Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥

[Тавита]

Шта је праведност?

У кући Кефала, богатог аристократа, води се разговор. Групи припадају Глаукон и Адимант, браћа Платонова, и Трасимах, груб и лако узбудљив софист. Сократ, који је у дијалогу претстављао глас Платонов, пита Кефала:

»Шта сматраш ти за највећи благослов што си га могао пожети од свога богатства?« Кефал одговара: богатство је за њега благослов зато што му оно даје могућности да буде дарежљив и частан и праведан. Сократ, својим лукавим начином, пита га шта он нарочито разумева под праведношћу; и на тај начин изазива философски мегдан. Јер ништа није тако тешко као дефинисање, нити ишта тако озбиљно као испитивање духовне јасности и умешности и вежбање у томе. Сократу је лако обарати једну за другом дефиниције које му се дају, док најзад Трасимах, који није тако стрпљив као други, не гракне на њега:

»Већ одавно си упао, Сократе, у празно брбљање! И какве то лудорије причате? Ако желиш да знаш шта је праведност, онда по мом схватању мораш одговарати, а не питати, и не поносити се стога што друге побијаш... Јер одиста знаш да је лакше питати него ли одговарати« (336).

Сократ се није уплашио, него је и даље више питао него што је одговарао, и после кратког расправљања принудио је непажљивога Трасимаха да је дао ову дефиницију:

»Па, чуј, (рече раздражени софист) ја тврдим да је моћ право, и да праведност није ништа друго до корист јачих... и да разне врсте владавине стварају законе за своју сопствену корист, и то демократске стварају демократске, аристократске стварају аристократске, а аутократске стварају аутократске. Ове законе, које су оне стварале да служе њиховој сопственој користи, дају оне својим породицама као »праведност« и свакога ко их погази кажњавају као »неправедног« ... То ћеш најлакше упознати ако се држиш најпотпуније неправедности... А то је такозвана тиранија која себи присваја туђе добро лукавошћу и насиљем не у малом... него у исти мах све скупа... А ако неко, осим имања својих суграђана, подвргне под своју власт још и њих саме и учини их робовима, онда тога називају срећним и достојним хвале, и то не само његови суграђани него сви... Јер, онај који куди неправедност, куди је не од страха да неправду не чини, него да је не трпи« (338-44). То учење нас данас с више или мање права потсећа на Ничеа: »Ја сам се одиста често морао да смејем младићима који се сматрају добрима зато што су им шапе укочене«. Штирнер исказује то исто на краћи начин: »Боља је прегршт моћи него врећа пуна права«. У историји философије ово учење није нико боље формулисао но сам Платон у једном другом дијалогу, у Горгији (483. и даље), где софист Каликле скида образину моралу као проналаску слабијих да би ови обеснажили моћ јачих:

»Они хвале и куде с обзиром на своју властиту корист и кажу да је непоштење срамотно и неправедно, а при томе под непоштењем разумевају жељу за поседом већим него што је онај у суседа; јер како они познају своју мању вредност, они би се већ и једнакошћу сувише задовољили... Ну, кад би се нашао човек са довољно моћи (јавља се »натчовек«!), онда би овај све то стресао, срушио и ослободио од свега тога. Он би ногама згазио све наше прописе, басме, мађије, и законе који греше против природе... Ко би хтео да истински живи, морао би пустити да му пожуде расту у неизмерје, али кад му тако нарасту, морао би имати и храбрости и памети да им служи и да задовољава све своје жеље. А то је, јамчим вам, природна праведност и племенитост. Али, гомила то не може постићи, и зато осуђује људе, јер се стиди своје сопствене неспособности и тежи да је сакрије; зато она и неумереност осуђује... Племенитије природе она прави робовима, и хвали праведност само зато што је плашљива.«

[Тавита]

Dame.. moje dame  1312_womens

http://www.max-gift.ru/netcat_files/97/112/844addefdfdcaf7fc80a9760745e3af4

ZAŠTO MORAMO BITI LIJEPE

Bitka protiv vremena je bitka koja je unaprijed izgubljena.

To međutim ne znači da vam savjetujem da sjednete i plačete.

Starenje donosi neku drugu ljepotu koja može jednako očaravati kao i ljepota mladosti.

I to nisu puke priče.

Najbitnije od svega je na vrijeme pronaći ljepotu u sebi.

Zanimljiva i lijepa duša ne stari nikada.

Ne tugujte što svaki novi dan urezuje nove bore na vašem licu.

Svaki osmijeh vrijedan je toga, zar ne?

Zapravo, razmislite: ne čini li vam se da su zanimljiviji ljudi koji imaju puno bora?

Kao da nam imaju puno toga za ispričati.

A vanjska ljepota?  Je prolazna.

Ona je ionako u oku promatrača.

Promjenjiva, subjektivna, relativna i prije svega - prolazna

www.nasa-lika.com

[Тавита]

Onaj koji ne zna i ne zna da ne zna, jeste BUDALA. Kloni ga se!

Onaj koji ne zna, a zna da ne zna, jeste UČENIK. Pouči ga!

Onaj koji zna, a ne zna da zna, jeste SLIJEP. Vodi ga!

Onaj koji zna i zna da zna, jeste UČITELJ. Slijedi ga!

[Тавита]

Price koje pokrecu:

Covek

1. Dobicete telo.

Mozete ga voleti ili mrzeti, ali bice vase celog zivota.

2. Ucicete lekcije.

Upisani ste u redovnu nezvanicnu skolu koja se zove Zivot. U toj skoli svakodnevno cete imati prilike da ucite odredjene lekcije. Te lekcije mogu da vam se dopadnu ili da smatrate da su nevazne i glupe.

3. Ne postoje greske vec samo lekcije.

Rast je proces proba i gresaka: eksperimantisanje. Neuspeli eksperimenti su isto tako deo procesa kao i oni koji uspeju.

4. Lekcija se ponavlja dok se ne nauci.

Lekcija vam se nudi u razlicitim oblicima sve dok je ne naucite. Tek kad je naucite, mozete da predjete na sledecu.

5. Ucenje nikada ne prestaje.

Ne postoji period zivota koji nema svoju lekciju. Ako ste zivi, uvek postoji neka lekcija koju treba da naucite.

6. "Tamo" nije bolje nego "ovde".

Kada nase "tamo" postane "ovde", jednostavno ce vam se pojaviti neko drugo "tamo" koje ce ponovo izgledati bolje nego "ovde".

7. Ogledate se u drugima.

Mozete da volite ili mrzite nesto kod neke osobe ukoliko to odrazava nesto sto volite ili mrzite kod sebe.

8. Prvenstveno od vas zavisi kakav cete zivot voditi.

Posedujete sve sposobnosti i osobine koje su vam potrebne. Od vas zavisi kako cete ih upotrebiti - izbor je vas.

9. Resenje je u vama.

Odgovori na zivotna pitanja leze u vama. Samo je potrebno da gledate, slusate i verujete.

10. Zaboravicete sve ovo.

[Тавита]

TRAŽIM ULICU ZA SVOJE IME

Šetam gradom naše mladosti

i tražim ulicu za svoje ime.

Velike, bučne ulice -

njih prepuštam velikanima istorije.

Šta sam radio dok je trajala istorija?

Prosto tebe volio.

Malu ulicu tražim, običnu, svakodnevnu,

kojom se, neopaženi od svijeta,

možemo i prošetati poslije smrti.

U početku ona ne mora imati mnogo zelenila,

čak ni svoje ptice.

Važno je da u njoj, bježeći pred hajkom,

uvijek mognu da se sklone i čovjek i pas.

Bilo bi lijepo da bude popločana,

ali, na kraju, ni to nije ono najvažnije.

Najvažnije je to

da u ulici s mojim imenom

nikada nikog ne zadesi nesreća.

Izet Sarajlić

[Тавита]

BESMISLENO JE

Besmisleno je:

Mrziti sve ruže jer si se ogrebao na jedan trn.

Odustati od svojih snova jer se jedan nije ostvario.

Odustati od svojih napora jer je jedan bio uzaludan.

Okriviti sve prijatelje jer te jedan iznevjerio.

Ne vjerovati u ljubav jer ti je neko bio nevjeran ili ti nije uzvratio ljubav.

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan jer nisi uspio u prvom pokušaju.

Na svom životnom putu ne trebaš se prepuštati malodušnosti.

Zapamti da se uvijek:

Može pojaviti druga prilika.

Novi prijatelj.

Nova ljubav.

Obnoviti snaga.

Budi uporan.

Traži sreću u svakom danu.

Siguran put ka neuspjehu je - odustati!

Često budući uspjesi dolaze preko sadašnjih promašaja – nastavi se truditi!

[Тавита]

http://bibliodyssey.blogspot.com/

prava riznica

[Тавита]

http://bibliodyssey.blogspot.com/2009/10/handshakes-in-thought.html

pismo Vinceta Van Gogha.. predivno

sa njegovim radovima  0409_feel

[Тавита]

KRALJ I DVORSKA LUDA

U jednom kraljevstvu je vladao glupi i razmazeni mladi kralj.Posebno su ga ljutile neravnine na cestama njegovog kraljevstva.Spotaknuo bi se svaki put i padao kad bi krenuo u setnju.Stoga je izdao naredbu da se cijelo njegovo kraljevstvo prekrije mekanim zivotinjskim krznom.

Kad je to cula dvorska luda,obuzeo ju je gromki smjeh.Bez imalo bojazni posavjetova kralja:

"Ha,ha,pa to je nemoguce!Zasto ubijati zivotinje?

Ha,ha,bolje uzmite dva komada krzna pa ih pricvrstite za svoja stopala!"

Kralju se svidio prijedlog dvorske lude.

Dio svijeta koji trebas promjeniti tvoje je srce.

[Тавита]

KAD SU O MLADOM stvaranju zasjale zvijezde pražarom svojim,održaše skup nebeski i zapjevaše: "Oh sliko sklada, oh radosti nepomućena!"

Ali najednom krenu glas da je lanac sjaja negdje napukao, i da se jedna zvijezda izgubila.

Puče zlatna struna božanske harfe, utihnu pjesma, a očajni bozi povikaše: "Da, ona izgubljena zvijezda bijaše najljepša, ona je bila slava cijele vaseljene!"

Od toga dana ne sustaje potraga za zvijezdom izgubljenom, a od usta do usta putuje krik da je svijet u njoj izgubio svoju jedinu radost!
Tek u najdubljoj tihosti noći smijuckaju se zvijezde i šapuću jedna drugoj: "Uzalud sva ta potraga! Posvuda vlada neprepukli sklad!"
R.T.

[Тавита]

ZAŠTO SE UGASI ŽIŽAK?

Zaogrnuh ga svojom kabanicom da ga sačuvam

od vetra, zato se ugasi žižak.

Zašto uvenu cvet?

Pritisnuh ga na srce svoje strepeći od ljubavi

zato uvenu cvet.

Zašto usahnu reka?

Podigoh nasip da bih je sačuvao samo za sebe,

zato usahnu reka.

Zašto puče struna na harfi?

Htedoh da izmamim ton koji prevazilazi njenu

snagu, zato prepuče struna.

(R.T.)

[Маша]

Од памтивека вуци кољу јагањце, а никад ни једно јагње није заклало вука, па ипак је у свету више јагањаца него вукова. Свети Николај Велимировић

[Лазар]

Ко хоће да победи духа оговарања, нека кривицу не приписује ономе који је пао, већ демону који га је оборио. Јер, нико баш нарочито не жели да греши против Бога, мада нико од нас не греши принудно.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka10.htm

[Тавита]

Okean je bio ogroman.Na njegovoj obali se u jednom trenutku nađe

više ljudi,neke životinje,nekoliko demona,anđela,a među njima je bila

i jedna figurica od soli.Okean je bio veoma miran.

-Koliki je! - oduševljeno reče figurica od soli - Da li je i dubok

koliko je širok?

To je izazvalo veoma žučnu raspravu oko toga kolika može biti

dubina okeana.Bilo je mišljenja da je okean dubok sto metara,drugi su

tvrdili da je dubok hiljadu metara,a bilo ih je koji su smatrali da je

njegova dubina više hiljada metara,pa i znatno više od toga.Ali slana

figurica nije bila zadovoljna nagađanjem.Htjela je da ustanovi kolika

je stvarna dubina.

Neko joj reče:

-Zašto ne bi sama istražila tu stvar.Idi i izmjeri dubinu.

Figurica se složila da je to veoma dobra ideja.I skočila je u vodu.

Do dana današnjeg nije izronila.

Samo je voda postala slana.

[Тавита]

“Како су многобројна дела твоја, о Господе! - имаш створења која расту у мору, а имаш и створења која расту на копну. Она која су у мору, ако изађу на копно одмах умиру, која су на копну - ако сиђу у море одмах умиру.

Имаш створења која расту у огњу, а имаш и створења која расту у ваздуху. Која су у огњу - ако изађу на ваздух одмах умиру.

Место живота једних смрт је за друге, а место смрти за једне живот је за друге•”

Талмуд