"Умрећемо и то нас чини срећним" - Р. Докинс

[antics]

Не само да отупи појам смрти (а то није за похвалу), него да јој се додвори.

[Guest - . . .-]

Да, смрт је главни проблем са којим се свако од нас суочава. Ево једног питања које поставља о. Александар Шмеман:

Да би се утешио човек је замислио један другачији свет у којем нема смрти, и због тог сна он је изгубио овај свет, одлучно га предавши смрти.

Зато, најважније и најдубље питање хришћанске вере мора бити како и одакле долази смрт и зашто је она постала јача од живота? Зашто је толико силна да је и свет постао нека врста космичког гробља, место на коме скупина људи, осуђена на смрт живи било у страху или ужасу; или пак у напорима да забораве на смрт, схвате да се врте у једном великом, зачарном погребном кругу...

[Јован Чакарески]

Докинс покушава да осмисли, отупи, смрт, да јој одузме трагичност. То је, свакако, за похвалу. Међутим, да ли успева у томе? То би било питање за дискусију на овој теми.

On ovim razmisljanjem ne resava problem smrti nego samo elegantno sve to stavlja ispod tepiha... Time nije pobedio smrt nego relativizirao zivot.

[Guest - . . .-]

Постоје различите "методе" и људски напори да се превазиђе смрт. Но, сви ти људски напори (па и они на које се и многи хришћани позивају) се управо завршавају смрћу. Зато Докинс у том безизлазу смрти тражи једно овако решење: ето, довољно је то што сте се родили и што се проживели и самим тим што ћете умрети то је вама успех.

Но, да ли је то баш тако? Зар смрт, поништење, ништавило може бити успех?

[Avocado]

On ovim razmisljanjem ne resava problem smrti nego samo elegantno sve to stavlja ispod tepiha... Time nije pobedio smrt nego relativizirao zivot.

Mislim da Ivica u pravu i da ovo Dokinsovo izlaganje nije napor da se reši problem smrti, već pokušaj da se veliča život, da se istakne da bez obzira na to da li postoji neko večno postojanje posle smrti, ovaj deo pre smrti je svakako veličanstven.

[Grizzly Adams]

И ја сам тако разумео. Али то је само почетак размишљања о животу. Ричи је остао негде у предшколском што се философије тиче...

[w.a.mozart]

Kada odgledate film koji vas ostavi bez daha-nebitno je da li postoji reditelj...

tako ispada

sinkretistički pristup bi bio

Kada odgledate film koji vas ostavi bez daha-nebitno je ko je reditelj...

[sqny]

Jako lepa misao prstgore .

Potencira cinjenicu da je za nas zivot nagrada sam po sebi. Iz njegovog ugla tu je i fasciniacija prirodom i njenim misterijama.

Po meni je glavna pouka optimisticna - ne treba se neuroticno opsedati neminovnostima koje su potpuno van nase kontrole.

[Млађони]

И ја сам тако разумео. Али то је само почетак размишљања о животу. Ричи је остао негде у предшколском што се философије тиче...

Jeste i ja mislim da je tu slabasan u odnosu na Sema Harrisa naprimer ili Daniela Dennetta.

Nekako je to prirodno Richi je biolog i ateista, on se nije preterno duboko bavio filozofijom nekom o zivotu i slichno, on samo iznosi ono sto je on zakljucio kao ateista, da odbrani da on nije ako je ateista prazno i neduhovno bice koje smatra zivot besmislenim.

[Александар Милојков]

Jako lepa misao prstgore .

Potencira cinjenicu da je za nas zivot nagrada sam po sebi. Iz njegovog ugla tu je i fasciniacija prirodom i njenim misterijama.

Po meni je glavna pouka optimisticna - ne treba se neuroticno opsedati neminovnostima koje su potpuno van nase kontrole.

А што неуротично? А можемо ли размишљати о превазилажењу тих неминовности? Карл Јасперс (немачки психијатар и философ, егзистенцијалиста) их је назвао "граничним ситуацијама". Наравно, постоје два пута да осмислимо смрт. Овако као Доконс: радуј се што си жив и умри храбро. Или: радуј се што си жив и потруди се да тако остане.

[sqny]

А што неуротично? А можемо ли размишљати о превазилажењу тих неминовности? Карл Јасперс (немачки психијатар и философ, егзистенцијалиста) их је назвао "граничним ситуацијама". Наравно, постоје два пута да осмислимо смрт. Овако као Доконс: радуј се што си жив и умри храбро. Или: радуј се што си жив и потруди се да тако остане.

Pa moze se neuroticno opsedati smrcu, pogotovu ako si ateista.

Sto se tice 'pobedjivanja' smrti - to moze samo u teoloskim okvirima, i u tom smislu nijedna ateisticka filozofija ne moze ni da 'prismrdi' religiji.

[Passenger]

Jeste i ja mislim da je tu slabasan u odnosu na Sema Harrisa naprimer ili Daniela Dennetta.

Nekako je to prirodno Richi je biolog i ateista, on se nije preterno duboko bavio filozofijom nekom o zivotu i slichno, on samo iznosi ono sto je on zakljucio kao ateista, da odbrani da on nije ako je ateista prazno i neduhovno bice koje smatra zivot besmislenim.

Dokins je odlican mislilac i ubedljiviji i od Sema i od Deneta. Sam cesto govori kako ljudi sa ponosom trebaju da isticu da su ateisti, da toga ne trebaju da se stide, pa zato cisto sumnjam da on u sebi ima dileme da li je prazno bice.

Dokinsa i mrze zato sto je ubedljiv. Pravi terminator koji jednostavno, ali ubedljivo natera ljude na razmisljanje. 1 Dokins ce pre da napravi buljuk ateista i skeptika nego 1000 Nicea.

[Александар Милојков]

Добро, Песенгер, све је то ствар укуса, а о укусима се не расправља. Теби се свиђа Докинсова мисао, неком другом нека друга мисао. Мене је, рецимо, одушевио Ниче. Нигде код философа нисам мога да нађем такву искреност, такву жеђ за истином и такав презир лицемерја.

[Passenger]

Добро, Песенгер, све је то ствар укуса, а о укусима се не расправља. Теби се свиђа Докинсова мисао, неком другом нека друга мисао. Мене је, рецимо, одушевио Ниче. Нигде код философа нисам мога да нађем такву искреност, такву жеђ за истином и такав презир лицемерја.

Nisam ni hteo da raspravljam o ukusima. Jednostavno, Dokins ima dara da lako nadje put do ljudi.

Ne znam koliko si podrobno analizirao Nicea, ali verujem da jako malo znas o njegovom zivotu. Nice se hranio laskanjem. U vreme kada je izdao Zaratustru, i kada je izgledalo da ce knjiga doziveti totalni fijasko, jedan od retkih koji je Nicea dozivljavao genijem je bio kompozitor Piter Gast. Za uvrat, Nice je Gasta nazivao najvecim kopozitorom svih vremena. Nije ni potrebno reci da je to za Pitera od tada pa do sada mislio jedino Nice, ali bitno je naglasiti da Nice poverio jednom svom prijatelju da to nikada nije mislio. Opet, ne mogu da postujem covekovu zedj za istinom kada pravi strasne greske u razmisljanju. Npr, Nice je rekao da je zena stvorena da slusa muskarca, a istovremeno govorio da ka zeni treba poneti bic. Ako je rodjena da slusa, cemu bic? I onda onaj cuveni odgovor na pitanje male devojcice da li ide u Crkvu, na sta je Nice odgovorio da je bio, a iz razloga da ne bi rastuzio malo dete. Neko ko nije licemer, ne bi zeleo jedne da rastuzuje, a druge ne.

Odosmo u oftopik, u svakom slucaju sa tobom u vezi Nicea se mnogi ne bi slozili. Pa ni Karl Jasper kojeg si pomenuo. A ni Nikola Milosevic koji je svoju knjigu "Psihologija znanja" posvetio Niceu i analizi njegovog zivota i misli. Cela knjiga ima za cilj da poveze vaznost biografije mislioca sa onim sto je govorio, a kada se stvari tako skopcaju kod Nicea dobija se jedan tuzan rezultat.

[DYNABLASTER]

taj Dokins je ogranicen tip i svakoga uspe da ubedi u tu svoju ogranicenost hahahahaaa :lol:

u cemu je problem tim VIP ateistima i ostalima da im smeta sto neki ljudi veruju u zivot posle smrti? cemu te rasprave? oce da mi dokaze njegovo vidjenje istine ili sta?! a ja ga ni ne pitam za misljenje...