Замисли, хоће да се причести!

[Natasa.]

A inače, da prokomentarišem naslov teme- imam jednu rođaku- dedinu rođenu sestru, koja je...nećemo da je vređamo, npr majka i ja dođemo kod nje na veliku subotu, ona iznese pečenje, gnjavi nas da jedemo, ona je žena ne ateista nego antiteista, a ovamo je ,,vel'ki vernik'' za selo- ne ide u crkvu, ali daje svešteniku dosta novca i smatra da će tako da kupi sebi spasenje...

e, ona, baš ta, se pita i nikako joj nije jasno šta smo moja majka i ja toliko grešile, pa postimo...

Ovo cu da pitam popa - Sta sam ja to Bogu zgresila, pa moram da postim pred pricesce greengrin

[Баба]

Проблем је кад човеку самом нису јасне ствари а истерује мак на конац.

Рецимо овакве теме су плодно тло за црквене трачеве ( мени онај поп реко нако а ја њему вако) .

Овде је Моцарт најбоље дефинисао проблематику, није ствар у томе да ја морам да се причестим него ја желим да се причестим, не морам ја да будем србин , могу да будем и циган ал нећу ја хоћу да будам србин, нећу да будем јевропејац, нећу да будем хрват него баш србин, значи ја хоћу да се причешћујем , није нужда , нико ме не тера али ја хоћу , ја желим.

А зашто ја хоћу и зашто ја желим?

Па пре свега зато што знам шта то значи за мене , и за мој народ( Цркву) , за моје ближње.

А после свега да се не лажемо ја сам навучен на причешће , ја сам тако да кажем литургијски наркоман, ја не могу без цркве и без литургије и без причешћа . Тј. ја не могу без комплетне литургије.

А литургија без причешћа то вам је као омот од чоколаде без садржаја, без саме чоколаде, лепо мирише , лепо изгледа ал останеш празних руку.

[Милан Меденица :)]

Значи , дошао си на литургију = причешћујеш се.

Нема другог става а да је исправан.

ја и немам ништа против свега што си написао, само никако да се објасни људима да не постоји ни мрва достојности колико год да направе метанија, обрну бројаница или колико год да посте.

нормално да је добро све испуњавати, колико је то људски могуће, ал то нас не чини бољим или лошијим поготово што је Бог непотплатљив нашом недостојности, нити постоји дозвола за прилазак путиру пошто је по крштењу примаш као ЗАПОВЕСТ. тако стоји и позив на Литургији: ПРИЂИТЕ ...

према томе, одлучење од причешћа сме да постоји само као епитимија а не као самоумовање о достојности или нечија посрнулост свести да изјави саучешће целој епархији у време мрса или каквих других околности попут менструалног периода - нема причешћивања до поста.

све у свему, ником нису проблем верници већ скретничари испред путира.

[Милан Меденица :)]

Медо и Михајло , вас двојица о истој ствари причате из два различита угла.

Истина да се обојица налазимо на истом месту , али нас интересују различите ствари.

Медо ти због свог личног животног искуства великог пада па затим велике везаности за Цркву видиш само благодат и велику милост Христову.

Мајкл ти због свог животног искуства си више окренут социјалним приликама у Цркви ( њеном уређењу, функционисању, политици итд) .

Ви причате потпуно различите ствари .

с обзиром на то шта је тема, само један маши поенту.

[malina :)]

O moram i ja da prozborim koju, u startu ću se ograditi da nisam toliki poznavalac 'pravila' ali dat' ću svoje mišljenje a vi me ispravite ako grešim. Elem, što se tiče pričešća za vreme ciklusa, jednom sam povela baš žestoku raspravu sa drugm koji je inače student PBF (a većina njih uz dužno poštovanje mi se čine vrlo liberalno nastrojeni oko toga jer sam ja zagovornik priče da se ne treba tad pričešćivati na osnovu nekih stvari koje sam čitala, a po najviše iz razgovora sa monasima- za šta me je on i optužio tj. da sam previše 'monaški' orjentisana. Verovatno je hteo reći da treba da budem liberalnija . E sad, kao vrhunac cele rasprave, citirao mi je ne znam čije reči (i sad mi je jako žao što ne mogu da se setim koja je knjiga u pitanju) kako treba na šta sam ostala u dubokom razmišljanju i napravila ustup da donekle mogu da razumem za pričešće na Vaskrs, a za umirućeg čoveka/ženu izlišno je i spominjati. Da bi me on zvao kroz izvesno vreme i rekao da je u istoj knjizi pročitao da ipak ne treba se tad pričešćivati izuzev nekih ekstremnih situacija. I tako njegov najveći argument je pao u vodu... Što se tiče Hristovog Drugog dolaska, mislim da ne bi smeli to da mešamo sa pričešćem u vreme ciklusa, mislim dve su odvojene teme, a možda i grešim. Ispravite me!

A evo i jednog mog- veoma divnog iskustva što se tiče pričešća

Postila, ali nešto i nisam planirala da se pričestim te nedelje (bez duhovnika, i bez blagoslova, priznajem imam problem sa slobodom stalnog pričešćivanja...). I stojim ja tako u crkvi i teče Služba, a meni se javila želja da se pričestim, ne mogu to da objasnim. Odem ja do sveštenika na ispovest i onako sva pogubljena jer se nisam 'propisno' pripremila (ta priča sa 1001 molitvom i 1002 metanije ), jela ribu i šta sve već, pričam njemu sve to. A one me onako nekako pogledao i osmehnuo se čovek i pitao me: Jel ti ŽELIŠ da se pričestiš? A ja: Želim! Mislim da sam mu ličila na neko malo dete, eto prosto me je tako gledao... Pročitao mi razrešnu molitvu i ja se pričestila... A osećaj- pa znate ga svi...

Bogu hvala na svemu, pa i na takvim sveštenicima!

Поента приче је била да се жене коначно доживе као чисте, а не као нечисте. Иначе, да је грех причестити се у време циклуса, онда бих се ја Богу жалила да сам у старту дискриминисана у односу на мушки род! gringrin Онда сам свакога месеца, зато што имам циклус, од старта својим рођењем у телу жене, епитимисана од самога Бога. Жену је Бог обдарио да рађа, отуд и менструација, а не да је покаже као огреховљену. freedomsmajli женамаааа! :0104cheesy: :0104cheesy: :0104cheesy:

[nishizawa]

Најмање је битно у целој причи да ли се ЈА причешћујем. Не могу ЈА да се причешћујем или не причешћујем - можемо само МИ да се причешћујемо или не причешћујемо.

Као што не могу ја сам са собом ни да играм фудбал. Наравно, све и да мени нико не забрани да изађем на терен Маракане, и да пикам лопту по терену, то се никако не би могло назвати утакмицом. Џаба мени што бих самога себе тешио да сам ја урадио што је до мене, и да нисам ја крив што се други играчи, судије и публика нису појавили - то, како год да окренеш, не би била утакмица.

Ствар није естетске, или формалне природе - већ суштинске. Литургија је (или би требало да буде) икона Царства Небеског. А она је то само ако су ту присутни сви елементи који је том иконом чине. Као што се икона Светог Саве не може назвати комплетном иконом, нити користити у богослужењу, ако на њој није насликана глава Светог Саве, тако се ни литургија на којој се нико не причести не може назвати комплетном литургијом.

[w.a.mozart]

Šta se čudite pored toliko samopravednika čovek nemože da dodje na red da se pričesti.Spasenje se prima verom zabadava i nije naša zasluga.Spasenje je zasluga Sina raspetog koji je prikovao sve naše grehe i očistio jednom za svagda.Više nema naknadnih žrtava za grehe koje treba prinositi čovek da bi umilostivio Boga.Bog one koji su u Hristu pravda jer svet gleda kroz Sina.Ko dolazi Hristu neće ga Gospod isterati.Kakvo delo sa naše strane Bog traži od čoveka osim Vere za spasenje.Dela su plod vere a spasenje nije plod dela.Dela su plod spasenja.Danas neki samopravednici medju crkvenom jerarhijom ne poznaju o čemu su pisali apostoli u poslanicama niti razumeju jevandjelje.Takvi su protiv čestog pričešćivanja nanovo rodjenih hrišćana.

[19горан80]

ince Oce Ivane, u mojoj parohiji u selu, u nasoj eparhiji Sumadijskoj, moj svestenik pricescuje na kraju Liturgije, kada sam ga pitao zasto tako kaze pa narod tako navikao,pa kad je proslog puta dolazio Vladika i kad je pricestio narod umesto da ostane na liturgiji on odlazio kuci... Kakva logika :291291291:

мислим да је то "проблем" практичне природе,елем,код мене,нарочито прве и последње недеље поста буде баш пуно народа,кад владика служи причешће почиње у току литургије,али,шта се дешава,народ који је мало упућен у литургију одмах по примању причешћа излази из цркве,тако да крај литургије од првобитних стотинак људи остане једва 20,владика је често о томе проповедао и заповедио нама који редовно идемо у цркву да и ми исто чинимо и да научимо све пријатеље и комшије да не треба излазити из цркве док се литургија не заврши јер се поистовећујемо са јудом који је одмах након причешћа отишао да прода Христа...има и други проблем,народ који чека да се причешће заврши постаје нервозан,потпуно је деконцентрисан,прича се у цркви,народ се гура...због свега наведеног практикује се да се причешће обавља на крају литургије (из чисто практичних разлога)

[Душко Дугоушко]

Види с тим приступом неће вас ни попови разумети, ви морате имати став: дошао сам у цркву, значи причешћујем се. Ако сви будете имали овај став, ни највећи зилота међу епископима неможе вас зауставити.

Лепо, али скроз романтичарски и нема везе са реалним стањем у парохијама. Нисам могао сеоског попу да натерам да ме причести на други дан Васкрса, а мислим да бих код владике имао још мање шансе...

[Милан Меденица :)]

мислим да је то "проблем" практичне природе,елем,код мене,нарочито прве и последње недеље поста буде баш пуно народа,кад владика служи причешће почиње у току литургије,али,шта се дешава,народ који је мало упућен у литургију одмах по примању причешћа излази из цркве,тако да крај литургије од првобитних стотинак људи остане једва 20,владика је често о томе проповедао и заповедио нама који редовно идемо у цркву да и ми исто чинимо и да научимо све пријатеље и комшије да не треба излазити из цркве док се литургија не заврши јер се поистовећујемо са јудом који је одмах након причешћа отишао да прода Христа...има и други проблем,народ који чека да се причешће заврши постаје нервозан,потпуно је деконцентрисан,прича се у цркви,народ се гура...због свега наведеног практикује се да се причешће обавља на крају литургије (из чисто практичних разлога)

супер су то смислили

само је "мали" проблем "практичне природе" што су испремештали цео смисао и поредак Литургије која се уствари и врши само због светог причешћа а по примању иду благодарења и приде.

а тај народ је безобразан и размажен ако неће да слуша после 3. пута, нису деца.

[Душко Дугоушко]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341061281' post='669955]

супер су то смислили

само је "мали" проблем "практичне природе" што су испремештали цео смисао и поредак Литургије која се уствари и врши само због светог причешћа а по примању иду благодарења и приде.

а тај народ је безобразан и размажен ако неће да слуша после 3. пута, нису деца.То је баш скроз безвезе, тако се нарушава поредак и смисао литургије. Како да народ захваљује у молитвама на причешћу, када се није причестио?! То ме потсећа на оно држање јутрења увече и вечерњи ујутро. Како рећи уставши од сна, кад још нисам ни легао...

[Margareta]

0110_hahaha najjači momenat kad čujem da neko nešto slično kaže 0110_hahaha

Ma da, narod kod mene u kraju(- ljudi, ja nisam videla da vi kažete da imate takvih likova kod vas u okolini, ali kod mene su u većini-) smatra da ako neko odlazi u crkvu, u manastir, posti, pričešćuje se- ide da ,,kaje grehe''. Blago meni

[Баба]

Лепо, али скроз романтичарски и нема везе са реалним стањем у парохијама. Нисам могао сеоског попу да натерам да ме причести на други дан Васкрса, а мислим да бих код владике имао још мање шансе...

И није романтизам , рекох већ много пута, говорим из личног искуства.

Треба бити упоран и треба имати барем још некога поред себе.

[Милан Меденица :)]

Ma da, narod kod mene u kraju (ljudi, ja nisam videla da vi kažete da imate takvih likova kod vas u okolini, ali kod mene su u većini) smatra da ako neko odlazi u crkvu, u manastir, posti, pričešćuje se- ide da ,,kaje grehe''. Blago meni

па и иде, ал сва срећа па има "безгрешних" ...

[19горан80]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341061281' post='669955]

супер су то смислили

само је "мали" проблем "практичне природе" што су испремештали цео смисао и поредак Литургије која се уствари и врши само због светог причешћа а по примању иду благодарења и приде.

а тај народ је безобразан и размажен ако неће да слуша после 3. пута, нису деца.

то је она ситуација где се црква прилагођава народу,а не обрнуто,веруј ми ако би строго поштовали поредак литургије ни 10% народа не би се причешћивало,из искуства знам да ме људи (који нису често у цркви) увек питају кад почиње причешће,а не кад почиње литургија,огромна је разлика,но,потпуно их разумем,није им лако