Истина=Живот=Заједница (Евхаристија=Црква)

[dragisa]

Наша је грешка што кад кажемо Евхаристија мислимо само на претварање хлеба и вина у Тело и Крв Христову (Причешће). Отац Шмеман је писао лепо о томе. Кад кажемо Евхаристија онда бисмо требали да мислимо на целокупно Сабрање, на догађај Литургије=Цркве. Тек онда ће нам бити јасније како је то Евхаристија живот самог Бога, уколико се одлепимо од схоластичког фокусирања на "несхватљиву трансубстанцију".

znam da ce me mnogi iskritikovati zbog ovog mog shvatanja ali cu postaviti sledece pitanje: da li postoji i jedan dobar razlog ili valjan teoloski argument koji bi osporio da reci molitve koje se izgovaraju pred pricesce a koje glase "...jos verujem da je ovo samo precisto telo tvoje i ovo sama precista krv tvoja..." ne ukazuju na hleb i vino vec na onoga samog koji sa trepetom prilazi putiru?

ako se jednom konacno odlepimo od "transubstancije" na sta konkretno ukazuju reci "...jos verujem da je ovo samo precisto telo tvoje i ovo sama precista krv tvoja..."?

[Александар Милојков]

ako se jednom konacno odlepimo od "transubstancije" na sta konkretno ukazuju reci "...jos verujem da je ovo samo precisto telo tvoje i ovo sama precista krv tvoja..."?

Верујемо да Дух Свети принете дарове (као и нас, јер се молимо да Дух Свети дође на приложене дарове и на нас) чини Христом. Не тако што им мења природу, већ што их уводи у јединствени однос који Сина чини Сином (у однос Отац-Син). Самим тим, све оно што је принето, поистовећује се са Христом - јесте Христос. "Синовство", идентитет Сина, је ствар личности, односа, а не природе (трансубстанцијације).

[dragisa]

da li bi onda mogli reci da ustvari reci "OVO JE" koja se ponavlja dva puta u molitvi, ukazuje ustvari na sve ono sto ucestvuje u "Blagodarenju" (darovi, mi, sluzba,...) kao telo/krv Hristova, vecno prisutnom i u svemu prisutnom.

[dragisa]

da li bi onda mogli reci da ustvari reci "OVO JE" koja se ponavlja dva puta u molitvi, ukazuje ustvari na sve ono sto ucestvuje u "Blagodarenju" (darovi, mi, sluzba,...) kao telo/krv Hristova, vecno prisutnom i u svemu prisutnom.

"Живот Евхаристије јесте живот самог Бога."

[Александар Милојков]

da li bi onda mogli reci da ustvari reci "OVO JE" koja se ponavlja dva puta u molitvi, ukazuje ustvari na sve ono sto ucestvuje u "Blagodarenju" (darovi, mi, sluzba,...) kao telo/krv Hristova, vecno prisutnom i u svemu prisutnom.

Саме речи односе се конкретно на принете Дарове, на Тело и Крв Христову. Међутим, они су неодвојиви од Сабрања. Тело Христово јесте Црква (Сабрање, Литургија). У том Телу принета природа (хлеб и вино) бивају поистовећени са Христом. Ван тог Сабрања, немогуће је "претворити" хлев и вино у Тело и Крви, уз помоћ било којих молитава. Хајде да мало будем баналан: хлеб и вино морају да буду "инфицирани" Телом Христовим, да би постали смао то Тело.

[Александар Милојков]

"Живот Евхаристије јесте живот самог Бога."

Да, али не живот схваћен као природа, суштина. Ту оци праве јасну терминолошку разлику. "Биће" Бога које добијамо у Евхаристији није "усиа" (суштина), већ "еине" (бити). Дакле, бивамо КАКО Бог јесте, а не бивамо ШТА Бог јесте. То ће рећи: постојимо као истинске ЛИЧНОСТИ (Света Тројица је образац тога). Истинске личности значи да је темељ нашег "бити" (еине), нашег "ја", однос (схесис) Отац-Син. Тај ОДНОС који Сина чини Сином, јесте однос који и Евхаристију чини Евхаристијом. Зато, Евхаристија (Литургија, Црква)=Христос.

[dragisa]

хлеб и вино морају да буду "инфицирани" Телом Христовим, да би постали смао то Тело.

da ali u tom slucaju se javlja logicki apsurd izmedju ova dva dela recenice.

pri tome ne mislim na to da hleb i vino ne postaju telo i krv Hristova, vec na to da sveukupnost dogadjaja blagodarenja cini telo i krv Hristovu te se u tom smislu reci "jos verujed da je ovo..." ne odnose (samo) na hleb i vino.

[Александар Милојков]

da ali u tom slucaju se javlja logicki apsurd izmedju ova dva dela recenice.

pri tome ne mislim na to da hleb i vino ne postaju telo i krv Hristova, vec na to da sveukupnost dogadjaja blagodarenja cini telo i krv Hristovu te se u tom smislu reci "jos verujed da je ovo..." ne odnose (samo) na hleb i vino.

Нису два догађаја. Једно је Тело Христово и то је Црква (=Литургија). Хлеб и вино су дарови приоде који се УНОСЕ у Тело Христово. То се, нажалост, данас не примећује. Некада су хришћани доносили хлеб и вино на Литургију. Они најбољи би се изабирали и току Входа би се УНОСИЛИ у Цркву и предавали Епископу који би их принео Богу Оцу. Дакле, ради се о охристовљењу творевине, коју ми хришћани уносиму у Тело Христово. То је смисао и нашег односа према свету, творевини. Да је унесемо у Литургију, принесемо Богу Оцу, те да и сва творевина, заједно са нама, добије свој идентитет у односу Отац-Син. Односно, да "ја" свега створеног буде "ја" Сина Божијег. То се све дешава у Заједници Духа Светога (Цркви), који ту Заједницу, то Сабрање, чини Христом.

[dragisa]

upravo.

medjutim ono sto se danas takodje gubi iz vida jeste upravo to da telo i krv Hristova nisu samo hleb i vino (kao priroda koja se unosi U telo Hristovo) vec samo sastavni deo vece celine koja jeste telo i krv. zbog takvog (ne)razumevanja da sveukupnost Blagodarenja osvecuje stvari (prirodu) danas imamo cini mi se idolatrijski stav prema mnogim stvarima (predmetima) u crkvi kao nekakvim istocnicima blagodati.

[dragisa]

jedan od primera je stav tipa (npr kad je neko bolestan ili se bori sa grehom ili neki drugi problem) "samo se ti pricescuj i sve ce biti u redu". naravno da je to u osnovi tacno ali moze se potpuno pogresno shavatiti kao neka vrsta automatskog magicnog napitka.

[Александар Милојков]

jedan od primera je stav tipa "samo se ti pricescuj i sve ce biti u redu". naravno da je to u osnovi tacno ali moze se potpuno pogresno shavatiti kao neka vrsta automatskog magicnog napitka.

Ништа нам не користи причешће Телу и Крви Христовој, ако нема и причешћа вољи Његовој. Морамо све и у свему једно са Њим бити. Зато, литургијски етос подразумева комплетног човека, чија комплетна воља и живот представљају Литургију, Христа.

[dragisa]

da a u tom svetlu se onda moze odgovoriti i na pitanje "dostojnosti" pricesca koje se potpuno odmetnulo u neke cudne vode i vratiti na ono kako je i Apostol Pavle o tome govorio u smislu da temelj pricesca cini zajednica koja tu prirodu/darove (jelo) osvecuje (upotrebljava na svet i "Bogu prijatan" nacin), te ako nema te samilosti (da bogatiji saceka siromasnog i da svako ne jede samo svoje jelo koje je doneo nego da podeli sa drugim) onda nema ni istinskog (DOSTOJNOG) pricesca (volji i darovima Bozijim). dakle poenta je u samilosti i jednodusnosti zajednice koja unosi prirodu i cini pricesce mogucim a ne post na vodi i da li imas ili nemas menstrualni ciklus, jer ta volja osvecuje prirodu a ne priroda (darovi) sami po sebi.

[Sherlock H.]

Moram reci da skoro nisam video bolju temu ovde. Pored onolikog bavljenja politikom, sekularizmom, kreacionizmom, svim i svacim, ova tema je pravo osvezenje.

[Александар Милојков]

Наравно да је тема о Литургији најбоља тема. Литургија је живот, а живот је леп.

[w.a.mozart]

a liturgija je nadlepa sv-maksim nije reko al mogo je bliss jeeee