Понашање у храму

[агапе]

[Guest - . . .-]

Да ли оне жене које немају мараму на глави не би требале да уђу у Цркву и да ли исту ту мараму треба да носе и када нису у Цркви? Такође, лева и десна страна...

Нећу ни да коментаришем колико може да буде дискутабино када се овакав "правилник" примењује на сваку литургијску заједницу. Свака част онима који га примењују у својој литургијској заједници, сигурно да имају разлога за то али никако се не слажем са општим прихватањем од стране свих цркава. На пример, у мојој цркви мже доћи жена која не носи овакве сукње каква је приказана на овој слици или мушкарац који није овако обучен. Нарочито је спорно стављање марама женској деци на главу, да не причам о конексту који свети ап. Павле наводи у својој посланици клада говори о покривалима за жене. У сваком случају, ово може да буде препорука а никако правило.

[nishizawa]

Бити хришћаниин, по мом мишљењу, подразумева пре свега унутрашњи преображај, то јест радикалну промену у нашем начину гледања на друге људе, нашем поимању тих односа, и животу који је већ овде и сада пројава Царства Небеског. Другим речима - пристојнима нас не чине дуги рукави, него дуготрпељивост, не гологлавост него незлобивост, не чистоћа обуће него чистоћа душе, не марама на глави него одсуство предрасуда у глави, не смерна одећа већ смерно срце, итд. Тај и такав преображај је борба која се води до краја живота, и која се никада не завршава...

Овакве "молбе" су ништа друго него одраз једне површинске и накарадне побожности која се задовољава формом, док јој суштина остаје ван видокруга и домашаја, која човека укопава у лажни осећај пристојности и спречава сваки даљи напредак - исте оне побожности због које је сам Исус фарисеје назвао окреченим гробовима...

А осим тога - на би нам шкодило ни малко писмености у Цркви, с обзиром да нам је Црква писменост и донела...

[w.a.mozart]

podsetilo me na reči Kjerkegora-

savršen hrišćanin se ni po čemu spoljašnjem ne razlikuje od svakog drugog običnog čoveka...

[Anette]

Samo treba biti normalan algabacaju

[C.A._R.I.A.]

Kaкав текст... Па постоје озбиљни разлози за облачење жена на тај начин,сада је најважнији разлог - саблазан мушкараца ? Свашта...

Писао је Патријарх Павле о томе,леп текст о томе да ли жена треба да буде са покривеном главом у храму или не.

Ниши,мислим да је ово било икономијско саопштење,капирам да не треба бити престрог према овој изјави. Јесте да је можда мало дискутабилна око неких ствари,али у суштини је гледам као нешто позитивно.

[Перезвон]

podsetilo me na reči Kjerkegora-

savršen hrišćanin se ni po čemu spoljašnjem ne razlikuje od svakog drugog običnog čoveka...

Свети ДарБогу-Теодор-Фјодор Достојевски је хтео у роману да опише Хришћанина који живи у атмосфери модерне светске грађанске "савршености" и том роману дао је наслов "ИДИОТ".

Значи успешна комбинација би била: по облачењу - обичан човек који је идиот.

[Тања1]

Правила храма којем припадам (често)

 

Неке ствари треба да знамо док смо у Цркви
http://www.ruskirke.dk/dk/dk/Kirkens_Regler.html

 

Стојећи или седећи је традиционални вид молитве а богослужење у православној цркви се врши стајањем. У православним  "старим земљама", обично нема клупа у црквама. Столице или клупе на бочним зидовима су обично резервисана за старије и немоћне.

 

Када треба стајати? Увек током читања Јеванђеља, за време Великог и Малог входа, за време Светог Причешћа, када свештеник даје благослов и за време разрешења. Када сте у недоумици, стојите. Никада није погрешно да стојите у цркви [Напомена:. Многе парохије практикују такође да клече недељом за време Херувим химне, иницијације (или увођење, посвећење) и "Оче наш". Строго  говорећи, ово није тачно, јер је свака недеља "мали Васкрс", где се сећамо васкрсења - тако да нема клечења. "Клечеће молитве" су пет недеља после Васкрса, то јест после Литургије у Недељу Пету по Васкрсу клечи се Вечерња  (греч. Ὁ Ἑσπερινός; лат. Vesperae), Јутарња ( сведневна и празнична), и само литургије радним данима. Ако је традиција парохије коју посећујеш  да клечите, и сви клекну, боље је да то урадите него да стојите. Ако постоји мешавина стајања и клечења, онда стојите.]

 

Паљење свећа - Паљење свећа је важан део православног богослужења. Палимо свеће као део молитве. Православци обично упале свећу када уђу у цркву - а то је обично најбоље време, такође постоје тренуци када би требало упалити свеће. Није у реду да палиш свеће током читања Јеванђеља, у току Мале и Велике вход проповеди. Ако дођеш у цркви након почетка литургије, правило је да сачекаш када су двери отворене. У неко друго време је у реду да упалиш свећу.

 

Долазак у цркву (кашњење) - Требало би дођеш у цркву на време, пре него што почне служба, али из неког непознатог разлога постао је обичај - односно лоша навика - да неки дођу у цркву касно.  Ако стигнеш након што је божанска Литургија почела, покушајт да уђеш тихо у цркву - и посматрај шта се дешава. Ако се чита Посланица или Јеванђеље, или се Мали и Велики вход одвија, сачекај да потражиш место или седиште,  док се не заврши. Ако свештеник проповеда, остани да стојиш у позадини док свештеник не заврши проповедање. Ако си у недоумици, контактирај црквене старатеље да видиш да ли је добро време да уђеш у цркву. Покушај да не прекидаш Литургију својим улазом. Најбољи начин да избегнеш ово је да стигнеш на време - тако да не мораш да питаш да ли је у реду да уђеш или не. Људи који закасне на Литургији не би тебали да приме Свето Причешће!

 

Прекрштене ноге? -  У неким православним културама прекрштене ноге су табу и сматра се да се је веома много без поштовања. У нашој западноевропској култури нема правих табуа око прекрштених ногу, али имамо навику да прекрстимо ноге да би седели удобно. Да ли треба да прекрстимо ноге у цркви? Не. Не зато што је "погрешно", већ зато што је превише опуштено - зато што смо  у цркви. Само помисли када седиш код своје куће заваљено у фотељи, прекрштених ногу, а твој ум лута где  жели. Запамти да седење у цркви није нормалан начин молитве. Сигурно не желиш да си превише опуштено и да ти ум одлута превише. У стварности, када седиш у цркви треба да седиш пажљиво - и не превише удобно. Када седиш у цркви, држи ноге на поду спремно да устанеш ( као оно када кажемо "Хајдемо"). Прекрсти руке - али не прекрштај ноге!

 

Уђи - изађи  - Неких недеља изгледа као да имамо револвинг врата у цркви - и  њих користе и деца и  одрасли. Посети тоалет  пре доласка у цркву. Не би треабло да идеш за време службе по чашу воде или да разговараш ( поготово не за време причешћа!). Дођи у цркву да се молиш. Извођење немирне мале деце ван је друга ствар. Ако је дете немирно, изведите га/ју брзо и тихо из цркве, да га/ју умирите, а затим се вратите на литургију. Пратите правила уласка "касно": не током читања, проповедцања...

 

Излазак из цркве пре разрешења - Излазак из цркве пре разрешења - поред тога што је непристојно -  лишава нас благослова. Богослужење има почетак ( " Благословено је Краљевство...") и крај ("Пођимо у миру..."). Напуштање цркве одмах након Светог Причешћа је третирање цркве као ресторана брзе хране где се одлази и долази како нам драго. Живимо у брзом свету у коме сви журимо са места на место. Али у Божјем присуству морамо да се изборимо са овим притиском да би кренули на следећу ствар на дневном реду. Себе лишавамо благослова тако што не остајемо мирни и учествујемо у Божијој светости. Једите и возите се у Мекдоналдс - али останите у цркви да се захвалите за Његове дарове.

 

Кармин! - Да ли сте икада видели икону  на правом светлу и  видели отиске усана свуда? То је одвратно,  зар не? Кармин може да изгледа добро на уснама, али изгледа ужасно на иконама, крстовима, на даровима за своје спасење, путиру и свештеничким рукама. Иконе су уништене од кармина, и иако се крст може очистити , једноставно није обзирно према другима наметање твог кармина на њима. Шта је одговор? Ако инститираш на ношењу кармина у цркви,  очисти своје усне раније у част иконе, узимања Светог Причешћа, или љубљења крста, или свештеничке руке. Још боље је да сачекаш после цркве да га ставиш на усне.  Коначно, Бог није импресиониран  тиме колико атрактивно изгледаш споља - твојом шминком и одећом - већ колико си привлачна изнутра, украшена добрим делима и побожношћу.

 

У част икона - Улазећи у свети храм, традиција је уз благи наклон одамо  почаст иконама. Иконе су обично на улазу у цркву, а многе цркве имају иконе около у цркви. Када одајеш почаст иконама ( љубиш иконе) требало би да их свесно  пољубиш. Није исправно пољубити икону на лицу. Сигурно нећеш пољубити Господа или Богородицу на уснама, зар не?  Пољубићеш Њихове руке, а само позвани се усуђују да их пољубе у образ. Будите пажљиви шта радите. Када се приближиш икони у част, пољуби јеванђеље, свитак, или крст у руци особе, и икону, или пољуби руку или ногу  светиње којој се поклониш, покажи дужно поштовање према светињама. И запамти да обришеш кармин!

 

Разговор током службе  - Зар није лепо да дођеш у цркву и видиш пријатеље и чланове породице? Али сачекај време кафе да им кажеш "здраво". Једноставно није примерно да поздрављаш људе и разговараш са њима током службе. Поред тога што немаш поштовања за Бога,  једноставно је непристојно према другим људима у цркви који покушавају да се моле. Разговарај са Богом у цркви кроз своје молитве, химне, и захвалности, а после тога са својим пријатељима.

 

Пољубац ( не руковање) са свештеником или епископом - Да ли  знаш да је прави начин поздрављања свештеника или епископа да замолиш за свој благослов и пољубиш његову десну руку? Како си то урадио/ла? Приђи свештенику или епископу са десном руком преко леве руке и реци: "Оче (или "владика" у случају епископа), благослови."  [ Он ће направити знак крста , и ставиће своју десну руку преко твоје. ]  Ово је далеко прикладније ( и традиционално) него  стискање и дрмање њихових руку. Уосталом свештеник и епископ нису "један од оних момака". Када љубиш њихове руке, показујеш поштовање за њихову службу, они су ти који те "благослове и посвећују" и узносе свете дарове у твоје име. Дакле, следећи пут када поздрављаш свог свештеника или епископа, не треси му руку, замоли за благослов.

 

Одећа недељом - Сећаш ли се времена када су људи облачили "недљно одело" за одлазак у цркву? Заправо, била је то фина одећа коју су људи називали недљна одећа. У неким деловима земље, то није уобичајено данас. У ствари, пречесто се у цркви има превише опуштена одећа. У свим областима нашег живота Христу требамо да понудимо оно наше најбоље. Исто важи и за наше рухо. Требамо да понудимо Христу, наше "најбоље рухо", а не наше свакодневно, обично. Треба да се облачимо скромно, и не на неукусан начин који скреће пажњу на себе. Наше хаљине увек треба да су хришћанске - нарочито у цркви. Ово су неке специфичне смернице које користимо у нашим парохијама:

 

Деца:  Само мала деца (испод 10 година) могу да носе кратке панталоне, шорц никад није таман за цркву (било за децу или одрасле!). Ципеле или сандале морају бити чисте и везане. Нико не би требао да носи мајице са било каквим текстом на њима.

 

Жене: Хаљине треба да су скромне. Не би требало да су са тракама на раменима, кратке сукње (мини-сукње),и уз тело - уске хаљине. Хаљине не би требало да су сечене на леђа и напред. Ако жене носе панталоне у цркву, нека носе панталоне ( не фармерке, хеланке итд). Шорцеви било ког типа нису погодни за цркву. Према православном предању, жене су носиле неки облик мараме или капе.

 

Мушкарци: Мушкарци би такође требали да се облаче скромно. Капут и кравата нису обавезни, кошуље треба да буду закопчане до крагне ( само дугме крагне не мора, али два или три откопчана дугмета су неприкладна). Панталоне морају бити чисте и опеглане. Џинс ( било које боје) је сувише опуштено, посебно са мрљама или рупама. Опет шорц није одговарајући у цркви. Ако идете негде после цркве где  је потребно да се осећате опуштено, понесите одећу са вама и пресвуците се за време кафа - паузе. Не заборави да користиш свој здрав разум и добар укус када се облачиш за цркву. Уосталом, не иде се у цркву да те виде остали - идеш на сустрет са Богом и да га славиш.

 

Прекрстити се или не прекрстити се - Свако ко је погледао около у цркви недељом ујутру приметиће различите људе како се крсте у различитим тренуцима ( а понекад и на различите начине).  У извесној мери, када се треба прекрстити је према личној побожности и није ствар догме. Али постоје тренуци када је посебно добро прекрстити се, и тренуци када не би требало. Овде је кратка листа када да се прекрстиш а када не мораш да се прекрстиш:

 

Прекрсти се када чујеш " У име Оца, Сина и Светога Духа" на почетку и крају литургијске службе или твоја приватна молитва, у цркви или ван цркве, или када пролазиш испред светог олгара, пред славу на иконама, крстом или књиге Јеванђеља.

 

Не треба да се прексрстиш: Пре или после узимања Светог Причешћа ( можеш  да сломиш нафору руком ) када свештеник или епископ благослови говорећи : " Мир свима" - нагни мало главу и прими благослов од епископа или свештеника ( љубљење десне руке епископа или свештеника одговара, али не и да се чини знак крста).

 

Грицкалице за децу - Родитељи често доносе грицкалице и шоље воћносг сока за децу у цркви за време литургије. За малу децу (0-3 година) то је у реду. Али када су деца 4-5 година,  требало би да су у стању да не једу ништа за време литургије, а када су седам година ( у узрасту свог првог признања), требало би да  Недљу ујутро почну гладни за причешће ( или барем да покушају да смање доручак и једу "посне"  - намирнице - разговарајте са својим духовником о томе).  За ону децу која добију грицкалице, не треба их хранити док чекају за Свето Причешће ( ово се односи на свети хлеб).  Морају да дођу пред Олтар без хране у устима. И последња напомена: покушајте да задржите грицкалице на минимум. Под не треба да буде покривен грицкалицама! Жвакаже гуме током Литургије никако, никако, важи за све!

 

Како са светим Хлебом (антидорон) - Након узимања Светог Причешћа и на крају литургије, традиција је да се једе парче светог хлеба или антидорон - хлеб који је остао од Светог Причешћа.  Док антидорон није Свето Причешће, то је благословен хлеб и као такав треба да се пажљиво једе тако да мрвице не падају около. Након узимања Светог Причешћа, узми антидорон ( не морате четири или пет комада), а када се вратите на своје место или на место где се можете зауставити на тренутак, једите  не остављајући мрвице.  Ако хоћеш неком другом да даш парче, само напред и узми додатно парче - ( али немој преполовити јер то производи превише мрвица). И надгледај своју децу када узму антидорон и научи их како да га поједу са поштовањем.

 

Једна последња мисао - Европско друштво крајем 20. века је прилично опуштено у свом приступу животу. Не дозволите да се овај преовлађујући став  укључи у ваше православне побожности. Сигурно постоји много других области које смо могли покрити овде. Много црквених етикета заснива се на здравом разуму,  покажи поштовање Богу и другима. Увек имај на уму да си у цркви и да славиш Боа, Свету Тројицу. Свештеник каже , " С страхом  од Бога у вери и љубави, приближите се." Нека ово буде начин на који прилазиш да славиш Бога. Ако ово утврдиш, вероватно ћеш имати добру црквену етикету. АМИН.

 

Превела за поуке nlcph

[Number15648]

[...]

Превела за поуке nlcph

Хвала.

[Ненад Р.]