Разговарајте са Немањом Д. Милиновићем .

[Grizzly Adams]

Ма нашла си се већ. Мени пар година ништа није било јасно, али ме није ни било брига.

Овоме не треба објашњење:

[SANJA]

Ja samo tako, bez objašnjenja, razumem pravoslavlje.  0442_feel 0442_feel 0442_feel

Čim pokušavam da razumem neku doktrinu, sve mi je toliko zapetljano da odmah odustanem. :cheesy:

[Toma]

Imao sam to zadovoljstvo da par puta sa Nemanjom posedim,

popijem kafu / čaj i ispričam se. I to dok još nije bio 'faca'.

Ako me sećanje ne vara, i ovaj naš Priručnik sam mu dao.

Studentarija... 'Greota' da mu dinar uzmeš!    0442_feel

Sve se nešto nadam, dobiće neki honorar od __________________

(upisati po želji) pa da opet uz kafu divanimo...

Meni je 0442_feel uvek nekako sladja kada drugi plaćaju.

Tolerantam sam ja po tom pitanju veoma!

0442_feel

[Guest - . . .-]

... а кафа никад не иде ћелава...

Но, мислим да је довољно питања постављено за једно време. Треба сада на све то одговорити. Полако, ту смо...

[Aristotel]

Nisam ja mislila na tebe, da si ga ti napao. Mislila sam na Ivana Zelića, njegov post me iziritirao. I Zosima takođe.

Čime sam ja to "iziritirao"?  0442_feel

Pa čak nisan ništa ni tvrdio, nego sam samo postavljao pitanja i tražio razjašnjenja.  0442_feel

Koliko sam vidio, Zosima je isto učinio.

Ne smije se postavljati pitanja?  0442_feel

[Markoo]

Evo, ovde da odgovaram na pitanje Mrvice i na pitanje ZvonkoM.

To je tako stara tema i aktuelna tema oko pričešćivanja. Ali, mislim da je u stvari pitanje mnogo kompleksnije i tiče se problema šta je autentično, a šta ovotarija u Crkvi. Ako se od novozavetnih tekstova, pa do mnogih tekstova otaca ide lagano i postupno, može se doći do zaključka da je stalno pričešćivanje bilo autentična hrišćanska praksa. Hrišćani su jeli i pili Hrisovu krv na svakom sakupljanju, ima zaista mnogo premnogo argumenata da je to tako bilo. Međutim, ta praksa stalnog pričešćivanja najviše se upravo kod nas pravoslavnih vremenom izgubila. Rimokatolici nemaju taj problem, oni se stalno pričešćuju, osim kad su pod epitimijom (zabranom zbog greha, odn. duhovnog prestupa). Kod protestanata je mnogo različitosti, jer sam protestantizam ima mnogo struja, pa je teško reći šta je za njih generalno, tako da u to ne bih ulazio. Moj lično stav (sad kao čoveka i vernika, a ne teologa) je da čovek ipak negde treba i sam po savesti da odluči šta će činiti. Ja sam se npr. ranije pričešćivao baš često, ali msilim da sam nekako imao više vremena da pomno razmišljam o duhovnom (bogotovo dok sam bio u bogosloviji, što je bilo bukvalno kao u manastiru). Npr. posle Insajdera primetio sam da mnogi ljudi ne poštuju ono što mislim, pa sam izbegavao pričest, da ne bih nekoga možda sablažnjavao. Znam da je to pogrešno, ali mi je tako jednostavno bilo po savesti. Iskreno, ja jesam za često pričešćivanje, ali mislim da je lična savest tu dosta važna.

2. odgovor o nevladinom aktivizmu. Mislim (na osnovu iskustva) da je to svaka vrsta društveno korisnog rada u cilju unapređivanja civilnog društva, koja nije potekla iz struktura vlasti. Dakle, to su akcije koje ne zahtevaju novac ili ako zahtevaju novac, te akcije pomažu sponzori koji prepoznaju vrednost i važnost tih ideja, pa ih plaćaju. Sad možemo diskutovati o poreklu novca, moralnom kredibilitetu sponzora itd. Uglavnom inicijative iz NVO sektora bi trebalo da utiču na organe vlasti da ona menja određene zakone, pravila, mogućnosti, uslove itd. Nadam se da sam malo pojasnio šta za mene taj pojam znači...

Jeste brate u proslosti bilo cestog pricescivanja,ali tada je samo na jednom mestu bilo 35.000monaha,gde ih sada ima na jednom mestu 3000 ?Po Svetim Ocima onaj ko se stalno pricescuje je u prelesti.Da li smo mi dostojni da se stalno pricescujemo ?Da li znamo,gde pristupamo ,Kome pristupamo ?Nemoj da se igramo tim stvarima.Da li mi mozemo da se poredimo sa vremenom Vasilija Velikog,Grigorija Bogoslova,jer namerno sam napisao ''da se poredimo sa vremenom'' jer nismo dostojni da se poredimo sa takvim velicinama.Naravno da nismo,ne zivimo kako se zivelo tada i zato sada je potrebno pripremiti se za Sveto Pricesce koliko je u nasoj moci,pa makar to bilo jedno u zivotu,a NE da budemo puni sebe i da prilazimo kako hocemo,a o protestantima necu trositi ni vreme ni reci.

[Тихон]

  ^^^ То је бар јасно: што је човек болеснији мање лека мора да узме!

[Augustinus]

Прво, да разјаснимо неке појмове. Не може се бити православан изван Цркве - Црква није организација већ Богочовечански организам (тело), заједница верујућих људи. То је врло јасно, и на том нам указују Свети Оци и целокупни опит Цркве. Не може се бити теолог (богослов) ван Цркве, ван Заједнице, јер о БОГУ СЛОВИТИ може само онај ко је у заједници са Богом, где се Бог открива (Теофанија). Бог није предмет егзактне науке, па да се изучава као било који феномен или појава. Нажалост, и такво нешто данас постоји у круговима науке, и такви људи се називају теисти, а не теолози. Теиста је особа која говори о Богу самостално, користећи сав доступан материјал свих религија и научних перцепција. Може постојати православни теолог, римокатолички, протестантски, исламски, јеврјски.... итд. али не може бити само теолог, јер је теологија (богословље) уско везано за Цркву (заједницу). Уколико би се по тој логици Бог сваком бићи самостално, понаособ откривао, и свако га прихватао на његов властити начин, сви би били индивидуе а не личности које се откривају и сједињују у Литургији. Овакав приступ самосталности, није ништа више него протестантизам, где се покушава увести некакво занимање под називом ''теолог'' као што је социолог религије. Таква особа би требало преставити веру, пардон, ''религију'' са чисто психолошке перспективе, без евхаристијског карактера, као неки социолошки феномен.

Немања: Брате, знам да познајеш добро теологију, и да ти је јасно ово што сам написао. Дуго смо пријатељи, и без лажне скромности добар си човек. Али, ако желиш неке проблеме и нус појаве у хијарархијском смислу да поправиш, то се не може чинити самостално ван Цркве. Једино је у Цркви спасење, у Телу Христовом, јер ван Цркве, нема ни Христа, јер је Христос Црква. Знам да имаш жељу да начиниш свет бољим местом, да се људи поштују на свим разинама, поготову кад је вера у питању, али то једино можеш у Цркви. Тад ће твој рад бити плодотворан, богодаран, богоосвећен, јез без Заједнице (Цркве), нема Евхаристије, а без Евхаристије, нема причешћа, без прићешћа, нема Христа, а без Христа не би ништа постојало, и не би било Заједнице (Цркве).

[Zayron]

ZvonkoM: Ма нашла си се већ. Мени пар година ништа није било јасно, али ме није ни било брига.

Овоме не треба објашњење:

Baš je prekrasno, liči na naše litanije Presvetom Imenu Isusovom.

[Баба]

Evo, ovde da odgovaram na pitanje Mrvice i na pitanje ZvonkoM.

To je tako stara tema i aktuelna tema oko pričešćivanja. Ali, mislim da je u stvari pitanje mnogo kompleksnije i tiče se problema šta je autentično, a šta ovotarija u Crkvi. Ako se od novozavetnih tekstova, pa do mnogih tekstova otaca ide lagano i postupno, može se doći do zaključka da je stalno pričešćivanje bilo autentična hrišćanska praksa. Hrišćani su jeli i pili Hrisovu krv na svakom sakupljanju, ima zaista mnogo premnogo argumenata da je to tako bilo. Međutim, ta praksa stalnog pričešćivanja najviše se upravo kod nas pravoslavnih vremenom izgubila. Rimokatolici nemaju taj problem, oni se stalno pričešćuju, osim kad su pod epitimijom (zabranom zbog greha, odn. duhovnog prestupa). Kod protestanata je mnogo različitosti, jer sam protestantizam ima mnogo struja, pa je teško reći šta je za njih generalno, tako da u to ne bih ulazio. Moj lično stav (sad kao čoveka i vernika, a ne teologa) je da čovek ipak negde treba i sam po savesti da odluči šta će činiti. Ja sam se npr. ranije pričešćivao baš često, ali msilim da sam nekako imao više vremena da pomno razmišljam o duhovnom (bogotovo dok sam bio u bogosloviji, što je bilo bukvalno kao u manastiru). Npr. posle Insajdera primetio sam da mnogi ljudi ne poštuju ono što mislim, pa sam izbegavao pričest, da ne bih nekoga možda sablažnjavao. Znam da je to pogrešno, ali mi je tako jednostavno bilo po savesti. Iskreno, ja jesam za često pričešćivanje, ali mislim da je lična savest tu dosta važna.

2. odgovor o nevladinom aktivizmu. Mislim (na osnovu iskustva) da je to svaka vrsta društveno korisnog rada u cilju unapređivanja civilnog društva, koja nije potekla iz struktura vlasti. Dakle, to su akcije koje ne zahtevaju novac ili ako zahtevaju novac, te akcije pomažu sponzori koji prepoznaju vrednost i važnost tih ideja, pa ih plaćaju. Sad možemo diskutovati o poreklu novca, moralnom kredibilitetu sponzora itd. Uglavnom inicijative iz NVO sektora bi trebalo da utiču na organe vlasti da ona menja određene zakone, pravila, mogućnosti, uslove itd. Nadam se da sam malo pojasnio šta za mene taj pojam znači...

Jeste brate u proslosti bilo cestog pricescivanja,ali tada je samo na jednom mestu bilo 35.000monaha,gde ih sada ima na jednom mestu 3000 ?Po Svetim Ocima onaj ko se stalno pricescuje je u prelesti.Da li smo mi dostojni da se stalno pricescujemo ?Da li znamo,gde pristupamo ,Kome pristupamo ?Nemoj da se igramo tim stvarima.Da li mi mozemo da se poredimo sa vremenom Vasilija Velikog,Grigorija Bogoslova,jer namerno sam napisao ''da se poredimo sa vremenom'' jer nismo dostojni da se poredimo sa takvim velicinama.Naravno da nismo,ne zivimo kako se zivelo tada i zato sada je potrebno pripremiti se za Sveto Pricesce koliko je u nasoj moci,pa makar to bilo jedno u zivotu,a NE da budemo puni sebe i da prilazimo kako hocemo,a o protestantima necu trositi ni vreme ni reci.

Ако можеш мало да поткрепиш ту своју тврдњу да свети оци говоре да ко се често причешћује тај је у прелести, рецимо неки цитат или тако нешто .

Мислим то нигде нисам нашао.

[Guest - . . .-]

Markoo

Po Svetim Ocima onaj ko se stalno pricescuje je u prelesti.

Озбиљно? Можеш ли да даш појашњење који то Свети Оци говоре? Изгледа да ми читамо различите Свете Оце. Онда, ако је ово тако испада да су и Владике и свештеници у прелести јер, гле чуда, и они се "стално" причешћују. Но, ако се они причешћу "по службеној дужности" онда нема проблема! Решена ствар. Шта ту има да се ми сада млатимо и говоримо људима о причешћивању. А можемо просто да кажемо да они који се "не причешћују стално" да су они на правом путу. Тако се то ваља. Но, зар смемо тако и помислити? То је у директној супротности са свим евхаристијском молитвама. А и та прича о добу Светог Василија, Светог Јована и осталих светих никако не стоји, како год окренеш. Јеси ли заиста ово рекао проучавајући озбиљно време у којима су они живели или тек онако да се каже и тиме оправда наше неверовање? И ово да знаш, свако време носи своје бреме. Ми као православни хришћани и теолози треба да знамо да је један од основних принципа вере његова есхатолошка димензија, те није савршеније оно што је некада било него оно што ће тек доћи.

Иначе, нема сталног, повременог, некад-некад... причешћивања. Има само редовног причешћивања и учествања у животу Цркве.

Узми још мало то проучи драги пријатељу.

[Тихон]

 

 Поводом уводног представљања: како сви православни исповедају Никео - цариградски символ вере зар се навођењем обе тврдње не доказује превише?

[Andre Williams]

Jeste brate u proslosti bilo cestog pricescivanja,ali tada je samo na jednom mestu bilo 35.000monaha,gde ih sada ima na jednom mestu 3000 ?

значи то је питање квантитета! prstgore

кад буде већи број верника на Литургијама и у манастирима онда може редовно причешћивање?  

ту онда отпада чувена прича о достојности-недостојности.

[Markoo]

Pa iskren da budem i mislim da ne citamo istu literaturu,Vi citate ono sto ''morate'' ja citam ono sto mi je preporuceno.Ja se pricescujem samo kada mi duhovnik blagoslovi,a Vi ste ''verovatno jaci u Duhu od njega'' pa mozete vise puta.Oprostite,ali necu vise raspravljati,ima mnogo knjiga koje pisu o cestom pricescivanju,a i sama ta drskost sa kojom pisete jasno govori,da li bi smeli ili ne.''Neka mi pricescivanje svetim Tajnama Tvojim,Gospode,ne bude na sud ili na osudu,vec na isceljenje duse i tela''.U ovoj recenici je davno receno sve.......

[Andre Williams]

"Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи : Пијте из ње сви; Јер ово је Крв моја Новога Завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова” (Мт. 26,26-28).

на свакој Литургији се ово каже...