Рукополагање жена - враћање службе ђакониса?

[Okomi]

U pravoslavlju se, s vremena na vreme, postavlja pitanje uvodjenja službe djakonsa  o čijem mestu u crkvenoj prošlosti znamo podosta. U vreme cara Justinijana, u carigradskom hramu svete Sofije ih je bilo u isto vreme desetak, dok je djakona bilo četrdesetak. Primale su od episkopa neku vrstu rukopolaganja.One su pripremale žene i devojčice za krštenje, pomagale siromašnim ženama i udovicama, bolesnicama, savetovale grešnice da krenu putem vere. Nema dokaza da su imale bogoslužbenu ulogu, tako da se na istorijsku praksu danas ne može pozivati ako se traži da obavljaju sveštene radnje. U grčkom svetu ima teologa i velikodostojnika kojima je zamisao vraćanja djakonisa bliska, medju njima su nedavno umrli atinski poglavar, arhiepiskop Hristodul, ili tiranski arhiepiskop Anastasije.

Nije nepoznato šta izmedju ostalog „zbunjuje“ u crkvi u vezi žene. Ona u toku meseca ima „nečisti period ispuštanja krvi“. Tumačenje da je ljudsko biće kada mu krv izlazi sama od sebe  „nečisto“, veoma je staro, prisutno je sve vreme u judeo-hrišćanskoj civilizaciji. Starozavetni, levitski „tabu krvi“ preuzet je u novoj veri i ostao do danas.  Pogotovo u  jelinskoj pravoslavnoj praksi, žena u menstrualnom periodu ne može ne samo primiti pričest, nego ni stupiti u hram, čak ni celivanje ikona. Iako se katkad ističe da se ovo ne primenjuje više dosledno, žene u pravoslavlju konstatuju da zabrana nije ukunuta već samo ne (uvek) primenjivana. Pravila opšte crkve, još nepodeljene u prvom milenijumu, Laodikujski sabor (343) i Trul (692), da je ženi nedopšušten pristup u oltarski deo hrama osto je je na snazi, mada se u manastirima dopušta da monahinja ulazi u oltar i održava čistoću, ili pomaže  sveštenoslužitelju u dodavanju kadionice ili sličnom.

U Evropi čuveni profesor Anastasios Kalis, u  svom „ odgovoru na 100 pitanja pravoslavnom teologu.“ (čiji se sprski prevod priprema), zastupa stav da treba „preispitati odluke iz vremena kada je područje aktivnosti žene bilo ograničeno na porodicu“. On odbacuje mišljenje jednog nemačkog kardinala,  od pre više godina, da bi rukopolaganje žene značilo isto što i to učiniti sa mačkom, psom ili magarcem. One nisu sveštenice u pravoslasvlju ne toliko iz teoloških razloga, već tradicionalnih, emocionalnih, vernik je „onesposobljen da za svetom trpezom u oltaru vidi ženu“. Prvoslavna civilizacija je patrijalhalno-androcentrična, deo vernika danas to doživljava kao diskriminaciju jednog pola. Nalazi se takodje da je veliki bogoslov Crkve iz 4. veka, inače rado citiran po drugim pitanjima, Grigorije iz Nazijanza, zapazio da su muškarci bili zakonodavci, otuda su propisi  upereni protiv žene.

Kalis ne preporučuje da se sada žene moraju  rukopolagati, iako „nema ubedljivih bogoslovskih razloga protiv“. Ima podosta „neteoloških“ razloga koji se ne mogu ispustiti iz vida, a tema njihovog rukopolaganja i nije pitanje ravnopravnosti polova.

Sredinom juna održana je „Konferencija pravoslavnih žena“, u Volosu, u Grčkoj. Videlo se koliko ima poznatih i priznatih teologinja širom sveta, da su izuzetno obrazovane i cenjene kao predavači na čuvenim bogoslovskim akademijama. Došle su iz Grčke, Albanije, Kipra, Rumunije, Finske, Amerike. Srbija i Rusija se ne pominju. Mesni mitropolit Ignatije bio je počastvovan, kako je rekao, takvim gošćama i saglasan sa konstatacijom da „fiziološke osobenosti ne treba da dovode do podela“. Na susretu su izneti razni predlozi, o njima javnost još nije upoznata, prvo su poslati saborima svih pomesnih pravoslavnih crkava na blagonaklono razmatranje.

Za deset godina, u pravoslavlju će sigurno biti dijakonisa, sa službom koja im je bila svojstvena u prvom hiljadugodištu. To će uvesti jelinske crkve, a slovenskopravoslavni svet  će ostati prema ovome suzdržan. Kod rimokatolika se to ne može očekivati, vrlo učeni teolog, sadašnji papa Vendekikt Šesnaesti, ovo nema u katalogu svojih tema. Protestanti i anglikanci će se deliti po ovom pitanju i stvarati nove crkve.

Svako preispitivanje dugo traje, u teologiji još duže. Jedna Grkinja, teologkinja, izjavila je  da je svakako zadovoljna, misli da se ne traži mnogo, i nemoguće. Neka crkva bude verna onome što je već u davnini praktikovala.

Živica Tucić

(Objavljeno u "Pečat", Beograd)

deo teksta sa : http://www.sv-jelisaveta.org.rs/analysis_alone.php?ArticleId=%20530

Sta mislite o mogucnosti vracanja dijakonisa ?   stadaradim

[Mиљан Танић]

Ja sam za.

[obi-wan]

Taman posla, ni sa popadijama ne mozemo da izadjemo na kraj, jos nam to treba... stadaradim

[Zayron]

Света Олимпија - дијакониса

Врло занимљив а квалификовано написан теолошки чланак

на пољском језику о служби дијакониса у Православној Цркви:

http://www.liturgia.cerkiew.pl/texty.php?id_n=40&id=114

[Mironosica]

mislim da NE treba  

[фелицита]

.mense.

Дааааааа.  prstgore 0442_feel

[Guest O.Ugrin]

Nekako mi je nespojivo da molim za jedinstvo sveta u Hristu, nacinom Liturgije, krunom Evharistije, kojom, zajednicarivsi sa Nestvorenim, imamo Vecnost kao perspektivu a tom eklisioloskom ipostascu i Vecno dobro bitije u sopstvenom zaokruzenju evharistijskom ipostascu, nasim DA zajednici sa Bogom. E, sada... kako to DA, zajednici sa Bogom, podrazumeva i jedno presazdanje naseg pristupa zivotu, koji, vise nije tek plod usuda sa epilogom nistavila licnosti i prezivljavanja rase bioloskim lancem prolaznosti koja opstaje tim krugom samoponistavanja i samoradjanja a kojim se ponistava licnost u ime rase i posebnost za racun opstosti. Dakle, nesto slicno Aristotelovim entelehijama ili ti akcedencijama Tome Akvinskog kojima se tek uvidja da ubedjenost racija ne moze ugrejati duh coveciji koji cezne za posebnoscu... sto i jeste logicno, posto je jedino ljubav ta koja nekog moze uciniti NEKIM, tim svojim dodirom zauvek ga izdizuci nad tim sheolom slicnih koji nisu ti. Toliko je mocan taj dodir te upravo Bozanske klice u nama i, samim tim, presazdanje nacina kao nus efekt preumnjenja coveka te mi njegov etos jeste nezamisliv u formulaciji NE ka licnostima, dakle, ka NEKOM konkretnom a u ime opsteg ili u ime polnog razlikovanja u okolnostima slavljenja Osmog dana, Dana kada nece biti ni Jelina ni Judeja, ni Muskog niti zenskog... vec samo NEKOG sa NEKIMA golemom provalijom razdvojenih od NECEG i NESTO individuuma slepih za posebnost u svojoj dubokoj mrznji prema sebi i u izrazu egocentricne narcisoidnosti kao bunta protiv sebe izrazenog tim vecitim podelama na bogate i siromasne, lepe i ruzne, pametne i glupe... invalidirani da shvate kako se ''dobar'' covek ne moze voleti! Moze se voleti Jelena! O njoj se moze reci i da je dobra, sto opet nije ni bitno toliko onom koji je voli, niti se kroz prizmu te njene eventualne dobrote taj neko zeli ostvariti u odnosu sa njom, jos manje da tim kvalitetom definise taj njihov odnos u i prema Vecnosti. Dok je gotovo izvesno da ako mu postavite pojam ''dobro'' kao asocijaciju na... dobicete odgovor: moju babu, majku, Pabla Munjeza, Mendelu, Gandija, Patrijarha Pavla, Banana split, jagnjece pecenje... ali ne i Jelena, sto ne znaci da ona nije dobra vec jednostavno da se tim arsinima ne pristupa njoj kao licnosti, kao voljenoj i kao NEKOG nekom u tom odnosu licnosti apsolutno transcedentnom u odnosu na reference opstosti illi ti argumente racija. Prosto definicija necije ljubavi ne moze da se ''ugura'' negde izmedju Nelsona Mendele, jagnjeceg pecenja i Patrijarha Pavla... u sagledavanju, samim tim, merenju ''tezine'' u primeni tog pojma kojima su se ovi definisali sto nas opet vodi ka njegovoj relativizaciji u kontekstu individualnog neslaganja, tzv nepristrasnog pristupa kojim mozemo postaviti znak jednakosti izmedju Gandija i jagnjetine, Nerude vs cvaraka... pa bas zbog toga taj neko ni ne moze da zamisli svoju ljubljenu u tom raznolikom drustvu nosilaca pojma ''dobar'', kako sedi, zbijena tamo negde na sredini niza, posto je tim arsinima procenjivan covek ili pecenje negde uvek na sredini, te tako i ona sada, preko puta Husinskih rudara a izmedju Draze i Pavelica sa pogledom na ogroman pladanj prepun voca, svinjetine, zabljih bataka, puzeva, snicli od jaka i kuceta sa svezim, sirovim i zivim snitama mesa i onda opet povrce pa voce i na kraju Banana split... NE niko normalan ne moze zeleti da njegova ljubljena deli taj niz i svakako da DA, postoji samo jedna jedina Jelena i pored mnostva jelena u tom okeanu onih koje nisu one.

Dakle, tacka na kojoj ne mogu da prihvatim NE kao odgovor jeste upravo sam etos licnosti u odnosu na drugu licnost sto je kao i pristojnost, obavezujuca forma ponasanja cak i kada niste obavezni da se tako ponasate i o tome je jos i Kant imao sta reci u svom ''kategorickom'' i ''hipotetickom'' imperativu da bi nadam se, bilo svima ovde jasno da ljubav i licnost, samim tim, nikada ne moze biti hipoteticka, neko ko moze biti nesto, cilj koji je sredstvo... ne, ti apsurdi jesu hipokrizija moralista koji bi robovanjem da zamene sluzenje te ako shvatimo takodje da u Eshatonu nece biti sluzbi koje necemu ''koriste'' ili da bi se neki ''okoristili'': sirotinja, gluvi, slepi, retardirani... onda polako ulazimo u svu bol opstosti u tom moru anonimnosti gde koji god pojam uzviknuli mirijade i mirijade glasova ce zavapiti tim jezivim krikom anonimnosti, zapravo samoce u Vecnosti. No, postoje i one sluzbe koje se nece ukinuti... takva je svestenicka. Zato ni ne mogu da razumem da neko zeli da uskrati tu mogucnost o onom danu... i to samo zato sto je ''zensko''? Zar je Bogorodica bila bespolna? No, da li je polnost ta kojom je prepoznajemo ili kojom cemo je tek prepoznati? Mislite o tome...

Ja sam kazem: DA! povratku djakonisa u Bogosluzbeni poredak Crkve, mislim da je to onaj kvalitet koji bi svecanost i torzestvenost same sluzebne forme uzdigao na jedan specificno dinamican nivo... dok bi se mumlanje koje dopire iz oltara za vreme Sluzbe sasvim iskorenilo tom pedantnoscu jedne domacice u pogledu na svoj dom, uredjenje njega u Vecnosti te i na izraz tog istog, ovde i sada, nacinom svecanosti.

Dva primera imam u glavi kao argumente kojima sam sebi razlozio ovu ideju, konacno i prihvatio... Jedan jeste mati Glikerija iz Pecke patrijarsije koja je zaista i bila u ulozi djakonise prvih vekova u odnosu na sluzbu koju smo tamo vrsili ili slicno onom delu prisluzivanja koje sada imaju u poslusanju tzv ''deca Oltara'' koja su istisnula sluzbe cteceva pa i samih ipodjakona... Da, jednom kade se pokrene, domino efekat tesko da moze da stane sam od sebe i to vidimo u nekim novijim hriscanskim konfesijama, protestantskim uglavnom, koji vec vekovima nemaju klir niti osecaju potrebu za Tajnom... sto i jeste kraj. Poslednja domina je pala. Mi se jos drzimo, borbu za opstanak sada bije ipodjakonski cin mada je i djakonski otpoceo sa borbama i vec trpi ozbiljne gubitke. Kada oni ''padnu'' nece biti pitanje vremena kada ce i ostali vec pitanje trena... Hvala Bogu pa je Petar stena na kojoj je sazidana Crkva te je vrata adova ne mogu nadvladati... i bas u tome vidim glavni argument zasto mislim da treba da obnavljamo cinove, ojacavamo Liturgiju i njene izraze... Bas zato sto je Petar stena a stena je zato sto je nacalstvovao, i da bi nacalstvovao, prvom LIturgijom, objavljujuci njome pocetak Hristove ere.

Drugi primer, konacno i totalno razumevanje razloga zasto je moj odgovor DA, jeste gospodja Tanja Nakic cija posvecenost artikulaciji Hrista u ovom vremenom i posrnulom te njome, dalje, preobrazaj te iste realnosti ostvarujuci je sobom kao nacinom izraza, ne vise poligonom jada, Hristove realnosti svedoceci o njoj kao o potrebi nasusnoj a ne tek dobrom teorijom ili necim davno izumrlim buduci ni od koga zivljenim. Taj njen nonsalantni hod preumljenjem mi pokazuje nacin sluzbe koji bi morao da svoje zaokruzenje ima u Liturgijskoj potvrdi kao o pokazanju potrebe klira za takvim sasluziteljem.

Kako slika govori vise od hiljadu reci to cu vam sada postaviti jedan video klip ovde kao pokazanje jednog nacina, jednog zara... neceg licnog, cistog i nenametljivog.

Uzivajte... U.

http://www.youtube.com/watch?v=3s-O3xPo3ao

Reci DA!

http://www.youtube.com/watch?v=Q7J-UiP3e-E

[Макрина]

Мислим да дух данашњег времена не може на прави начин да одговори овом изазову,поготово што смо ми жене(нека ми сестре опросте,прво мислим на себе) веома несмирене и горде у односу на неко прошло време,мада,увек постоје примери дивних хришћанки и увек ће их бити у свим временима.

Времена су се много изменила,требало би и то имати у виду.

Једно питање,није везано за ову тему,

скоро сам сазнала да се Маргарита из ЕКВ пред крај живота покајала и да је редовно чистила Цркве по Бг и помагала?

Да ли знате за то?

Мој пријатељ ју је знао,тако ми је пренео.Обрадовала сам се.Била је велики таленат и жртва духа времена своје генерације,као и многи,многи.

[фелицита]

Једно питање,није везано за ову тему,

скоро сам сазнала да се Маргарита из ЕКВ пред крај живота покајала и да је редовно чистила Цркве по Бг и помагала?

Да ли знате за то?

Мој пријатељ ју је знао,тако ми је пренео.Обрадовала сам се.Била је велики таленат и жртва духа времена своје генерације,као и многи,многи.

Да, и пјевала је у црквеном хору. algabacaju  algabacaju

Маргита  algabacaju

[Огњен]

Једно питање,није везано за ову тему,

скоро сам сазнала да се Маргарита из ЕКВ пред крај живота покајала и да је редовно чистила Цркве по Бг и помагала?

Да ли знате за то?

Мој пријатељ ју је знао,тако ми је пренео.Обрадовала сам се.Била је велики таленат и жртва духа времена своје генерације,као и многи,многи.

Да, и пјевала је у црквеном хору.   bighugbighug

Маргита  srcee

zru zru

[Милан Меденица :)]

шта има да се ''враћају'', само нека женскиња треба да прими чин.  0102_laugh

[Макрина]

Једно питање,није везано за ову тему,

скоро сам сазнала да се Маргарита из ЕКВ пред крај живота покајала и да је редовно чистила Цркве по Бг и помагала?

Да ли знате за то?

Мој пријатељ ју је знао,тако ми је пренео.Обрадовала сам се.Била је велики таленат и жртва духа времена своје генерације,као и многи,многи.

Да, и пјевала је у црквеном хору. 0110_hahaha  0102_laugh

Маргита  4chsmu1

Толико ми је драго 0110_hahaha

Не могу да се сетим,да ли је монах Арсеније у књизи"Бог и рокенрол"написао и то да се она покајала?Давно сам читала књигу...

[Дијана.]

Zapravo nisam sigurna da razumijem opseg pojma, tj.ne znam kolika bi joj bila 'ovlastenja' u sluzbi, ali sam svakako za to da zene koje zele da sluze Bogu i imaju taj dar i priziv da dobiju mogucnost da umnoze te talante. Ako je vec to bilo obicaj u robovlasnickom dobu, a stajale su rijeci ap,Pavla i tad, zasto ne bi mogao biti rehabilitovan i u ovo moderno vrijeme, kad je zena postala subjekt prava konacno... Ako uci za bogoslova, zasto ne bi mogla biti i djelatni bogoslov u odr.stepenu naravno, da tako kazem... Eto, ona moze biti doktor teologije, naprimjer, a u crkvi da je manje vrijedna i necista necim sto je svakako samo determinisano i nezavisno od slobodne volje licnosti (ako je zena licnost, jel...) Nekako ne vidim tu pravdu ni ljubav... Zanimljivo da procitah da je neki Sv.Otac jos prije petnaestak vijekova ukazao da je nepravedan taj poredak nejednakosti polova, genijalnost Duha...

 

[obi-wan]

Eto, ona moze biti doktor teologije, naprimjer, a u crkvi da je manje vrijedna i necista necim sto je svakako samo determinisano i nezavisno od slobodne volje licnosti

Izvini molim te, a po cemu je to manje vredna i necista sad?

Jel to neko negde ponizava zene u Crkvi, pa ovako pises?

[Дијана.]

Eto, ona moze biti doktor teologije, naprimjer, a u crkvi da je manje vrijedna i necista necim sto je svakako samo determinisano i nezavisno od slobodne volje licnosti

Izvini molim te, a po cemu je to manje vredna i necista sad?

Jel to neko negde ponizava zene u Crkvi, pa ovako pises?

Ako sam rekla nesto pogresno, to je od drugacijeg konteksta; ja o teologiji ne znam bas nista, pa sam mozda dodirnula nesto sto uopste nisam mislila. To je u kontekstu biologije i sociologije, brate - 'necista' je zbog onog sto omogucuje zivot;a u prostoru i vremenu ipak je sve uredjeno prema ljudskom rasudjivanju a sve smjesteno u istorijski kontekst patrijarhata. Pa vremenom, dolazi do napretka: primjer napredak u pogledu shvatanja 'periodicne necistote' (a necisti smo zapravo svi i uvijek za pricesce). Naprimjer, kaze svestenik na propovijedi 'nju nije sramota da dodje sa stomakom da se vjenca' (?!) to je u simbolu i naznaci ono 'kamenuj bludnicu', sve bi bilo u redu da je rekao 'njih'', mada je u stvari dobro da su dosli da traze blagoslov ikad... Razvedenoj zeni ce reci 'zar nisi mogla da trpis'', a ne vjerujem da bi rekao muskarcu ''zar nisi mogao da oprostis preljubu' itd. itsl. Ako je zena kriva za pad, valjda je opravdana Bogorodicom... ma nije bitno...