ГМО (спојене теме)

[Sophrosyne]

I profesor fitofarmacije i agroekologije Prištinskog univerziteta Branislav Knežević smatra da gajenje GMO nije štetno. On za “Akter” kaže da neko u Srbiji sistematski uništava poljoprivredu, kao i da bi gajenje GMO biljaka bila velika šansa za agrarnu politiku naše zemlje.

“Kada su Amerikanci pre petnaest godina preplavili evropsko tržište genetski modifikovanom sojom koja je bila jeftina, evropski naučnici nisu imali pojma o GMO. Evropljani su da bi zaštitili svoj agrar rekli da GMO izaziva rak, da će ljudima izrasti rogovi, i kojekakve besmislice. Posle petnaest godina, kada su i sami ovladali biotehnologijom koja je potrebna da se proizvede GMO, ukinuli su zabrane, i prepustili državama da same regulišu ovu oblast. Ne vidim zašto bi Srbija trebala da zabranjuje komercijalnu upotrebu GMO”, kaže profesor Knežević.

On objašnjava da je GMO hrana zdravija od konvencionalne, ali i od organske koju smatra za prevaru veka.

“Uzmimo na primer soju. Postoje korovi koji su rezistentni na totalne herbicide. Naučnici ubace gen od neke biljke koja je rezistentna u soju i dobiju biljku koju je potrebno prskati herbicidima samo jedanput umesto četiri do pet puta. Samim tim se smanjuju troškovi goriva, radne snage, amortizacije mehanizacije i same količine herbicida, a nasuprt tome povećavaju se prinosi”, kaže profesor Knežević.

On objašnjava da seljaci u Srbiji gaje švercovanu GMO soju, jer im je višestruko isplativija.

“To funkcioniše po principu ako me ne uhvate. Suština je zapravo u tome da neko sistematski namerno radi protiv interesa seljaka i poljoprivrede. To nije slučaj samo u Srbiji nego i u ostalim balkanskim zemljama. U Makedoniji, na primer, otkupna cena za kilo grožđa je kada se preračuna sedam dinara. Toliko košta jedna kesa u kojoj kupujete grožđe. U Srbiji seljak po jednom jajetu ima gubitak od dinar. Isti slučaj je sa mlekom, mesom, žitaricama”, tvrdi Knežević.

Akcijom nadležnih inspekcija u 2010. godini spaljeno je 1.200 hektara genetski modifikovane soje. U Srbiji se obrađuje gotovo 4,9 miliona hektara, a GM soja je u Srbiju ušla ilegalnim kanalima. Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da zahvaljujući akciji fitosanitarne inspekcije GM soja nije uspela da „uhvati korena“.

[DYNABLASTER]

e tako lepo, sto vise informacija sa raznih strana, pa filtracija, pa usvajanje korisnog materijala i onda na kraju odlucivanje da li, sta i kolko se isplati

[Михајло]

ма...само ћопајте ГМО...

ја јок...

само је проблем што влада и професори раде на принципу...паре у коверат...

па нам не остаје ништа друго него да надмашимо понуду ГМО концерна...

што је реално велики проблем...

[DYNABLASTER]

nije samo to, nego sto ima kolko oces profesora i lekara koji ustvari nemaju pojma o materiji

[ego]

Генетски модификовани организми

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду...

• Какве последице могу бити по природу и људе, и да ли постоје истраживања у том правцу?
  

Истраживања су контроверзна и зависе од тога ко их финансира. Ако та истраживања потичу од лобија који се залаже за генетски модификоване организме, онда она иду у прилог томе. Према њима, ради се о продуженој еволуцији, и све би се то, мање-више, и иначе десило, па зашто да наука мало не убрза тај процес у лабораторији! Међутим, то је лаж, то се никада не би десило, јер не постоји теоретска шанса да се риба заљуби у парадајз и да добије потомка! Постоје читаве студије о алергијама које су изазване коришћењем генетски модификоване хране.

• Какво је Ваше мишљење, са етичке стране, о генетски модификованим организмима?
  

Најпре, одакле човеку смелост, и ко му је дао власт да то ради? Тема етике у науци јесте тема за себе. Мендел је био свештеник, његова тумачења су за оно време била веома напредна, пружала су основу за такозвани генетски детерминизам. Односи раздвајања у генетици пружају основ да се ген схвати механицистички, као jедна изолована jединица наслеђивања, што и јесте дефиниција гена. Међутим, свако ко професионално има било какве везе са науком, зна да се у природи ништа не дешава случајно. Све се дешава из неког разлога, а питање је да ли ми тај разлог можемо да сагледамо или не. У природи постоје баријере Богом дане. Ко је човек, да те баријере руши и какве су последице таквог мешања човека у природу? Да ли се заиста ради о смелости човека да мења неки Божји ред, то искључиво остаје на читаоцу да оцени.

http://www.spc.rs/sr...ovani_organizmi

[Avocado]

У природи постоје баријере Богом дане. Ко је човек, да те баријере руши и какве су последице таквог мешања човека у природу? Да ли се заиста ради о смелости човека да мења неки Божји ред, то искључиво остаје на читаоцу да оцени.

Ja mislim da je potrebno da zabranimo sve uredjaje uz ciju pomoc se ruse Bozije barijere o brzini kojom covek moze da se krece... a sve koji ruse Boziju barijeru da covek ne moze da leti je potrebno odmah oterati u aps...

[ego]

Сад да не претерате, постоји и златна средина, императив је да се увек има у виду да се може појавити грешка, да се процене могуће последице пре него што буде касно. Овај СФ хорор делује инспиративно на свест да лимити постоје, желели да их видимо или не. Љубав између рибе и парадајза... баш уврнуто звучи.

http://en.wikipedia....Fly_(1986_film)

[Душко Дугоушко]

[DYNABLASTER]

garant je i ateista greengrin

[Михајло]

nije samo to, nego sto ima kolko oces profesora i lekara koji ustvari nemaju pojma o materiji

а то...је постао стандард..

неће да раде ризичне операције...

неће ништа...али паре мажњавају...

[Млађони]

nije samo to, nego sto ima kolko oces profesora i lekara koji ustvari nemaju pojma o materiji

Битно да има момака из еколошког покрета и људи који никад нису прочитали две књиге о теми који имају појма о материји.

[ego]

http://www.youtube.com/watch?v=DCpNvNujbDc&feature=player_embedded#

!

[Михајло]

Амерички отров на српској трпези

18. 07. 2012 14:00 | Н. С. Прерадовић / Вести

Вашингтон категорично тражи да Београд дозволи увоз мутираних производа из САД (Фото: Курир)

Београд – Уколико Србија подлегне америчким притисцима и уценама рафови домаћих продавница ускоро би могли да буду пуни генетски модификоване хране.

Вашингтон категорично тражи да Београд дозволи увоз мутираних производа из САД и да промени садашњи закон којим је то забрањено, иначе ништа неће бити од уласка у Светску здравствену организацију почетком наредне године.

Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада, тврди да је нацрт новог закона, којим ће производња ГМО хране бити дозвољена, већ готов и да се само чека прави тренутак да се он усвоји.

„Амерички потпредседник Џозеф Бајден је још приликом посете Београду 2009. поручио домаћинима да је врло незадовољан српским законом о забрани ГМО на шта је од домаћина добио одговор да ће тај закон бити промењен“ – тврди Алексић.

Српски закон забрањује како производњу, тако и увоз ГМО, мада је домаћа јавност била пре неколико година узнемирена подацима да су родна поља Мачве и Војводине засејана ГМО сојом.

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну, каже да Србија не сме ни по цену чланства у СТО да подлегне притисцима и да дозволи производњу и увоз мутант хране.

„Влада САД је у служби крупног капитала и она притиска нарочито слабе источноевропске земље да дозволе увоз ГМО. Уколико то дозволимо уништићемо пољопривреду, али и здравље грађана и будућих генерација“ – упозорава Шеварлић.

Војислав Станковић, из Привредне коморе Србије, каже да увоз ГМО производа нашој земљи никако не треба.

„Привредна комора Србије је још 2005. године направила нацрт резолуције у коме је од владе Србије тражила да се наш простор заштити од употребе ГМО производа. Логично је да велике компаније попут америчког Монсанта желе да продају своју ГМО технологију, али нама то није потребно“ – истиче Станковић.

Он додаје да поља засејана ГМО сојом, кукурузом изгледају као површине на Месецу.

„Земљиште се поспе хербицидима, и земља је потпуно очишћена. Житна поља без иједне трунке корова делују као са друге планете. Апелујем да ако се промени закон да на свим производима крупним словима буде исписано да је реч о ГМО производима. Људи имају право избора и морају да знају шта једу“ – каже Станковић.

Иако су познате негативне последице по здравље које изазивају генетски модификовани организми, Србија је већ увозила ову храну. Забележен је увоз модификоване сојине сачме у два наврата. У земљу је први пут ушло 20.000 тона, а нешто касније чак десет пута више, али упућени тврде да се сојина сачма континуирано увози још од 2007. године.

Некадашња министарка пољопривреде Ивана Дулић-Марковић је казала да је таква сојина сачма знатно јефтинија од остале сојине сачме, а да је увоз у време када је она била на челу Министарства пољопривреде био у складу са законом о ГМО, а одобрио га је Савет за биолошку сигурност.

Никола Алексић поводом могућег увоза ГМО најављује протесте, јер је исхрана овим производима опасна. Он се позива на истраживање спроведено на мишевима.

„У трећој генерацији сви мишеви су били стерилни. И Срби ће нестати са лица земље ако прихвате ту храну“ – упозорава Алексић. Он тврди да је америчка компанија Монсанто већ ушла у Србију и да продаје генетски модификовано семе под лажном декларацијом.

„Још је Божидар Ђелић обећао Американцима да ћемо изменити закон о увозу ГМО производа, а нацрт закона о измени закона већ се налази у парламенту“ – тврди Алексић.

Изазов за нову владу

Министар економије Небојша Ћирић каже да захтев САД не би требало схватити као условљавање већ као препреку, за коју се тражи компромисно решење. Он истиче да пре било какве одлуке мора бити консултација с произвођачима и стручњацима за тај домен.

„У сваком случају то питање сачекаће нову владу“ – изјавио је Ћирић.

Оно што је сигурно јесте да СТО не познаје забрану увоза и извоза било ког производа. Закон може да прописује сложену процедуру увоза ГМО, којом се увоз практично онемогућава, али није дозвољено да у закону изричито пише да је увоз забрањен.

Тешке последице

Србија има више од четири милиона хектара њива, што одговара величини две Словеније, па стручњаци постављају питање због чега нам је потребна вештачка храна. Болести које може да изазове употреба ГМО су стерилност, смањење мозга, Алцхајмерова болест, болести унутрашњих органа, алерголошке и токсиколошке реакције, крварење у желуцу, промене на цревима, проблеми с јетром, панкреасом.

Зло посејао Монсанто

Велике мултинационалне компаније које се баве производњом ГМО семена, попут америчког магната Монсанто (који држи око 90 посто светске производње ГМО семена), намеравају да остваре потпун монопол у светској пољопривреди, тврди професор Шеварлић.

„Стварање монопола од стране произвођача ГМО материјала остварује се тако што се све чешће у ГМ семе убацује такозвани ген терминатор који уништава клицу за наредни циклус производње. То значи да искључиво семе које купите може да проклија, док је семе које добијете од одгајене биљке јалово и не може да проклија, због убаченог гена. На овај начин, стално сте зависни од добављача. То значи да морате да имате новац да купите сваке године ново семе“ – каже др Шеварлић.

[ego]

Генетска промјена - проклетство или благослов?

Буркина Фасо живи од памука. Та је земља највећи произвођач памука у Африци. Али, од прошле године је тамо стигло генетски манипулирано сјеме. И подијелило људе. Једни у њему виде добар развитак, други опасност.

Сељак Роберт Тиероко показује нову болест памука

„Раније жене нису имале проблема приликом сијања памука. Данас нам приликом сијања генетски манипулираног сјемена зна бити лоше, неке од нас су морале у болницу. Дјеца се разболијевају. С генетски промијењеним памуком има пуно проблема“, каже сељанка По Аттентеми. Она живи на југозападу Буркине Фасо, у селу Доугоумато. Читав живот је узгајала памук. Али, од прошле године је све друкчије. Јер, прошле године су сељаци у њезином селу почели сијати нову врсту памука. „Они који су купили генетски промијењено сјеме сад имају дугове. Памук од њега доноси још више проблема него традиционални. Сјеме је пуно скупље.“

Софитеxова творница у Диебоугоу (Буркина Фасо)

Прескупо сјеме, мањи приходи и премало информација – сељаци имају мноштво проблема с новом врстом памука. Њихове критике упућене су прије свега твртци Софитеx. То је полудржавно подузеће, највеће у памучном сектору. Оно контролира све етапе производње памука: продају сјемена, гнојиво и инсектициде, али и откуп урода и транспорт. Сељаци су незадовољни. „Најприје су нам рекли да се ради о врсти памука за коју не требају инсектициди. Касније су примијетили да кукци ипак нападају памук па су нам рекли да га се мора двапут прскати“, каже сељак Бони Yинда.

Монопол Софитеxа

Његов колега Ломпо Диапо додаје: „Све овиси о Софитеxу. Ако нам они не продају традиционално сјеме памука не можемо га ни добити. А чак и кад бисмо имали сјеме, кому бисмо продали урод? За памук не постоји тржиште као за житарице. Ниједан трговац не откупљује памук, само то подузеће. Ми свој памук морамо продати Софитеxу.“

Репортер Deutsche Wellea Richard Tiene (десно) и сељак Harouna Sawadogo. Он је задовољан генетски манипулираном памуком.

Сељанка По Аттентеми је једина жена на овом скупу. Али, она се не устручава изнијети какве обитељске проблеме може изазвати генетски манипулирани памук: „У Софитеxу су рекли да нова сорта доноси веће приходе. Али, ми смо имали само губитак. То је чак довело до сукоба у обитељима. Сељаци имају дугове, а жене предбацују својим мужевима да су новац спискали, умјесто да га донесу кући.“

Патент на генетско сјеме

Симеон Кинда је регионални водитељ Софитеxа. Он је заговорник генетски промијењеног памука, названог БТ-памук због гена из бактерије bacillus thuringiensis који му је уграђен како би га штитио од неких кукаца. Кинда сматра да је генетски манипулирани памук добар за Буркина Фасо, само да се треба ослободити неких предрасуда: „Недавно смо организирали посјете плантажама памука. Тамо гдје је било отпора сељаци су позвани да виде поља својих колега засијана генетски промијењеним памуком. И морам рећи да је било врло импресивно. За многе произвођаче памука је то било откриће. Рекли су нам да нису знали што их очекује. И многи су одлучили да ће сљедеће године сијати БТ-памук. Али, никога се не присиљава, ми поштујемо вољу сељака.“

На први поглед генетски манипулирани памук се не разликује од традиционалног

По ријечима Симеона Кинде бројни сељаци желе сијати само још генетски манипулирани памук. Представник Софитеxа наглашава како је важно код узгоја генетски промијењеног памука придржавати се још неких правила како би се дошло до максималног урода. И то урода који ће сељаку омогућити покривање трошкова иако је сјеме генетски манипулираног памука скупље. А скупље је међу осталим и зато што спорна америчка твртка Монсанто на њега има патент.

Мушкарци за, жене против

Без обзира на различита искуства и мишљења у Буркини Фасо, генетски манипулиране биљке имају пуно далекосежније значење, сматра предсједник Сељачког савеза Буркине Фасо, Бассиака Дао: „Нема повратка натраг. Мора се гледати глобално село, читав свијет, јер те одлуке се не доносе на разини једне земље или једне регије. Међународне институције хвале генетски промијењено сјеме како би се производило довољно хране. То су политичке одлуке које долазе из далека у земље у развоју. Ми то једноставно морамо прихватити.“

По Аттентеми мисли друкчије: „Ми жене не желимо тај нови памук. Ако га наши мужеви желе то је њихов проблем. Али, ми смо против тога.“

http://www.dw.de/dw/...5337339,00.html

[Juan Valdez]

Koji SciFi... Ajde da razumem da neko veruje da će da se razboli od jedenja GM hrane, ali da veruje da će da se razboli od sejanja GM semena...