Либертаријанско решење неких конкретних проблема

[uros]

Који је став либерализма по питању интелектуалне својине?

Мада је и даље ово питање предмет дебате међу либералима, колико се мени чини велика већина сматра да би интелектуалну својину требало укинути. Опширније имаш овде.

Да ли би укидање оваквих монопола довело до напретка или произвођачи не би били заинтересовани да иновирају?

Мислим да је најбоље погледати шта се већ сада дешава на слободном тржишту на пример у музичкој индустрији. Већ сада постоји огроман број музичара који своју музику нуде бесплатно преко електронских медија. Та одлука није само принципијелна иако се поклапа са либералним принципима, она је пре свега економска. Музичару се данас више исплати да понуди свој производ бесплатно јер ће на тај начин његова музика доспети до већег броја људи. Као резултат тога он сутра може да распрода концерт који у супротном можда не би могао. Такође, ЦД-ови, ДВД-ови итд. се и даље продају без обзира што их је могуће "скинути" бесплатно. Људи воле да имају буклет, да имају загарантован квалитет звука, и што је најважније, да не морају да губе време у тражењу дотичне музике.

То што се начин дистрибуције и продаје као модел променио никако не значи да одједном имамо мање музичара. Оно што имамо су велике дистрибутерске и продукцијске куће које су принуђене да пронађу нови начин опстанка без ушушканости у монопол који им је до јуче гарантовала држава.

[uros]

И још једна битна поента. То што би некоме био укинут монопол не значи да би потражња за тим производом опала. Потражња је у потпуности независна од те приче. То се може видети на пример у рачунарској технологији. Иако постоји прегршт бесплатног софтвера многи људи бирају да плате софтвер зато што им је тако лакше и брже. Штавише ја мислим да се квалитет софтвера као такав значајно побољшао баш зато што се појавила бесплатна конкуренција (која је, узгред, у многим случајевима боља). То се може видети на пример у коришћењу Линукса у комерцијалним компанијама. То што је ОС бесплатан је најмања ставка која те компаније занима, њих занима квалитет и отвореност тог производа, а не цена.

Такође мислим да аргумент по коме би било мање иновација на тржишту када не би било интелектуалне својине пада у воду управо због тога што потражња не би опала. Неко ко би највише иновирао би и даље имао предност на тржишту. То што би та предност краће трајала једноставно значи да би он био приморан да иновира још више и брже не би ли је одржао, а не да би због тога одустао од иновације.

[uros]

То што се начин дистрибуције и продаје као модел променио никако не значи да одједном имамо мање музичара. Оно што имамо су велике дистрибутерске и продукцијске куће које су принуђене да пронађу нови начин опстанка без ушушканости у монопол који им је до јуче гарантовала држава.

И само да додам: не само да им је "до јуче гарантовала држава" - она тај монопол и данас гарантује. Ту видимо како је тржише по себи јаче чак и од силе државе. Људе не интересује фиктивни закон по ком нешто наводно функционише него тржишна ралност.

[Juan Valdez]

А које би било либертаријанско (без икакве државне интервенције) решење за ово?

https://www.pouke.org/forum/topic/15140-трудницама-откази-а-мајке-на-црној-листи/page__fromsearch__1

Само без одговора типа ”то никако не би могло да се деси у слободном друштву” и слично...

[uros]

А које би било либертаријанско (без икакве државне интервенције) решење за ово?

https://www.pouke.org...__fromsearch__1

Само без одговора типа ”то никако не би могло да се деси у слободном друштву” и слично...

Не, то би итекако могло да се деси у слободном тржишту. По мени је решење то да породица не одлучи да остане у другом стању уколико би губитак посла мајке значио немогућност да се детету пруже основни услови за живот. То важи за све актере на тржишту, не само за труднице, па зашто би оне онда биле изузетак?

Ја на пример имам другара са две младе девојчице који ради као столар и без проблема снабдева породицу свим стварима неопходним за нормалан (иако скроман али не сиромашан) живот иако мајка не ради од трудноће на овамо. Да ли би према њему било фер да неко ко не улаже толико напора (рад) одлучи да добије дете, а онда се то финансира од његовог харача? Или да држава донесе неки закон којим ће насилно да забрани предузетницима да отпусте трудницу? Шта мислиш какве последице то може да има? Па наравно, предузетник би био приморан или да смањи фирму (да отпусти неког другог, на пример, ко нема никакве везе са овом причом) или да подигне цену свог производа због чега вероватно не би могао да истрпи конкуренцију. Или да заобилази тај закон на начин сличан као у чланку.

Са друге стране познајем једног предузетника чија секретарица је управо дошла до периода трудноће где би било шкодно по њу и бебу да иде на посао, и он је то без проблема одлучио да финансира. Али то је зато што он веома високо вреднује своју радницу и спреман је да поднесе двоструки трошак (плаћање њој и плаћање замене за време трудноће). Али за такав статус је потребно да се човек истакне марљивошћу, то не може да се примењује "априори".

И на крају, лично не бих имао ништа претерано против да у случају трудноће грађане финансирамо од пореза. Иако би на дуге стазе то стварало притисак на целокупну економију и она би зато спорије расла, са стране ми делује да би тај трошак био незнатан наспрам гомиле тотално непотребних трошкова које наша држава прави. Али то је моје мишљење које не осећам да бих имао право да намећем, на пример, овом мом пријатељу што сам финансира породицу. Ко зна, можда додатни порез за ову сврху који би држава могла да наметне грађанима био управо толики да "прелије чашу" у његовом случају па он не би имао довољно средстава да финансира своју породицу? И шта онда, његова жена више није трудна а малу децу и жену неко мора да нахрани.

[sqny]

Jedno banalno pitanje mi je palo na pamet:

Sta je sa relativno sitnim, a ocigledno korisnim regulacijama - tipa da svaka zgrada koja se pravi mora da bude po odredjenim standardima i da ima neku formu zastite od pozara?