Ubij u pojam bližnjeg svog

[w.a.mozart]

PRAVOSLAVNA DEMOTIVACIJA KOJA MOTIVIŠE ONE KOJE MOTIVACIJA DEMOTIVIŠE

Možda nekome deluje sablažnjivo,neukusno i nadasve bespotrebno ali poŠto je ovo forum gde se trudimo da za svakog nadjemo ono Što mu odgovara i Što se slaže sa njegovim ili njenim doživljajem pravoslavne duhovnosti,rekoh sebi-Mocarte,ti jednostavno moraŠ naučiti da skijaŠ... ne,rekoh sebi-Što ne otvoriŠ kkontra temu onim tvojim posterima-bolje da sebe preduprediŠ nego da to drugi urade,korak ispred i ti radovi....

I tako nastade ova DEMOTIVACIONA tema...

U čemu jepoenta iste,pitaćete s pravom... Poenta iste je da koristeći svetootačke,biblijske ili svoje doživljaje pravoslavne duhovnosti,kažemo saopŠtimo ili reknemo neku demotivacionu sentencu,poslovicu,ujdurmu isl. koja će nekoga oraspoložiti tj. motivisati,bez obzira na poruku koju nosi...

Mislim da sam bio jasan pa ću zato preći sa reči na dela

Нећемо бити окривљени, браћо, нећемо у часу смрти бити окривљени због тога што нисмо чинили чуда, што се нисмо бавили теологијом, што нисмо постали сагледатељи - али ћемо свакако морати да одговарамо пред Богом због тога што нисмо непрестано плакали.Свети Јован Лествичник

ЛЕСТВИЦА

[Oglo]

ovo je tema za mene

upis

[angst]

[angst]

[sqny]

0110_hahaha

[w.a.mozart]

nisam baš ovako zamislio temu... 301

[Grizzly Adams]

Прво правило интернет форума - ниједна тема не иде онако како је аутор замислио.

[w.a.mozart]

2. slika me asocira na

JA SAM ŽITO BOŽIJE.MOŽDA CE ME MLETI ZUBI DIVLJIH ZVERI DOK NE POSTANEM MEK

PŠENICNI HLEB HRISTOV.UNUTAR MENE, ŽUBOREĆI,TEČE POTOK;DUBOKO U MENI ON KAŽE-DODJI OCU!

SV.IGNJATIJE BOGONOSAC

meni je ovo motivaciono

[Дијана.]

Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде?Родите, дакле, род достојан покајања.И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама. Јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Аврааму. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји.

O neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi?

I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u carstvo Božije s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao

Zar nismo imenom Tvojim prorokovali prorokovali, i Tvojim imenom djavole izgonili, i Tvojim imenom cudesa mnoga tvorili? I tada cu im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji nepravdu cinite!

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који спља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и злоће!

[w.a.mozart]

Један млади човек ми је једном приликом открио следеће. Као тинејџер, бавио се спортом, нарочито рвањем. Са око петнаест година, друг са тренинга га је упознао са самозадовољавањем. Из стида, није исповедио грех. Један дан, око месец дана касније, рвао се кући, на поду дневне собе са старијим братом. Непажљиво је његов брат, који је био веома тежак, пао на његове груди таквом силином да он није могао дисати и на месту је умро. У овом стању, он је посматрао своје тело, шок свога брата и мајке, који су похитали да му помогну, и његова душа је праћена Анђелом Чуварем, почела да се уздиже високо изнад куће, високо изнад града у коме је живео, и коначно на Небеса. Он се онда нашао у дугачком, мрачном тунелу на чијем је крају видео светлост и Рај.

Како је ушао у светлост, видео је Пресвету Богородицу, која је питала Анђела Чувара зашто је он овде. Анђео је тада испричао детаље дечакове смрти. У том тренутку, Богородица се окренула дечаку и рекла: „Твоја мајка се усрдно молила за твој повратак и Син мој је услишио њену молитву.“

Дечак, задивљен лепотом Раја, преклињао је да остане. Мајка Божија је, међутим, одговорила: „Не. Ради твоје мајке, мораш се вратити. Али чуј ме: мораш исповедити грех који си учинио пре месец дана. То је ужасан грех, и ако га не исповедиш твом свештенику, погледај шта ће ти се догодити. Након ових речи, Богородица је замолила Архангела Михаила да га поведе до литице, са које су се могла видети мучења у Паклу. Поглед је био толико застрашујући да се дечак скоро онесвестио. Након овога, он се вратио својим путем кроз мрачни тунел, низ небеса, преко града у коме је живео, преко куће и онда у собу где је његова породица била окупљена поред његовог мртвог тела.

Онда, осећајући изузетан притисак на телу, његова душа се вратила и он је отворио очи. Он је онда испричао својој породици, све што му се догодило. Његова ожалошћена мајка је, када је чула све што јој је дечак рекао, захваљивала Богородици за Њено залагање пред Христом, ради понашања дечака, и ридајући неконтролисано, грлила и топло љубила свог сина.

https://www.pouke.org/forum/topic/8858-%d0%be-%d0%bf%d0%be%d0%b1%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%9a%d1%83-%d1%80%d1%83%d0%ba%d0%be%d0%b1%d0%bb%d1%83%d0%b4%d0%b0/page__view__findpost__p__302113

[w.a.mozart]

Други тинејџер је такође запао у грех самозадовољавања и, опет ради стида, није исповедио грех свом духовном Оцу. Десило се да је навукао кобну болест и да је умирао. Његова породица је послала по дечаковог Исповедника, да га обавесте о стању дечака, али нису били у стању да га пронађу пре него што је дечак умро. У време смрти, душе младог човека, пресрела су два ужасна демона, који су почели да га вуку на место ужасних мучења. У међувремену, духовни Отац дечака је стигао код њега у кућу и пронашао ожалошћену породицу.

„Да сте дошли раније“, плакали су, „могли би да спречите његову смрт. Молимо вас, вратите га назад.“ Свештеник је почео да се моли и, гле, догодило се чудо. Дечак се заиста повратио у живот. Он је истог тренутка завапио Исповеднику „Ви сте ме спасили!“

Онда је почео да му прича свој ужасни сусрет са демонским силама, које су управо пред његов повратак у тело, биле на ивици да га баце у Пакао. Не знајући дечаков грех, свештеник га је још упитао: „Како се ово могло теби догодити? Зашто би ти демони захтевали твоју душу? Дечак је тада исповедио своје недело. „Да ли се искрено кајеш, сине мој“, питао га је свештеник. „Јесам“, одговорио је младић „Да ли си сигуран?“, питао га је још једном свештеник.

Дечак је одговорио: „О, да Оче!“ Свештеник је онда наставио: „И да ли желиш да одеш на Небеса?“ „Мислите, ја могу да будем са мојим Христом одмах?“, узвикнуо је дечак. Његов духовни Отац га је уверио да може. „Онда желим да умрем!“, рекао је дечак, прекрштајући руке на своје груди. Свештеник је прекрстио дечака и, младић се затварајући очи, блажено представио.

[Александрида]

E Moci ovo se zove

Ubij u pojam bližnjeg svog

[Sinergija]

Наслов је одличан. 0102_laugh

Мене убија у појам она књижица за малу православну девојчицу,али не могу да је нађем на нету.

Мислим да је аутор буквално имао намеру да убије у појам

:ph34r:

[Natasa.]

Наслов је одличан. 0102_laugh

Мене убија у појам она књижица за малу православну девојчицу,али не могу да је нађем на нету.

Мислим да је аутор буквално имао намеру да убије у појам

:ph34r:

To djubre od knjige treba zabraniti, sablazan. Toliko su je napljuvali, s punim pravom naravno, i dobro je sto ne moze da se nadje na netu, Zapravo, ne treba je naci nigde, nek nestane sa lica Zemlje

[angst]

А за апсолутно самоубиство у појам читајте "Посаветуј ме оче", "Младост и страсти", онај фамозни приручник за исповест итд...