Александар Милојков Написано Новембар 26, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Новембар 26, 2011 Ко схвати Литургију, тај је схватио Бога и све тајне овога света. Што више изучавам Оце и уопште православну теологију, све више увиђам да је темељ свега што се тиче нас људи и нашег света, нашег говора о Богу и свету, нашег живљења - Литургија. Она и само она била је инспирација над инспирацијама за богословље највећих Отаца Цркве. Зато теологија није исто што и философија, иако има додирних тачака. Теологија има темељ на искуству без којег не може да постоји. Тај темељ је Литургија. А Литургија - то је постојање самог Бога. Зато, само због Литургије, могућа ја теологија, могућ је говор о Богу. Ако погледате, управо нам је Литургију и оставио Господ (Тајна Вечера), пред своје Страдање. Оставио нам је Себе (Евхаристија=Христос). Зато и можемо да говоримо о Богу, јер имамо искуство Бога, имамо Литургију на којој се сви ми поистовећујемо са Сином Божијим. А ко може знати Оца до Син? А Син, Оваплоћени и Васкрсли Син који стоји са десне стране Оца, то вам је управо Света Литургија. Милан Меденица :), w.a.mozart, Јефимија Крунић and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Kaktus_ Написано Децембар 10, 2011 Пријави Подели Написано Децембар 10, 2011 И? Ово би значило да треба да ћутимо? Добро, онда да ћутимо. Брате молим те немој да ћутиш, сви ћуте. Упутство за употребу се не добија. Читам Евдокимова, шта следеће Шмемана-евхаристију, шта после? Унапред хвала Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 5, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 5, 2012 Брате молим те немој да ћутиш, сви ћуте. Упутство за употребу се не добија. Читам Евдокимова, шта следеће Шмемана-евхаристију, шта после? Унапред хвала Од тих савремених теолога, читај Флоровског, Зизиуласа, нашег Атанасија Јевтића. После ће ти се само казати. Kaktus_ је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Kaktus_ Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Од тих савремених теолога, читај Флоровског, Зизиуласа, нашег Атанасија Јевтића. После ће ти се само казати. Хвала Вам пуно Александре. Имам још једно питање, у вези је крштења. На следећем линку пише нешто о томе, али ми није најјасније: http://vos.1september.ru/article.php?ID=200200203 Наиме ради се о крштењу водом, а онда и огњем. Па ми то није јасно. У симболу вере пише исповедам ЈЕДНО крштење... И шта је уопште то крштење огњем. Неки метафизички феномен или је само симболика у питању? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 20, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Хвала Вам пуно Александре. Имам још једно питање, у вези је крштења. На следећем линку пише нешто о томе, али ми није најјасније: http://vos.1septembe...hp?ID=200200203 Наиме ради се о крштењу водом, а онда и огњем. Па ми то није јасно. У симболу вере пише исповедам ЈЕДНО крштење... И шта је уопште то крштење огњем. Неки метафизички феномен или је само симболика у питању? "Огањ" је Дух Свети. Значи, крштавамо се водом и Духом. Kaktus_ је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Kaktus_ Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 "Огањ" је Дух Свети. Значи, крштавамо се водом и Духом. Предтеча Господень говорил, что Христос будет крестить Духом Святым и огнем (Ин. 3, 11). ...что крещение Христово будет водное, слезное, покаянное и огненное Первоначально преподает Христос крещение водою и Духом ...Для них необходимо иное крещение, не водное, которое едино (Еф. 4, 5), а слезное покаяние, таинственное разрешение от грехов данной на то Христом служителям Церкви Его власти.. Горе тем, кто постоянной нераскаянностью ожесточил свое сердце, сделал его неспособным к покаянию! Для таковых остается только крещение огнем Это крещение огнем конечным, каковым крестит Христос лишь нераскаянных грешников, окончательное отделение пшеницы от плевел, которые обречены на сожжение огнем неугасимым Тверь, 4 января 1932 г. Священномученик ФАДДЕЙ (Успенский http://vos.1september.ru/article.php?ID=200200203 Чини ми се колико знам руски да је направљено у тексту као неко градирање крштења, тј. обнављања крштења. Ако добро стојите са руским можда бисте могли да ми кажете своје мишљење о тексту. Мени делује занимљиво-волела бих да ми неко искуснији и стручнији каже своје мишљење о тексту. Опростите што Вас гњавим. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 20, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Изгледа да се ради о тумачењу апокатастазе. По том учењу (заступао га је и свети Григорије Ниски), они који се нису крстили (водом и Духом) биће крштени огњем (алузија на пакао, као очишћујући огањ). Црква то учење није прихватила. Kaktus_ је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Kaktus_ Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Изгледа да се ради о тумачењу апокатастазе. По том учењу (заступао га је и свети Григорије Ниски), они који се нису крстили (водом и Духом) биће крштени огњем (алузија на пакао, као очишћујући огањ). Црква то учење није прихватила. А јел то учење заступао и Свети Силуан Атонски кад је рекао: држи свој ум у аду и не очајавај? На шта се односи тај његов пакао? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александрида Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Ja se izvinjavam što upadam ovako,samo da se upišem da bih mogla da pratim temu. Nije važno da li te vole - važno je da ti voliš! Starac Porfirije Kavsokalivit Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 20, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 А јел то учење заступао и Свети Силуан Атонски кад је рекао: држи свој ум у аду и не очајавај? На шта се односи тај његов пакао? Не сећам се да ли је он тако нешто учио. Ова његова реченица говори о смирењу (о схватању своје недостојности и наду у Божију милост), а не о апокатастази. obi-wan је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 20, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 О апокатастази, уз одређене разлике, учили су Ориге, Григорије Ниски, Максим Исповедник и, ако се добро сећам, Исак Сирин. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
angst Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Изгледа да се ради о тумачењу апокатастазе. По том учењу (заступао га је и свети Григорије Ниски), они који се нису крстили (водом и Духом) биће крштени огњем (алузија на пакао, као очишћујући огањ).Да ли то значи да је свети Григорије Ниски заступао учење о „пургаторијуму уместо пакла”? "He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Фебруар 20, 2012 Аутор Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Да ли то значи да је свети Григорије Ниски заступао учење о „пургаторијуму уместо пакла”? Он је пакао схватао не као Божију казну већ као катарзу, очишћење од заблуде. Обзиром да је одрицао биће злу, није могао да прихвати да оно може постојати вечно. Паклени огањ, тако, значи постепено преумљавање. По њему, на крају ће се и сам изумитељ зла, како каже у свом Великом катехизису, спасити, доћи до познања истине. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Sherlock H. Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Да ли то значи да је свети Григорије Ниски заступао учење о „пургаторијуму уместо пакла”? To je i meni palo na pamet dok sam ga citao. Domine, adiuva incredulitatem meam! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ристо Подвожњак Написано Фебруар 20, 2012 Пријави Подели Написано Фебруар 20, 2012 Он је пакао схватао не као Божију казну већ као катарзу, очишћење од заблуде. Обзиром да је одрицао биће злу, није могао да прихвати да оно може постојати вечно. Паклени огањ, тако, значи постепено преумљавање. По њему, на крају ће се и сам изумитељ зла, како каже у свом Великом катехизису, спасити, доћи до познања истине. Знам да није дио теме, али и ово горе написано је дигресија, па питање Да ли зло онтолошки постоји? Када би неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука