Ljudski mozak se ne moze vise razvijati

[Grizzly Adams]

На којим подацима се заснива тај графикон?

Како је измерена вредност на y-оси "scientific advance"?

[nishizawa]

На којим подацима се заснива тај графикон?

Како је измерена вредност на y-оси "scientific advance"?

Колико сам ја схватио, у питању није графикон са којег се могу очитати конкретне и прецизне вредности, већ само илустрација.

[Justin Waters]

На којим подацима се заснива тај графикон?

Како је измерена вредност на y-оси "scientific advance"?

Не битна је вриједност дата на осама. Може да се посматра и релативна вриједност.

Или рецимо, да се узме период од 5 вијека, тј од пада римског царства, негдје до 14 вијека и почетка ренесансе. Какав је био развој на пољу природних наука, математике, физике медицине, иновација итд...? Углавном је то било или очување већ постојећег античког наслеђа, или нешто ситно од Арапа попут алгебере и неких астрономских прорачунчића.

Шта каже историја? Постављам питање, јер и мене интересује другачији одговор, ако постоји.

[Grizzly Adams]

На којим подацима се заснива тај графикон?

Како је измерена вредност на y-оси "scientific advance"?

Колико сам ја схватио, у питању није графикон са којег се могу очитати конкретне и прецизне вредности, већ само илустрација.

Па не знам у чему је онда сврха, осим да илуструје нечије предрасуде.

Шта каже историја? Постављам питање, јер и мене интересује другачији одговор, ако постоји.

Ево нешто на ту тему: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,13876.0.html

[obi-wan]

На којим подацима се заснива тај графикон?

Како је измерена вредност на y-оси "scientific advance"?

Колико сам ја схватио, у питању није графикон са којег се могу очитати конкретне и прецизне вредности, већ само илустрација.

Krajnje zlonamerna, ocigledno...

[Grizzly Adams]

Реалније би било овако:

[Justin Waters]

Реалније би било овако:

Добро, али шта су значајна научна достигнућа у рецимо десетом или једанаестом вијеку? Јер по том графикону свака ера носи неко заначјно достигнуће које носило даљи развој.

[Иван ♪♫]

Реалније би било овако:

...img...

Добро, али шта су значајна научна достигнућа у рецимо десетом или једанаестом вијеку? Јер по том графикону свака ера носи неко заначјно достигнуће које носило даљи развој.

sat?

[Grizzly Adams]

То би требало да објасни аутор оригиналног графикона.

Моја претпоставка је да развој науке зависи од продуктивности. Ако, на пример, морамо да проводимо читав дан радећи на њиви да би се прехранили онда је јасно да од развоја науке нема ништа - једноставно немамо времена да се бавимо другим стварима. То је била општа ситуација у свету све до пре пар стотина година. Оног тренутка када су људи постали довољно продуктивни да основне потребе задовоље са мање рада, добили су "слободно време" које су могли да искористе за размишљање о науци, уметности итд.

[Justin Waters]

Реалније би било овако:

...img...

Добро, али шта су значајна научна достигнућа у рецимо десетом или једанаестом вијеку? Јер по том графикону свака ера носи неко заначјно достигнуће које носило даљи развој.

sat?

Сат је постојао много раније, још од древних времена, рецимо пјешчани или сунчани. А први механички сатови су се појавили у 16 вијеку.

[Иван ♪♫]

Оног тренутка када су људи постали довољно продуктивни да основне потребе задовоље са мање рада, добили су "слободно време" које су могли да искористе за размишљање о науци, уметности итд.

ovo je ideja iz onog stripa, jel da?

ali ne samo slobodno vreme, već i društvena potreba, tj. da li društvo uopšte ima potrebu za pronalaskom. Evo primera:

početak razvoja kompjutera nije bio odjedanput, već postepeno; prvo su se pojavile mašine za računanje, recimo Čarls Babaž (http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_Babbage) samouki matematičar, koga je britanska mornarica finansirala jer su im bile potrebne bolje navigacione mape (tako nešto). On je napravio mehanički kompjuter, i to kakav (pročitajte), i hteo je i još više i bolje, ali sve što je bilo dalje od pravljenja navigacionih tabela britansku vlast jednostavno nije interesovalo.

Posle je amerikanac Holerit napravio mašinu kao pomoć pri popisu stanovništva (i skratio proces obrade podataka sa nekih 7 na 3 godine, a popis bio svakih 10 god) i onda je krenulo polako, malo po malo, pa IBM, pa elektromehanika, pa Intel (programabilni mikroprocesor krajem '60-tih), i BUM...

i to se sve dešava tokom 19. i 20. veka

e, a pazi sad: Paskal je 1642. napravio mašinu za računanje da bi pomogao ocu http://en.wikipedia.org/wiki/Blaise_Pascal#Early_life_and_education, a izum je završio kao igračka za aristokratiju

[Иван ♪♫]

Реалније би било овако:

...img...

Добро, али шта су значајна научна достигнућа у рецимо десетом или једанаестом вијеку? Јер по том графикону свака ера носи неко заначјно достигнуће које носило даљи развој.

sat?

Сат је постојао много раније, још од древних времена, рецимо пјешчани или сунчани. А први механички сатови су се појавили у 16 вијеку.

satni mehanizam, na to sam mislio

ali 16. vek, ne bih rekao, vidi ovde http://en.wikipedia.org/wiki/Clock#Early_mechanical_clocks

izmena:

a i monah Lazar:

,,Inženjer Želimir Stefanovic iz Smederevske Palanke, koji je sa Mirkom Vukašinovicem rastaurirao mnoge javne satove, došao je do interesantnog saznanja da je prvi toranjski casovnik u Rusiji, napravio srpski monah Lazar Hilandarac. Bilo je to daleke 1404. godine. Zapis o tome postoji i u turistickom vodicu Moskve. U njemu se kaže da je prvi javni sat na velikokneževskom dvoru u Kremlju uradio srpski monah Lazar. Taj sat je bio medu prvima u Evropi i smatran je cudom toga vremena.

- O tome postoje i pisani tragovi u moskovskim letopisima. Sacuvana je minijatura iz 16. veka koja prikazuje monaha Lazara kako tek završen sat pokazuje velikom knezu moskovskom, Vasiliju Dimitrijevicu - pripoveda inženjer Stefanovic - Ta gravira svedoci i o izgledu brojcanika iz tih vremena. Imali su crkvenoslovenske brojeve: az, buki, vjedi... Takav brojcanik nalazi se i na satu srpskog manastira Sveti đorde u jednom mestu u temištvarskoj oblasti, kojeg su podigli poznatisrpski zadužbinari Brankovici."  izvor: http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=3780

[Grizzly Adams]

Оног тренутка када су људи постали довољно продуктивни да основне потребе задовоље са мање рада, добили су "слободно време" које су могли да искористе за размишљање о науци, уметности итд.

ovo je ideja iz onog stripa, jel da?

Па да, то је један од основних закона економије који је објашњен и у оном стрипу.

[Juan Valdez]

Па има само један проблем - твоја теорија одлично објашњава нагли скок у лила и црвеној зони, али никако не побија његов пад у црној. Другим речима - ако је твоја теорија тачна, то не значи да није и његова. Напротив - и његова се у то савршено уклапа. Твоја теорија нам ама баш ништа не говори о црној зони. Ако је њива препрека за науку, то не зачи да још већа не може да буде нека мрачна институција. Не значи ни да је била, али ето...

[Zayron]

Реалније би било овако:

Добро, али шта су значајна научна достигнућа у рецимо десетом или једанаестом вијеку? Јер по том графикону свака ера носи неко заначјно достигнуће које носило даљи развој.

Evropa sama je bila tim najznačajnijim otkrićem - Evropa je tada otkrila samu sebe ili bolje reći Evropljani su otkrili Evropu kao svoj zajednički dom. U 10. i 11. vijeku i uopšte tokom srednjeg vijeka je može se reći bio jedan intermezzo na polju prirodnih nauka ali vrlo važan dio na području društvenih i političkih procesa respektivno nauka, osnivanja i  formiranja prvih evropskih država i nacija, tadašnjih dinastija, kneževstava i prvih kraljevstava po raspadu Rimskog carstva. Nisu samo prirodne nauke jedinom intelektualnom djelatnošću i vještinom ljudskom - u srednjem vijeku su se počele ili nastavile razvijati literatura, umjetnost, zanati i umjetnički zanati, masovna manufakturna produkcija tekstila, stakla, porcelana i sličnih ljudskih potrepština, rudarstvo i metalurgija (zlato, srebro, bakar, gvožđe, itd.) kovanje novca, medicina, apotekarstvo, arhitektura,  pravo, teologija, filozofija, politologija, diplomatija, vojne vještine i umijeća, ekonomija, i mnoge druge društvene i umjetničke pa i prirodne discipline, istina u manjoj mjeri nego društvene. Prirodnim naukama je nedostajao stimulator, motor pokretač - inicijator, ili bolje reći "detonator i akcelerator" razvoja a tim je parni stroj - parna mašina, dakle energija. Ne zaboravite da smo prije nešto malo više od 100 godina još jahali na konjima, konj i magarac su bili jedina masovno raširena prevozna sredstva u opštoj upotrebi na kopnu. Na početku 2ww poljska vojska je još imala aktivnu bojnu konjicu - vojnu kavaleriju!

Kada je izumljen parni stroj, tko je izumio prvi parni stroj, parni stroj izumljen je 1712.

http://www.gorila.hr/profile/dani/2011/05/27/kada-je-izumljen-parni-stroj-tko-je-izumio-prvi-parni-stroj-parni-stroj-izumljen-je-1712.

Parna lokomotiva - Prvu parnu lokomotivu konstruirao je Richard Trevithick 1803.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Parna_lokomotiva