и раније.

Површни у упознавању другог људског бића и одбојни према туђој невољи.