Najnovija zbivanja u anti sekularnoj Srbiji

[Juan Valdez]

Александре, човече, шта причаш? Какво српско биће? ”Срби” су само апстракција баш као и било која друга нација. Не постоји никакво ”српско биће” са објективно дефинисаним карактеристикама. Све што си навео су или лична опредељења (религиозност) или политички програми.

[Александар Милојков]

Ako misliš da postoji nekakva razlika (osim retorička) između:

a ) toga što ćeš da nas nazoveš "drugosrbijancima"

i

b ) toga što ćeš "prvosrbijance" da definišeš tako da nas isključiš tom definicijom pa da tvrdiš da mi sami hoćemo da budemo "drugosrbijanci"... i da sam osmisliš šta je dobro i ispravno za Srbiju, te da sve one koji se ne slažu sa tobom proglasiš za ljude koji ne žele dobro Srbiji...

onda je problem ozbiljniji nego što sam mislio...

Što se tiče mladosti, imam 33 godine, pa ne znam da li je to "mlad čovek" iz tvoje perspektive... za većinu sam verovatno mlad, za neke klince sam verovatno već mator... nezgodno prelazno doba...

Meni se ne čini da sam zalutao u AS, ali i da jesam verovatno bi mi se isto to činilo...

Добро и исправно за Србију јесте да остане Србија - да не пљуне на своје корене и свој идентитет. То се НЕ СМЕ мењати - јер онда постајемо "другосрбијанци". Свакако, требамо да размишљамо о напретку, о интеграцијама, али да идемо напред и да се интегришемо са својим идентитетом, а не тако што ћемо га се одрећи. Прихватање ваше идеологије значило би управо нестанак српства, нестанак нашег традиционалног идентитета.

Значи, ја не сумњам да ти мени и себи не желиш добро. Међутим, за мене као и за већину Срба нема добра ако ми уништиш темељ бића. Џабе ми добра плата, џабе ми стандард, ако ЈА више нисам ЈА. Постоји нешто код људи што се зове категорички императив. Тај термин је користио Кант, а користио га је и Карл Јасперс. Јасперс га је веома лепо дефинисао као последњу инстанцу бића, постојања - као оно испод чега не могу да идем, црвена линија постојања. За вас је то хемија, биологија, опстанак скупа молекула и пријатна биолошко-хемијска реакција у том скупу властитих молекула. За мене то није категорички императив - није задња инстанца мога бића, испод које не желим даидем. Зато ја НЕЋУ да постојим ако не будем Србин, веран и одан својим прецима и свом пореклу, да дишем и живим исто оно српство које су дисали сви моји мили и драги Срби, од времена када су постали народ, цивилизација, држава - од времена када су упознали и прихватили Христа. Без тога за мене нема добра ни напретка. Дакле, мој категорички императив није "повољна хормонска и хемијска реакција у мом скупу молекула", веч мој личносни идентитет.

[brana]

Апстракција је Хари потер и снегуљица и пепељуга. Срби нису и никада неће бити апстракција, доказ је и овај сајт,

који нас сабира баш по атрибутима србскога бића.

А србско биће чине: Вјера, нација и језик. То нису апстракне чињенице, већ стварне које дефинишу један народ.

Кад неби било србскога бића, ми Срби преко Дрине, давно би били покрштени, или како то отмјено зовете,

асимилирани.

[Александар Милојков]

Александре, човече, шта причаш? Какво српско биће? ”Срби” су само апстракција баш као и било која друга нација. Не постоји никакво ”српско биће” са објективно дефинисаним карактеристикама. Све што си навео су или лична опредељења (религиозност) или политички програми.

Не постоји, јер ти биће дефинишеш као индивидуу, као билогију, као објективизацију. Српско биће постоји, јер је биће, бити=личност, а личност значи однос.

[cloudking]

Dramis malo sad ALeksandre... sve i da nam u skupstini sede samo ateisti i da smo teritorijalni i idejni ripadnici evrope, niko ne bi zabranio SPC niti bi ti iko oduzeo pravo da budes TI u odnosu prema drugima kao sto si ti... a s obzirom da vas ima 85% ne razumem otkud tvoj toliki strah?

[Александар Милојков]

Dramis malo sad ALeksandre... sve i da nam u skupstini sede samo ateisti i da smo teritorijalni i idejni ripadnici evrope, niko ne bi zabranio SPC niti bi ti iko oduzeo pravo da budes TI u odnosu prema drugima kao sto si ti... a s obzirom da vas ima 85% ne razumem otkud tvoj toliki strah?

Можда и не би забранио. Није у томе проблем. Проблем је што би превладавње такве идеологије значио наш нестанак као Срба, не забраном већ нашим преумљењем, постојањем у сплету других и другачијих односа од оних који чине наше традиционално биће.

[Juan Valdez]

Не постоји, јер ти биће дефинишеш као индивидуу, као билогију, као објективизацију. Српско биће постоји, јер је биће, бити=личност, а личност значи однос.

Српско биће је однос?

[Александар Милојков]

Српско биће је однос?

Не само српско, већ свако биће је однос. Српско је један од начина бића. Биће није оно "шта" па да одговор тражиш у "скупу молекула", већ оно "ко". Е то "ко" је незамисливо без односа, без заједнице. Зато, ако раскинеш односе са својом културом, традицијом, историјом, вером (све су то феномени ОДНОШЕЊА човека према човеку и човека према свету), онда твоје "ко" нестаје, а настаје неко друго "ко".

[Juan Valdez]

ОК, хајде да прихватимо твоје дефиниције као тачне, где у том случају пише да је Богу драже прво ”ко” од другог ”ко”? Зашто би један теолог требало да грчевито брани прво ”ко” (”ко” у коме се он сам родио и формирао), ако искључимо веру из приче, јер вера сасвим лепо може да постоји у оба ”ко” и у било ком ”ко”? Штавише, сам Христос није уопште дискриминисао ”ко-еве”. Мени се, Александрито, све чини да ти покушаваш да једну чисто политичку причу уздигнеш на теолошки ниво.

[Александар Милојков]

ОК, хајде да прихватимо твоје дефиниције као тачне, где у том случају пише да је Богу драже прво ”ко” од другог ”ко”? Зашто би један теолог требало да грчевито брани прво ”ко” (”ко” у коме се он сам родио и формирао), ако искључимо веру из приче, јер вера сасвим лепо може да постоји у оба ”ко” и у било ком ”ко”? Штавише, сам Христос није уопште дискриминисао ”ко-еве”. Мени се, Александрито, све чини да ти покушаваш да једну чисто политичку причу уздигнеш на теолошки ниво.

Не смета Богу ниједно земаљско "ко". То је сада наставак приче. То земаљско "ко" само по себи је недовољно за постојање једне истините личност - из простог разлога јер не може победити смрт. За једно истинско постојање, за једно истинско "ко" потребан је крстолоки, истовремени, нераздељиви вертикални и хоризонтални однос (=љубав према Бог и "друга је иста као и ова" љубав према ближњем - две заповести о којима "висе сав Закон и Пророци"). Нажалост, неки под овим подразумевају да се треба потпуно маргинализовати тзв. земаљско "ко" - у стили, није битно ко си, битно је само да волиш Христа. Не, никако. Истинита личност не значи презрење, одбацивање свог "земаљског" идентитета већ његово уношење у однос са Богом. То значи да сам ја истинита, јединствена и непоновљива личност када као припадник српског народа уђем у однос са Христом. Без Христа нема истине - јер без њега нема победе над смрћу. Но и без мојих Срба ја нисам ја и онда је велико питање кога то Бог спашава. Није Господ џабе говорио да су ове две љубави неодвојиве. Знаш ли колико су Мојсије и апостол Павле волели свој народ? Знаш ли да су због те страдалне љубави клечали пред Богом и молили га да њих саме лиши Раја, а да за узврат спаси сународнике њихове?

Љубав према ближњима без љубави према Богу јесте политика, идеологија. Љубав према Богу без љубави према ближњима је лаж и скривање, нестанак идентитета, нестанак човештва. Љубав према Богу неодвојива од љубави према ближњима - истинито је постојање.

[brana]

И наш Свети Владика Николај је завапио Богу:

"Спаси Боже народ свој и мој, и спаси мене,

ако спасиш мене а не спасеш народ свој и мој , ја ћу се у Рају осећати као у туђини...!"

Цитат по памаћењу, могућа су одступања, али смисао је остао.

Молитвеници за свој народ су сви одреда страдалници.

Слушала сам предавање од Влд. атанасија кад је упрво говорио о те две лјубави према ближњем и према Богу.

и о два крака Крста.

Ако имамо само љубав према човјеку , један крак, онда је то мотка, није Крст. само крстолика љубав спасава.

[Juan Valdez]

Ма Александре, не спорим ја љубав према ближњима, али какве то везе има да ли су они Срби или не??

Но и без мојих Срба ја нисам ја и онда је велико питање кога то Бог спашава.

Но, и без твојих ближњих ти ниси онда ти итд. А не без твојих Срба. Свашта.

[brana]

Само кроз заједницу се личност дефинира колико је мени јасно.

Личност не индивидуа, индивидуа нестаје у маси.

А личност дефинира заједницу и обрнуто.

[Александар Милојков]

Ма Александре, не спорим ја љубав према ближњима, али какве то везе има да ли су они Срби или не??

Но, и без твојих ближњих ти ниси онда ти итд. А не без твојих Срба. Свашта.

Рекох, Срби су један од начина постојања човека, један од идентитеа који се заснива на односу. Карактеристика идентитета је да је он један и непоновљив. Дакле, ја постојим као личност, а то значи у сплету односа са људима и светом око себе. Тај јединствени сплет односа чини ме једног од Срба. То не значи да ја не волим никог другог ко није Србин. Не, то значи да ја и друге волим, али да их волим као Србин, волим их као личност, волим их са својим идентитетом. Ево, јако волим Грке. Волим Русе. Волим Македонце. Волим Црногорце. Али, све их волим као Србин.

И моја породица, и моји рођаци, и моји пријатељи, и моји народ јесу конституенти мога постојања. Ја ЈЕСАМ отац, супруг, син, брат,....али сам и Србин. Све то скупа чини да ја будем ја.

[Александар Милојков]

Само кроз заједницу се личност дефинира колико је мени јасно.

Личност не индивидуа, индивидуа нестаје у маси.

А личност дефинира заједницу и обрнуто.

Личност је идентитет који извире из заједнице. То значи да су МНОГИ услов за постојање ЈЕДНОГ. Онтологија Свете Тројице - а човек је икона Божија.