Хиперсензибилност

[Зорица екс Милева]

Mukotrpan je život ljudi koji su pojačano osjetljivi na stres. Njihov živčani sustav ima slabiju prirodnu obranu od nepovoljnih okolnosti, što ih izlaže kroničnoj patnji. Nažalost, za razliku od osoba koje imaju vidljivu bolest ili ozljedu, kao što je prijelom ili invaliditet, ne mogu računati niti na razumijevanje okoline. Ako se požalite, vjerojatno ćete čuti legendaran savjet kao što je „nemoj biti osjetljiv", kao da se otpornost na stres može podešavati po želji.

Netko će, jednako banalno, primijetiti da je zapravo sjajno biti jako osjetljiv, jer vas to možda nadahne da napišete lijepu poemu ili naslikate dirljiv pejzaž. No, biti osjetljiv na stres jednako je dobro i poželjno koliko i biti osjetljiv, primjerice, na pelud, na virus hepatitisa C ili na bakteriju tuberkuloze.

Srećom, vaše stanje nije nerješiv problem. Budući da je visoka osjetljivost na stres ozbiljan zdravstveni hendikep, koji vam može izazvati depresiju, anksioznost, probavne i krvožilne bolesti i još mnogo toga, nužno je da nešto poduzmete. Postoje dvije skupine postupaka kojima možete pribjeći: tehnike samopomoći i tretman kod stručnjaka.

Samopomoć za osjetljive

Pažljivo birajte društvo. Nije svatko za svakoga. Vama možda neće odgovarati većina, no osjetljivih je ljudi 20%, a i oni kao i vi traže srodnu dušu, samo što se uglavnom drže za sebe pa ih možda ne uočavate. Osim toga, i među manje osjetljivima ima vrlo dobrih, pristojnih i suosjećajnih ljudi s kojima se možete složiti.

Klonite se pustolova, agresivaca i površnih tipova koji vole riskirati i žive od danas do sutra. Ako vam se netko učini osobito uzbudljivim, znajte da vjerojatno nije dobro društvo za vas.

Izbjegavajte stresne situacije. Kao što dijabetičar ne smije jesti šećera, tako se ni vi ne smijete izlagati većim rizicima i neizvjesnostima. Neke stresne situacije zacijelo ćete uspjeti izbjeći, a za one koje vam okolina pokuša nametnuti obranite se makar i liječničkom svjedodžbom.

Često se bavite tjelesnom rekreacijom i boravite na zraku. Neka vam ovo ne zvuči banalno, jer radi se o istinski djelotvornim postupcima za ljude krhkih živaca. Redovno tjelesno kretanje, a posebno ako je organizirano i sistematično, fiziološki ojačava živčani sustav i čini vas manje ranjivima.

Boravite na dnevnom svjetlu. Sunčevo svjetlo također je dokazano zdravo za središnji živčani sustav. Budite se čim bliže jutru i upijajte što više dnevnog svjetla - psihički ćete se osjećati bolje i imati veću volju za životom.

U prehranu uključite puno vlaknaste hrane, svježeg voća i povrća, riba i drugih morskih plodova. Također uzimajte složene ugljikohidrate, dakle tjesteninu, integralna peciva, rižu, mahunarke i krumpir. Posegnite i za dodacima prehrane poput B-kompleksa, vitamina C, magnezija, cinka, selena i posebno Omega 3 masnih kiselina, kojih osim u kapsulama ima i u ribljem ulju

Profesionalna pomoć

Ponajprije, moramo vam ukloniti jednu zabludu: ogromnu većinu ljudi koji trebaju pomoć psihologa ili psihijatra ne čine psihotični bolesnici, već upravo senzitivci poput vas. Osjetljivih ljudi ima puno, puno više nego sumanutih ljudi, a biti osjetljiv na stres uopće ne znači biti "lud", ni u kojem značenju te nekorektno korištene riječi.

Terapeut vam može dati korisne savjete za organiziranje svog života, za izbjegavanje stresnih situacija ili za ublažavanje učinaka onog stresa koji ne možete izbjeći. Osim toga, on je osoba kojoj se smijete izjadati i koja vam je dužna pružiti moralnu podršku, ohrabrenje i nadu.

Također, psihijatar (ali ne i psiholog) može vam propisati sintetičke lijekove posebno formulirane za aktivaciju središnjeg živčanog sustava i za ublažavanje emocionalne boli. Antidepresivi ciljano jačaju otpornost živaca na stresne podražaje. Oprez je potreban kod sredstava za smirenje (trankvilizanata), koji djeluju ekspresno, ali na rok dulji od deset tjedana nekim korisnicima izazivu naviku i ovisnost.

Ako ste zbog predrasude protivnik sintetičkih lijekova, možete isprva pokušati s prirodnim sredstvima. Mnogo osjetljivih ljudi preporodilo se od prirodnih sredstava za snaženje živaca kao što su gospina trava (hypericum perforatum) za depresiju, valerijana za tjeskobu i zabrinutost, ginkgo biloba za bolju prokrvljenost mozga te ginseng za podizanje opće vitalnosti i jačanje libida.

Većina čak i onih ekstremno osjetljivih ljudi može sasvim udobno živjeti ako kombinira tjelesnu rekreaciju, druženje sa sebi sličnim ljudima, ispravnu prehranu i propisane lijekove.

Kako prepoznati jeste li preosjetljivi

- lako vas je uzrujati ili rastužiti

- već i blaga naznaka moguće nevolje izaziva vam strah

- izdaleka uočavate moguće probleme i opasnosti - ne trpite neizvjesnost i iščekivanje

- često ste zabrinuti, neraspoloženi i bezvoljni

- lako se i brzo fizički i psihički umarate

- slamate se pod stresom i pritiskom

- žudite za zrncem tuđe pažnje, podrške i pohvale - ne volite biti u središtu zanimanja veće grupe ljudi

- jako vas boli kad vas drugi odbijaju ili zanemaruju

- loše podnosite velike gužve, bučna i jarko osvijetljena mjesta

- često se osjećate napušteno i izolirano - ponekad se od umora povlačite u samoću da se napunite energijom i zaliječite

- dobro opažate nijanse tuđih emocija i raspoloženja

- tuđe emocije imaju velikog utjecaja na vas - užasavaju vas nasilje i prijetnje.

Izvor

[Никола Ђоловић]

Na vojnom roku su mi davno dijagnosticirali ovaj hiper...

a onda sam nasao resenje

http://8tracks.com/mefisto/mefisto-s-mix

sHa_sarcasticlol

jer ko previse ozbiljno sagledava stvari naravno da ce ga srusiti sopstveni hiper

[Зорица екс Милева]

Kako Crkva prilazi ovom problemu? Da li se radi o bolesti, slabosti, gordosti, grijehu  Nikola voljela bih da mi ti odgovoriš na ovo, ako nije problem  sHa_sarcasticlol

[Никола Ђоловић]

Kako Crkva prilazi ovom problemu? Da li se radi o bolesti, slabosti, gordosti, grijehu  0409_feel Nikola voljela bih da mi ti odgovoriš na ovo, ako nije problem 

Morali bi da pitamo Crkvu 4chsmu1

Sve je u igri jer je svako licnost za sebe sa svojim psiholoskim profilom i karakteristikama koje ga prate.

Nema savrsenih i sto bi pre shvatimo da je samo Jedan Idealan a da se drugi konektuju na Njegovu pnevmatolosku frekvenciju Sabornosti, to ce manje razocarenja i hipera biti.

Naravno, to ne znaci ogradjivanje od odgovornosti ali hiper i tu moze biti devijantnog porekla.

Vidi jedan od hiljadu primera:

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/07/01/prepodobnost-kao-shizofrenija/

[Зорица екс Милева]

Morali bi da pitamo Crkvu 4chsmu1

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/07/01/prepodobnost-kao-shizofrenija/

1312_womens mislila sam da imaš neke podatke o tome, koje bi mogli da pročitamo i naučimo još nešto, a što se tiče veze koju si postavio zaista  nesiguran što ti je dao takav talant i što te je postavio ovdje. Meni je uvijek zadovoljstvo čitati tvoje postove i zato  0409_feel

[Зорица екс Милева]

I? Niko nema ništa više da kaže na ovu temu? 319.gif Sve smo rekli jel?  4chsmu1

[JESSY]

и ја бих волела да нам неко стручан каже нешто о овме....

ја сам прочитала негде да преосетљивост потиче од гордости...али некако ми то баш није јасно... 319.gif

[ВИЛМА]

Не слажем се да је хиперсензибилност последица гордости. Потписујем горе наведени текст у потпуности.

Ако сам ја просто рођена као хиперсензибилна, ако је то део мене, мог темперамента, црта моје личности, нешто што је у мени од рођења, како онда може бити последица гордости ?

Тешко је нама хиперсензитивцима, а поражавајуће је то што ћемо целог живота бити такви, можда понеко и ојача мало, али да се претвори у флегму не може сигурно.

[JESSY]

у праву си Магдалена...

[Зорица екс Милева]

Не слажем се да је хиперсензибилност последица гордости. Потписујем горе наведени текст у потпуности.

Ако сам ја просто рођена као хиперсензибилна, ако је то део мене, мог темперамента, црта моје личности, нешто што је у мени од рођења, како онда може бити последица гордости ?

Тешко је нама хиперсензитивцима, а поражавајуће је то што ћемо целог живота бити такви, можда понеко и ојача мало, али да се претвори у флегму не може сигурно.

Ja pokušavam da sagledam sebe prije i poslije prilaska Crkvi, mnogo je promjena - ali moja pretjerana osjetljivost, zaista ostala je ni malo promijenjena 319.gif. Možda se čovjek s godinama nauči kako treba reagovati, i Bog daruje blagodat, pa se takav jedan nedostatak može prevazići. Zaista je činjenica da onaj koji nije nikada bio u takvom problemu, ne može ni da zamisli kolika kočnica to može da bude. Što ovaj pisac teksta dobro primjećuje reći nekome nemoj biti osjetljiv isto je kao i reći šepavom zašto šepaš.  :cheesy:

[ВИЛМА]

Не слажем се да је хиперсензибилност последица гордости. Потписујем горе наведени текст у потпуности.

Ако сам ја просто рођена као хиперсензибилна, ако је то део мене, мог темперамента, црта моје личности, нешто што је у мени од рођења, како онда може бити последица гордости ?

Тешко је нама хиперсензитивцима, а поражавајуће је то што ћемо целог живота бити такви, можда понеко и ојача мало, али да се претвори у флегму не може сигурно.

Ja pokušavam da sagledam sebe prije i poslije prilaska Crkvi, mnogo je promjena - ali moja pretjerana osjetljivost, zaista ostala je ni malo promijenjena . Možda se čovjek s godinama nauči kako treba reagovati, i Bog daruje blagodat, pa se takav jedan nedostatak može prevazići. Zaista je činjenica da onaj koji nije nikada bio u takvom problemu, ne može ni da zamisli kolika kočnica to može da bude. Što ovaj pisac teksta dobro primjećuje reći nekome nemoj biti osjetljiv isto je kao i reći šepavom zašto šepaš.  dada

Баш тако  sHa_sarcasticlol

[Иван ♪♫]

Starac Tadej je govorio da preosetljive prirode mnogo stradaju i da treba da naučimo da se misleno opustimo, da se uzdamo u Gospoda

[JESSY]

мислим да нам јачање наше вере може пуно помоћи...како каже ајванхо, да се потпуно уздамо у Господа...

треба на томе доста радити...

[antics]

Као и многе друге болести (или стања, како год), и ово је крст који носимо. Може да развије гордост, али може (и треба) да служи за узрастање. Читао сам како је неки старац (од оних пустињака 4. - 6. века, тамо негде у Ираку или Египту) много патио од комараца: убадали су га, он је отицао, али је трпео и није хтео да оде од своје ћелије. Писац који је то забележио наводи да старац каже како ће пакао бити много тежи и болнији, па он радије бира комарце. Што је сад то битно?

Па битно је, зато што је по свој прилици тај старац био осетљив (или алергичан, како год) на убод инсекта (јер је веома ретко да се неко из тог подручја жали на ту појаву - просто то је такво поднебље и људи су развили отпорност, а он - ето - није). То је био његов крст, али он се није вајкао на комарце, као Јона на тикву, него је изабрао да носи свој крст према Господу.

Сви ми имамо неко стање. Да смо задовољни и срећни, не би имали вере (тако каже Ноам Чомски).

[Grizzly Adams]

Нисам стручњак наравно, али мој савет је да браћа и сестре са тим проблемом одвоје свакога дана неко кратко време да се подсете добрих ствари у животу. Некада, посебно када је човек уморан, мозак има тенденцију да се стално враћа на негативне ствари и преувеличава их. То може да се преокрене ако употребиш своју свест и вољу да га вратиш на прави колосек.